Jezičke nedoumice

Ovo je, u stvari, odgovor na moje pitanje.
Sve ostalo što je napisano je samo zatrpalo taj odgovor.

Није затрпавање, него једно објашњење одређених законистости и појава за које имам благи утисак да их нисте узели у разматрање. С тим у вези и одговор на следеће;

Vidim da sad namerno uvodiš nadimke. Nadimci su nešto drugo.
Prema informaciji koju sam sinoć dobio, nadimci se menjaju na onaj način koji si naveo kao ispravan za imena. Naravno, dozvoljavam mogućnost da informacija koju sam dobio nije tačna.
Ali, eto, pričali smo o imenima, a ne o nadimcima.

Мислим да је овде битно да неке ствари у старту разјаснимо. Надимак по својој суштини уопште није нешто друго у односу на име и једино се на конкретном случају може рећи шта је име, а шта надимак. Бројни надимци су током историје почели да буду надевани као лична имена и нико нам не гарантује да нешто што је данас надимак, сутра неће бити нечије крштено име. Због тога говоримо о суштини, јер су имена Миле и Мило настала као надимци према потпуно истим језичким правилима по којима настаје модерни надимак Боле или Ацке и према истим језичким правилима и слуху за језик се мењају у својим граматичким облицима. Са те стране објашњавам одакле облици Милетов, Радетов или Ђорђетов.

Мирко, Бранко, Борко, Станко, Дујо, Лујо, Иво, Владе, Владо, Влада, Дане, Вујо, Коча, Степа, Стипе, Гавра, Гавро, Лазо, Лазе, Раде, Радо, Мањо, Леа, Теа, Миа, Марица и небројено много других су настала као надимци и и даље опстају као надимци именима: Мирослав, Бранислав, Борислав, Станислав, Душан, Лука, Иван, Владимир, Данило, Вукашин, Константин, Стефан, Гаврило, Лазар, Радослав, Манојло, Леонтина, Теодора, Миљана итд. Ако се неко зове Миладин, па га зову Миле, у том истом крају ће и тај надимак "Миле" једнако мењати у говору као и нечије крштено име Миле, о томе се ради. Надимак је такође име, односно назив за особу која га носи, само се што је реч о незваничном, неформалном имену за разлику од крштеног односно уписаног имена. Зато му је и такво име дато, надимак, као привезак, нешто што је надевено, што је надодато на име и уместо имена, па још и умекшано деминутивом.

Ствар је такође делимично и у томе што је тешко одредити шта је "правилно" а шта "неправилно" ако се ради о питању попут овог, да се једноставно у различитим крајевима истог нормираног дијалекта, за одређене случајеве примењују различита правила, а да је опет свако од њих унутар сопственог система логично и доследно. Једини начин је да се направи рез и један облик прогласи за стандард, али и даље остали неће самим тим говорити неправилно, већ само нестандардно.

Milov.
Ponavljam - ne kao Milo Đukanović.

Ово понављање разлике у односу на име Мило ме баш копка. Реците ми, да ли у крају о којем говорите упоредо постоје обе варијанте, и Миле и Мило и да ли бисте могли да објасните на који начин се другачије акцентује Милов када је у питању Мило, а на који начин Милов када је у питању Миле.

Постоје и крајеви где је говор унутар исте заједнице недоследан, вероватно због ранијег мешања становништва и говора. У једном крају и од истих људи сам чуо за упоредно постојање надимака и Владе и Владо, као и употребу придева Владин, Владов и Владојев, у зависности о ком конкретном Влади/Владу се радило, као што горе код истих људи имамо пример Милин штап, а Милетова швалерка.
 
Poslednja izmena:
Ово понављање разлике у односу на име Мило ме баш копка. Реците ми, да ли у крају о којем говорите упоредо постоје обе варијанте, и Миле и Мило и да ли бисте могли да објасните на који начин се другачије акцентује Милов када је у питању Мило, а на који начин Милов када је у питању Миле.

Претпостављам да се ради о дугосилазном акценту на Миле (као у "сер Жиле"), а дугоузлазном на Мило (као у "крило"). Име Мила Ђукановића ту не мора бити толико битно јер се ипак ради о Црногорцу за чије помињање је у електронским медијима представљена локална црногорска варијанта. Да му је, на пример, име Милутин Ђукановић, у Црној Гори би и даље био исти Мило као и сад, али би га у другим крајевима можда називали Миле, као што и Слободана Милошевића без проблема у зависности од краја називају и Слоба и Слобо, па имамо и Слобин и Слобов.
 
Nije tema ali mi je simpaticno pa da zatefterim :) .
Danas mi kcerka dok je ponavljala gramatiku , kaze da je rec mama imenica nastala iz glagola raditi :) . Salila se naravno ali ja bih ipak vise volela da je po njenom misljenju mama nastala iz voleti, razumeti i sl. Ali dobro da ne cepidlacim detetu jer lako je moglo biti i da je imenica mama nastala iz glagola vikati ili forumasiti. :(
 
I ja bih tako rekla...ali naslov jedne knjige i jedna reklama kazu drugacije...:think:
Рекламу заиста не бих да коментаришем, али, нажалост, и књиге су препуне грешака. Све мање се лекторише а све више користи такозвани коректор, који проналази словне грешке. :neutral:
Што се корице тиче, за ту грешку не мора да буде одговоран лектор већ ликовни или технички уредник, који се врло ретко контролишу.
Једном сам и сама направила словну грешку на корици, али су ме, срећом, звали из штампарије. :rumenko:
 
Али, то су две различите ствари! :eek:

(,,Уствари, веома сам уживала у тој ствари...''

Према важећем Правопису, правилно је једино раздвојено, "у ствари".

Велики број лингвиста и писаца предлаже да у наредно издање буде уврштено и "уствари", као спојено, и већ активно пишу тај израз и дозвољавају га у часописима и књигама које лекторишу. Према тој логици, са којом се и ја слажем, израз "уствари" (спојено) је аналоган изразима: уочи, уистину, удвоје, уколико, убудуће и треба га, у одговарајућем контексту, писати спојено.

Дакле, тренутно јесте неправилно писати "уствари", али никако није разлог да било ко сматра то неким тешким одступањем од Правописа или неком тешком неправилношћу, пошто се такав облик већ увелико (приметити и реч "увелико") прећутно толерише и највероватније ће се наћи у наредном издању Правописа као правилан.
 

Back
Top