jesu li demoni stvarno zli ?

[ravana2]

da li su demoni po prirodi ako ih inkarniramo u ljude zle osobe ili samo oni koji se bore za svoja prava pa tako i karla marxa ili isusa mozemo nazvati demonima ?

 

[Аристократа]

Да, стварно су зли и јако су опасни. Могу деловати овако фино, невино, ко детенце, али су уствари тешке психопате, луди генији.

 

[Han van Zem]

Zli, provereno.

 

[Arkadijanac]

Kao na primer Levijatan, uso u Hitlera i nece da ode, nestasko.

 

[ravana2]

pa isus je bio revolucionar a zna se sta su o njemu mislili zidovi i koju su mu sudbinu namjenili .

 

[oziman]

Метафизичка воља је једна. Али не једна у математичком смислу тј једно као супротност мноштва већ је једна у смислу да уопште не улази у форме опажања разма где појмови једно и мноштво једино имају важења.

Као таква, она је на својеврстан начин јединство супротности тако да метафорички можемо рећи да су у њој стопљени како демони тако и анђели. А та амбивалентност се у појавном свету указује управо као паклени свет у коме смо и у коме једни људи муче а други бивају мучени, при чему су те улоге стално промењиве, тј. немамо ту неке демоне на једној а мучене душе на другој. Него неко ко данас трпи патњу сутра је наноси и тако се улоге стално смењују објективишући ту амбивалентност воље

Dakle, ko je dosegao pomenuto saznanje, biva mu jasno da se - pošto je volja sоpstvo svake pojave - patnja koja se drugima zadaje, i patnja koju čovek i sam doživljava, zlodelo i stradanje, uvek odnosi samo na jednu te istu suštinu, premda pojave - u kojima se pojavljuju zlo i stradanje - postoje kao sasvim različite jedinke i čak su razdvojene golemim vremenskiim i prostornim intervalima. On uviđa da je razlika između onog što zadaje patnju i onog što nju mora da podnosi samo fenomen i da se ne tiče stvari po sebi koja je volja što živi u obojici. Obmanuta saznanjem koje joj služi, volja tu ne prepoznaje samu sebe; u j e d n oj od svojih pojava tražeći izrazito blagostanje, ona u drugoj stvara veliku patnju ili tako, u svojoj silovitosti, zariva zube u sopstveno telo, a da ne zna da uvek samo sebe povređuje, obelodanjujući na taj način, posredstvom individuacije, sukob sa samom sobom koji ona nosi u svojoj suštini. Mučitelj i mučeni jesu jedno. Prvi greši verujući da nema udela u patnji, a drugi - verujući da nema udela u krivici. Ako bi se obojici otvorile oči, nanosilac patnje saznao bi da živi u svemu što u ovom golemom svetu podnosi muku i da, ukoliko je umom obdaren, uzalud razmišlja zašto je svemu tome podarena egzistencija prožeta tako velikom patnjom čiji uzrok on ne uviđa; s druge strane, mučeni bi shvatio da svako zlo koje se u svetu čini, ili se uvek činilo, proističe iz one volje koja predstavlja i njegovu suštinu i koja se u njemu pojavljuje; on bi shvatio da je tom pojavom i njenim potvrđivanjem preuzeo na sebe sve patnje, koje potiču iz takve volje, i da ih s pravom podnosi sve dok je on ova volja.

Шопенхауер

The world is just a hell and in it human beings are the tortured
souls on the one hand, and the devils on the other.

Свет је пакао а у њему су људска бића мучене душе са једне стране а демони са друге.

Шопенхауер

 

[Borac za prava zivotinja]

Nekada su demoni podrazumevali bića bez određene naravi, u kojima su ljudi oličavali prirodne i neprirodne sile. Smatrani su stvorenjima na prelazu između bogova i ljudi. Kasnije su demoni podeljeni na dobre („agathodaimoni“) i opake („kakodaimoni“). Protiv zlih, čovek se branio amajlijama, kletvama i molitvama.
Sokrat je „daimonionom“ nazivao unutrašnji božanski glas, tj. savest.
Hrišćanstvo je demone izjednačilo sa paganskim bogovima, palim anđelima i đavolima.

Mozda najbolji odgovor o demonizmu i ljudskosti daje taoizam.

 

[gost 202584]

Nekada su demoni podrazumevali bića bez određene naravi, u kojima su ljudi oličavali prirodne i neprirodne sile. Smatrani su stvorenjima na prelazu između bogova i ljudi. Kasnije su demoni podeljeni na dobre („agathodaimoni“) i opake („kakodaimoni“). Protiv zlih, čovek se branio amajlijama, kletvama i molitvama.
Sokrat je „daimonionom“ nazivao unutrašnji božanski glas, tj. savest.
Hrišćanstvo je demone izjednačilo sa paganskim bogovima, palim anđelima i đavolima.

Mozda najbolji odgovor o demonizmu i ljudskosti daje taoizam.

љубави,
које сорте су у задње време твоји демони?
већ шест месеци ме ниси казнила...

 

[Аристократа]

pa isus je bio revolucionar a zna se sta su o njemu mislili zidovi i koju su mu sudbinu namjenili .

Откуд ти то да је Исус демон?

 

[oziman]

Откуд ти то да је Исус демон?

