Pedera, peofila i ostalih si imao i tada isto.
A sto se Karla tice on mi je posluzio kao primer za nesto drugo.
To je takoreci cinjenica da muslimani istorijski samo silu razumeju, te sam se nadovezao na neki nacin na raniju konstataciju da zapadni sistem ne moze da tolerise jedan iz 8. veka.
Да, тачно, било је свега тога и тада. Али, тада је то сматрано грехом, сматрало се изопаченошћу и строго се кажњавало и сузбијало. Док се данас, у модерном времену, то промовише као нешто сасвим ,,нормално", и ,,природно", намеће се народима и то на један крајње тоталитаран начин, укида се традиционална породица, итд. Док се некад то прогонило, данас се промовише и намеће људима. А то је ипак једна велика разлика. У томе је поента.
Зато сам и написао да муслимани нису у војној предности над Европљанима, али јесу у психичкој предности. Јер дух им није заражен таквим глупостима као што су либерализам, левичарство и сличне глупости. Муслимани нису растурили и убили породицу, као што Европљани, задојени либерализмом и сличним наказним идеологијама, то увелико раде. Муслимани не верују у мултикултуралистичке бајке о ,,братсву и јединству", него им је циљ и данас исти: уништити ,,невернике" тј. немуслимане и претворити свет у dar al islam, тј. ,,земљу Ислама". И они иду ка том циљу и не презају ни од чега да би циљ остварили. Муслимани се понашају као јединствена и дисциплинована војска, док су Европљани дубоко подељени и око крајње баналних ствари, а камоли око тога како се треба односити према муслиманима. Муслимански ратници нису материјалисти, не боре се за паре и за материјално богатство, већ се боре за веру и спремни су да се у тој борби максимално жртвују. Фанатизовани ратници често пута добијају рат над добро опремљеним војскама.
Што се тиче Карла, мораш схватити (а то је поента коју износи аутор књиге о којој је овде тема), да је у њему као и у његовим ратницима, али и на супротној, муслиманској страни, постојао један јединствени традиционални дух, који је и једне и друге наводио да се не боре због новца или материјалног богатства, већ су они ратовали за своју веру, свој народ и своју културу. И били су спремни максимално да се жртвују за то. И зато су тада те војске биле равноправне, никада се није дешавало да само једна војска констатно побеђује, него су некад побеђивале једна, некад друга војска, итд. То је поента коју износи аутор ове књиге. Карло Мартел и његови ратници имали су дух који је био сличан муслиманском, иако су били на супротним странама. Код муслимана је рат одувек имао свети карактер, тако да се код њих ,,свети рат" изједначава са службом Богу, народ који има толико велики, сакрални карактер рата, не може се подцењивати. Данас више није тако. Данас Европљане, под утицајем модерних идеологија, све више напушта тај дух, док је код муслимана тај дух и даље исти.
Зато је дух данашњег ,,модерног времена" у свему супротан духу Карла Мартела. Данашњи модерни дух је либералан и левичарски, он је дозволио муслиманима да уђу дубоко на европску територију, да се ту организују, да успоставе своје парарелне шеријатске системе, да се не покоравају никоме и да живе на свој начин, игноришући ,,еуропејске" либералне законе и начела. Муслимани уопште не прихватају ни либерализам а ни мултикултурализам, док је Европљанима све више мозак испран тим погубним идеологија. Такође, модерно доба се карактерише великим материјализмом, све се гледа кроз новац. Тако ће неки Европљанин пре да изда и своју државу и народ, да би добио паре. Па гарантујем да су се ови терористички напади десили и зато што су терористи гарант поткупили одређене људе из службе да их не хапсе и не спречавају њихове акције, иако су могли то да ураде. Дакле, великом делу модерних Европљана су само паре важне и за паре ће бити спремни да почине и најгору издају. Док муслиманима паре нису важне, осим као средство њихове борбе.
... i tako to na tu temu ...