Jezičke nedoumice

la dolcevita:
Prvi put cujem da je pravilno - celo vreme!!! Jedino ispravno je - sve vreme.
Kliknite za proširenje...

Поштовање и свако добро.

Изразе "све време" и "цело време" ћемо употребити у зависности од тога да ли одређен временски период посматрамо као целину или као збирну именицу. Ако под временом у датом контексту подразумевамо једну тачно омеђену временску целину (школски час, ноћ, вече, време одржавања неког скупа или састанка и сл.), сасвим је правилно рећи "цело време", као што имамо и цео дан, целу ноћ, цео час и сл. На пример: "Поноћна литургија је трајала дуже од сат и по. Цело време сам се осећао надахнуто и устрептало." Наравно, у том контексту је правилно и рећи "све време" (према неким нашим ауторитетима чак и боље, што ћемо видети касније). Ако, пак, под временом не подразумевамо целину него неко неодређено трајање, на пример у реченици "Где си до сад, бринем све време?" нећемо употребити израз "цело време" јер није јасно о каквој целини говоримо и у датом контексту је нема, осим, наравно, ако раније није наговештена. Отприлике као што и под изразима "цео хлеб" или "цело млеко" заправо подразумевамо целу векну хлеба, односно цело литарско паковање млека, јер их је, као збирне именице, заправо и немогуће другачије схватити. Ако неко купи и понесе кући једну векну хлеба и поједе је, може да каже и да је појео цео хлеб (то јест, целу векну хлеба) и да је појео сав хлеб (то јест, сав хлеб који је купио). Даље, у Даничићевом преводу Старог завета имате и израз "пола времена" где се, наравно, подразумева половина неког временског периода. Тај израз се користи и у природним наукама, док у спорту имате и учестали израз "половина времена". Најједноставније је запамтити по томе да се, ако се мисли на тачно одређен временски период, може рећи и све и цело (боље је све, али ни цело није погрешно), а ако се мисли на неодређен временски опсег или време као збирну именицу, једино се може рећи све.

Пошто сте запослени у просвети, како се не би десило да се у некој будућој расправи са колегама позивате на тему са секције "Жене" на форуму Крстарице као референцу, потврду за исправност израза "цело време" имате у Клајновом Речнику језичких недоумица, под Ц и одредницом "цело време", додуше без овог исцрпног објашњења. Према Клајновој препоруци, боље је употребити израз "све време" тамо где се може рећи и "цело време", али потоња варијанта никако није неправилна.

Изрази "цело време" ("цијело вријеме") се могу наћих и код наших добрих писаца, на пример код Андрића и Матавуља. Као просветни радник, управо се на Андрића можете позвати и његову приповетку "Књига" која је, ако се не варам, још увек обавезан део школског штива. У овој надасве туробној приповеци Андрић вели:

Као у сну, једнако са језом по леђима, и једнако очекујући, неминовно очекујући да ће га неко зовнути да се врати, прошао је широким ходником у ком је висила црна табла с именима срећних који добивају писма; сада је није ни погледао. Запутио се једноличном улицом, по мокром и прљавом снегу, све очекујући да ће га зовнути. Не, нико га није звао. Шта се десило? Десило се највеће чудо: да се ништа није десило. Све је прошло природно и једноставно. Све је срећно и добро решено. Нема више покварене књиге ни страха од одговорности и казне. За цело време свог мучења он је сва могућа решења предвиђао и замишљао до ситница, само не ово и овако. Затегнутост, која је у њему трајала и расла месецима, сад је одједном попустила. Као да сва она страховања и слутње нису никад постојали ни мучили га. Све је одједном збрисано и заборављено. Осећао је да би требало да се радује, да кликће од весеља што је све овако неочекивано добро прошло. Да, требало би да се радује, можда се стварно и радује, али у тој празнини, која је услед наглог и повољног решења одједном настала у њему, не може та радост да нађе места ни одјека.
Kliknite za proširenje...

Реченицу у којој користи израз "цело време" сам подвукао како бих је учинио из момента уочљивијом. Управо цело време свог мучења иако је било могуће рећи и "све време свог мучења".
 
Znam za Klajnovo misljenje, ali ono nije merodavno. Bitno je sto kaze Pravopis srpskog jezika Matice srpske. Sto se tice nasih pisaca, u njihovim delima nalazim toliko gresaka, te ne bih da komentarisem. Oni su bili pisci, a ne profesori niti lektori, a sto je bilo ispravno u njihovo vreme, ne znaci da je i danas. Izasao je novi Pravopis srpskog jezika, kog skola jos nije nabavila. Bice interesantno videti sta on kaze. Mene su ucili da se kaze SVE vreme, ali s obzirom da je pravopis podlozan promenama, videcemo sta ce biti...
 
