kad jaganjci utihnu, ili..?

[ranjeni Zoro]

nisam siguran kako da izbalansiram ovo pitanje, a da se neki ljudi ne naljute, ali..evo

postoji ona izreka, što više upoznajem životinje, sve manje volim ljude.
i to je ok.
ljudska vrsta je komplikovana i obrni, okreni, teška za voljenje.

ipak, srećem sve više ljudi koji veoma dramatično proživljavaju svako napušteno kuče ili mače koje vide negde.
Do te mere dramatično, da se raspadaju i da ne mogu da funkcionišu dok to kuče ne zbrinu i budu sigurni da će biti ok.
Čovek se prosto postidi, kada vidi toliku dobrotu i unutrašnju lepotu

S druge strane, ta ista dobrota nekako kao da žmuri na jedno oko, kada su napušteni, ubogi, siroti - ljudi u pitanju.

Razumem da (zbog tretmana životinja) postoji opšti prezir prema ljudskoj vrsti, čak mržnja, ali..nekako se postavlja pitanje – ako smatraju da životinje zaslužuju bezuslovnu brižljivost, negu i pažnju, zašto bi neki nesrećni ljudi to morali da zasluže?

Možda zato što od ljudi imaju feedback koji nije zadovoljavajući i koji se, jednom rečju zove – nezahvalnost?

Kod životinja toga nema, ili makar ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo.

Da li ti ljudi imaju potrebu da budu dobri?

Zašto imaju tu potrebu?

Da li su tu neki “utihnuti jaganjci” u pitanju?

Ili je u pitanju projekcija tipa “ovako bih voleo mene neko da pazi”?

Ili je u pitanju vežbanje dobrote tamo gde je lakše?

Ne govorim dakle o ljudima koji eto, vole da imaju kućne ljubimce, već o ljudima koji se potpuno parališu kada vide napuštenu životinju i koji ne mogu da funkcionišu dok ga ne nekako ne zbrinu.

Da li su oni svojevrsni Don Kihoti, ili jednostavno imaju neki psiho-zez?

Mi se, dok mazimo životinju, topimo, ovolko nam srce, gledamo na to kao na čistu emociju..ali, budimo realni, životinja možda u svemu tome učestvuje krajnje organski, smirujemo joj svrab, potrebu za dodirom, toplotom isl?

Ukratko, da li je ljubav prema životinjama umišljena fantazija - ili je jedina prava, bezuslovna, bez očekivanja i kao takva ispravan model koji treba slediti na svakom mestu i prema svakom živom stvoru?

 

[faraonn]

...Zoro,
dao si primjer koji ne može naći
i neće tako lako lakoću
objašnjenja
a postojanje je obezbijedjeno...
...Čovjek je čovjeku vuk
ali Čovjek je vuku primjer
kako se uništava svoja vrsta
bez prirodnih razloga...
...u trendu je samilost prema napuštenim
životinjama
ali oni koji žale tu napuštenost
već su od ljudi napušteni...

 

[ranjeni Zoro]

ali oni koji žale tu napuštenost
već su od ljudi napušteni...

ali oni uglavnom žive sa nekim, imaju porodice isl, nisu dakle sami

ali izgleda jesu usamljeni?

šta bi dakle bila ta "napuštenost"?

 

[Astrid]

Kolekcionari napuštenih životinja su napustili sami sebe. Nisu oni svojevrsni Don Kihoti, verujem da je u pitanju projekcija - " voli me bezuslovno baš ovako, mazi me, pazi, hrani me..."

 

[Gost 302004]

Nije lako uspostavljati i graditi odnose sa ljudima , to iziskuje puno kompromisa ,a mnogi nisu spremni na to.

Lakše je voleti životinju koja nije zahtevna i bezuslovno ti uzvraća ljubav, ne traži mnogo, ne suprotstavlja ti se,a na neki način ti je i potčinjena,zavisi od tebe.

Zato nema dovoljno empatije kad su ljudske patnje u pitanju.Voleti ljude bez osude i bezuslovno kao što se voli životinja je ravno podvigu.

