Јеванђелистари и хрисовуље

41. On Deceased Lords
If a lord have children, or if he have no children, and die, and upon his death the patrimonial estate remain vacant, wherever there be found someone of his kin up to the third cousin, that one shall have his patrimonial estate.
42.
And all patrimonial estates shall be free of all labours and tributes to my Imperiality, save to pay the corn-due and provide soldiers to fight according to the law.
43.
Neither the Lord Tsar, nor the King, nor the Lady Tsaritsa is free to take a patrimonial estate by force from anyone, nor to buy, nor exchange, unless someone freely consent.
44.
And when lords and other persons have hereditary churches on their patrimonial estates, neither the Lord Tsar, nor the Patriarch, nor any bishop may subject those churches to the Great Church, but the hereditary owner is free to appoint his own monk and to take him for ordination to the bishop in whose diocese it is; and in that church the bishop shall administer ecclesiastical affairs.
45.
And a lord who is found to have submitted his own church to another church, shall have no more authority over that church.
46.
And slaves that anybody hath, he shall have them as his patrimonial estate, and their children as his eternal patrimony. but a slave shall never be given as a dowry.
47.
And more: the slaves owned by lords shall be in their patrimonial estate. Only the lord, or his wife, or his son may free them, and none other.



48. On Deceased Nobles
When a noble dies, his good horse and arms shall be given to the Tsar, but his great tobes of pearls and golden girdle, let his son have them, and let them not be taken by the Tsar. And if he have no son, but have a daughter, let his daughter have title over them, to sell or give away freely.



49. On Insult
A lord who insults and disgraces a lesser lord shall pay 100 perpers, and a lesser lord who insult a lord, shall pay 100 perpers and be beaten with sticks.
50.
And if a lord or a lesser lord insult a commoner, let him pay 100 perpers; and if a commoner insult a lord or a lesser lord, let him pay 100 perpers and be singed.



51. On Taking by force
If any lord take a noblewoman by force, let both his hands be cut off and his nose be slit. But if a commoner take a noblewoman by force, let him be hanged; if he take his own equal, let both his hands be cut off and his nose slit.
52.
If a noblewoman commit fornication with her man, let the hands of both be cut off and their noses slit.
53.
Border lords: when any army crosses the frontier and plunders the imperial land, and returns again throught their land, those border lords through whose territory they pass, shall pay all.
54.
And whoever presents his son or brother at Court, and the Tsar asks him:” Shall I trust him” - and he shall say: “Trust him as myself”, if he do any evil, let him pay who hath presented him. And if he should serve as others serve in the imperial palace, he shall pay himself if he do wrong.
55.
For disloyalty, for any sin, brother shall not pay for brother, father for son, kinsman for kinsman, if they dwell separately from the culprit in their own houses; the who have not sinned shall not pay anything; but that one who hath sinned, his household shall pay.
56.
A lord shall not be summoned in the evening, but shall be summoned before dinner by a clerk, and if he come not by dinner time, he is at fault. And from that lord 6 oxen shall be taken.
57.
When a lord, or any other soldier return home from the army, if someone hath summoned him to the court, let him remain at home for 3 weeks and then let him go to the court.
58.
Greater lords shall be summoned by a writ of the judge, and the others with the seal.



59. On Misdemeanour
If any lord passing do some wrong to anybody out of spite, plunder his land or burn his house or do any other misdemeanour, from such a one that holding shall be taken, and another shall not be given to him.
60.
If someone die, and own one village in a district or in several districts, for any wrong done to that village, by fire or by any other cause, the surrounding settlements shall pay for all the wrong done to that village.



61. On Fiefs
No one is free to sell or buy a fief who does not own a patrimonial estate. No one is authorized to subject fief-lands to the Church; if he subject them, let it not be valid.



62. On the Tsar
Everyone shall provide transport for the Tsar wherever he goes, every town to the district, and the district to the town.



63. On Prefects
Prefects who are in the towns shall take their income according to the law, and let corn, and wine, and meat be sold to them at one dinar which is sold to others for two. But only a citizen may sell to him, and none other.



64. On Poor Women
A poor spinner woman shall be free, like a priest.



65. On Litigation at Court
Brothers who are together in one house, when summoned at their home, the one among them who comes shall answer. If he be found at the imperial court or at the judges court to come and say: “I will submit my elder brother to the court”, let him do so, and he shall not be forced to answer.



66. On Slaves and Serfs
Slaves and serfs who dwell together in one village, shall all together pay any payment which is due; according to the way men pay the payments and do the labour, so they shall hold the land, too.



67. On the Law
The law for the serfs on all the land: they shall work two days for the fief-holder and shall give him one imperial perper annually, and they shall mow his hay with all their household one day, and work his vineyard one day; and for those who own no vineyard, let them do other labour one day. And what a serf produces let all that be kept by the fief-holder, but nothing else outside the law shall be taken from the serf.
68.
And when someone be found in one house separated by bread and property, either brothers, or father from sons, or any other yet dwelling in one hearth, let him do labour like other small people.
69.
And whoever commits an evil, be it a brother, or son, or kinsman, if they dwell together in one house, all shall be paid by the master of the house, or he shall hand over him who committed the evil.



70. On the Commoners Council
Commoners shall have no council. If anybody is found participating in council, let his ears be cut off, and let the leaders be singed.
71.
A poor person who is not able to litigate or defend himself, let him provide a representative to litigate for him.



72. On Pasture
Let village graze with village: where one village, there also the other. Only legal enclosures and meadows may not be grazed by anyone.
73.
No district may graze its cattle within another district. If in a district a village be found belonging to any lord, or to my Imperiality, or to the Church, or belonging to a lesser lord, let nobody forbid that village to graze; let it graze where the district graze.



74. For Straying
If any mans cattle trespass on corn, or a vineyard, or a meadow in error, let him pay for this straying what the valuers assess. But if he trespass intentionally, let him pay the straying and six oxen.



75. For Fighting
A fight between villages, 50 perpers, between Vlachs and Albanians, 100 perpers. And of this fine one half to the Tsar, and one half to the lord owning the village.


76. On Litigation at Court
On land and on Church people, if the churches have an action with anyone and if he produce a deed of gift or say: I have an almoner, let no heed be paid either to that deed or the almoner, but the case shall be tried according to the law of the Church and to that of my Imperiality; but let the Tsar be asked.



77. On Boundaries
And if villages dispute between themselves touching land boundaries, let them sue by the law of the Sainted King from the year of his death. If anyone produce a Tsar`s deed of gift and say: The Lord Tsar gave me this, as my equal held before me, if he produce the Tsar`s deed of gift, let it be accordingly; let him hold it, save if it be of the Church.



78. For Village Boundaries
As for village boundaries, let both litigants bring witnesses, this one half and the other one half, according to the law, and where the witnesses assign, so it shall be.



79. On Mountains.
The mountains which are in the lands of my Imperiality, those mountains which are of the Tsar shall belong to the Tsar, and those of the Church shall belong to the Church, and those of the lords shall belong to the lords.



80. On the Vlachs and Albanians
In a village where a Vlach or an Albanian stay, another following him shall not stay in that village. If that one stay by force, let him pay a fine and for the grass he has grazed.
 
81. On Deeds of Gift
Where in a case about land two Tsars deeds of gift are presented, the land shall be of the one who holds it now, up to the time of this Council, and let not the deed of gift be contested.



82. On the Ordeal
For the one who was submitted to the ordeal, there shall be no further trial nor vindication. Whoever vindicates himself shall give no justification to the judges. There shall be no surety in court, and no false accusation and imprisonment for debt. There shall only be trial according to law.



83. On Heretical Utterance
And whose utters a heretical word, if he be noble let him pay 100 perpers, and if he be a commoner, let him pay 12 perpers and be beaten with sticks.



84. On Homicide
Whoever commits homicide without intention and violence, let him pay 300 perpers. If a man kill intentionally, both his hands shall be cut off. And where there is homicide, the one provoking the fight shall be guilty even if he himself be killed.



85. On Surety
When lords are litigating, the one who institutes the lawsuit about something shall give surety.



86. On Summoning
Whoever summons a culprit before the judges and then does not come to court, but stays at home, if the party summoned come at the appointed time before the judges and remain according to law, he shall be free of the guilt for which he was summoned, since that one who summoned him stayed at home.



87. On Pledges
Pledges, wherever they be found, shall be redeemed.



88. On Litigating
When two are litigating, if one of them say: I have an clerk here in the Imperial court, or in the judges court, let him produce him. When he seeks him and finds him not there in the court, let him come forthwith to the court and declare: I have not found the clerk. If he be at dinner time, let him be given time till supper; let him produce him the next day by dinner time. And if the Tsar or the judge have sent that clerk upon some service, the one who had called him shall not be at fault; and a time limit shall be given him till the clerk come, to bring him before the judges.



89. On Recognizing Objects
If anyone recognize an object with another man, and it be in the forest, in the wilderness, let him take him to the nearest village and hand him to that village, and call upon it to deliver him before the judges. If the village do not deliver him before the judges, that village shall pay what the court determine.



90. On Enticing a Man of Another Lord
Whoso enticeth somebody`s man into another`s land, shall return him together with six more.



91. On Homicide
If a lord kill a commoner in a town, or in a district, or in a summer pasture hut, he shall pay one thousand perpers. But if a commoner kill a lord, both his hands shall be cut off and he shall pay 300 perpers.



92. On Insult

Whoso insulteth a bishop, or a monk, or priest, shall pay 100 perpers.



93. On Homicide
Whoso be found to have killed a bishop, or a monk, or priest, let him be killed and hanged.
94.
Whoso be found to have killed his father, or mother, or brother, or his own child, let that murderer be burnt in the fire.



95. On Plucking Beards
Whoso be found to have plucked the beard of a nobleman or of a good man, his hand shall be cut off.
96.
If two commoners pluck each other, the fine shall be 6 perpers.



97. On Arson
If anyone be found who hath set fire to a house, or to a threshing floor, or straw, or hay belonging to another man, out of malice, that incendiary shall be burnt in the fire. If he be not found, let that village hand over the incendiary. And if it hand him not, let that village pay what the incendiary would have paid.
98.
If anyone outside a village set fire to a threshing floor or hay, let the surrounding settlements pay or hand over the incendiary.



99. On Invasion
There shall be no violence against anyone and for anything in the imperial lands. If there happen to him an invasion or unruly force, let all the horses used for invasions be taken away, one half to the Tsar, and the other half to him who was attacked; and the men committing invasion shall be punished as is written in the Law of the Holy Fathers, in the Town Branches; let him be tortured as would a deliberate murderer.



100. On Cautionary Deposit
There shall be no cautionary deposit to anyone and in anything. Whose shall give a cautionary deposit for whatever reason, let him pay sevenfold.



101. On Trial
As to the slaves, they shall be tried before their lords, as they please, for their offenses, but for the imperial ones they shall go before the judges: for bloodshed, for fine, for theft, for brigandage, for harbouring another persons man.



102. On Summoning
And the clerk shall not call upon a wife when the husband is not at home, nor shall a wife be summoned without her husband, but the wife shall give her husband notice to go to court. In that case, the husband shall not be at fault until she give him notice.



103. On Imperial Writs
Imperial writs which are produced before the judges in any matter, and which the Tsar`s Law make invalid; whatever writ the Tsar has issued to anyone, these writs which the court should find invalid, shall be taken by the judges and brought before the Tsar.



104. On Courtiers
Noblemen`s courtiers, if any one of them commit some evil, if he be a commoner, let him seize from the cauldron; if he be a son of a fief-holder let him be judged by a jury of his father`s peers.



105. Of Refusal
Whoso is found to have refused a judges envoy or clerk shall be deprived of his property; all he had shall be taken from him.



106. On Tax on Taking Possession
And on tax on taking possession, let it be thus: the tax on land to the clerk, 3 perpers, on a village, 3 perpers, on a mill, 3 perpers, on a district, 3 perpers on each village, one perper, on a mare, 6 dinars, on a head of cattle, 4 dinars, on a sheep 2 dinars.



