Moj problem sastoji se u tome da jednostavno ne mogu da sanjam... siguran sam da je to psihološke prirode, ali ne znam stvarno u čemu je problem.
Kada kažem, ne mogu da sanjam, to ne znači da ja zaspim i samo se probudim ujutru, a između toga - mrak. Iako se to dešava često... Ne, ja sanjam, ali je problem što to nisu snovi, već neke nejasne, neobične budalaštine. Vrlo, vrlo, vrlo retko, gotovo nikad, desi se da sanjam nešto što bih želeo i što je moja iskrena želja. Dakle, da sanjam neku dragu i željenu situaciju, osobu, ili sl... ali i kad se to desi, taj san traje vrlo kratko, ili je opet u nekim, ili svim trenucima, jakoo neobičan. Često se desi da se probudim sa osećajem da sam sanjao nešto meni blisko, lepo, drago, ali se jednostavno ne mogu setiti sna...
Tako je otkad znam za sebe. I stvarno bih želeo da se to jednom promeni... Ne znam šta je problem, ali znam da se moji snovi najčešće sastoje od nejasnih, neobičnih, krajnje glupih frejmova, koji se smenjuju jedan za drugim, ili nekom situacijom koja se razvija, ali su u istoj stvari potpuno nepovezane, glupe... e sad, mogu navesti neki primer, što nije nešto što sam sanjao možda, ali je stvarno taj tip sna... Npr. ja se nalazim u dvorištu, i odjednom krenu da padaju kreveti, u sledećem frejmu, ja letim na tim krevetima, dok je pored mene pas koji mi skače po krevetu, a u sledećem frejmu kako ja mazim tog psa, ali u kući, hranim ga i govorim nešto...
Znači, totalno nepovezane stvari...
Voleo bih pročitati savete i stručna mišljenja po ovom pitanju. Unapred hvala.
i budna cak sanjam 