 

[neladm]

nisam siguran kako da izbalansiram ovo pitanje, a da se neki ljudi ne naljute, ali..evo

postoji ona izreka, što više upoznajem životinje, sve manje volim ljude.
i to je ok.
ljudska vrsta je komplikovana i obrni, okreni, teška za voljenje.

ipak, srećem sve više ljudi koji veoma dramatično proživljavaju svako napušteno kuče ili mače koje vide negde.
Do te mere dramatično, da se raspadaju i da ne mogu da funkcionišu dok to kuče ne zbrinu i budu sigurni da će biti ok.
Čovek se prosto postidi, kada vidi toliku dobrotu i unutrašnju lepotu

S druge strane, ta ista dobrota nekako kao da žmuri na jedno oko, kada su napušteni, ubogi, siroti - ljudi u pitanju.

Razumem da (zbog tretmana životinja) postoji opšti prezir prema ljudskoj vrsti, čak mržnja, ali..nekako se postavlja pitanje – ako smatraju da životinje zaslužuju bezuslovnu brižljivost, negu i pažnju, zašto bi neki nesrećni ljudi to morali da zasluže?

Možda zato što od ljudi imaju feedback koji nije zadovoljavajući i koji se, jednom rečju zove – nezahvalnost?

Kod životinja toga nema, ili makar ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo.

Da li ti ljudi imaju potrebu da budu dobri?

Zašto imaju tu potrebu?

Da li su tu neki “utihnuti jaganjci” u pitanju?

Ili je u pitanju projekcija tipa “ovako bih voleo mene neko da pazi”?

Ili je u pitanju vežbanje dobrote tamo gde je lakše?

Ne govorim dakle o ljudima koji eto, vole da imaju kućne ljubimce, već o ljudima koji se potpuno parališu kada vide napuštenu životinju i koji ne mogu da funkcionišu dok ga ne nekako ne zbrinu.

Da li su oni svojevrsni Don Kihoti, ili jednostavno imaju neki psiho-zez?

Mi se, dok mazimo životinju, topimo, ovolko nam srce, gledamo na to kao na čistu emociju..ali, budimo realni, životinja možda u svemu tome učestvuje krajnje organski, smirujemo joj svrab, potrebu za dodirom, toplotom isl?

Ukratko, da li je ljubav prema životinjama umišljena fantazija - ili je jedina prava, bezuslovna, bez očekivanja i kao takva ispravan model koji treba slediti na svakom mestu i prema svakom živom stvoru?

svaka krajnost ...nije dobra.....

 

[coco bill]

Nije lako uspostavljati i graditi odnose sa ljudima , to iziskuje puno kompromisa ,a mnogi nisu spremni na to.

Lakše je voleti životinju koja nije zahtevna i bezuslovno ti uzvraća ljubav, ne traži mnogo, ne suprotstavlja ti se,a na neki način ti je i potčinjena,zavisi od tebe.

Zato nema dovoljno empatije kad su ljudske patnje u pitanju.Voleti ljude bez osude i bezuslovno kao što se voli životinja je ravno podvigu.

ja volim životinje i zato ih ne posedujem.

 

[hakim bej]

ja volim životinje i zato ih ne posedujem.

Ja volim zivotinje i zato ih ne jedem.

-------------------------------------------------
@tema:
Zivot se pretvorio u laz, u opravdanja i izgovore.
Odvojiti jednu zivotinju iz stada za "najveceg prijatelja" a ostale zivotinje iz tog stada koristiti kao hranu je zlo.
"Najveci prijatelj" ce dobiti najbolju hranu, udoban krevet, zabavu i slobodu, skupe lekare a ne veterinare, cak i moderne psihologe.
To je zbog savesti.
Jos uvek postoje ljudi koji se protive ubijanju u tri smene zbog ebenog popravljanja ukusa krompiru.
Mnogi uspevaju da umire svoju savest ubedjujuci sebe da su jednu zivotinju spasili, i cak joj dali svu ljubav, pri tome zrtvujuci i svoje vreme i novac.
I veruju da im je "najveci prijatelj" na tome zahvalan.
Sreca, pa zivotinje ne umeju da pricaju.

 

[hakim bej]

Fidbek je zaebana stvar.