107. On Judges
A judge travelling anywhere across imperial lands and in his own area, shall not be authorized to take a meal by force, nor anything else save gifts given him by someone of their free will.
108.
Whoso be found to disgrace a judge, if he be a noble let all be taken from him, and if it be a village - let it be scattered and confiscated.



109. On Prisoners
A man who escapes from imprisonment, with what he came to the imperial court, be he the Tsar`s man, or of the Church, or of a lord, let him be free with that. And whatever he has left with that man from whom he hath escaped, let it belong to the one from whom he hath escaped.
110.
A prisoner kept in the Church court and who escapes to the imperial court, let him be free. Likewise, a prisoner who escapes to the Patriarch`s court, let him be free.



111. On Lords Men
Men who return from an alien country to the imperial land, if any run away from security, those warrantors who have taken over security for such a man shall pay nought.
112.
And whoever has received somebodys man from another land, and this one has fled from his lord, from court, if he produce the Tsar`s letter of mercy, it shall not be annulled. But if he produce no letter of mercy, let him be given back to the one to whom he belong.



113. On Finding
Whoso find anything in the imperial land let him not take it and say: I will return it if anyone recognize. And if he arrogates or takes, let him pay like a thief or robber. But whoever finds anything in a foreign land while in the army, let him bring it before the Tsar and the commanders.
114.
Whatever come to any man in the Tsar`s lands, or out of a town or a district, which before the Tsar took it, until it did not belong to the Tsar, but belonged to some other lord, from that time there shall be no claim, whether of man or of any other right. if it come after the possession has been taken by the Lord Tsar, let it be claimed.



115. On Market
No nobleman or any other man is authorized to hinder by force merchants who travel about the Tsar`s lands, nor seize merchandise and force them to take money. Whosoever shall be found unloading or dispersing by force, shall pay five hundred perpers.
116.
Merchants who trade in scarlet cloth and other necessary small and big merchandise, shall travel over the Tsar`s lands, to sell and buy, however commerce may requre.
117.
A customs officer of the Tsar is not authorized to hinder or to detain any merchant in order to force him to sell his merchandise at a very low price. Everyone is free to travel to all markets, and to move with his merchandise as he wishes. No lord, either small or great, nor any other, may detain or hinder his men or other merchants to go to the markets of the Tsar, but let everyone go freely.
118.
If a lord detain a merchant, let him pay 300 perpers. And if a customs officer detain him, let him pay 300 perpers.



119. On Chrysobulls
Greek towns which the Lord Tsar hath taken, whatsoever chrysobulls and charters have been granted to them by him, whatsoever they possess and hold up to the time of this Council - let them hold it, and let this be confirmed to them and nothing shall be taken from them.



120. On Maintenance
Towns are not liable for maintenance, but everyone who come, shall go to the inn, either small or great shall go the innkeeper; to hand him his horse and all his luggage for the inkeeper to keep it all. And when that guest leave, let the inkeeper hand him all that the guest hath handed him. And if anything be lost to him, let him pay it all.
 
121.
If there be robbery or theft on urban land around a town, let the surrounding settlements pay it all.



122. On Building a Fortress
And where a fortress or tower is toppled, let the citizens of that town rebuild it and the district which belongs to that town.
123.
When the Lord Tsar hath a son to marry or to christen and hath need to build a court and houses, let everyone help, both small and great.



124. On Armies
In every army the commanders shall have the same authority as the Tsar. What they say, let it be obeyed. If anyone disobey them in whatever, he shall be tried in the same way as those who would disobey the Tsar. In judicial matters in the army, both small and great the commanders shall judge them, and nobody else.
125.
Whoever in the army destroys a church, let him be killed or hanged.



126. On Quarrels
In the army there shall be no quarrel. If two quarrel, let them fight, and no soldier shall help them in the fight. And if anyone start to succour them in the fight, let them be punished, both their hands be cut off.
127.
Whoever buys something from booty taken on foreign soil, and is seized on the lands of the Tsar, let him be free to buy from that booty as if he were on foreign soil. If someone accuse him, saying: That is mine, let him be absolved by the jury according to law, for he bought on foreign soil, and is not a thief, nor a go-between, nor an accomplice. So let him possess it as his own.



128. On Emissaries
An emissary proceeding from a foreign country to the Tsar or from the Lord Tsar to his own lord, in whatever village he come, let him be honoured, let him have enough of everything, and he shall have dinner or supper and proceed further to other villages.



129. On Writing Deeds
When the Lord Tsar hath written a deed for a patrimonial estate, to whom he hath granted a village in patrimonial estate, let the logothete be paid 30 perpers for the chrysobull; and to whom a district is given, for each village 30 perpers, and to the scribe for the writing, 6 perpers.



130. On the Army
If the army going through the Tsar`s land lodge in a village, let not another which follows it, lodge in the same village.
In the year 6862, the Seventh of the Indiction
131.
The writ of the Tsar shall be obeyed where ever it come, be it to the Lady Tsaritsa, or to the King, or to the lords great and small, and to any man. No one shall disobey what is written in the writ of the Tsar. But if such a writ cannot be fulfilled by someone or if he is not able to give at that very moment, let him go again with the writ to the Tsar, to inform the Tsar.



132. On Chrysobulls
The chrysobulls of the Tsar which are granted to the towns of the Tsar: what is written to them may not be contested even by the Lord Tsar or by any other man. Let the chrysobulls of the Tsar be firm.



133. On False Writing
If there be found in someones chrysobull a word falsely transcribed and words changed and meaning altered into something the Lord Tsar hath not ordered, let these chrysobulls be torn up, and such a one shall no more possess the patrimonial estate.
134.
No master is authorized to do anything contrary to the law to serfs within the Tsar`s land; only what the Tsar has written in the Code, that shall they labour and give to their masters. If he do something illegal to his serf, the Lord Tsar orders that every serf be authorized to litigate with his master, or with the Tsar, or with the Lady Tsaritsa, or with the Church, or with the lords of the Tsar, and with anybody; he shall not be authorized to withold him from the court of the Tsar, but the judges shall judge him according to justice. And if the serf win the lawsuit against his master, let the judge of the Tsar guarantee the way the master shall pay all to the serf at the appointed time; and let that master be not authorized to do any harm to the serf afterwards.



135. On Receiving a Man of Another
Imperial order: no one may receive any one`s man; neither the Tsar, nor the Tsaritsa, nor the Church, nor a lord, nor any other man, may receive any ones man without a writ of the Tsar. Let him be punished, whosoever it may be, as a traitor.
136.
And also if the market-towns, and headmen, and in the towns, receive a man of another, let them be punished in the same way and give him up.



137. On Lords Bringing to Ruin their Estate
To the lords and lesser lords to whom the Tsar hath given land and towns: if any one of them be found to have plundered villages and people and ruined them, outside the Tsar`s Law which he hath enacted in the Council, let his estate be taken from him and let him pay for what he has ruined from his own house and be punished as a runaway.



138. On Brigands
And if a brigand be found to cross a border area, and if he rob anywhere, and return again with his booty, let the warden of the marches pay sevenfold.



139. On Fugitives
If a lord or a lesser lord or any other man of my Empire be found as a fugitive, and the surrounding villages or a district arise to plunder his home and his cattle which he has left, those who do so shall be punished as traitors to my Empire.
 
140. On Thieves and Brigands
Imperial order: In all lands, and in the towns, and in districts, and in the marches, there shall be no brigands or thieves in anybody`s region. And in this manner shall thieving and brigandage be stopped: In whatsoever village a thief or brigand be found, that village shall be scattered, and the brigand shall be hanged by his feet, and the thief shall be blinded, and the master of the village shall be brought bound to the Tsar and pay for shall be punished as a thief and a brigand.
141.
And also prefects, and lieutenants, and bailiffs, and reeves, and headmen who are found to administer villages and summer pasture huts, all these shall be punished in the manner written above if any thief or brigand be found in them.
142.
If the bailiffs have informed the masters, and the masters pretended not to know, these masters shall be punished as a brigand and a thief is.



143. On Judges
The judges appointed by the Tsar in the land to judge, if they write of anything, of brigands and thieves, or of whatever court decision, and the Church, or a lord, or any other man in the land of the Tsar disobey the writ of the Tsar`s judge , they shall all be punished as disobedient to the Tsar.



144. On Thieves and Brigands
In this manner shall a thief and a brigand taken in the act be punished - and to be taken in the act is when something is directly found on them; or if he be taken in the act of robbery, or of theft; or if they are handed over by the districts, or by the villages, or by the masters, or by the lords who are superior to them, as is written above; these brigands and thieves shall not be pardoned but blinded or hanged.
145.
And if anyone sue a brigand and a thief in the court, and he be not taken in the act, then they shall justify themselves by undergoing ordeal by iron as decreed by the Tsar; they shall take it at the door of the church from the fire, and place it upon the Holy Table.



146. On Jury
The imperial order: From now henceforward let there be a jury for great matters and small ones. For a great matter, let there be 24 jurors, and for a lesser matter 12 jurors, and for a small matter 6 jurors. And these jurors shall not be authorized to make peace between the parties, but to acquit or else convict. And let every jury be in a church, and the priest in robes shall swear them, and whatever the majority of the jury swear to and whoever they acquit, that shall be believed.
147.
As was the law under the grandfather of the Tsar, under the Sainted King, so let great lords be jurors for great lords, and for middle persons their own peers, while for commoners their peers. And on a jury let there be neither kinsmen nor enemies.



148. The Law
For heterodox persons and merchants, jurors shall be made half of Christians, and half of their peers, according to the law of the Sainted King.



149. The Law
When jurors acquit some one on oath according to the law, and after the acquittal, guilt be proved genuinely against the one whom they have acquitted, let the Tsar exact from those jurors a fine of one thousand perpers each, and afterwards those jurors shall not be believed. And if they be found to have knowingly wrongfully acquitted, or given up, or taken any bribe, after having paid as aforesaid, they shall be confined in another unfamiliar region.



150. On Maintenances
From now on and henceforward there shall be no maintenance or escort, but when a great lord standard-bearer come into a district, or a lesser lord, who holds his fief separately and they have no community between them and between their fiefs, they shall pay.
151.
In the lands of the Tsar, that is in the villages with serfs, lords shall take no maintenance or any other pay, but they shall pay from their own means.
152.
Where there be mixed districts, with villages of the Church, and of the Tsar, and of the lords, and the villages be mixed, and there be not one master over that district, but if there be prefects and judges of the Tsar whom the Tsar hath appointed, let them post guards on all roads and let them hand over the roads to the prefects to protect them with the guards; and if anyone be attacked by brigands or suffer some theft or any other evil, let them go forthwith to the prefects, who shall pay from their own means, and the prefects shall seek from the guards, and from the brigands and the thieves.



153. On Guards
If there be an unpopulated hill between districts, the surrounding villages which are around that hill shall stand guard. If they fail to stand guard, whatever happens on that bill, in a deserted place, by way of damage, or robbery, or theft, or any other evil, let the surrounding villages pay to whom it was ordered to guard the road.



154. On Merchants
When merchants in passing by at night come for lodging for the night, if the reeve or master of that village does not allow them to spend the night in the village, according to the law of the Tsar, as it is in the Code, if the traveller lose anything, all shall be paid by that master, and reeve, and village, for not having admitted them to the village.



155. On Guests and on Brigands
If it so happen to any guest or merchant or monk and he be robbed of anything by brigand or thief, or be in any way hindered, let them all come to the Tsar, that the Tsar repay them for what they have lost. And the Tsar shall seek it from the prefects and lords to whom the road was handed over and the guards. And let every guest, and merchant, and Latin come to the first guard with all that he has and bears, to escort him; and let the guard deliver him to the next guard with all his belongings. And if it so happen that they lose anything, let them have the jury of trustworthy men: whatsoever they shall say upon their soul to have lost, that shall the prefects and guards pay them.

