Jezičke nedoumice

Da li proizvoljno ( u zavisnosti od imena ili od toga kako vama zvuci ) koristite vokativ ili ne...? Radi se realnim imenima...:)

Имам обичај да вокатив од имена Александар употребим исто као номинатив. И још нека имена тако користим, баш произвољно.
 
Ubode :D..Maja-Maja...imali smo u konverzaciji ovakav slucaj i ubedjivali se...Zasto neko kaze Majo, a neko Maja i sta je pravilno...!?

Исти пример је и мени пао на памет, пошто их и немамо много у свакодневици. Евентуално можда ословљавање са "Борис!" уместо "Борисе!" и можда још неколико примера. Свакако је "Маја!" неправилно, пошто облик у вокативу гласи "Мајо!" Наравно, ако се ради о имену Маја (акцентовано као "јаја"), а не о локалном надимку неког женског имена на М. који би се читао акцентовано краткосилазно (као у "Првог маја"), јер би у том неуобичајеном случају вокатив заиста гласио "Маја!"

Мада, ко зна, језик је жива категорија и многи облици које данас учимо као правилне, пре стандардизације нису то били, па је тако могуће да и ако довољно велик број људи упорно говори "Маја!" уместо "Мајо!", чак и то уђе у стандард као дозвољена варијанта. Тако је, рецимо, постојао и вокатив речи мама, који је гласио "мамо!", а не "мама!", отприлике као што имамо и "мајко!" и "мајка!", иако је (данас) правилно само "мајко!"
 
Да, вокатив од имена Андреј је "Андреј!".

За генитив имена Ђорђе је прича мало компликованија, јер се ради управо о ономе што сам помињао, о употребној норми која улази у стандард. Када погледамо да је име Ђорђе настало од Георгије, схватимо логику због чега је правилно рећи "код Ђорђа", а не "код Ђорђета", јер кажемо "код Георгија", а не код "Георгијета". Међутим, умекшавањем оног Г у Ђ и губљењем суфикса -ије, нашем слуху име Ђорђе одговара именима: Дане, Раде, Миле, Митке, где имамо: (код) Данета, Радета, Милета, Миткета, па по снази асоцијације говоримо "код Ђорђета". Слично као и са именом Павле, где такође велик број људи говори "код Павлета" уместо "код Павла".

Дакле, правилно је "код Ђорђа", мада не грешите много ни када (у неформалном говору) користите "код Ђорђета", јер поприлично велик број људи говори и тако и тај облик је често присутан у писаним и електронским медијима, мада нисам сигуран да ли би прошао лектуру ако би се нашао у литератури.

За присвојне придеве је такође интересантно, јер ће доста људи рећи "Ђорђетов", односно "Павлетов". Међутим, када погледамо у домаћа презимена и видимо да постоје Ђорђев, Павлов, Ђорђевић и Павловић, али не и Ђорђетов, Павлетов, Ђорђетовић и Павлетовић, лакше видимо који је облик правилнији и који је од раније присутан у српском језику, а који се појавио касније.
 
Poslednja izmena:
Међутим, умекшавањем оног Г у Ђ и губљењем суфикса -ије, нашем слуху име Ђорђе одговара именима: Дане, Раде, Миле, Митке, где имамо: (код) Данета, Радета, Милета, Миткета, па по снази асоцијације говоримо "код Ђорђета". Слично као и са именом Павле, где такође велик број људи говори "код Павлета" уместо "код Павла".
Gospodine Rokviću, da li biste mi mogli odogovoriti - da li je ovo što ste sad napisali prihvaćeno kao standard?
Čini mi se se da sam još davnijeh dana, učivši srpskohrvatski jezik, poučen da se navedena imena pravilno menjaju na sledeći način:
(ko?) Mile - (kome?) Milu - (koga?) Mila - (s kim?) s Milom (ali ne kao Milo Đukanović, nego drugačije akcentovano). Naravno, govorim o ličnim imenima, koja ste i vi pominjali, a ne o nadimcima.
Dakle, ''kod Mileta'' je odomaćeno i opšteprihvaćeno, ali nisam znao da je prihvaćeno kao pravilno.

No, nema veze ako je ovako kako rekoste. Svejedno ću nastaviti da se izražavam arhaično.
 
Ел могу ја док не дође госн Роквић? :flert:

Зависи од акцента.
Ако је Миле са дугузлазним У (као у речи БИЛЕ - од глагола бити) онда се мења како ти кажеш: од Миле, са Милом...и тај облик се среће у Босни.
Ако је Миле са дугосилазним У (као у вокативу СИНЕ - не могу да нађем реч која се римује) онда је од Милета, са Милетом...и тај облик се среће, рецимо, у Војводини.
 
Ел могу ја док не дође госн Роквић? :flert:

Зависи од акцента.
Ако је Миле са дугузлазним У (као у речи БИЛЕ - од глагола бити) онда се мења како ти кажеш: од Миле, са Милом...и тај облик се среће у Босни.
Ако је Миле са дугосилазним У (као у вокативу СИНЕ - не могу да нађем реч која се римује) онда је од Милета, са Милетом...и тај облик се среће, рецимо, у Војводини.
OK, ovo je zaista originalno obrazloženje. Imamo čak i niži tip iz Bosne i viši iz Vojvodine. Sve se uklapa.
 
