Kad ljubav prestane

"Umire li Ljubav ?
Ne. Nikako.
Ubije li se ?
Da, svakako.
Kakva je to Ljubav koju možemo ubiti?
Živa. Najživlja.
Šta postaje, ubijena?
Duh. Duh bez mira i spokoja.
Avet što besciljno luta dugim,
nepoznatim ulicama, kišnim danima
i tamnim noćima.
Umire li Ljubav ?
Ne. Nikada."

( možda ipak umire )
 

KAD ČOVEK ODE

Kad čovek ode
da li i ljubav sa njim odlazi?
Kad čovek krene
da li se nebo za njim pokrene?
Raščinja li se lagano,
dlanom, sudba zlokoba
I dan i noć u mrtvom nizu,
da l’ nežno kapnu
Otrov nastanka da l’
jedno drugo u drugom traži
U trenu istom, u poslednjem bolu,
u belom blesku?
Il sva se smrzne
ko što se mrzne u ledenom srcu
srdžba zlobna
Da l’ tiho sve vene,
il sve se svrši u bučnom tresku?
Kad čovek vene i ljubav svene,
al uvek stoji
Nešto što zrakom fantomski lebdi
van našeg vida
Da l’ ljubav ljudska oko nas kruži
i dodir traži?
Skamenjen govor, dah našeg daha,
da l’ nađu odjek na drugoj usni?
…Kad čovek ode,
da l’ sve sa njime,
da li i ljubav sa njim odlazi?
TANASIJE MLADENOVIĆ
 
Kad bi ti otisla


Kad bi ti otisla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
"Priroda je puna mojih pogleda na svet".
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreci:
"U ovom orahu mozda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posadjeno".
Zbog koga bih prekinuo ove reci i rekao nesto radosno,
Mada ne znam sta bih sve mogao da kazem
Na osnovu cele sume i drugih elemenata!
S kime bih se vracao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdziji koji zivi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao secer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze medju zvezdama.
Ciji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u psenicnoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi,
Kome bih rekao kako mi se cini
Da u reci Ararat kljuca kamenje
I ko bi me zbog toga voleo?
Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao:
"Ona kaze balkonu da ga voli
I balkon se srusi u tom casu".
Postari bi sirom sveta raznosili jedno isto pismo
Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu
I bilo kakav mesec prelazi preko smetova.
S kime bih dugo u noci govorio protiv svakoga
I ko bi me zbog toga voleo?
Kad bi ti otisla iz ovoga grada,
Govorio bih uzalud:
Moje reci se ne bi ni na koga odnosile.

Matija Beckovic
 
O kako bi dobro bilo
da Ljubav prolaznost biva
i da kao sve u životu
i nju oboji boja siva.

O kako bi divno bilo
da se jednom završi
davnih dana započet put
pa da se novim krene nekud.

Sve prolazi, sve se završi
a Ljubav kao tvrđava stoji
i brani svoj grad i svoju zastavu
od prolazećih kopija njenog imena.

O kada bi i Ljubav prošla
pa da se umire duše umorne
da se pseudonimima za Ljubav
kao sva djeca zabave. Da sve zaborave.

nn
 
"Ljubav rijetko prestane onda kada se nit prekine.
Postane i ostane dio koji se čuva. Izabere se ono najljepše i njeguje. Tako Ljubav ostaje živa.
I treba je tu, takvu i na tom tajnom mjestu sčuvanu, ostaviti. Ne dirati u nju. Nipošto.
Pogotovo ne u slučaju sebičnog dokazivanja njene živosti, ili još gore, nekakve osvete za povrijeđenu sujetu.
Šteta je ubiti sebičnošću s pažnjom njegovan cvijet, bez potrebe da ga uberemo.
Provela sam život vjerujući da Ljubav zaista nikad ne prestane. Uzme neko sebi svojstveno obličje i hoda, diše i živi zajedno s nama.
I da, bila sam u pravu. Ljubav živi i kad se prekinu niti. No, nije imuna na svirep masakr, na ubistvo s predumišljajem.
Nije, jer nije bila nit, bila je samo iluzija, jednostran svijet ludog sanjara.
Još vjerujem da Ljubav nikad ne prestane.
Samo još da je sretnem i prepoznam...pa ako jednom i prestane da znam da nije pukla nit, da nije prestalo ništa, da je samo dobilo drugi oblik.
Prestanak Ljubavi nije prekinuta nit, ali jeste stid. Stid izbora, stid bačenih godina, emocija, najljepšeg djela sebe.
Stid je konačnost. Sve drugo je beskonačan slijed čiste Ljubavi.
...Ljubav nikad ne prestane, ali se ubije s predomišljajem...ubije se stidom pred sopstvenim odrazom u ogledalu."
 