156. On Court Litigation
When litigants are suing in court, the one who has brought the legal action pleading his own case, and the other, the defendant, who rejects the accusation, let not the defendant be authorized to falsely charge his adversary by some other plea, or breach of faith, or for any other matter, but he shall only answer him. And when the case is finished, if he have anything to say, let him speak after that with him before the judges of the Tsar; but he shall not be believed in anything he is saying until the case is finished.
157.
Clerks may go nowhere without a writ of the judge, or without a writ of the Tsar; but wheresoever the judges send them, they shall give them a writ, and the clerk shall undertake nothing save what is written in the writ. And the judges shall also keep copies of the writs that they have given to the clerk whom they have sent on business through the land, and if the clerk be suspected to have done something other than the writ prescribes, or if they altered the writ, let this serve for their exculpation: they shall go before the judges, and if they have acted as is written in the writ of the judge which the judges keep, they shall be justified; but if it be found that they have altered the decision of the court, let both their hands be cut off or their tongue slit.
158.
Every judge who administers justice shall write his judgments and keep them with him, and the second copy, after having been written by him, shall be given to him who has justified himself in the court.
159.
The judges shall send good, honest and trustworthy clerks.



160. On Impostors
If any impostor be found to pursue someone by using deceit, and lying, and fraud, such a one shall be punished as a thief and a brigand.
 
161. On Drunkards
When a drunkard come from anywhere and attack anyone, or cut, or make someone bleed, yet not to death, to that drunkard one eye shall be removed and one hand cut off. But if a drunken man attack somebody or pull off his cap, or inflict some other shame, but do not make him bleed, he shall be beaten: one hundred strokes, that is, 100 times to be struck, and cast into prison, and afterwards be taken from prison and beaten again and released.



162. On Judges, on Litigants
When litigants come before the Tsar`s court, those words which they first utter, shall be believed and according to those words judgment shall be given, and according to the subsequent ones, nothing.



163. On Goldsmiths
Goldsmiths may nowhere dwell in the districts and in the lands of the Tsar, save in the market-towns where the Tsar hath determined that money may be minted.
164.
And let the goldsmiths abide in the towns of the Tsar, and let them make other necessary objects.
165.
And if a goldsmith be found in a town who coins money secretly, the goldsmith shall be branded, and the town shall pay such fine as the Tsar declares.
166.
And if a goldsmith be found in a village, the village shall be scattered, and the goldsmith branded.



167. On Justice
Imperial order: If the Tsar write a writ either from anger or from love, or by grace for someone, and that writ transgress the Code, and be not according to justice and the law, as written in the Law, the judges shall not believe that writ, but shall only judge and act according to justice.
168.
All judges shall judge according tot he law, rightly, as is written in the Code, and shall not judge out of fear of the Tsar.



169. On Escorts
Lords and lesser lords who go to the court of the Tsar, be it a Greek, or German, or Serb, or any other lord, if he bring with him a brigand or a thief, that master shall be punished as a thief and brigand.



170. On Patrimonial Estates
Ploughmen who have their own patrimonial land, and vineyards, and purchased lands, are free to give as dowry, or to bequeath to the Church, or sell, from their own vineyards and from land, but there shall always be labourers in that place for that master whose village it is. If there be no labourers in that place, he is free to take those vineyards and fields.



171. On Judges
The judge who is in the court of the Tsar, when any evil occur, let him pass judgment. If the litigants happen to be in the court of the Tsar, let the court judge pass judgment on them, and no one shall be summoned to the court of the Tsar outside the competence of the judges appointed by the Tsar, but let every one go before his own judge.


172. On the Law
All towns which are in the lands of the Tsar shall be under the law as they were in the times of previous tsars. For disputes which they have between themselves, let them be tried before the prefects of the towns and before the clergy. If a man from a district sue a citizen, let him sue before the prefect of the town and before the clergy according to the law.



173. On the Palace Court
Lords who permanently dwell in the house of the Tsar, if they are sued before the judge of the palace, then no one else shall try them.
174. Judges who send their clerks and writs somewhere, if any man disobey and repel the clerks, the judges shall send writs to the prefects and to the lords in whose province the disobedient ones are, that they execute the writs written by the judges. And if these do not execute the writs, let them be punished as disobedient ones.
175.
Let the judges go through the land within their jurisdiction to supervise and do justice to the poor and the needy.



176. On Recognizing Objects
And if anyone find something robbed, or stolen, or taken by force, and that very thing, let each party in the case give evidence. If anyone buy anywhere, either in the lands of my Empire or in another land, let him always give evidence of that. If he produce no evidence, let him pay according to the law.
177.
Imperial order to the judges: If there be a weighty case and they cannot decide it and pass judgment, however great the court may be, let one of the judges go with both litigants before the Tsar. And whatever the judges shall wish to try, let them write down each judgment, that there be no mistake, that it be proceeded according to the Law of the Tsar.
178.
Let no man who is within the jurisdiction of appointed judges, be authorized to take his case to the court of the Tsar or anywhere else, but every one shall go before his own judge in whose jurisdiction he is, so that the matter may be tried according tot he law.
179.
The shepherds of the Tsar shall go before the judges when they have disputes among themselves: for fines, for brigandage, for theft, for harbouring alien people, for murder, for land.
180.
Lords and prefects of the Tsar who hold the towns and market-towns, none of them may imprison a man without a writ of the Tsar. If any such do receive him without the command of the Tsar, let him pay five hundred perpers.
181.
In the same way, he who holds the prisons of the Tsar shall receive no one, nobody`s man, without a writ of the Tsar.
182.
Wheresoever the Tsar and Tsaritsa travel, with their train and equipment, or horses of the Tsar, in whatsoever village they spend the night, in that village afterwards no officer of the train may spend the night. If there be one to spend the night in that village, contrary to the law and the order of the Tsar, the one who is the head of the train and equipment shall be delivered bound to that village; for that which is wrecked, he shall pay sevenfold.



183. On Horses and Dogs
Wheresoever the horses, and dogs, and train and equipment of the Tsar go, whatever is written in the Tsar`s letter, shall be given to them, and nothing else.


184. On Collectors of Fines
The Collectors of fines who are with the judges, whatsoever fines the judges hall impose and after registering them deliver to the collectors of fines, such fines shall the collectors of fines take, and what the judges do not impose and after registering them do not give to the collectors of fines, they are not authorized to exact from any man.
 
korkanj:
vujadine nisam siguran dali na ovo mislis
Kliknite za proširenje...

Није, ова је из 1350 гпдине месеца фебруара, а мени треба из 1340 године месеца фебруара, кад још није био цар. Иначе су сличне. А ово друго што си поставио, где могу да прегледам?
 
vujadin:
Није, ова је из 1350 гпдине месеца фебруара, а мени треба из 1340 године месеца фебруара, кад још није био цар. Иначе су сличне. А ово друго што си поставио, где могу да прегледам?
Kliknite za proširenje...

vujadine nisam siguran na sta mislis ovo drugo ???
 
Skoro sam nešto guglovo po netu i nabasah na gardu cara Dušana.Car Dušan zvani silni je bio izuzetno visok čovek i za današnje vreme a ne za 14 vek.Bio je visok 2,14m kako su pokazale analize merenja kostiju.
Zašto ovo pričam.
Zato što je za to vreme prosečna visina muškarca na ovim prostorima bila 1.65 do 1.70, pa je uslov bio za kandidate za njegovu ličnu gardu da svaki vitez mora imati najmanje 2 metra visine.Pošto su standardi bili previsoki car se dao u potragu po evropi za takvim vitezovima i ubrzo je sastavio gardu od 101 viteza svi preko 2metra,sad možete da zamislite kada se takve gromade zajedno sa njim pojave na bojnom polju ili ispred nekog grada kako je to delovalo na protivnike. Samo je jedan gardista sme da bude viši od njega a to je bio barjaktar inače Šveđanin, koliko je on bio visok i snažan može samo da se predpostavi ako se uzme u obzir da barjak postoji u manastiru Hilandar i težak je oko 40 kg e sad zamislite čoveka na konju koji u jednoj ruci drži barjak a u drugoj mač i bori se.
Postiji tu i jedna priča istoriski potkovana kada se Albanija pobunila u želji da istupi iz carstva kažu da je car Dušan sa svojom gardom za 28 dana obišao celu Albaniju i ugušio pobunu a da praktično i nije bilo nekog većeg otpora.
Gardu su činili od nemaca koji su bili najbrojniji sa Palmanom Brahtom a bilo je i šveđana,talijana itd.
a jedan podatak govori kako je car Dušan iz Venecije poručio 300 oklopa za svoju gardu .
Inače pobuna koja je izbila bila je u Albaniji i Duklji , a car je zapravo poslao Palmana Brahta sa najamnicima da je uguše , što su oni i učinili .
Njega je naslikao Paja Jovanović sa gardistima , na slici "Krunisanje cara Dušana"
Palman Braht deluje kao interesantna ličnost . Ali izvori su zaista siromašni o njemu i o gardi uopšte

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0.....1%85%D1%82
http://www.radiooaza.com/clanak.php?id=6259
http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_8.html
 
Душанов Законик
ЗАКОН БЛАГОВЕРНОГА ЦАРА СТЕФАНА, У ГОДИНИ 6857. ИНДИКТА 2, НА ПРАЗНИК ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊА, МЕСЕЦА МАЈА, 21 ДАН.

Oвај Законик постављамо од православнога сабора нашега, с преосвећеним патријархом, господином Јанићијем, и свима архијерејима и клирицима, малима и великима, и са мном, благоверним царем Стефаном, и са свима властелима царства ми, малима и великима. Овима су законима одредбе.

1. О хришћанству:

Најпре за хришћанство. Овим начином да се очисти хришћанство.
2. О женидби:

Властела и други људи да се не жене без благослова од свога архијереја, или да се благослове од оних које су архијереји поставили изабравши их за духовнике.
3. О свадби:

Ниједна свадба да се не учини без венчања, а ако се учини без благослова и упита цркве, такови да се разлуче.
4. О духовној дужности:

И за духовну дужност нека се сваки човек покорава своме архијереју и нека га слуша. Аколи се ко нађе сагрешивши цркви или преступивши што било од овога Законика, хотимице или нехотице, нека се покори и исправи цркви, а аколи се оглуши и уздржи од цркве и не усхтедне испунити црквена наређења, тада да се одлучи од цркве.
5. О проклињању хришћанина:

И епископи да не проклињу хришћане за духовни грех; нека пошаље двапут и трипут ономе да га изобличи, а ако не послуша и не усхтедне се поправити духовном заповешћу, потом да се одлучи.
6. О јереси латинској:

И за јерес латинску, што су обратили хришћане у азимство, да се врате опет у хришћанство, ако се нађе ко пречувши и не повративши се у хришћанство, да се казни како пише у закону светих отаца.
7. О јереси латинској:

И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да поврате хришћане од јереси латинске, који су се обратили у веру латинску, и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у хришћанство.
8. О латинском попу:

И поп латински, ако се нађе, обративши хришћанина у веру латинску, да се казни по закону светих отаца.
9. О полувершима:

И ако се нађе полуверац, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти у хришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се даде део куће, а он да се изагна.
10. О јеретику:

И ко се нађе као јеретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по образу и да се изагна, а ко би га тајио, и тај да се ожеже.
11. О духовницима:

И епископи да поставе духовнике по свима парохијама, и градовима, и селима. И ти духовници да су они који су примили благослов на духовништво од својих архијереја, везати и решити, и да их свако слуша по црквеноме закону, а они духовници, које нису поставили за духовнике, да се изагнају и да их казни црква по закону.
12. О суду:

И у духовном предмету световњаци да не суде, ко ли се нађе од световњака да је судио у духовном предмету, да плати триста перпера; само црква да суди.
13. О епископима:

И митрополити, и епископи, и игумани да се не постављају митом. И ко се нађе да је митом поставио митрополита, или епископа, или игумана, да је проклет и онај који га је поставио.
14. О игуманима и калуђерима:

Игумани да се не збацују без учешћа цркве. Као игумани по манастирима да се поставе добри људи, који ће дом божји подизати.
15. О киновијском животу:

Игумани да живе по киновијама, по закону, договарајући се са старцима.
16. О монашком животу:

И на тисућу кућа да се храни у манастирима педесет калуђера.
17. О калуђерима:

И калуђери и калуђерице, који се пострижу, а живе по својим кућама, да се изагнају и да живе по манастирима.
18. О монашком постригу:

И калуђери , који су се постригли као земљаци из области те цркве, да не живе у тој цркви, него да иду у друге манастире; да им се даје храна.
19. О збацивању раса:

И калуђер који збаци расе, да се држи у тамници, док се опет не врати у послушност, и да се казни.
20. О врачарима, који тела мртвих спаљују:

И људи, који враџбинама узимају из гробова, те их спаљују, то село, које то учини, да плати вражду, а ако буде поп на то дошао, да му се узме поповство.
21. О продавању хришћанина:

И ко прода хришћанина у иноверну веру, да му се рука отсече и језик одреже.
22. О црквеним људима:

Властеоски људи, који седе по црквеним селима и по катунима, да пође сваки своме господару.
23. О црквеном спровођењу:

Црквама да нема спровођења (поноса) осим када иде куда цар, тада да га прате.
24.