Пазите, не бих да Вас исправљам и обраћам вам се као професор студенту, али ако сте неко ко се бави подучавањем других, сами изискујете тај тон и он је овом приликом обавезан. Није Клајново "мишљење" да је израз "цело време" правилан и не знам одакле Вам такав исхитрен и непажљив утисак - чини ми се као да сам ја далеко више времена утрошио на писање горњег објашњења него Ви на његово читање. Клајново је мишљење да је израз "све време" бољи у оном конктексту у којем се може употребити и "цело време" и наравно да је његово мишљење меродавно. Заправо, меродавнијег мишљења и нема, када је српски језик у питању. На моменте звучите као наставник физике у основној школи који би рекао да неки став Стивена Хокинга о физици није меродаван. Чињеница, пак, да је "цело време" у одређеном контексту заиста сасвим регуларан израз, није никакво "Клајново мишљење" него језичко правило, за које је дато и објашњење и референца. На Речник језичких недоумица се нисам позвао као на доказ, већ само као на најдоступнију референцу за оно о чему се говори, чиме можете у моменту ућуткати сваког саговорника који би се дрзнуо против лепог језичког осећаја и почео да Вас убеђује како то није правилно.

Обратите пажњу и да не говорим о "нашим писцима", него о "нашим добрим писцима". Као некоме ко ради у просвети, надам се да не морам да објашњавам шта значи израз "добар писац" и да то није паушална оцена којом неки лаик који је прочитао књигу која му се допада, оцењује њеног аутора, већ да се тим изразом обухватају аутори чији су језик и стил усвојени као норма српског језика и на које се при недоумицама може позивати? Ако ћете Андрића лекторисати, подвлачити га црвеном оловком, а због језичких "грешака" оцене његових приповетки смањивати са петице на 5- или 4+, то онда, опростите, не говори о мањку његовог осећаја за исправност него једино о Вашем.

Ново издање Правописа се може купити (а и прелистати) у свакој снабдевенијој књижари у Србији, не морате чекати да га набави школа. Израз "цело време" је потпуно регуларан када је у питању посматрање одређеног временског периода као целине и немојте ученике, колеге или људе из околине погрешно учити како је тако нешто неправилно.

Захваљујем и желим свако добро у даљем раду!
 
Poslednja izmena:
M. Rokvić:
Даље, у Даничићевом преводу Старог завета имате и израз "пола времена" где се, наравно, подразумева половина неког временског периода. Тај израз се користи и у природним наукама, док у спорту имате и учестали израз "половина времена". Најједноставније је запамтити по томе да се, ако се мисли на тачно одређен временски период, може рећи и све и цело (боље је све, али ни цело није погрешно), а ако се мисли на неодређен временски опсег или време као збирну именицу, једино се може рећи све.
Kliknite za proširenje...
Skrenuo bih pažnju po ovom pitanju da prirodne nauke nisu merodavne kao primer (u smislu objavljenih naučnih radova u koje zaluta izraz "celo vreme"), jer je stepen poštovanja pravopisa kod onih koji se istima bave uglavnom niži od onih koji se bave filolološkim naukama, a uticaj engleskog jezika, kao "lingva franke" je nesporan.
Osim toga, izraz "polovina vremena" je kolokvijalni izraz, a ne stručni izraz i jednako se nalazi i u beletristici i u stručnoj literaturi... ali na engleskom jeziku, a ne na srpskom: eng. half of the time. Iz engleskog jezika nam je došao i sportski izraz poluvreme.
Stav je prirodnih nauka da izraz "celo vreme" nije validan, jer je vreme (iz ugla dosadašnjih merenja i primena) neograničeno, a ukoliko se radi o vremenskom periodu određene dužine, onda se koristi naziv perioda od interesa, a ne izraz vreme.
Na primer: interval u trajanju od 145 sekundi. Polovinu intervala uzorak izlažemo svetlosti talasne dužine... itd.
Ne pola vremena, ne celo vreme, nego konkretno definisan period.


M. Rokvić:
Изрази "цело време" ("цијело вријеме") се могу наћих и код наших добрих писаца, на пример код Андрића и Матавуља. Као просветни радник, управо се на Андрића можете позвати и његову приповетку "Књига" која је, ако се не варам, још увек обавезан део школског штива. У овој надасве туробној приповеци Андрић вели:

Реченицу у којој користи израз "цело време" сам подвукао како бих је учинио из момента уочљивијом. Управо цело време свог мучења иако је било могуће рећи и "све време свог мучења".
Kliknite za proširenje...
Ukoliko zastupate tezu da je jezik živa stvar koja se menja i pri tome je neophodno stalno usklađivanje pravila i standarda sa govornim jezikom, onda mogu da shvatim navođenje Andrićeve pripovetke kao ilustracije.
Međutim, ukoliko se pozivate na Andrićevu pripovetku kao na stručnu referencu za upotrebu izraza celo vreme, ne mogu, a da ne protestujem. Reč je o književnom delu, a svi smo čuli za poslovičnu "umetničku slobodu", pa se pripovetka koju navodite ne može koristiti kao stručni argument.
 