*pustinjakinja:
"Ljubav rijetko prestane onda kada se nit prekine.
Postane i ostane dio koji se čuva. Izabere se ono najljepše i njeguje. Tako Ljubav ostaje živa.
I treba je tu, takvu i na tom tajnom mjestu sčuvanu, ostaviti. Ne dirati u nju. Nipošto.
Pogotovo ne u slučaju sebičnog dokazivanja njene živosti, ili još gore, nekakve osvete za povrijeđenu sujetu.
Šteta je ubiti sebičnošću s pažnjom njegovan cvijet, bez potrebe da ga uberemo.
Provela sam život vjerujući da Ljubav zaista nikad ne prestane. Uzme neko sebi svojstveno obličje i hoda, diše i živi zajedno s nama.
I da, bila sam u pravu. Ljubav živi i kad se prekinu niti. No, nije imuna na svirep masakr, na ubistvo s predumišljajem.
Nije, jer nije bila nit, bila je samo iluzija, jednostran svijet ludog sanjara.
Još vjerujem da Ljubav nikad ne prestane.
Samo još da je sretnem i prepoznam...pa ako jednom i prestane da znam da nije pukla nit, da nije prestalo ništa, da je samo dobilo drugi oblik.
Prestanak Ljubavi nije prekinuta nit, ali jeste stid. Stid izbora, stid bačenih godina, emocija, najljepšeg djela sebe.
Stid je konačnost. Sve drugo je beskonačan slijed čiste Ljubavi.
...Ljubav nikad ne prestane, ali se ubije s predomišljajem...ubije se stidom pred sopstvenim odrazom u ogledalu."
Kliknite za proširenje...


https://forum.krstarica.com/showthread.php/683295-MISLI?p=35414626&viewfull=1#post35414626
 
Poslednja izmena:

Otjerano

Kad ti pokuca Sreća na vrata,
kada se useli u tvoj dom,
čuvaj je, ne tjeraj je,
ma koliko htjela ostati,
gažena, hladnoćom okružena,
jednom će morati,
jednom će, iako neće željeti
samo bez riječi pobjeći.

Kada te Ljubav zagrli,
svojom toplinom obgrli,
ne postupaj sa njom surovo, oholo
iako beskrajna i Ljubav osjeća bol
iako vječna, ubiti se može
igrama i lažima, egoizmom i
sebičnim uzminajnem
nesebičnog davanja.

I nije pravedno, jer, život je takav,
sav od krajnosti sazdan,
pred sud, pred krst
uvijek staje onaj ko ode
bez prava na istinu, ponese stid
i otjeran, nikud nije pristao
jer, nikad niko nije ni pitao
zašto se odlazi, zašto se ostavlja
sve ono što se živi i diše
sve ono što se čeka i traži
baš sve što se i želi i sanja,
daje sebe za neke tuđe beskraje.

Sve što tjerano biva,
na kraju se otjera
jer ništa nije otporno na mač
i noževe dvosjekle u dušu zarivene
ništa, pa ni Ljubav beskrajna
nema snage da u blatu i memli
procvjeta, živi, opstane.