И ако се нађе црквени управник који је узео мито, да се уништи.
25. О управљању црквама:

Црквама да управља господин цар, и патријарх и логотет, а други нико.
26. О ослобођењу цркава:

Цркве све, што се налазе у земљи царства ми, ослободи царство ми од свих работа, малих и великих.
27.

И цркве царске да се не подлажу под цркве велике.
28. О храни убозима:

И по свима црквама да се хране убоги, како је уписано од ктитора, а ко их од митрополита, или од епископа, или од игумана не усхрани, да се одлучи од сана.
29. О калуђерском животу:

И калуђери да не живе изван манастира.
30. О чупању црквенога човека:

И отсад да ниједна власт не почупа калуђера или човека црквенога, и ко преступи ово за живота и по смрти царства ми, да није благословен; ако је ко што коме крив, да га тера судом и парницом, по закону, ако ли га почупа без суда, или кога удари да плати седмоструко.
31. О поповима:

И попови баштиници да држе своју баштинску земљу и да су слободни, а остали попови, који немају баштине, да им се даду три њиве по закону, и да је капа поповска слободна, аколи више узме од те земље, да работа црквама по закону.
32. О људима црквеним:

Љyди црквени, који држе црквена села и земље црквене, а прогнали су меропхе црквене или влахе, они који су разагнали људе, да се вежу, и да им се узме земља и људи, и да их држи црква, докле скупе људе које су разагнали.
33. О суду људи црквених:

Црквени људи у свакој парници да се суде пред својим митрополитима, и пред епископима и игуманима, и која су оба човека једне цркве, да се суде пред својом црквом, а аколи буду парничари двеју цркава, да им суде обе цркве.
34. О селу меропашком:

И што су села меропшине царства ми по Загорју и иначе, црквени људи да не иду у меропшине, ни на сено, ни на орање, ни на винограде, ни на једну работу, ни на малу, ни на велику; од свих работа ослободи их царство ми, нека работају само цркви; ко ли се нађе да изагна метохију на меропшину, и оглуши се о закон царства ми, томе власнику да се све одузме и да се казни.
35. О управљању црквама:

И предаде царство ми игуманима цркве да управљају свом кућом, и кобилама, и коњима, и овцама, и свим осталим, у свему да су слободни, што је прилично, упутно и правично; и како пише хрисовуљ светих ктитора.
36. О црквеном закону:

И да поставе по црквама закон општежитијски калуђерима у манастирима, према томе какав је који манастир.
37. О митрополитском упућивању:

И ексарси световњаци да не буду, да их не шаљу митрополити по поповима, ни да воде митрополитске коње по поповима, него да шаљу митрополити по два калуђера по поповима, да духовно упућују и да црквени доходак узимају од попова, какав је од баштине.
38. О исхрани коња:

И отсад и унапред ждрепци и коњи царства ми да се не дају црквама, ни црквеним селима на храну.
39. О властели и властеличићима:

Властела и властеличићи, који се налазе у држави царства ми, Србљи и Грци што је коме дато царство ми у баштину и у хрисовуљи, и што држе до свога сабора, баштине да су сигурне.
40. О хрисовуљима:

И сви хрисовуљи и простагме, што је кому учинило царство ми, и што ће кому учинити, и те баштине да су сигурне, као и ранијих правоверних царева, да су слободни с њима, или под цркву дати, или за душу оставити, или продати кому било.
41. О умрлој властели:

Који властелин узима децу, или опет и не узима децу, те умре, и по његовој смрти баштина пуста остане, где се нађе од његовога рода до трећега братучеда, тај да има његову баштину.
42. О баштини слободној:

И баштине све да су слободне од свих работа и данака царства ми, осим да дају соће и војску да војују по закону.
43. О насиљу над баштином:

И да није властан господин цар, или краљ, или госпођа царица икоме узети баштину силом, или купити, или заменити, осим ако ко сам пристане.
44. О властеоским робовима:

И робове, што имају властела, да су им у баштину, и њихова деца у баштину вечну, но роб у прћију да се не даје никада.
45. О баштини слободној:

И властела и други људи, који имају баштинске цркве у својим баштинама, да није властан господин цар, ни патријарх, ни други епископ подложити те цркве под Велику цркву, осим да је властан баштиник да постави свога калуђера и да га доведе епископу да га благослови епископ, у чијој буде нурији, и да управља епископ у тој цркви духовним послом.
46. О робовима:

И досад робове, што имају властела, да су им у баштину, само што ће властелин опростити, или жена му, или његов син, то да је слободно, а ништа друго.
47. О цркви:

И властелин који се нађе подложивши своју цркву по другу цркву, над том црквом већ да нема власти.
48. О умрлим властелима:

Када умре властелин, коњ добри и оружје да се даје цару, а свиту велику и бисерни појас да има његов син, и да му цар не узме, аколи не узима сина, него има кћер, да је стим власна кћи, или продати или дати слободно.
49. О крајишнику властелину:

Властела крајишници, која војска отуда дође и плени земљу цареву, те прође опет кроз њихову земљу, та властела све да плате кроз којих је област прошла.
50. О псовци:

Властелин, који опсује и осрамоти властеличића, да плати сто перпера, и властеличић, ако опсујевластелина, да плати сто перпера и да се бије штаповима.
 
51. О предавању сина у двор:

И ко преда сина или брата у двор, и запита га цар, веровати ли ћу га, и рекне веруј колико и мени, ако које зло учини, да плати онај који га је предао; ако тај који има дворити, како дворе у палати царевој, што сагреши, да плати сам.
52. О невери:

За неверу, за сваку кривицу, брат за брата, и отац за сина, рођак за рођака; који су одељени у својимкућама од оног који није скривио, ти да не плате ништа, осим онога који је скривио, његова и кућа да плати.
53. О насиљу:

Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже; аколи себар узме силом властеллинку, да се обеси, аколи своју другу узме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже.
54. О блуду властелинке:

Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке отсеку и нос сареже.
55. О псовању властеоском:

И ако властелин , или властеличић, опсује себра, да плати сто перпера; аколи себар опсује властелина, или властеличића, да плати сто перпера и да се осмуди.
56. О позиву властеоском:

Властелин на вечер да се не позива, осим да се позива пре обеда, да му се раније саопшти, и ако буде позван пре обеда с приставом, и не дође до обеда, да је крив, и властелину казна због престоја шест волова.
57. О злоби:

Који властелин на приселици из злобе које зло учини: земљи пленом, или куће попали, или које било зло учини, да му се та област узме и друга не да.
58.О смрти властеле:

Који властелин умре, а има једно село у жупи, или међу жупама, што се зла учини томе селу паљевином, или чим било, томе селу сву ту злобу да плати околина.
59. О пронији:

Пронију да није властан нико ни продати, ни купити, ко нема баштине; од пронијарске земље да није властан нико подложити под цркву; аколи подложи да не важи.
60. О цару:

Цара свако да спроводи, куда било да иде, град до жупе, и жупа до жупе, и опет жупа до града.
61. О повратку (с) војске:

Када дође властелин с војске кући, или који било војник, ако га ко позове на суд, да остане код кућетри недеље, потом да иде на суд.
62. О позиву властеоском:

Властели велики да се позивају с писмом судијиним, а остали с печатом.
63.О кефалијама:

Кефалије, што су у градовима, да узимају доходак по закону, и да им се продаје жита, и вина, и меса за динар што другому за два, но грађанин то да му продаје, а други нико.
64. О сиротама:

Сирота кудељница да је слободна како и поп.
65. О попу:

Поп, који нема свога стаса, да му се даду три њиве по закону. Поп, који год, од свога господара никамо да не одлази, аколи га господар не усхрани по закону, да дође свом архијереју, и архијереј да рекне ономе властелину, да храни попа по закону, а ако онај господар не послуша, да је поп слободан, куда му је воља; ако буде поп баштиник, да га није властан одагнати, само да је слободан.
66. О судском одговарању:

Братанци, који су заједно у једној кући, када их ко позове код куће, који дође од њих, тај да одговара; аколи га нађе на двору цареву или судијину, да дође и рекне, даћу брата старијега на суд, да га даде, и не сме се присилити да одговара.
67. О робовима и меропсима:

Робови и меропси, који седе заједно у једном селу, свака плаћа која долази, да плаћају сви заједно;по људима, како плаћу плаћају и работу работају; тако и земљу да држе.
68. О закону:

Меропсима закон по свој земљи: У недељи да работају два дана пронијару, и да му даје у години перперу цареву, и заманицом да му коси сена дан један, и виноград дан један, а ко нема винограда, а они да му работају друге работе дан један, и што уработа меропах, то све да држи, а друго ништа, против закона, да му се не узме.
69. О сабору себрова:

Збора себрова да не буде, а ако се ко нађе као саборник, да му се уши отсеку, а да се осмуде покретачи.
70. Који су у једној кући:

И ко се нађе у једној кући, или братанци, или отац (са) синовима, или ко други, одељен хлебом и имањем, и ако буду на једном огњишту, а оним одељени да работају као и други људи.
71. О братској злоби:

И ко зло учини, брат или син, или сродник, који су у једној кући, све да плати господар куће, илида даде ко је зло учинио.
72. О невољном:

И ко невољан дође на двор царев, да се свакоме учини правда, осим роба властеоскога.
73. О сироти:

Сирота која није кадра парничити се или одговарати, да даде заступника, који ће за њу одговарати.
74. О паши:

Село са селом да пасе, куда једно село, туда и друго, осим законитих забела; и ливаду да не пасе нико.
75. О жупи и о попаши:

Жупа жупи да не пасе марвом ништа, а ако се нађе једно село у оној жупи у кога било властелина, или царства ми, или црквено село, или властеличића, ономе селу нико да не забранипасти, да пасе куда и жупа.
76. За попашу:

А ко попасе жито, или виноград, или ливаду, грешком, ту попашу да плати што рекну душевници, који процењују, аколи намерно попасе, да плати попашу и шест волова.
77. За потку:

Потка међу селима педесет перпера, а Власима и Арбанасима сто перпера, и те потке цару половина а господару половина чије буде село.
78. О земљи црквеној:

О земљи и о људима црквеним, што имају о њима суд црквени, ако ко изнесе милосно писмо или рекне милосника имам у том писму, и до тога мислосника ништа да се не држи, само да сесуди по закону царства ми, но увек да запитају царство ми.
79. О међи и о земљи:

А за међе земље, што се парниче села међу собом, да тражи (по закону) од Светога краља, када је умро; ако ко да милост цареву и рекне, дао ми је господин цар, како је држао мој друг пре мене, ако је милост царева, да буде тако, и да држи, осим црквенога.
80. О међи сеоској:

За међе сеоске, да обоје, који траже, даду сведоке, он половину, а он половину, по закону; куда рекну сведоци, његово да је.
81. О планинама:

Планине што су по земљи царства ми, што су планине цареве, да су цару, а црквене црквама, а властеоске властелима.
82. О Власима и Арбанасима:

Где престоје Влах или Арбанасин на селу, на томе селу да не стане други, за њим идући, аколи силом стане, да плати потку и што је попасао.
83. О милосним писмима:

Где се изнесу два писма царева за једну ипотес, за земљу, ко сада држи, до овога доба саборнога, његова да је, а милост да се не измени.84. О котлу:

Суда да нема за котао, нити икаква оправдања, ко се оправдао да не даје судијама оправдања; на суду да нема руке ни оправдавања, ни удаве, само да се суде по закону.
85. О бабунској речи:

И ко рекне бабунску реч, ако буде властелин, да плати сто перпера, аколи буде себар да плати дванаест перпера и да се бије штаповима.
86. О убиству:

Где се нађе убиство, онај који буда изазвао, да је крив, ако се и убије.
87. О хотимичном убиству:

Ко није дошао хотимице, силом, те је учинио убиство, да плати триста перпера, ако ли је дошао хотимице, да му се обе руке отсекy.
88. О властеоској парници:

Када се парниче властела, ко у чем изгуби, да даје јемце.
89. О позивању кривца:

Ко позове кривца пред судије, и позвавши не дође на суд, него седи дома, онај који је позван, ако дође на рок пред судије и отстоји по закону, тај да је слободан од те кривице за коју је био позван, јер онај позивач седи дома.
90. О залогу:

Залози, где се нађу, да се откупљују.
91. О приставу:

Када се парниче два, ако рекне један од њих, имам пристава овде на двору цареву, или на судијину,да га даде, када га потражи и не нађе онде на двору, тај час да дође на суд и рекне, не нађох пристава, ако је за обед, да му је рок за вечеру, ако је за вечеру, да га даде сутра до обеда, ако га буде послао цар или судија на работу, да није онај крив који га даје, да се постави рок, док онај пристав дође, да га даде пред судије.
92. О препознавању лица:

Ако ко препозна лице под човеком, а буде у гори, у пустоши, да га поведе у најближе село и предаселу, и позове да га даду пред судије, аколи га не да село пред судије, што суд одреди, да плати то село. Лице је corpus delicti, res ipsa, res manifesta, сама украдена ствар; овде се мисли очевидно, пре свега на коња; лице може значити и оруђе, којим је извршено злочинство.
93. О провођењу дружинскога човека:

Ко проведе дружинскога човека у туђу земљу, да даде седам.
94.О убиству:

Ако убије властелин себра у граду, или у жупи, или у катуну, да плати тисућу перпера, аколи себарвластелина убије, да му се обе руке отсеку и да плати триста перпера.
95. О псовци:

Ко опсује епископа. или калуђера, или попа, да плати сто перпера. Ко се нађе да је убио епископа,или калуђера, или попа, тај да се убије и обеси.
96. О убиству:

Ко се нађе да је убио оца, или матер, или брата, или чедо своје, да се тај убица сажеже на огњу.
97. О бради властеоској:

Ко се нађе да је почупао браду властелину, или добру човеку, да се тому обе руке отсеку.
98. О чупању себара:

И ако се почупају два себра, да је мехоскубина шест перпера.
99. О запаљивању:

Ко се нађе да је ужегао кућу, или гумно, или сламу, или сено, да то село да запаљивача, аколи гане да, да плати оно село што би запаљивач платио.
100. О запаљивачима гумна:

Аколи ко ужеже изван села гумно, или сено, да плати околина, или да даде запаљивача.
 
101. О најезди:

Силе да није никоме ни за једну ствар у земљи царској; аколи кога снађе најезда, или сила разметљива, они коњи најездни сви да се узму, половина цару, а половина оному на кога су најахали, и људи најахалци да приме казну како пише у законику светих отаца, у световним члановима, да се муче као и намерни убица.
102. О подјемчивању:

Подјемчивања да нема никоме, низашта, никаква, ко ли се подјемчи за што, да плати седмоструко.
103. О суду ропском:

И који су робови, да се суде пред својим господарима, како им је воља за своје кривице, а за цареве да иду пред судије, за крв, за вражду, за лопове, за разбојнике, за пријем људи.
104. О позивању:

И да пристав не додијава жени, када није муж код куће, нити да се позива жена без мужа, но да жена даде мужу глас, да иде на суд; у томе муж да није крив, док му се не даде глас.
105. О писмима царевим:

Писма царева, која се доносе пред судије за што било, а побија их законик царства ми, што сам написао које било писмо, она писма, која побије суд, та писма да узмy судије и да их донесу пред царство ми.
106. О дворанима:

Дворани властеоски, ако учини које зло ко од њих, ко буде пронијаревић, да га оправда очина, дружина поротом, аколи је себар, да захвати у котао.
107. За одбој:

Ко се нађе да је одбио судијина сокалника, или пристава, да се оплени и да му се узме све што има.
108. О издави:

И о издави овако да буде: издава од земље приставу три перпера, од села три перпера, од млина триперпера од жупе - од сваког села - три перпера, од града коњ и свита, од винограда три перпера, од коња перпер, од кобиле шест динара, од говечета четири динара, од брава два динара.
109. О отровима:

Мађионичар и отровник, који се нађе на делу, да се казни по закону светих отаца.
110. О судијама:

Судије куда год иду по земљи царевој и својој области, да није властан узети оброка силом, ни што било друго, осим поклона, што му ко поклони од своје воље.
111. О судијиној срамоти:

Ко се нађе да је осрамотио судију, ако буде властелин, да му се све узме, аколи село, да се распеи оплени.
112. О сужњима:

Који човек утече из сужањства, чим дође на двор царев, био царев човек, или црквени, или властеоски, тим да је слободан; ако је понео што човеку коме је утекао, то да је оному од кога је утекао.
113. О сужњу:

Који се сужањ држи у двору царства ми, те утече на двор патријарашки, да је слободан, и такођер на двор царев да је слободан.
114. О јемству:

Људи који се враћају из туђе земље у земљу царства ми, ко буде побегао од јемства; они јемци, којису тога човека, ништа не плаћају.
115. О бегству:

И ко је чијега човека примио из туђе земље, а он је побегао од свога господара, од суда, ако даде милостно писмо царево, да се не оспори, ако ли не даде милости, да му се врати.
116. О налазачу:

Ко што нађе у царевој земљи, да не узме, те да не рекне, вратићу, ако ко позна, ако ли прихвати, или узме, да плати као тат или разбојник, а што нађе у туђој земљи, на војсци, да носи пред цара и војводу.
117. О прелажењу:

Што је кому прешло у цареву земљу, или из града, или из жупе, што је до преузимања господина цара, док није било царево, него је било другога господара, од тога времена, био човек или друго право, да се не тражи, ако је прешло после преузимања господина цара, то да се не тражи; то јест, када је био сукоб, а није била земља и градови цареви.
118. О тргу:

Трговци, који иду по царевој земљи, да није властан никоји властелин, ни који било човек силом им сметати, или шчепати робу, а новац му силом наметнути; коли се нађе да је силом растоварио или растурио да плати пет сто перпера.
119. О трговцима:

Трговци и мале и велике потребне робе скрлата да иду без сметње по земљи царевој, да продају икупују, како кому трг доноси.
120. О цариницима:

Цариник царев да није властан сметати или задржати трговца, да му коју робу прода у бесцење; слободно да пролази сваки по свим трговима и по вољи да се креће са својом робом.
121.

Да није властан властелин, ни мали ни велики, ни који било други, задржати или спречити своје људе или друге трговце, да не иду на тргове цареве, но да иде сваки слободно.
122. О трговцима

Аколи властелин задржи трговца, да плати триста перпера, аколи га цариник задржи, да плати триста перпера.
123. О Сасима:

О трговима; што су куда посекли Саси горе до овога сабора, у земљу нека имају; ако су кому властелину без права узели земљу, да се суде са њима властела по закону Светога краља, а отсада унапред Сасин да не сече, а што посече, оно да не обрађује и људе не смешта, само да стоји пуста, да расте гора; нико да не забрани Сасину гору, колико треба тргу, толико да сече.
124. О хрисовуљима:

Градови грчки, које је заузео господин цар, што им је записао хрисовуље и простагме, што имају и држе до овога сабора, то да држе, да им је сигурно и да им се не узме ништа.
125. О приселици градовима:

Грдовима да нема приселице, осим ко иде да долази стањанину, или мали или велики, да иде стањанину, да му преда коња, и све стање, да сачува стањанин са свим, и кад пође онај гост, да му преда стањанин све што буде примио, аколи му буде што нестало, све да му плати.
126. О градској земљи:

Градска земља, што је около града, што се на њој отме или украде, да плати све то околина.
127. О зидању града:

За зидање града, где се град обори, или кула, да га направе грађани тога града и жупа што је тога(града).
128. О помоћи царској:

Господин цар, када има сина женити, или крштење, и буде му на потребу двор чинити и куће, да помаже мали и велики.
129. О области војводама:

На војсци, на свакој, да обладају војводе колико и цар, што рекну, да се послуша, аколи их ко не послуша у чему, да је тима казна која и онима који цара не би послушали; и судови мали и велики, који су на војсци, да им суде војводе, а други нико.
130. О цркви:

Цркву ко обори на војсци, да се убије или обеси.
131. О свађи:

На војсци свађе да није, аколи се два сваде, да се бију, а други нико од војника да им не помогне; аколи ко потече и помогне изазивачу, они да се убију.
132. О куповању:

Што ко купи од плена из туђе земље, што буде плењено, по царевој земљи да је слободно купити одтога плена колико и у туђој земљи, аколи га ко обеди говорећи, оно је моје, да га оправда порота по закону, јер је купио на туђој земљи, а није ни лопов ни проводаџија, ни саучесник, тако да држи како своје.
133. О поклисару:

Поклисар, што иде из туђе земље цару, или од господина цара своме господину, где било дође у чије село, да му се чини част, да му је свега довољно, но да обедује или вечера, па да иде напред, у друга села.
134. О баштини:

И што записује господин цар баштине, кому запише село, да је логотету тридесет перпера за хрисовуљ, а кому жупу, од сваког села по тридесет перпера, а ђаку за писање шест перпера.
135: О војсци:

Војска која иде по земљи царевој, где падне у коме селу, друга по њој идућа, да не падне у томе селу.
 
У ГОДИНИ 6863. ИНДИКТ 7.
136.