 

[Marijana.86]

Ja sam primetila da se životinje često uporedjuju sa decom. Po toj nekoj bezuslovnoj ljubavi koju pružaju, nevinosti, neposedovanju svih onih loših osobina koje imaju ljudi, po toj nekakvoj vezanosti i u isto vreme zavisnosti. Pa bi iz toga moj zaključak bio - da, to je neka vrsta projekcije, da je životinja isto kao i dete - nešto što je dobro, čisto, nevino, bezpomoćno, zavisno od nas, naše pažnje i ljubavi, koje isto tako nesebično vraća. E otuda mislim da je i potreba takvih ljudi za tim, dakle ne zbog nekog izigravanja ili vežbanja dobrote, nego iz nekog njihovog ličnog doživljaja prema životinjama. I zbog ooogromne ljubavi. A najčešće sam od takvih i čula da porede životinje i decu. I verujem da ih tako i doživljavaju. Pa im je samim tim, sve to vezano za životinje, malo više dramatično, malo teže prihvatljivo i podnošljivo.

 

[Dark_hazard]

Zasto ja ne bih vise voleo recimo svog psa kog sam odgajao, koji mi je veran i drag umesto da volim nekog nepoznatog coveka na planeti koji negde pati?
Pa jel ja imam dodir sa tom osobom, imam li neku interakciju, relaciju, emociju, NEMAM.
A jel imam sa svojim kucnim ljubimcem, Imam.
Sta ako vise volim svog psa nego svog komsiju?
I ako vise volim svog psa nego komsiju ne znaci da sam neosetljiv na ljudske patnje i da ne bih pomogao ljudima u nevolji.

 

[Kamael]

gde si micika, spavas?....vrapci pevaju a ti spish

ustaj ! Rosa se povukla, sunce Zarudelo .. .

.dobro jutro

 

[forum romanum]

nisam siguran kako da izbalansiram ovo pitanje, a da se neki ljudi ne naljute, ali..evo

postoji ona izreka, što više upoznajem životinje, sve manje volim ljude.
i to je ok.
ljudska vrsta je komplikovana i obrni, okreni, teška za voljenje.

ipak, srećem sve više ljudi koji veoma dramatično proživljavaju svako napušteno kuče ili mače koje vide negde.
Do te mere dramatično, da se raspadaju i da ne mogu da funkcionišu dok to kuče ne zbrinu i budu sigurni da će biti ok.
Čovek se prosto postidi, kada vidi toliku dobrotu i unutrašnju lepotu

S druge strane, ta ista dobrota nekako kao da žmuri na jedno oko, kada su napušteni, ubogi, siroti - ljudi u pitanju.

Razumem da (zbog tretmana životinja) postoji opšti prezir prema ljudskoj vrsti, čak mržnja, ali..nekako se postavlja pitanje – ako smatraju da životinje zaslužuju bezuslovnu brižljivost, negu i pažnju, zašto bi neki nesrećni ljudi to morali da zasluže?

Možda zato što od ljudi imaju feedback koji nije zadovoljavajući i koji se, jednom rečju zove – nezahvalnost?

Kod životinja toga nema, ili makar ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo.

Da li ti ljudi imaju potrebu da budu dobri?

Zašto imaju tu potrebu?

Da li su tu neki “utihnuti jaganjci” u pitanju?

Ili je u pitanju projekcija tipa “ovako bih voleo mene neko da pazi”?

Ili je u pitanju vežbanje dobrote tamo gde je lakše?

Ne govorim dakle o ljudima koji eto, vole da imaju kućne ljubimce, već o ljudima koji se potpuno parališu kada vide napuštenu životinju i koji ne mogu da funkcionišu dok ga ne nekako ne zbrinu.

Da li su oni svojevrsni Don Kihoti, ili jednostavno imaju neki psiho-zez?

Mi se, dok mazimo životinju, topimo, ovolko nam srce, gledamo na to kao na čistu emociju..ali, budimo realni, životinja možda u svemu tome učestvuje krajnje organski, smirujemo joj svrab, potrebu za dodirom, toplotom isl?

