Wilkołak:
Pa, ne bih se slozio da je Vuk krivac za ista drugo osim za opismenjavanje. Jezik koji je u njegovo vreme bio zvanican nije bio rasiren u narodu. Taj jezik je mozda lepo zvucao, ali nije bio ukorenjen u narodu. On je narodni jezik proglasio za knjizevni, njega standardizovao i podario nam izuzetno pismo, Vukovu cirilicu!
Stavise, Vuk je ujedinio sve Srbe (koji su tada ziveli u ropstvu u dve drzave). On je ucinio mnogo vecu stvar od samog opismenjavanja naroda! On je spojio Precane i Srbijance, Krajisnike i Pirocance, Kosovce i Hercegovce itd. Kako? Spojio ih je jednim jezikom, narodni, cetvoroakcentnim sedmopadeznim srpskim jezikom koji je bio lak za ucenje i pisanje!
Mislim da ne smemo da mu zameramo na tome sto je reformisao jezik, jer on nije izmislio nista novo, on je samo primenio i standardizovao promene koje su se nagomilale tokom 300 godina.
У XIX веку, постојале су четири варијанте српског језика:
1. Српски народни (говорни) језик.
Ово је био језик образованијег дела народа. Веома добар. На њему су писали Гаврил Стефановић Венцловић, Лукијан Мушицки (и сви класицисти), Његош...
2. Црквеноруски језик (словенски, црквени).
Користио се у црквеним обредима. Као и данас.
3. Славеносрпски, славјаносербски или грађански језик.
Језик предромантичара, српског штампарства и школства до 1868. године. Њиме су писали Рајић, Орфелин, Жефаровић...
4. Српски народни језик Вука Караџића.
Ово је
далеко најгора језичка варијанта тога доба, језик потпуно необразованих или оних са нешто мало школе, попут Вука. Без виших облика изражавања, малог језичког фонда (26.000 речи, наспрам стотина хиљада речи!), а препун псовки и турцизама.
Поента је у томе да су прве три варијанте разумљиве једна другој, тј. мале су разлике. Наравно, ко је користио прве три варијанте, разумео је и четврту - на своје згражавање! А ко је био неписмен наравно није разумео језик учених, сем основних појмова, као што је то и данас случај.
Одговорни људи, задуђени за реформу српског језика, на челу са митрополитом Стратимировићем, свакако би урадили посао како ваља да није било аустријских штетних утицаја, који су уназадили српску културу.