Књига царства ми да се не пречује где дође, или госпођи царици, или краљу, или властелима великим и малим, и свакоме човеку, нико да не пречује шта пише писмо царства ми, аколи буде таково писмо, да не може онај извршити, или нема да даде, тај час да иде опет с писмом царству ми, да јави царству ми.
137. О хрисовуљима:

Хрисовуљи царства ми, што су учињени градовима царства ми, што им пише, да им није властан оспорити ни господин цар, ни ико други, да су хрисовуљи сигурни.
138. О лажном писању:

Ако се нађе у чијем хрисовуљу слово лажно преписано, нађу се слова исправљана и речи преудешене на друго, што није заповедило царство ми, ти хрисовуљи да се раздеру, а онај више да нема баштине.
139. О меропсима:

Меропсима у земљи царства ми, да није властан ниједан господар ишта против закона, осим што је царство ми записало у законику, то да му работа и даје. Аколи му учини што незаконито, заповеда царство ми, да је властан сваки меропах парничити се са својим господарем, или с царством ми, или с госпођом царицом, или с црквом, или с властелом царства ми, или с ким било, да га није властан ко задржати од суда царства ми, осим да му судије суде по правди, а ако меропах добије парницу против господара, да му зајемчи судија царства ми, како да плати господар меропху све на рок, и потом да није властан онај господар учинити зло меропху.
140. О примању туђега човека:

Заповест царска. Нико ничијега човека да не прима, ни цар, ни царица, ни црква, ни властелин, ни други који било човек да не прима ничијега човека без писма царева; такав да се казни, ко био, као и издајник.
141. О тргу:

Такођер и тргови и кнезови, и по градовима, чијега човека приме, истим начином да се казне и издаду.
142. О властелима који затиру имање:

Властелима и властеличићима, којима је дало царство ми земљу и градове, ако је ко од њих нађен, да је опленио села или људе и затро против закона царства ми, што је царство ми узаконило на сабору, да му се узме имање, а онај што буде сатро да све плати од своје куће, а да се казни као пребеглица.
143. О разбојницима:

И ако се нађе разбојник, који прође кроз област крајишника, и пљачка где год и опет се врати с пленом, па плаћа крајишник седмоструко.
144. О бегунцима:

Ако се наће властелин или властеличић бегунац, и други ко било царства ми, те устану на грабљење околна села и жупа на његову кућу и на његову стоку, што буде оставио, они који то учине да се казне као издајници царства ми.
145. О лоповима и разбојницима:

Заповеда царство ми: По свима земљама, и по градовима, и по жупама и по крајиштима лопова и разбојника да није ни у чијем пределу. И овим начином да се укине крађа и разбојништво; У којем се селу нађе лопов или разбојник, то село да се распе, а разбојник да се стрмоглав обеси, а лопов да се ослепи, а господар села тога да се доведе свезан царству ми, да плаћа све што је учинио разбојник или лопов од почетка, и опет да се казни као лопов и разбојник.
146. О владалцима:

Такођер, и кнезови, и промићури, и владалци и престојници, и челници, који се налазе управљајући селима и катунима, ти сви да се казне вишеписаним начином, ако се нађе код њих лопов или разбојник.
147. О владалцима:

Аколи су владалци известили господаре, а господари се направили као да не знају, да се ти господари казне као разбојник и лопов.
148. О судијама:

Судије, које царство ми постави по земљама да суде, ако пишу за шта било, за разбојника и лопове,или за које било судско решење, те пренебрегне писмо судије царства ми, или црква, или властелин, или који било човек, ти сви да се осуде као непослушници царства ми.
149. О разбојнику и лопову:

Овим начином да се казни лопов и разбојник доказани. И овакво је доказивање: Ако се само лице (corpus delicti) ухвати у њих, или ако их ухвате у разбојништву или крађи, или их преда жупа или села, или господари, или властела, који су над њима, како је више уписано, ти разбојници и лопови да се не помилују, него да се ослепе и обесе.
150. О лопову:

И ако ко потера судом разбојника и лопова, а не буде доказа, да им је оправдање железо, што је одредило царство ми, да га узимају на вратима црквеним из огња, и да га постави на светој трпези.
151, О пороти:

Заповеда царство ми: Отсада унапред да је порота и за много и за мало: за велико дело да су двадесет и четири поротника, а за помању кривицу дванаест, а за мало дело шест поротника. И ти поротници да нису власни никога измирити, осим да оправдају или опет да окриве. И да је свака порота у цркви, и поп у одеждама да их закуне, и у пороти камо се већина куну, и кога већина оправда, тима да се верује.
152. О закону:

Како је био закону у деда царства ми, Светога краља, да су великој властели велика властела поротници, а средњим људима према њиховој дружини, а себрдијама њихова дружина да су поротници; и да није у пороти ни сродника, ни злобника.
153. Закон:

Иноверницима и трговцима поротници половина Србаља, а половина њихове дружине, по закону Светога краља.
154. Закон:

Који се поротници закуну, и оправдају онога по закону, и ако се по томе оправдању нађе баш сам предмет (corpus delicti) у онога оправданога, кога су оправдали поротници, да узме царство ми од тих поротника вражду, по тисућу перпера, и више потом да се тима поротницима не верује, ни да се ко за њихове удаје, ни да се од њих жени.
155. О приселици:

Отселе унапред приселице да нема, нити икакве пратње, осим ако се случи великога властелина стегоноше у жупи, или помањег властелина, који само држи државу на себи, и немају никакве заједнице међу собом и међу својом државом, ти да плаћају.
156. О приселици:

На земљи царства ми, и, рекавши, на меропшинама, да не узимају властела приселице, ни ину којуплаћу, осим да плаћају од свога.
157. О чувању путова:

Где се налазе жупе смесне, села црквена и царева, и властеоска, и буду смесна села, и не буде надтом жупом једнога господара, него ако буду кефалије и судије цареви, које је поставио цар, да поставе страже по свим путовима, и кефалијама да предаду путове, и да их чувају са стражама, и да, ако се ко опљачка или покраде, или се које зло учини, тај час иду кефалијама, да им плаћају од свога, а кефалије страже да траже и разбојнике и лопове.
158. О стражама:

Ако је пусто брдо међу жупама, села околна, која су око тога брда, да чувају стражу, аколи не ушчувају стражу, што се учини у том брду, у пустоши, штета, или разбојништво, или крађа, или које зло, да плаћају околна села, којима је речено чувати пут.
159. О трговцима:

Купци, који пролазе ноћу, на ноћиште где дођу, ако их не припусти владалац или господар села тога, да преноће у селу купци, по закону цареву, како је у законику, ако што изгуби путник, онај господар, и владалац и село све да плате, јер их нису у село пустили.
160. О гостима и о разбојницима:

Ако се где догоди којему било госту, или трговцу, или калуђеру, те му узме што разбојник или лопов, или која год сметња, да иду ти сви цару, да им плати цар, што буду изгубили, а цар да тражи кефалије и властелу, којима буде пут предан и страже предане. И сваки гост, и трговац, и Латинин да доходи првим стражама са свим што има и носи, да га провађају, и стража стражи да га предаје са свим; аколи се догоди, те што изгубе, да им је порота веродостојни људи, што рекну по души да су изгубили, с оним поротницима, то да им плате кефалија и стража.
161. О парничењу пред судом:

На суду који се суде парничари и који се парниче за своју ствар, и оптужени, зашто је окривљен, да није властан окривљени друге речи потворно говорити на тужитеља, ни за издајство, ни за друго какво дело, осим да одговара. А када се сврши суд, ако што има, потом да говори с њим пред судијама царевим, а да му се не верује ни у чем што говори, док се парница не сврши.
162. О приставима:

Пристави без писма судијина никамо да не иду, или без писма царства ми, осим куда их шаљу судије, да им пишу писмо, и да не предузима пристав другога, осим што пише писмо, а судије да држе такођер какво су дали приставима, које су послали да исправљају по земљи, да ако буде од пристава измена ,ако буду друго учинили него што пише писмо, или ако буду преписали писма на други начин, да иду пред судије да се оправдају, и ако се нађе да су свршили како стоји у судијину писмо, које судије држе, да су прави, аколи се нађе да су преправили суд, да им се руке отсеку и језик одреже.
163. О судијама:

Све судије што суде да уписују судове и да држе код себе, а уписавши, друго писмо да га даду оному, који се буде оправдао на суду. Судије да шаљу приставе, праве и веродостојне.
164. О пријему људи:

За људе: Ко буде чијега човека примио пре овога сабора, да се тражи првим судом, како пише у првом законику.
165. О потворницима:

Ако се нађе који било потворник и гони кога потвором, лажи и опадањем, такав да се казни као лопов и разбојник.
166. О пијаницима:

Пијаница откуда иде и изазива кога, или посече, или окрвави, а не досмрти, таковому пијаници, да му се око извади и рука отсече. Аколи пијан задере, или капу кому скине, или другу срамоту учини, а не окрвави, да га бију, да се удари штаповима сто пута, и да се вргне у тамницу, и потом да се изведе из тамнице, и да се опет бије и пусти.
167. О парничарима:

Парничари, који исходе на суд царства ми, коју реч буду говорили у првину, тима речима да се верује и по тим речима да се суди, а по последњима ништа.
168. О златарима:

Златара у жупама по земљи царевој нигде да није, осим у трговима, где је поставио цар новац ковати.
169. О златарима:

Ако се нађе златар у граду, кујући новац тајно, да се златар сажеже и град да плати глобу што речецар. Ако се нађе у селу, да се то село распе, а златар да се сажеже.
170. О златарима:

И у градовима царевим да стоје златари, и да кују друге потребе.
 
171. О закону:

Још заповеди царство ми: Ако пише писмо царство ми, или из срџбе, или из љубави, или из милости за некога, а то писмо разара законик, није по правди и по закону, како пише законик, судије томе писму да не верују, него да суде и врше како је по правди.
172. О судијама:

Све судије да суде по законику, право, како пише у законику, а да не суде по страху од царства ми.
173. О подвођењу:

Властела и властеличићи, који долазе на двор царев, или Грк, или Немац или Србин, или властелини други који било, ако доведе са собом разбојника или лопова, да се онај господар казни као лопов и разбојник.
174. О баштинама:

Људи ратари, који имају своју баштину, земљу и винограде, и купљенице, да су власни од својих винограда и од земље у прћију дати, или цркви подложити, или продати, али увек да има работника на томе месту ономе господару чије буде село, аколи не буде работника за оно место ономе господару чије буде село, да је властан узети оне винограде и њиве.
175. О судијама:

Који судија је у двору царства ми, и учини се зло, тима да се суди; аколи се нађу парничари случајно на двору царства ми, да им суди судија дворски, а други нико да се не позива на двор царства ми мимо област судија, које је поставило царство ми, само да иде свако пред свога судију.
176. О градовима:

Градови сви по земљи царства ми да су на закону о свему како су били у ранијих царева. а за судове, што имају међу собом, да се суде пред владалцима, градским и пред црквеним клиром; а који жупљанин тужи грађанина, да га тужи пред владалцем градским, и пред црквом и пред клиром по закону.
177. О дворском суду:

Која властела стоје у кући царевој увек, ако их ко тужи, да их тужи пред судијом дворским, а другинико да им не суди.
178. О судијином писму:

Судије, куда шаљу приставе и писма своја, ако се ко оглуши и одбије пристава, да пишу судије писмо кефалијама и властели, у чијој буду области они непокорници, да сврше за то власти што пишу судије, ако не сврше власти да се казне као непокорници.
179. О судијама:

Судије да проходе по земљама, куда коме је област, да огледају и исправљају о убогим и сиротим.
180. О препознавању лица:

И ако ко што ухвати отето или крадено, баш лице (corpus delicti), или силом узето, сваки о том да даде свод, ако ко буде купио где било, или у земљи царевој и у другој земљи, увек да даде о томе свод, аколи не да свода, да плаћа по закону.
181. О парничењу пред царем:

Заповест царска судијама: Ако се нађе велико дело, и не узмогну расудити ни решити, који било велики суд да буде, да иде од судија један с оном обојицом парничара пред цара; и што ће кому судити судије, сваку осуду да уписују, како не би било некоје потворе, да се решава по закону цареву.
182. О неовлаштеном позиву:

Ко је у области којих судија, сваки човек да није властан позивати на двор царев, или камо друго, него да иде сваки пред свога судију, у чијој буде области, да се расуди по закону.
183. О станику:

Станици цареви да иду пред судије, што имају суд међу собом: За вражду, за разбојника, за лопове,за пријем људи, за крв, за земљу.
184. О кефалијама:

Властела и кефалије цареве, који држе градове и тргове, нико од њих да не прими ничијега човека у тамницу без писма царева, аколи га ко прими против заповести цареве, да плати петстотина перпера.
185. О тамници:

Тим истим начином, ко држи тамнице цареве, да никога не прими, ничијега човека, без заповести цареве.
186. О суду правом и кривом:

Судови који се траже и за право и за криво, што се учинило пре овога закона, и што се сад учини, сваки суд, ко иде...
187.