Ukratko, da li je ljubav prema životinjama umišljena fantazija - ili je jedina prava, bezuslovna, bez očekivanja i kao takva ispravan model koji treba slediti na svakom mestu i prema svakom živom stvoru?

ne samo odgovore, vec veoma razlicite istine naci cemo kod ljudi po ovom pitanju .
ima tu svega, sve navedeno mozhe biti upravo tako .

iza jednog jedinog gesta choveka stoji istorija sa svojom praistorijom, svakog od nas, a ima i paraistorije, jednako kao fizike i metafizike.

sta da navedem a da nije gorepomenuto?
mozhda to da zhivotinju na neki nacin chovek najlakshe zadobije, najlakse dobije njenu ljubav...uz malo ljudske (nase) potrebe za ljubavlju dajemo zhivotinji nezhnost, pazhnju, nahranimo je a te zhivotinje(mahom) sisari, nauchno dokazano, umeju da vole, umeju da budu verni i da stite gazdu.

a svako od nas oseca tu potrebu da bude sticen, zagrljen, treba mu ta "sigurnost u zagrljaju", koju dobijesh ili ne dobijesh po rodjenju. Najveci broj ljudi na planeti je ne dobije iz najbanalnijih razloga, iako roditelji misle da su "sve od sebe dali"... na stranu oni koji je sa aspekta okolnosti nisu niti imali shanse dobiti.
najveca tema, bazichna u psihoterapiji , upravo taj "zagrljaj", podrshka bez koje ne mozemo a cija se struktura u svakodnevnici gubi, zanemaruje i izmice.

to je i kljuch nesrece i neuspeha na globalnom i lichnom nivou na podrucju Balkana, taj nedostatak podrske, jer shodno evidentnom IQ, ako to ista u kontekstu znaci, Srbija je, npr. na 10 mestu u svetu po broju clanova MENSE(% po glavi stanovnika). Nedostatak podrshke pravi osecaj gubljenja tla pod nogama a zna se u kakve strahove spada. i tako u krug, dok se jednom ne prekine. Sveshcu+znanjem+voljom+ljubavlju.

opstepoznato je da covek spontano reaguje po iskustvu.
izhneveren jednom od drugog coveka trebacesh vremena...u slucaju da se na to medjuvreme na nalepi novo lose iskustvo...
jedna povreda, jedna RECH koja nas je zabolela treba 7 melemnih izjava da se u dushi choveka anulira.

sad zamishljajte i rachunajte dalje, shodno istom

 

[TriTacke]

To je potreba da se zastiti i pomogne onima koji su ugrozeni od strane coveka, zivotinje tj. kucni ljubimci su se nasli u svetu u kome ne zavisi skoro nista od njih, prepusteni su milosti ili surovosti ljudi u svom okruzenju. Mislim da je to motiv kod vecine, a sa druge strane pretpostavljam da vecina ipak ima empatije i za druge ljude i njihovu nesrecu samo sto tu stvari nisu tako jednostavne. Pomoci zivotinji je odgovornost samo prema samom sebi, mozda ce te drustvo smatrati za caknutog ali te uglavnom nece ometati mnogo u tome, malo svadje sa komsilukom i to je uglavnom to. Ali umesati se u zivot drugog coveka, tu vec ima mnogo vise, pocevsi prvo od toga da li neko zeli pomoc koju si u stanju da pruzis, kako ce to protumaciti, odgovornost je mnogo veca, u necemu te sprecava drustvo, u necemu institucije itd.

 

[AlexandarNS]

U vezi ove teme moze dosta da se kaze.

Ja se pitam kada bi zivotinje umele da govore ljudskim jezikom da ih razumemo, da li bi ih i tada voleli jer se pitam sta bi nam one to sve rekle.

Kada pogledamo celokupan zivotinjski svet mi vidimo da samo mali broj zivotinja smo uspeli da pripitomimo. Ajde idi u sumu ili dzunglu pa da vidimo kakav bi odnos stvorili sa divljim zivotinjama. Oni nas u sustini izbegavaju, neke su spremne da na ubiju, ajde nadjite se sa coporom divljih vukova ili sa medvedom, tigrom.

