U subotu sam bila na proslavi drugog rođendana kod ćerkice mog brata od tetke. Pored ostalih, proslavi su prisustvovali njegovi prijatelji, svi sa ženama i decom. Sa svima njima se i sama poznajem mnogo godina unazad. S jednim od njih sam ĺsvojevremeno imala aferu. Pravu klinačku aferu. Bilo je to pre ravno 10 godina. I bilo je samo jednom i nikad više. Nije me interesovao za neki dublji emotivni odnos. Jednostavno sam zadovoljila svoju strast i samo otišla. Iz ove perspektive, ne mogu tačno ni da se setim da li je on uopšte išta i pokušavao nakon toga. Suština je da smo nakon toga nastavili naše prijateljstvo kao da se ništa nije dogodilo. Sticajem okolnosti na proslavi smo sedeli jedno naspram drugoga. Nije pogled skidao s mene. Nisam gledala u njegovom pravcu jer mi je neprijatno, ali sam krajičkom oka primetila da bulji. Znate svi već taj osećaj, kad tačno znate da vas neko posmatra... Pored njega uredno sedi njegova supruga, koja je uzgred vrlo jedna neprijatna i preka žena, starija od nas nekoliko godina (mi smo generacija) i vrlo propala, užasno mršava, čini mi se da neko reče da je imala nekih ženskih zdravstvenih problema. Viče ona na njega, ponižava ga pred svim tim ljudima, pred njegovim prijateljima, svadja se, prekorava ga, haos pravi. On cuti i ne skida pogled s mene, već mi postaje toliko neprijatno da ustajem i odlazim od stola i igram se s klincima. Kad eto ti njega, ustaje i on i bas kod mene i bratanice, kao igra se s nama. Ja ga gledam i ne verujem. Žena već komentariše- "Sta ti je da si sad ustao, a kad te dete zove da je ljuljas ti neces!?" I opet tralalalalala i do u nedogled... On ćuti i gleda u mene. Ja pobegnem i sednem. Katastrofa neprijatan osecaj! Ta njegova je luda, sećam se još dok su se zabavljali da se nešto potukla s nekom devojkom. Još ću i batine dobiti, ni kriva ni dužna. Sad vraćam film, pre oko mesec dana smo se sreli u izlasku. Bio je s drugarima, sam, pripit, stalno me je gnjavio, ljubio i cimao... Nisam tome pridavala značaja. A sad me je strah! Čitav dan razmišljam o njemu i njegovom životu. Žao mi je što nije srećan, ali ja sreća njegova nisam. Sve i da jesam, imao je svoju priliku pre mnogo godina, pustio me je... Volela bih nasamo da mu kažem da samo iskulira, da nije to onako kako mu se čini. Niti sam ja ona stara, niti je on. On je svoju ljubav pronašao, a ja moju još tražim i to sigurna sam nije on...