Gospodine Rokviću, da li biste mi mogli odogovoriti - da li je ovo što ste sad napisali prihvaćeno kao standard?
Čini mi se se da sam još davnijeh dana, učivši srpskohrvatski jezik, poučen da se navedena imena pravilno menjaju na sledeći način:
(ko?) Mile - (kome?) Milu - (koga?) Mila - (s kim?) s Milom (ali ne kao Milo Đukanović, nego drugačije akcentovano). Naravno, govorim o ličnim imenima, koja ste i vi pominjali, a ne o nadimcima.
Dakle, ''kod Mileta'' je odomaćeno i opšteprihvaćeno, ali nisam znao da je prihvaćeno kao pravilno.

No, nema veze ako je ovako kako rekoste. Svejedno ću nastaviti da se izražavam arhaično.

Видите, то зависи и од локалитета, јер се Миле може деклинирати и налик на именицу дете (дететов, код детета) и као да се ради о имену Мила (Милин, код Миле) и као да се ради о имену Мило (Милов, код Мила). Слично као и са именом Раде - имамо облик Радетово, код Радета, облик Радино, код Раде и облик Радово, код Рада. Не знам шта је тачно усвојено као стандард, али знам да је облик Милетов, код Милета, једини облик на који се може наићи у централним електронским и штампаним медијима, тако да јамачно није реч о неправилном облику. Да ли се ради о једином правилном, то не знам.

Изражавање које помињете није архачно, него локално. Слично видимо и на примеру кошаркаша Владе Дивца (име: Владе Дивац), које се у крају где су му то име и наденули правилно деклинира као "Влада" - барем претпостављам да Пријепоље спада у крајеве где се надимци на -е деклинирају као одговарајући надимци из екавских крајева на -а - док на екавском подручју врло често на његовом примеру чујемо облик Владетов, код Владета, уместо облик Владин, код Владе или чак облик Владов, код Влада.

Основна забуна је због грађења надимка на исту основу са суфиксима -а, -е и -о и различитим правилима деклинирања по различитим крајевима. И по Босни и Далмацији постоје крајеви где се надимци на -о деклинирају као што се то чини у Црној Гори, али и они где се то чини као са одговарајућим надимцима на -а у Србији. Тако и конте Иво Војновић, Дубровчанин, своме брату Луји Војновићу (приметите: Лујо-Луји, а не Лујо-Лују) пише о свом друговању са Ивом Андрићем са: "У болници смо нас два Иве", а не са "нас два Ива", како би се рекло у Црној Гори. Тако се и каже: Иви Андрићу, а не Иву Андрићу. Слична правила су и у загребачком стандарду, па се тако ради о Фрањи Туђману и Стипи Месићу, а не о Фрању Туђману и Стипу Месићу, или још горе, "Стипету" - једноставно се деклинирају као да је реч о именима Фрања и Стипа.

Како бисте, на пример, поступили са надимком "Боле" од, на пример, Божидар или Бојан? Да ли бисте рекли Болово, код Бола и с Болом, или Болетово, код Болета, с Болетом? Намерно у причу уводим надимке, јер су и имена Миле и Мило, као и Владе, Владо и Влада и сва већ поменута (Раде, Фрањо, Стипе итд.) заправо надимци, без обзира на то да ли су конкретним личностима дати као пуна имена или не.

Занима ме само како бисте одредили присвојни придев имена Миле? Као Милов, Милетов или Милин? Поменуто је да је у Војводини данас уобичајено да се каже Милетов, међутим на основу постојања презимена-патронима Милин, а нигде и никако "Милетов" (као што имамо: Петров, Павлов, Јанков), видимо да је и ту дошло до неких промена у говору током времена.
 
Не знам шта је тачно усвојено као стандард...
Ovo je, u stvari, odgovor na moje pitanje.
Sve ostalo što je napisano je samo zatrpalo taj odgovor.

Како бисте, на пример, поступили са надимком "Боле" од, на пример, Божидар или Бојан? Да ли бисте рекли Болово, код Бола и с Болом, или Болетово, код Болета, с Болетом? Намерно у причу уводим надимке, јер су и имена Миле и Мило, као и Владе, Владо и Влада и сва већ поменута (Раде, Фрањо, Стипе итд.) заправо надимци, без обзира на то да ли су конкретним личностима дати као пуна имена или не.
Vidim da sad namerno uvodiš nadimke. Nadimci su nešto drugo.
Prema informaciji koju sam sinoć dobio, nadimci se menjaju na onaj način koji si naveo kao ispravan za imena. Naravno, dozvoljavam mogućnost da informacija koju sam dobio nije tačna.
Ali, eto, pričali smo o imenima, a ne o nadimcima.

Занима ме само како бисте одредили присвојни придев имена Миле? Као Милов, Милетов или Милин?
Milov.
Ponavljam - ne kao Milo Đukanović.
 
OK, ovo je zaista originalno obrazloženje. Imamo čak i niži tip iz Bosne i viši iz Vojvodine. Sve se uklapa.

moj tata se zove mile i iz bosne je.al iz bosanske krajine.. i uvek smo govorili sa milom. i ciji je taj stap za pecanje? pa milin, nije valjda moj..
a prilicno je visok..misim..covek:aha:
a imala sam i kuma milu. i kad su mama i kuma pricale o njegovoj svalerki, nikad nisu rekle milina svalerka..nego mmiletova.. misim..svalerka..
a i on je bio visok..covek.
pa sam sad totalno zbunjena:think:
 

Back
Top