Od svih zivotinja na planeti i ovaj mali broj zivotinja koje smo uspeli da pripitomimo, one su tu sa nama samo sto moraju,recimo sto smo upregli krave,volove,konje, ovce da bi ih iskoristavali. Oni su u stvari nasi "robovi", zatvorenici.

E sad da se vratimo na ove kucne ljubimce, psi, macke itd.... kada ih pogledamo bolje shvaticemo da su to jedni obicni "grebatori", tu su sa tobom radi njihovog NAGONA za HRANOM, lukave se. Umiljavati ce se radi hrane, psi ce izvrsavati vase naredbe radi HRANE, setimo se dresiranja kucnih ljubimaca, koliko je potrebno puta "castiti" svog psa hranom da nauci neki trik, papagaje ucimo da pricaju koliko tu je potrebno keksa da bi naucili pokoju rec?
Kasnije,Pas, papagaj, ce sami znati da ce tim trikom biti nagradjeni HRANOM.
Neki psi cuvaju svog gazdu, to je tacno, ali oni ga cuvaju jer zanaju da im je on izvor HRANE.

Na kraju zelim da dodam ljubav izmedju zivotinja i ljudi nije obostrana, zivotinje ce nas uvek prezirati osim ako ih mi ili ne primoramo ili ih "ne kupimo" da budu sa nama.
Da li su zivotinje bolja vrsta od ljudi,moj zakljucak je da jesu. Jer niko nije ovu planetu zemlju nije natopio " okeanima" krvi kao sto je to uradio covek.

 

[Marijana.86]

Zasto ja ne bih vise voleo recimo svog psa kog sam odgajao, koji mi je veran i drag umesto da volim nekog nepoznatog coveka na planeti koji negde pati?
Pa jel ja imam dodir sa tom osobom, imam li neku interakciju, relaciju, emociju, NEMAM.
A jel imam sa svojim kucnim ljubimcem, Imam.
Sta ako vise volim svog psa nego svog komsiju?
I ako vise volim svog psa nego komsiju ne znaci da sam neosetljiv na ljudske patnje i da ne bih pomogao ljudima u nevolji.

E, a volim i ja svog psa više od komšije A takodje nisam neosetljiva na ljudsku patnju ili patnju bilo koje vrste. Ali radi se o nečemu malo drugačijem, malo preteranijem da tako kažem. Ima ljudi koji svu svoju ljubav, dobrotu, pažnju usmeravaju samo na životinje. Ok, to je lepo od njih, humano. Ali je po meni pravi humanista i čovek velikog srca onaj kome će emociju da izazove i drvo koje je posečeno i prosjak na ulici i napušten pas pored kontejnera. Ako neko usmeri svu ljubav samo na životinje, i ide do preterivanja, a pri tome za druge stvari ostaje hladne glave, o čemu je tu reč? Znaš ono, kad sretneš osobu koja je strasni zaljubljenik u životinje, rekao bi na prvi pogled dobra duša, human, pun saosećanja i ljubavi. I jeste, ali samo prema životinjama. Ili konkretno samo prema psima, samo prema mačkama itd. A za druge stvari emotivno hendikepiran. Da se ogradim, ne kažem da su svi koji vole životinje takvi, nego da ima i takvih. Suprotno od toga bi bilo da je neko recimo strastveni lovac. Deklariše se kao zaljubljenik u prirodu, ono, uživa u cvrkutu ptica i žuboru potoka,što najčešće i jeste slučaj, a sa druge strane ubija životinje iz hobija. Nema veze sa temom ali poredim samo.

 

[lanavi]

Razumem da (zbog tretmana životinja) postoji opšti prezir prema ljudskoj vrsti, čak mržnja, ali..nekako se postavlja pitanje – ako smatraju da životinje zaslužuju bezuslovnu brižljivost, negu i pažnju, zašto bi neki nesrećni ljudi to morali da zasluže?

Zato sto razum trazi zaslugu razumnog a tolerise nesvesnost nerazumnog, gde razuman sme da bude nesrecan ali njegova nesreca ne sme da bude nerazumna ili prevelika da bi je jedan razuman mogao ublaziti I ljubavlju ili paznjom ukloniti. Nesrecna zivotinja se izvlaci na nerazum I nesvesnost (I ljudsku samilost ka tome). Nesrecan covek se izvlaci kroz razum i vreme.

