Јона, срдит што Бог није упропастио Ниневију

Jasna

Stara legenda
Moderator
Poruka
82.915
Веома кратка и необична прича о пророку Јони, који се прво
опирао томе да проповеда, а када је то најзад учинио, расрдио
се на Бога што није уништио град.

4. А Господ рече: је ли добро што се срдиш?

5. И Јона изиде из града, и сједе с истока граду, и начини ондје колибу,
и сјеђаше под њом у хладу да види што ће бити од града.

6. А Господ Бог заповједи, те узрасте тиква над Јоном да му буде сјен
над главом да му поможе у муци његовој; и Јона се обрадова тикви
веома.

7. Потом заповједи Бог, те дође црв у зору сјутрадан, и подгризе тикву,
те усахну.

8. И кад ограну сунце, посла Бог сух источни вјетар; и сунце стаде жећи
Јону по глави тако да обамираше и пожеље да умре говорећи: боље
ми је умријети него живјети.

9. А Бог рече Јони: је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече:
добро је што се срдим до смрти.

10. А Господ му рече: теби је жао тикве, око које се нијеси трудио, и које
нијеси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде.

11. А мени да не буде жао Ниневије, великога града; у ком има више од
сто и двадесет тисућа људи који још не знају шта је десно шта ли лијево,
и много стоке?

Толико се наљутио што је Бог видео да се људи правом путу враћају и
одустао од уништења, да је пожелео да умре.

Овде видимо да Бог не види људе као зле, већ у незнању и када
се знање врати, зло нестаје, док Јона то види другачије.

Каквог смисла има Јонино првобитно опирање, а касније и љутња
на Бога?
 
Poslednja izmena:
Овде видимо да Бог не види људе као зле, већ у незнању и када
се знање врати, зло нестаје, док Јона то види другачије.

Ne radi se o neznanju, niti o odsustvu znanja.
Da je tako svi bi znalci postali svetitelji.

Radi se o nedostaku ''početka mudrosti'', tj. nepostojanju ''straha od Boga'', koji je početak mudrosti.
Kada su opomenuti, i kada su im predočene konsekvence, građani Ninevije došli su pameti.
Iz straha. Ne iz nekog instant popijenog znanja.
Ovo je paralela i sa svima nama. ''Strašno je upasti u ruke Boga živoga.'' - napisano je.
Ko se odazove i urazumi se, OK. Ko ne, sam je kriv.
Ako dobije drugu šansu (a Bog je redovno daje ljudima).

Ova nam Knjiga služi i za još 1 vrlo važan uvid:
Bog uvek ima nameru koja je uslovljena. Uslovljena našim odzivom na njegova upozorenja.
Ako se odazovemo kako On zapoveda, Bog svoju nameru stopira i preinačava.
Dakle subina ne postoji. Sudbina zavisi od našeg ponašanja.
To je taj uvid kome nas uči ova Knjiga.

Ovaj uvid nespoznatljiv je ako se predhodno ne usvoji osnovni aksiom Bogopoznanja:
Bog je Sveznajući i Svemoćan. On zna svu budućnost, pa tako zna i kako će se ljudi opredeliti.
To Ga ne sprečava da Svoje odluke prilagođava našim odlukama.
 
Ja nisam ni rekla o kakvom se znanju radi. Ovde se konkretno radilo
o nepoznavanju Božijih zakona. Bog nije rekao, eto bili su zli, a sada
su postali dobri. Nego je rekao da nisu znali šta je levo, a šta desno.
Šta je ispravno, a šta nije.

Ti bi svuda nekakav strah da utrpaš. Razumevanje da kršenje Božijih
zakona vodi u propast je zamenilo neznanje u kome su živeli.
 
Ja nisam ni rekla o kakvom se znanju radi. Ovde se konkretno radilo
o nepoznavanju Božijih zakona. Bog nije rekao, eto bili su zli, a sada
su postali dobri. Nego je rekao da nisu znali šta je levo, a šta desno.
Šta je ispravno, a šta nije.

Ti bi svuda nekakav strah da utrpaš. Razumevanje da kršenje Božijih
zakona vodi u propast je zamenilo neznanje u kome su živeli.
Opet želim ponoviti:
Ne radi se o neznanju, niti o odsustvu znanja.
Da je tako svi bi znalci postali svetitelji.

Ninevljani su živeli u civilizaciji, imali su Starozavetnu Crkvu, Mojsija i Proroke.
Znali su odlično Božje zapovesti. Ali i pored tog znanja su živeli naopako.
Tek kada im je Jona predočio šta im se može desiti oni su stuknuli.
Jonu nije Bog poslao da Ninevljane nauči već da ih opomene.
Tek kada su Jonu shvatili ozbiljno, kada su se Boga uplašili, tek su tada...
*
Ovo nije ni prva ni jedina Knjiga koja nas uči ''strahu Gospodnjem'' kao početku mudrosti,
ali sam samo od tebe i od onog kolege čuo da je ''tišina početak mudrosti''.
Baš me zanima u kojoj to religiji eksplicitno stoji da je tišina početak mudrosti.
 
Opet želim ponoviti:
Ne radi se o neznanju, niti o odsustvu znanja.
Da je tako svi bi znalci postali svetitelji.

Ninevljani su živeli u civilizaciji, imali su Starozavetnu Crkvu, Mojsija i Proroke.
Znali su odlično Božje zapovesti. Ali i pored tog znanja su živeli naopako.