Caliburn:
Skrenuo bih pažnju po ovom pitanju da prirodne nauke nisu merodavne kao primer (u smislu objavljenih naučnih radova u koje zaluta izraz "celo vreme"), jer je stepen poštovanja pravopisa kod onih koji se istima bave uglavnom niži od onih koji se bave filolološkim naukama, a uticaj engleskog jezika, kao "lingva franke" je nesporan.
Osim toga, izraz "polovina vremena" je kolokvijalni izraz, a ne stručni izraz i jednako se nalazi i u beletristici i u stručnoj literaturi... ali na engleskom jeziku, a ne na srpskom: eng. half of the time. Iz engleskog jezika nam je došao i sportski izraz poluvreme.
Stav je prirodnih nauka da izraz "celo vreme" nije validan, jer je vreme (iz ugla dosadašnjih merenja i primena) neograničeno, a ukoliko se radi o vremenskom periodu određene dužine, onda se koristi naziv perioda od interesa, a ne izraz vreme.
Na primer: interval u trajanju od 145 sekundi. Polovinu intervala uzorak izlažemo svetlosti talasne dužine... itd.
Kliknite za proširenje...

Опростите, овде бих прекинуо са цитатом. Реч "време" је вишезначна и не означава само време као апстрактан физички појам, него и конкретан временски период, раздобље, као и атмосферске прилике, прилике у друштву и остала значења из спектра који заузима. Не улазим у то како ће неко до краја прецизно дефинисати о чему се ради у датом контексту, али, језички говорећи, израз "половина времена" није неправилан ако је из конктекста јасно да се у датој реченици под "временом" подразумева раније дефинисан или подразумеван временски период. Време не само што може бити цело, него може бити и лепо, а може бити и крајње. Надам се да је јасно коју поенту овде правим.

Нисам износио своје ставове по питању флексибилности језика, а пример Андрићеве приповетке сам управо навео тако како и наводите - као најдоступнију илустрацију. Клајнов Речник језичких недоумица као најдоступнију референцу. Чини ми се да сам управо тако и написао, како не бих оставио простора за другачије интерпретације. Можете се позвати и на Андрићеву приповетку итд. Надам се да је јасна разлика у позивању на језик Андрића или Селимовића, од позивања на, рецимо, језик Венцловића или Стерије? На конкретном примеру (понављам, примеру већ реченог, а не доказу) се управо види да се не ради ни о каквој "уметничкој слободи".

И о овоме се заиста не бих више јављао (наравно, ово није изречено у контексту мог личног обраћања Вама). Ово није место за преиспитивање валидних језичких правила или за дискусије о томе шта је коме логично. Поготово не у таквом контексту где ће мојој маленкости бити наметнута улога доносиоца правила, а дискутантима улога некога ко то правило у сукобу са мном може оспорити. Ипак овде нисмо толико битни. Основу теме чине језичке недоумице, а ова недоумица је решена. Да ли ће се ко тих закључака придржавати или наставити по свом - то је већ индивидуално.

Захваљујем и свако добро желим!
 
Poslednja izmena:
M. Rokvić:
Реч "време" је вишезначна и не означава само време као апстрактан физички појам, него и конкретан временски период, раздобље, као и атмосферске прилике, прилике у друштву и остала значења из спектра који заузима. Не улазим у то како ће неко до краја прецизно дефинисати о чему се ради у датом контексту, али, језички говорећи, израз "половина времена" није неправилан ако је из конктекста јасно да се у датој реченици под "временом" подразумева раније дефинисан или подразумеван временски период. Време не само што може бити цело, него може бити и лепо, а може бити и крајње. Надам се да је јасно коју поенту овде правим.
Kliknite za proširenje...
Eh, pa onda se potpuno razumemo. :ok:
No, treba jasno naglasiti da se ne može razmatrati ekvivalencija izraza "sve vreme", koji je pravilan, bez ikakvih ograničenja i izraza "celo vreme", koji se može koristiti uz prethodno ispunjene određene uslove.
Mislim da u cilju pragmatičnosti, a s obzirom na slabo poznavanje pravopisa od strane opšte populacije, treba razmotriti koliko je opravdano uvoditi izraz "celo vreme" kao pravilan. Reč je o tome da će precizne uslove čije je ispunjene potrebno radi upotrebe izraza od interesa umeti da ostvari tek manji deo populacije visokoobrazovanih osoba.
Smatram da kada se uvodi neko pravilo uvek treba misliti i na praktičnu primenljivost tog pravila.



M. Rokvić:
Захваљујем и свако добро желим!
Kliknite za proširenje...
Opet me postideste svojim načinom obraćanja. :rumenko:
Što se mene tiče, ja sam za to da se javljate ne samo po ovom nego i po drugim pitanjima, jer verujem da vaš pristup diskusiji može imati samo pozitivne efekte na opštu forumsku populaciju, znanje i stil komunikacije iste.
Svako dobro!
 
Poslednja izmena:
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top