Možda zato što od ljudi imaju feedback koji nije zadovoljavajući i koji se, jednom rečju zove – nezahvalnost?

Ljudska zahvalnost jekratkorocna I nema veze sa kolicinom primanja paznje, niti objektom davanja paznje . Coveki trazi bezuslovno pripadanje ne znajuci da to znaci I bezuslovno davanje. I beskonacno. Otud govorljiva zivotinja zvana covek, kada prestane da lize ruku svom gospodaru (davaocu paznje) bez obzira na razlog (a razlog se imenuje kao nezahvalnost) postaje teret koji treba izbaciti na “ulicu”. Snaci ce se, razuman je, bezosecajan. Taj ne ume da ceni dobijeno, samo uzima, a ne daje…zahvalnost …onom koji svoje dobrocinstvo meri beskonacnom zahvalnoscu uzivaoca njegove paznje. Da li je egoista onaj koji trazi zahvalnost ili onaj cija zahvalnost ne ume da traje? Zar dobrocinstvo, paznja, ljubav moraju imati feedback da bi pokazali svoju velicinu I snagu?

Da li ti ljudi imaju potrebu da budu dobri?

Mislim da jeste dobro u ljudskoj prirodi da budu dobri ali lose sto tu dobrotu naplacuju (zahvalnoscu kao nuznosti potvrde sopstvene dobrote)

Zašto imaju tu potrebu?

Time pothranjuju sopstevnu korisnost i moralnost, testiraju svoju emotivnost, budnom cine svoju savest…ali nekako mislim da u taj odnos sa zivotinjom udju spontano, brizno jer se osecaju sposobnim da zastitu daju. Ta paznja nije racundzijska. Za razliku od one usmerene ka ljudima. Potonja je merljiva I stalno u fazi (pre)ispitivanja.

Da li su tu neki “utihnuti jaganjci” u pitanju?

Mozda samo mirisanje sirovosti u vazduhu gde glatkost dodirnute dlake pruza vise topline od bilo kakvog ljudskog zagrljaja (mozda neiskrenog I naravno netrajnog)

Ili je u pitanju projekcija tipa “ovako bih voleo mene neko da pazi”?

Verovatno bi obozavao da neko njega tako pazi…da li je probao? A I boli vise kad ti “ugine“ partner (ili ljubav medju ljudima).

Ili je u pitanju vežbanje dobrote tamo gde je lakše?

Lakse je. I opet mislim da nije vezbanje no jednostavna naklonost gde su ocekivanja redukovana…ili taman onolika da davalac moze da se umori a da mu se ne gundja (jer ljudski primalac takodje trazi beskonacnost I trajnost davanja).

Ne govorim dakle o ljudima koji eto, vole da imaju kućne ljubimce, već o ljudima koji se potpuno parališu kada vide napuštenu životinju i koji ne mogu da funkcionišu dok ga ne nekako ne zbrinu.
Da li su oni svojevrsni Don Kihoti, ili jednostavno imaju neki psiho-zez?

“Majcinski” instinkti?

Mi se, dok mazimo životinju, topimo, ovolko nam srce, gledamo na to kao na čistu emociju..ali, budimo realni, životinja možda u svemu tome učestvuje krajnje organski, smirujemo joj svrab, potrebu za dodirom, toplotom isl?

Psi su podatni…vlasnici njihovi kazu da sa njima mogu da “razgovaraju”, samo ono malo nedostaje. Valjda je to ono preko organskog.
Macke su drugaciji svet…bice tamo gde se njihova cula hrane. Dodatnu “emociju” usmeravaju ka onima koji ih ignorisu….dok I njih ne pridobiju za “culstvovanjem” a onda ugadjaju svojim trenutnim hirovima.

Ukratko, da li je ljubav prema životinjama umišljena fantazija - ili je jedina prava, bezuslovna, bez očekivanja i kao takva ispravan model koji treba slediti na svakom mestu i prema svakom živom stvoru?