Куда иде цар и царица, или станови, или коњи цареви, у ком селу преноће, потом ниједан станик да не преноћи у том селу, аколи се ко нађе и преноћи у том селу против закона и заповести цареве, онај који је старији пред становима да се даде свезан ономе селу, што буде сатрвено, све да плати седмоструко.
188. О глобарима:

Глобари, који стоје пред судијама, што осуде судије, и уписавши, даду глобарима, те глобе да узимају глобари а што не осуде судије, и не даду, уписавши глобарима, да нису власни глобари ништа додијавати некоме.
189. О коњима и псима:

Куда иду коњи, и пси и станови цареви, што им се пише у писму цареву, да им се то даде, а друго ништа. И псарима и соколарима и свињарима, куда иду, да им се ништа не даје.
190. О жиру:

И ако у жупи жир роди, тога жира цару половина, а томе властелину чије је имање половина.
191.

И ако разбојник украде свиње цареве, да плати околина, аколи се украду свиње, да се суди свињар са жупом, па што рекне суд.
192. О правоме суду:

За три предмета - за издајство, за крв и за отмицу властелинке да иду пред цара.
193.

За свод коњски и друге марве, или чега било парница, што се отме или украде, томе да даде сводника (аколи не даде), да плати свако седмоструко. Аколи рекне, купих у туђој земљи, да оправдају душевници од глобе. Аколи га не оправдају душевници, да плати с глобом.
194. О глобарима црквених људи закон:

И глобе на црквене људе, што се суде пред црквом и кефалијама, и те глобе, што се осуде, да има све црква, како пише у хрисовуљима, те глобе да се узимају од црквених људи, како је поставио господин цар закон по земљи, и да се поставе црквени људи као глобари, који ће сабирати те глобе и давати цркви, а цар ни кефалије да не узимају ништа.
195.

И жене да не ноћивају у цркви, осим госпођа царица и краљица.
196. О постригу калуђера и калуђерице:

И без благослова епископа да се не пострижу ни људи ни жене. Свакоме човеку закон црквени.
197.

Којему властелину дође да зимује човек, да даје травнине од сто кобила кобилу, од сто оваца овцу с јагњетом и од сто говеда говече.
198.

Доходак царски соће, и намет и харач да даје сваки човек: Кабао жита, половина чиста а половина припроста, или перпер у новцу, а рок томе житу да се усипа на Митров-дан, а други рок на Рођење Христово, аколи соћа властелин не да на те рокове, властелин тај да се свеже на царском двору и да се држи докле не плати двојином.
199.

И ако коњ липше у коме селу, а не буде га село убило ни одагнало, но умрло од Бога, да не плате ништа.
200.

И где се нађе човек у земљи, кому буде коњ умро, или вук изеде, или сам убио, а он приселицу узео за коња, и изнађе се истина, ако буде тако, да му плати господар, чији је човек, седам коња.
201.

Меропах, ако побегне куда од свога господара у другу земљу, или цареву, где га нађе господар његов, да га осмуди и нос распори, и ујемчи да је опет његов, а друго ништа да му не узме.
 
Тако и ја, унук и син њихов, и изданак доброга колена њихова, светих богаисповедајућих родитеља и прародитеља мојих, названи роб Христу Стефан, у Христу Богу благоверни цар свим Србима и Грцима, и Странама бугарским, и целоме Западу, Поморју, Фругији и Арбанасима, милошћу и помоћу божијом самодржавни цар, и, ево, рећи ћу сву истиниту садржину живота мога, каква је од младости моје. Док нисам држао све ово раније у мојој власти, него док сам пребивао у љубави великој родитеља мога, богомпросвећенога краља Уроша Трећега, самодршца све зеље српске и Поморске. И док сам тако господствовао с родитељем мојим, у земљи отачаства нашега, живећи тихо, побожно и мирно, и док се нико од околних господујућих владара није дрзнуо на нас, него смо се побожно и радосно веселили о свему Бога славећи. И позавидевши злопакосни ђаво нашему доброму животу, и Злобом подиже на нас седам владара: У години 6838, месеца јунија, 19 дан, а то, и цара грчкога (и) Михаила, и брата његова Белаура, и Александра, цара Бугарима, и Басарабу Иванка, таста Александра цара, суседно живућих црних Татара, и господство Јашко, и друге с њим господе. Када сви ови кренуше на нас, хотећи нас, по својој неразумности, као нешто слатко, прождерати и земљу отачаства нашега разделити себи и у ропство њима предати. Но не хтеде милосрђе божије намере њихове тако остварити. И кад су сви ти стигли у земљу нашу, место названо Велбужд, њих око осамдесет хиљада, и када су многа зла створили тој крајини, и кад смо ми чули, да су упали у земљу нашу с много беса. И ми сабравши војнике Отачаства нашега, које сам ја припремио за борбу, око петнаест хиљада, и од свег срца подигосмо на небо руке наше ка свемогућему Богу. И када стигосмо, помоћу Христовом и молитвама Светих отаца наших, месеца јулија, 27 дан, у суботу, у 6 час. И тако навалисмо на њих и милошћу божијом победисмо их све победом великом, на дивљење свима околним владарима и господи. И Михаилу, цару бугарскому, мачем главу његову откинух; њему је и досад гроб његов у земљи нашој. И многа имања господара тих узех. Земљу нашу испунисмо, као што се Израелићанима дало све имање египатско, и разбивши сву војску Фараонову и кола њихова и коње, тако и нама, помоћу божијом извојевавшим победу велику над њима. И када смо се с радошћу вратили у земљу нашу, о свему Бога славећи и благородно живећи.

Но, ох, зло и неисправљено оружје ђаволско не допусти доброга и тихога живота нашега. Него посејав, као од почетка злоначелник и пакосник добру, ђаво, пође и развеја лукаве речи своје ђаволске посред људи отачаства нашега. Брижнога начинише због мене родитеља мога, и тако га раздражише на мене, као да уопште не буде имена мога, ни живота, као што је давно бедни ђаво разбеснео браћу, синове Јаковљеве, на Прекраснога Јосифа, брата њихова, хотећи га продати у туђе земље, да не буде наследник земље оца свога. Но Јакова, не остави доброта божија, нити га умртви, као што они мишљаху. Тако и о мени, робу своме, Његова неизрецива мудрост помилова ме од толиких пакости, него ме чак оснажи и моћна ме начини. И постави ме за господина и владара свој земљи отачаства мога и владах година шеснаест, и потом већом чашћу од Вишњега Свевладара десницом ојачан бих. Као што је и Прекраснога Јосифа мудрошћу оснажио и створио га владарем многим народима и целој власти Фараоновој и свему Египту, таквим истим начином, по својој милости, и мене премести од краљевства на православно царство. И све ми даде у руке као и Великоме Константину цару, земље и све стране и поморја и велике градове царства грчкога, као што и раније рекосмо. И Богом дарованим венцем царским венчан бих на царство у години 6854, месеца априла 14 дан, на велики и пресветли и радостни празник Васкрсења Хрисова, благословом и руком преосвећенога патријарха Јоаникија, и свима архијерејима сабора српског. Исто тако благословом и руком преосвећенога патријарха бугарскога господина Симеона и свих архијереја сабора бугарског. И молитвама и благословом свечаснога збора Свете Горе Атона, протом и свима игуманима и свима старцима сабора светогорскога. Па и од архијереја престола грчкога и свега сабора, који одлучише да ја царствујем. Све се то догодило не по мојој жељи, ни неком силом, него по благослову божијем и других поставише ме царем за сваку православну веру, да славим једино сушну Тројицу у векове. Амин.

Зато и ја, најоданији роб Господа мога Христа, Богом венчани и благоверни цар Стефан, царски скиптар с вером држећи у рукама, и с најљубљенијим сином царства ми, краљем Урошем, и Богом дарованом царицом госпођом Јеленом, пожелех некоје врлине и најистинитије и православне вере законе поставити, како их треба држати и бранити по светој и свесаборној и апостолској цркви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, по земљама и градовима, да се не би умножила у области царства нашега нека злоба, зло домишљање и лукава мржња, него да сви поживимо у пуној тишини и мирноме животу и у животу православне вере са свима људима царства нашега, малима и великима, и да постигнемо царство небеско у ономе будућем веку. Амин.
 
Напомена

Ово је верзија Душановог законика у преводу Николе Радојчића из 1960. године (Н. Радојчић. Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. — Београд, 1960.). Н. Радојчић је издао старо-српски текст и превод Душановог законика комбинујући текстове 6 старијих рукописа — Струшког, Атонског, Бистрииког, Ходошког, Призренског и Раковичког. Из Струшког рукописа је узето осамдесет и девет чланова, из Атонског педесет и девет, из Бистричког четрнаест, из Ходошког само један, из Призренског двадесет и шест и из Раковичког дванаест. Ако је за то постојао оправдан разлог, поред текста из једног рукописа, уносио је и текст целог члана из неког другог рукописа, или само део члана или понеку реч.
 
Извори

1. Натпис и текст по А.; у П. натпис исти
2. Натпис по П., текст по А. и П.
3. Натпис и текст по П.
4. Натпис и текст по А.; у П. натпис: О духовном закону
5. Натпис и првих шест речи текста по П., а остали текст по С.
6. Натпис по П., а текст по С.
7. Натпис по П. а текст по С., уз помоћ А. и П.
8. Натпис и првих шест речи по П., а остали текст по С.
9. Натпис по П., а текст по С.
10. Натпис по П. а тескт по С.
11. Натпис и текст по А. и Б. У С. је овај илан јако оштећен; сачуван је, међутим, у њему натпис, или део натписа; О духовним (?); иначе је, изгледа, у њему био текст тачан, сличан А. и Б.; у П. нема реченице: они који су примили благослов на духовништво од својих архијереја, везати и решити.
12. Натпис по А. и Б., а текст по С.; у П. натпис: О духовној дужности
13. Натпис по А. и Б., а текст по С.; у П. је натпис: О суду митрополитском. Иза речи проклет стоји у А. и њему једнакима; и анатема да буде. И ако се нађе било ко да је митом постављен, да се обојица свргну са чина, и онај који је поставио и постављени,
14. Натпис и први део члана су по С., а други део члана је по А.; у П. је натпис: О постављању игумана.
15. Натпис по П., а текст по С.
16. Натпис по П., а текст по С.
17. Натпис по А. и Б., а текст по С.; у П. натпис: О постригу монашком,
18. Натпис по П., а текст по С.
19. Натпис по П., а текст по С. и А.
20. Натпис и текст по А., у П. натпис: О гробовима,
21. Натпис по П., а текст по Х.
22. Натпис и текст по А.; у П. нема натписа,
23. Натпис по П., а текст по А.
24. Број и текст по П.
25. Натпис и текст по П.
26. Натпис и текст по П.
27. Натписа нема ни у А., ни у П., текст по А.
28. Натпис по П., а текст по А.
29. Натпис и текст по П.
30. Натпис по П., а текст по А.
31. Натппис и текст по А.; у П. натпис: О баштини по баштини поповској,
32. Натпис по П., а текст по А.
33. Натпис по П., а текст по А.
34. Натпис и текст по П.
35. Натпис по П., а текст по А.; последње реиенице нема у П.
36. Натпис по П., а текст по А.
37. Натпис по П., а текст по А.
38. Натпис и текст по П.
39. Натпис и текст по П.
40. Натпис и текст по А.; у П. натпис: О хрисовуљама,
41. Натпис и текст по А.; у П. натпис: О баштини властеоској
42. Натпис по П., а текст по А.
43. Натпис по П., а текст по А.
44. Натпис и текст по П.
45. Натпис по П., а текст по А.
46. Натпис по П., а текст по А.
47. Натпис по П., а текст по А.
48. Натпис по Б., а текст по А.; у П. натпис: О властелину и о коњу
49. Натпис по П., а текст по А.
50. Натпис по Б., и А., а текст по А.; у П. натпис: О псовању властеличића
51. Натпис по П., а текст по Б.
52. Натпис и текст по А.; у П. натпис: За неверу,
53. Натпис и текст по А.; у П. натпис: О властелинке
54. Натпис по П., а текст по А.
55. Натпис по П., а текст по А.
56. Натпис по П., а текст по А.
57. Натпис по А., у П. натпис: О приселици,
58. Натпис по С., а текст по С. и А.; у П. натпис: О селу онога који умре,
59. Натпис по А. и П., а текст по С.
60. Натпис по А. и П., а текст по С.; у П. натпис: О царском спроворењу
61. Натпис по П., а текст по А.
62. Натпис по П., а текст по С.
63. Натпис и текст по С.; у П. натпис: О дохотку,
64. Натпис и текст по С., у П. натпис: О сироти,
65. Натпис, прва реченица и прво слово из друге реченице по П., све остало по А.
66. Натпис по А., а текст по С.; у П. натпис: О братанцима,
67. Натпис и текст по С.; у П. натпис: О робу и меропху,
68. Натпис по А., а текст по С.; у П. натпис: О меропху,
69. Натпис по А., а текст по С.; у П. натпис: О сребру,
70. Натпис по П., а текст по С.
71. Натпис по П., а текст по С.
72. Натпис по П., а текст по С.
73. Натпис по П.; а текст по С.
74. Натпис и текст по С.; у П. натпис: О паши села,
75. Натпис по П., а текст по С.
76. Натпис и текст по С.; у П. натпис: О попаши,
77. Нтпис по А., текст по С.; у П. натпис: О потки,
78. Натпис по П., а текст по С. У А. место реиенице: само да се суди по закону царства ми, стоји: само да се суди по закону црквеном и царском,
79. Натпис по П., а текст по С.
80. Натпис по П., а текст по С.
81. Натпис по А., Б. и П., а текст по С.
82. Натпис по А. и Б., а текст по С.; у овоме је био натпис, али се не може прочитати, но морао је бити краћи, као у П.: О власима,
83. Натпис по А. и Б., а текст по С.; у П. натпис: О ипотеси земље,
84. Натпис по А. и Б., а текст по С.; у П. натпис: За оправдање котлом,
85. Натпис по А. и Б., а текст по С.; у П. натпис: О речи бабунској,
86. Натпис по П., а текст по С.
87. Натпис по П., а текст по С.
88. Натпис по П., а текст по С.
89. Натпис по П., а текст по С.
90. Натпис по П., а текст по С.
91. Натпис по П., а текст по А.
92. Натпис и текст по А.; у П. натпис: О препознатој стоци или коњy или било чему; преписивачу С. рукописа није била будна пажња при преписивању овога и пређашњега члана, те су се у текст увукле нејасности; зато је узет текст из А.
93. Натпис по А., а текст по С.; у П. натпис: О проворењу човека
94. Натпис по А., у коме се он односи на читаву групу чланова, а текст по С.; у П. натпис: О властели и о себру,
95. Натпис по П., а текст по С. Овај члан је у А. раскинут на два дела. Први део је стављен у одељак О псовци, а други у одељак О убиству,
96. Натпис по П., а текст по С.
97. Натпис по П., а текст по С.
98. Натпис по П., а текст по С.
99. Натпис по А., а текст по С.; у П. натпис: О онима који пале куће; у А. је текст проширен, без мењања смисла закона,
100. Натпис по А., а текст по С.
 