Tek kada im je Jona predočio šta im se može desiti oni su stuknuli.
Jonu nije Bog poslao da Ninevljane nauči već da ih opomene.
Tek kada su Jonu shvatili ozbiljno, kada su se Boga uplašili, tek su tada...
*
А мени да не буде жао Ниневије, великога града; у ком има више од
сто и двадесет тисућа људи који још не знају шта је десно шта ли лијево,

Eto tako. Ko će se s tobom raspraviti.
 
do sad si se bunila na opominjanje i nevolje,i sad si meni rešila da to uvališ :lol: :rotf:
poslaću ti aeternum pa ćeš da vidiš:rotf::rotf:
Ja govorim o opomenama koje se dešavaju onog trenutka kada
pogrešiš, nad kojima možeš da se zamisliš i da nešto promeniš.
To da ćeš da grešiš i grešiš do besvesti, pa ćeš posle dumreš
pa će onda da te ožive i da ti sude.. ma daj.. kakvog to smisla
ima..
 
kako dete greši pa ako ima imalo osećaja za realnost ispravi,i niko mu ne sudi dok uči
a to što odrasli imaju sudove,to je opet iz iskustva,samo što oni odraslima više sude jer se uznesu u "znanju"
bog lepo kaže da sami sebi sudimo,po svojim sudovima,jer nismo fleksibilni kao deca i više smo zlopamtila
čak je i zanimljivije posmatrati zlo,pa ga indukujemo kroz medije i ratove
deca se igraju i ručkaju :lol: 🤷‍♀️
 
А мени да не буде жао Ниневије, великога града; у ком има више од
сто и двадесет тисућа људи који још не знају шта је десно шта ли лијево,

Eto tako. Ko će se s tobom raspraviti.
samo se more utrtaj i sve će ti biti jasno :D
 
Каквог смисла има Јонино првобитно опирање, а касније и љутња
на Бога?
Јона није хтео одмах да носи Крст пророчког страдања

Пре љутње долази страх од Крста понижења... мучио га страх од ''узалудног'' труда, јер је рационално а не надумно (духовно)примио заповест од Бога да пророкује бандоглавим грешницима

Мораш целу причу од почетка, фали ти увод...

Јона је прво почео да бежи од Бога, јер се плашио да његову проповед Ниневљани неће да послушају, знајући какави су лоши постали по њему...

Страх од по њему ''беспотребног пророковања'' натеро га је да бежи на супротну страну, знајући да ако је Божија воља, неће побећи далеко...

Заиста није далеко, ал кроз још већа страдања моро да пророкује, ко и сви ми кад избегавамо да носимо крст... То је први део...

Други део је кад већ пророкује брзо уништење, сумњајући у брзо покајање људи и брзо смиловање Божије на људе...

Кад је видео да се Бог брзо смилово на Ниневљане, опет га је обузела туга што се нису испунила његова очекивања, да ће Бог брзо да казни, јер не схвата колико су Богу људи блиски...

Зато му је за утеху да и узео хлад лист од тикве, да би га натерао да му је у тузи обрати свим срцем да би добио схватања...

Тек кад је потпуно отворио срце и испразнио га од туге, добио је просветљење Божије милостивости, али не пре великих својих страдања
 
А мени да не буде жао Ниневије, великога града; у ком има више од
сто и двадесет тисућа људи који још не знају шта је десно шта ли лијево,

Eto tako. Ko će se s tobom raspraviti.
То значи да нису ни знали ни да се плаше Бога, нит да га слушају више...

Пре су Ниневљани слушали Бога, ал су се због материјалног богаћења полако одвикли од духовности и разабира доброг од лошег...
 
Кад је видео да се Бог брзо смилово на Ниневљане, опет га је обузела туга што се нису испунила његова очекивања, да ће Бог брзо да казни, јер не схвата колико су Богу људи блиски...

Зато му је за утеху да и узео хлад лист од тикве, да би га натерао да му је у тузи обрати свим срцем да би добио схватања...

Тек кад је потпуно отворио срце и испразнио га од туге, добио је просветљење Божије милостивости, али не пре великих својих страдања
Kako može da te obuzme tuga što se nije ispunilo tvoje očekivanje
da će Bog poubijati ljude, decu, starce?
Mislim, kako možeš tako nešto i da očekuješ? Valjda je propovedao
očekujući dobro?

Kao sad kad bi se neko naljutio na Boga što armagedona nema, jer
su eto ljudi počeli na pravi put da se vraćaju. Pa jel on hteo da izvede
ljude na pravi put ili je pomor i stradanje hteo?
 
Kako može da te obuzme tuga što se nije ispunilo tvoje očekivanje
da će Bog poubijati ljude, decu, starce?
Mislim, kako možeš tako nešto i da očekuješ? Valjda je propovedao
očekujući dobro?


Не, очекивао је зло, јер није верова да такви грешници могу да се покају... пророк је потценио и те људе и Божију милост, зато је прво бежо, а после се депримиро, кад је видео да га је Бог послао ради покајања а не казне грешника

Kao sad kad bi se neko naljutio na Boga što armagedona nema, jer
su eto ljudi počeli na pravi put da se vraćaju. Pa jel on hteo da izvede
ljude na pravi put ili je pomor i stradanje hteo?

Хтео је да страдају... није разумео да Бог много више воли људе и од најбољих људи, па чак и од пророка... имао је јаку веру, али не и јаку љубав... зато му је и његово страдање и Ниневљанско покајање подарило већи степен љубави, другачије не би могао да схвати без искушења
 

Back
Top