Mislim da jeste prava, bezuslovna I bez ocekivanja…I onakva kakva bi trebao I bliznji ( I daljnji) svoj da dobija (iako zahvalnost nekada cuti).

Nije lako uspostavljati i graditi odnose sa ljudima , to iziskuje puno kompromisa ,a mnogi nisu spremni na to.

Lakše je voleti životinju koja nije zahtevna i bezuslovno ti uzvraća ljubav, ne traži mnogo, ne suprotstavlja ti se,a na neki način ti je i potčinjena,zavisi od tebe.

Zato nema dovoljno empatije kad su ljudske patnje u pitanju.Voleti ljude bez osude i bezuslovno kao što se voli životinja je ravno podvigu.

Vec rekla…slazem se sa ovim stavom.

Ja volim zivotinje i zato ih ne jedem.

-------------------------------------------------
@tema:
Zivot se pretvorio u laz, u opravdanja i izgovore.
Odvojiti jednu zivotinju iz stada za "najveceg prijatelja" a ostale zivotinje iz tog stada koristiti kao hranu je zlo.
"Najveci prijatelj" ce dobiti najbolju hranu, udoban krevet, zabavu i slobodu, skupe lekare a ne veterinare, cak i moderne psihologe.
To je zbog savesti.
Jos uvek postoje ljudi koji se protive ubijanju u tri smene zbog ebenog popravljanja ukusa krompiru.
Mnogi uspevaju da umire svoju savest ubedjujuci sebe da su jednu zivotinju spasili, i cak joj dali svu ljubav, pri tome zrtvujuci i svoje vreme i novac.
I veruju da im je "najveci prijatelj" na tome zahvalan.
Sreca, pa zivotinje ne umeju da pricaju.

I ja volim zivotinje ali ih jedem :/… slabashna ljubav prema travi (I zivotinjama) ili prejaka zivotinja ubica u meni . Ali I biljke su ziva bica?! Od Mocarta I Sopena kucne rastu samo tako! Doduse niko te kucne ne jede ali opet…salata od maslacka (to je korov pa je zao), ili dinja koju rezem nozem a ona cuti…ne, ne…nesto ne stima. Danas sam svom Mjaukovcu "ulovila" piletinu iz frizidera. Moja ljubav je ogranicena do ulaznih vrata i deljenja drugih (manje srecnih) zivotinja za obrok...i mazenje dok njemu ne dosadi pa se okrene i ode...ali ja njega volim onako koliko mogu i umem. I ne izaziva mi ta ljubav konstataciju - ja sam humana i dobra,jer nisam ni humanija ni bolja od onog ko to ne bi uradio jer zivotinje ne voli ili ih se boji.
Zivotinje na zapadu zaista mogu da budu zahvalne na tretmanu koje im njihovi vlasnici daju. Zubar, psiholog, reumatolog … da li tu savest neciju treba preispitati ili mentalni sklop? A volim zivotinje (ne samo u tanjiru), zaista. Medjutim...obrnucu sada pitanje - da li zivotinje zasluzuju tretman bolji od ljudi osim sto zahvalno (prirodom stvari) cute i priklanjaju se onom ko o njima zeli da brine, ne trazeci nista zauzvrat?

Ja sam primetila da se životinje često uporedjuju sa decom. Po toj nekoj bezuslovnoj ljubavi koju pružaju, nevinosti, neposedovanju svih onih loših osobina koje imaju ljudi, po toj nekakvoj vezanosti i u isto vreme zavisnosti. Pa bi iz toga moj zaključak bio - da, to je neka vrsta projekcije, da je životinja isto kao i dete - nešto što je dobro, čisto, nevino, bezpomoćno, zavisno od nas, naše pažnje i ljubavi, koje isto tako nesebično vraća. E otuda mislim da je i potreba takvih ljudi za tim, dakle ne zbog nekog izigravanja ili vežbanja dobrote, nego iz nekog njihovog ličnog doživljaja prema životinjama. I zbog ooogromne ljubavi. A najčešće sam od takvih i čula da porede životinje i decu. I verujem da ih tako i doživljavaju. Pa im je samim tim, sve to vezano za životinje, malo više dramatično, malo teže prihvatljivo i podnošljivo.