I vrijeme, koje je i sa nama i bez nas
postojeće i neprolazno
ubiće ruka koja ga uzima
bez da mu, bar minut, sebe da.
Sve što je jednosmjerno,
gurnuto u mrak
otjerano u zaboravljeni ćorsokak
jednoga dana odlazi, nestaje
bez straha od suda i presude.

Sve što se kinji i muči
sječe i gazi
okiva i zakiva,
otjerano biva, biva prognano.
I ne čeka ni pravdu ni oprost,
niti krivca sebi traži
samo se skloni, samo utihne
kao što utihnu mermeri hladni.

( 2013. nn )
 

KAD ČOVEK ODE

Kad čovek ode da li i ljubav sa njim odlazi?
Kad čovek krene da li se nebo za njim pokrene?
Raščinja li se lagano, dlanom, sudba zlokoba
I dan i noć u mrtvom nizu, da l' nežno kapnu
Otrov nastanka da l' jedno drugo u drugom traži
U trenu istom u poslednjem bolu, u belom blesku?
Il sva se smrzne ko što se mrzne u ledenom srcu srdžba zlobna
Da l' tiho sve vene, il sve se svrši u bučnom tresku?
Kad čovek vene i ljubav svene, al uvek stoji
Nešto što zrakom fantomski lebdi van našeg vida
Da l' ljubav ljudska oko nas kruži i dodir traži?
Skamenjen govor, dah našeg daha, da l' nađu odjek na drugoj usni?
...
Kad čovek ode, da l' sve sa njime, da li i ljubav sa njim odlazi?
Tanasije Mladenović
 
sana.JPG
 
Uhvatila me neka nostalgija.Svaki minut proveravam telefon ,Iz navike.Znam da poruka nece doci, al ja cekam. Nekada bih se ljutila sto ne pises, a sad sam potpuno mirna .Samo je tuga zakucala na moja vrata nista vise , nema veze proci ce samo mi falis ....nisto novo a opet drugacije nego pre.
 
Poslije ljubavi - Arsen Dedić

Poslije ljubavi
ostaju telefonski brojevi koji blijede

Poslije ljubavi
ostaju čaše sa ugraviranim monogramima
ukradene po boljim hotelima

Poslije ljubavi
ostaje običaj da se bijelo vino nalijeva u dvije čaše
i da crte budu na istoj visini
Poslije ljubavi
ostaje sto u kavani i začuđen pogled konobara
što nas vidi sa drugima

Poslije ljubavi
ostaje na usnama metalni okus promašenosti
i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6

Poslije ljubavi
ostaje rečenica – dobro izgledaš ništa se nisi promijenila,
javi se ponekad
imaš još moj broj

Poslije ljubavi
ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali
poslije ljubavi,
ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,
ostaju tajni znaci,
ljubavne šifre,
ostaje tvoja strana postelje
i strah da će neko iznenada doći,
spuštena slušalica kada se javi nečiji tuđi glas,
hiljadu i jedna laž

Poslije ljubavi
ostaje rečenica: „Ja ću prva u kupatilo"
i odgovor: „Zar nećemo zajedno?"
„Ovaj put ne"

Poslije ljubavi
ostaju saučesnici,
čuvari tajne koja nije više tajna,
ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo
poznati parfem na nepoznatoj ženi.

Poslije ljubavi
ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,
prepune pepeljare,
prazno srce,
navika da se pale dvije cigarete istovremeno,
fotografije snimljene u prolazu,
zagubljene ukosnice,
taksisti koji nas nisu voljeli
i cvjećarke koje jesu.

Poslije ljubavi
ostaje povrijeđena sujeta.

Poslije ljubavi
ostaju drugi ljudi i druge žene.

Poslije ljubavi
ne ostaje ništa
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Bićemo srećni kad . . .
Odgovora
3
Pregleda
211
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
Džudi S
Ljubav prema nekom ko nas nikada nije voleo — da li je to stvarno ljubav?
2
Odgovora
29
Pregleda
1.196
bas kao
B
Denni72
Da li ste našli pravi ljubav?
2
Odgovora
38
Pregleda
1.002
Denni72
Denni72

Back
Top