# Натпис и текст по А.; у С. и П. нема другога дела овога члана; у П. натпис: О сили,
# Натпис по А., а текст по С.; у П. натпис: нема разлике,
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис по Б., а текст по С.; у П. натпис: О приставу без мужа
# Натпис по А.; а текст по С.; у П. натпис: О побијању писама
# Натпис и текст по Б,; и у П. натпис: О дворанима,
# Натпис по А. и Б., а текст по С.; у П. натпис: О убиству соколника,
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис по А. и Б., а текст по С.; у П. натпис: О сили,
# Натпис по П., а текст по А.
# Натпис и текст по А.; у П. натпис: О бежању из тамнице,
# Натпис и текст по П., у А. и Б. иста садржина, али обрнути ред: који се сужањ држи у двору црквеном, те утече у цареву палату, да је слободан, такође, и који сужањ утече на двор патријархов, да је слободан,
# Натпис и текст по П.
# Натпис и текст по П.; у А. после последње речи: врати, стоји: чији буде,
# Натпис и текст по П.
# Натпис и текст по П.
# Натпис и текст по А.; у П. натпис: О трговцима,
# Натпис по П., а текст по А.
# Натпис по П., а текст по Б.
# Текст по Б.; у П. изузетно, нема натписа изнад овог члана, него поред њега стоји само 122.
# Натпис по П., а текст по Б.
# Натпис по Р., а текст по П.
# Натпис и текст по Б., а у П. натпис: О закону градском,
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис по П., а текст по С.; !града! је унесено из А.
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис и текст по П.
# Натпис по П., а текст по СД.
# Натпис по П., а текст по С.; у А. текст је нешто друкчији: на војсци свађе да није; ако ли се два сваде, да се бију; а други нико од војника да не помогне изазивачу; аколи ко потече и помогне изазивачу да се казне, руке да им се отсеку.
# Натпис по А., а текст по С. и А.; у П. натпис: О плену.
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис по П., а текст по С., у коме после овога члана има, изгледа јача интерпункција него редовно...
# Датум по А. и Б., а текст по С.; у П. датум: у години 662./, индикт 7.
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис по А., а текст по С.; у П. натпис: О лажи.
# Натпис по А., а текст по С.; у П. без натписа.
# Натпис и текст по А.; у П. натпис: О примању човека.
# Натпис по П., а текст по А.
# Натпис по А., а текст по С.; у П. натпис: О властеличићима,
# Натпис по А., а текст по С.; у П. натпис: О гусару
# Натпис по А., а текст по С.; у П. натпис: О бегунцу,
# Натпис по Б., а текст по С.; у П. натпис: О гусару и тату
# Натпис по П., а текст по А.
# Натпис по П., а текст по А.
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис по А., а текст по С.; у П. натпис: О трговцима,
# Натпис по А. и Б., а текст по С.; у П. натпис: О поротницима,
# Натпис по А., а текст по С.; у П. натпис: О приселици,
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис по П., а текст по Б.
# Натпис и текст по А.; у П. натпис: О брду пустом; у С. је, нажалост, крај овог члана погрешан,
# Натпис по Б., а текст по А.; у П. натпис: О купцима,
# Натпис и текст по А.; у П. натпис: О гостима или путницима,
# Натпис и текст по А.; у П. натпис: О поротницима,
# Натпис по П., а текст по С.
# Натпис и текст по П.; у А. и Б., у првоме делу чланка, сингуларни облик; у С. је овај члан последњи, и сачуван је од њега само почетак: Све судије што суде да...
# Натпис и текст по П.
# Натпис и текст по А.; у П. натпис: О притвори,
# Натпис и текст по А.; у П. натпис: О пијаници,
# Натпис и текст по П.
# Натпис и текст по А.; у П. натпис: О златарима,
# Натпис и текст по А.; у П. натпис: О златарима.
# Натпис и текст по А.; у П. натпис: О златарима,
# Натпис и текст по П.; у А. и Б. натпис је за овај и идући члан: О правди,
# натпис и текст по П.
# Натпис и текст по А.; у П. натпис: О властели,
# Натпис и текст по А.; и у П. натпис: О баштинама,
# Натпис и текст по П.
# Натпис и текст по П.; у А. је после речи клиром, при крају члана, додано још: црквеним,
# Натпис и текст по А.; у П. натпис: О парничењу дворском,
# Натпис и текст по П.
# Натпис и текст по П.
# Натпис и текст по Б.; у П. натпис: О крађи
# Натпис по П., а текст по Б.
# Натпис по П., а текст по Б.
# Натпис по П., а текст по Б.
# Натпис по П., а текст по Б.
# Натпис по П., а текст по Б.
# Натпис и текст по П., у коме је ово последњи, прекинути члан.
# Текст по А.
# Натпис и текст по А., у коме је ово последњи члан,
# Натпис и текст по Б., у коме се једино овај члан и налази; он је у њему претпоследњи, а последњи је, као и у А. онај о глобарима; у Р. има сличан члан Б.; И псарима, и соколарима и свињарима, куда иду да им се ништа не даје.
# Натпис и текст по Р.
# Текст по Р.
# Натпис и текст по Р.
# Текст по Р.
# Натпис и текст по Р.
# Текст по Р.
# Натпис и текст по Р.
# Текст по Р.
# Текст по Р.
# Текст по Р.
# Текст по Р.
# Текст по Р., у коме је ово последњи члан.
 
Хиландарcka Ризница

Ризница манастира Хиландара, библиотека и фондови садрже предмете непроцењиве уметничке и историјске вредности као што су рукописи, повеље, иконе, књиге, скупоцени предмети од злата, драгог камења, слоноваче, веза и др. Само рукописних књига у ризници које датирају из разних времена – од XИИ до краја XИX века, има преко хиљаду. Најзначајнији су Јевандјеље патриајрха Саве из треће четвртине XИВ века, Романово јевадјеље из 1337, Изборно јевандјеље војводе Николе Стањевића, Беседа Јована Златоустог, исписана у Смедереву средином XВ века, Апостол игумана Виктора из 1660. итд. Медју ретким штампаним књигама налази се неколико примерака из цетињске штампарије из доба Дјурдја Црнојевића: три Октоиха првогласника из 1494 и три Псалтира са последовањем из 1495, док из венецијанске штампарије Божидара Вуковића и његовог сина Вићенца, манастирска ризница поседује око тридесетак различитих издања.
Велику уметничку вредност имају и друге драгоцености хиландарске ризнице: дуборезни диптих монахиње Јефимије, посвећен њеном рано преминулом сину Угљеши Деспотовићу, везена завеса за иконостас деспотице Јелене, у монаштву Јефимије (око 1400), завеса руског цара Ивана ИВ Грозног, са извезеним ликовима Христа, руских светаца, али и Св. Симеона и Св. Саве, итд.

У манастирској библиотеци чувају се уз бројне рукописе на старосрпском и грчком језику, писани на пергаменту и хартији, укупно 367 повеља, од којих 172 повеље византијских царева, 154 повеље српских владара, неколико повеља руских царева и молдавских кнежева, око 150 примерака првоштампане српске књиге, турска документа и исправе, велики број драгоцених архивских докумената, бакрорезне и дрворезне плоче са којих су отискиване графике у бакрорезу и дрворезу у XВИИИ и XИX веку.

Сачувани рукописи, богато украшавани и велике уметничке вредности, заједно са књигама и другим уметничким предметима представљају драгоцену градју за изучавање наше националне историје, историје уметности и културне историје српског народа


Хрисовуља цара Душана
 
Хрисовуља цара Стефана Душана келији светога Саве Јерусалимског у Кареји (Хил. 30), Стари српски архив 1 (2002) 69-78.

Kарејске хрисовуље Стефана Душана, Историјски часопис 50 (2003) 2004, 33-51.

Хрисовуља цара Стефана Душана за Хиландар о Лужачкој метохији, Стари српски архив 5 (2006) 99-113.

Хрисовуља краља Стефана Душана Хрусијском пиргу о поклону села Гаидарохора, Стари српски архив 6 (2007) 83-101.

Простагма цара Стефана Душана хиландарском игуману Калинику, Стари српски архив 6 (2007) 103-111.

Велика прилепска хрисовуља цара Стефана Душана Карејској келији Светог Саве, Стари српски архив 7 (2008) 71-90.

Скопска хрисовуља цара Душана за келију Светог Саве Јерусалимског у Кареји, Стари српски архив 7 (2008) 59-70.

Регеста грчких повеља српских владара, Мешовита грађа (Miscellanea) 27 (2006) 57-99.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lionman
Poljska i Rusija
Odgovora
2
Pregleda
289
Isus33
Isus33
H
Antisemitizam i uzroci
Odgovora
16
Pregleda
502
Harvat
H
Nina
Alimpije Vasiljević i Rusija
Odgovora
3
Pregleda
252
Nina
Nina

Back
Top