Necu uzeti u obzir idealnu sliku (4+ pas…na primer). Medjutim , deca nekada dobiju setnju zahvaljujuci zivotinji I njenim potrebama. Sta sa onima koji u zivotinji vide zamenu za dete? Gde se tu altruizam izgubio? Ili je hedonizam ipak na prvom mestu (cak I pored cupkanja po kisi I smrzavanju na vejavici dok kuca napravi krug)? Zivotinja je kratkoveka, mozes je prodati, zameniti a dete….

 

[ranjeni Zoro]

okej

kako je moguće da smo naučeni ignorišemo bilo koji oblik patnje koji sada postoji, dok pišemo/čitamo ovo?

jer verujemo životinji a ne verujemo prosjacima?
kakva je tu selekcija u pitanju

 

[Oranz]

...vecina iz lenjosti ide lakshim putem...

 

[Dionys]

I tako, a kad cete da dizete ustanak protiv ljudske vrste? Kad cete da brisete istoriju koju su pravili i vasi preci, koji se sastoje od koplja, toljage i kamenog noza? Zar ne bi vasu savjest umirilo tek kad bi ste sebi oduzeli zivot? Jer covjek je i nastao kroz ubijanje zivotinja, i da nije bilo toga, on bi jos uvijek visio na nekom drvetu u Africi. Milioni godina lovackog zivota su od njega napravili covjeka, od majmuna. Mislite da mozete opstati kao ljudi ako napustite ubijanje? Ja bih na vasem mjestu isao u Afriku....

 

[Dark_hazard]

E, a volim i ja svog psa više od komšije A takodje nisam neosetljiva na ljudsku patnju ili patnju bilo koje vrste. Ali radi se o nečemu malo drugačijem, malo preteranijem da tako kažem. Ima ljudi koji svu svoju ljubav, dobrotu, pažnju usmeravaju samo na životinje. Ok, to je lepo od njih, humano. Ali je po meni pravi humanista i čovek velikog srca onaj kome će emociju da izazove i drvo koje je posečeno i prosjak na ulici i napušten pas pored kontejnera. Ako neko usmeri svu ljubav samo na životinje, i ide do preterivanja, a pri tome za druge stvari ostaje hladne glave, o čemu je tu reč? Znaš ono, kad sretneš osobu koja je strasni zaljubljenik u životinje, rekao bi na prvi pogled dobra duša, human, pun saosećanja i ljubavi. I jeste, ali samo prema životinjama. Ili konkretno samo prema psima, samo prema mačkama itd. A za druge stvari emotivno hendikepiran. Da se ogradim, ne kažem da su svi koji vole životinje takvi, nego da ima i takvih. Suprotno od toga bi bilo da je neko recimo strastveni lovac. Deklariše se kao zaljubljenik u prirodu, ono, uživa u cvrkutu ptica i žuboru potoka,što najčešće i jeste slučaj, a sa druge strane ubija životinje iz hobija. Nema veze sa temom ali poredim samo.

Znam o cemu govoris, ljudi koji iskljucivo vole samo zivotinje su mahom razocarani u celo covecanstvo i ljude i jednostavno su blokirali svaku emociju prema njima a svu ljubav i paznju daju zivotinjama koje ne lazu i pruzaju bezuslovnu ljubav.
Ma bolje i takav nego ne voleti ni ljude ni zivotinje.

 

[Selkhet]

Ne znam za druge, ali ja od svojih ljubimaca (mačaka ) sigurno ne očekujem da me vole jer znam da je to nemoguće. Dovoljno mi ja da ja njih volim, da se brinem o njima i da ih hranim... da njima bude dobro. Ebote, nekako kontam da ih tretiram kao decu.

 

[Dionys]

Neosjetljivi ste vi na ljudsku srecu, dobit, uspjeh, radost, ljepotu, znanje, strast. Vasa je jedino mrznja.

 

[Dark_hazard]

Dobar ti potpis, bas govori o ljubavi.

 

[Selkhet]

A slaba mu vajda od potpisa - ain't gonna happen.