Отуд што је овај свет толико савршено устројен и пун блаженстава, да га је једино мило биће пуно љубави могло створити.
Толико је овај свет мио да тај његов наводни творац .... може бити само демон.

 

[Borac za prava zivotinja]

љубави,
које сорте су у задње време твоји демони?
већ шест месеци ме ниси казнила...

Dragi,
samo reci da želiš ... Ne ustručavaj se.

 

[Аристократа]

Отуд што је овај свет толико савршено устројен и пун блаженстава, да га је једино мило биће пуно љубави могло створити.
Толико је овај свет мио да тај његов наводни творац .... може бити само демон.

Па савршен је и пун блаженства због слободе.

 

[oziman]

Па савршен је и пун блаженства због слободе.

Какве слободе? Човек нема слободу да ишта уради својом вољом ако не наиђе мотив који ће га натерати на то. А то није слобода деловања.

А то што је црква своје наивне догме засновала на слободи воље не утиче на чињеницу да немамо тако нешто.

Погледај ову тему... уводни пост:

http://forum.krstarica.com/showthread.php/286498-Sloboda-volje?highlight=slobodi+volje

 

[Аристократа]

Какве слободе? Човек нема слободу да ишта уради својом вољом ако не наиђе мотив који ће га натерати на то. А то није слобода деловања.

А то што је црква своје наивне догме засновала на слободи воље не утиче на чињеницу да немамо тако нешто.

Погледај ову тему... уводни пост:

http://forum.krstarica.com/showthread.php/286498-Sloboda-volje?highlight=slobodi+volje

Какав бре црни мотив? Ти ако хоћеш да дубиш на глави ти то можеш и нико ти то не брани. Ти имаш мотив да дубиш на глави зато што ти је то не знам кул, забавно и шта већ. Ако човек хоће да иде у клуб, може да иде нико му не брани. Можда му брани жена, али он има избор да бира да ли ће да одјјебе жену и да ради шта он хоће.
Ти хоћеш да кажеш је слобода оно за шта не треба мотив? Чим постоји мотив нема слободе?

Постоји само разлика у да кажем спољашњој слободи. Човек не може да лети и да живи под водом јер га природни закони тиме ометају. А ти имаш слободу да све и свашта доносиш. Свет је у хаосу због те слободе. Да нема слободе не би било хаоса, тако да би све било роботизовано. Роботизовано стање није савршено стање па самим тим за савршен свет је нужна слобода. Само овај свет није савршен, него је најбоље створен свет од свих светова. Савршенство је везано за Бога. Мада, човек може постати савршен као Бог, али за то треба развој. Зато имаш овај сада живот да се развијеш на неки виши ниво, па касније на још виши и више.

 

[oziman]

Какав бре црни мотив? Ти ако хоћеш да дубиш на глави ти то можеш и нико ти то не брани.

Ако хоћу могу, али проблем је што не могу хтети. Да бих то хтео мора наићи довољно снажан мотив. Бзе тога то је за мене, као и за тебе као и за свакога НЕМОГУЋЕ.

Као што је билијасрској кугли немогуће да се покрене ако не наиђе узрок у виду билијарског штапа који ће је покренути. Исто тако немогуће је да било шта урадимо.... ако не наиђе одговарајући мотив који ће нас покренути.

Ти имаш мотив да дубиш на глави зато што ти је то не знам кул, забавно и шта већ.

Или то. или рецимо нека опклада може бити мотив. Али ако нема ништа од тога... немогуће је да неко тек тако то уради својом вољом..што би био чин слободне воље.

Ако човек хоће да иде у клуб, може да иде нико му не брани. Можда му брани жена, али он има избор да бира да ли ће да одјјебе жену и да ради шта он хоће.
Ти хоћеш да кажеш је слобода оно за шта не треба мотив? Чим постоји мотив нема слободе?

Нема избор да бира него ће га у том тренутку покренути најачи мотив. Као што билијарска кугла нема могућност да бира него ће се кретати у оном правцу ка којем је покрене најачи узрок.

Постоји само разлика у да кажем спољашњој слободи. Човек не може да лети и да живи под водом јер га природни закони тиме ометају. А ти имаш слободу да све и свашта доносиш. Свет је у хаосу због те слободе. Да нема слободе не би било хаоса, тако да би све било роботизовано. Роботизовано стање није савршено стање па самим тим за савршен свет је нужна слобода. Само овај свет није савршен, него је најбоље створен свет од свих светова. Савршенство је везано за Бога. Мада, човек може постати савршен као Бог, али за то треба развој. Зато имаш овај сада живот да се развијеш на неки виши ниво, па касније на још виши и више.

Постоји слобода али ткз. интелигибилна слобода која се састоји у ономе што човек јесте и која има метафизичке темеље. Међутим, што се тиче деловања у појавном свету.. слободе нема. Боље се врати на ону тему и покушај да сконташ нешто.

А што се тиче тих проповеди о богу оцу на небу и сличним детињаријама то презентуј неком другом.

 

[Аристократа]

Ако хоћу могу, али проблем је што не могу хтети. Да бих то хтео мора наићи довољно снажан мотив. Бзе тога то је за мене, као и за тебе као и за свакога НЕМОГУЋЕ.

Као што је билијасрској кугли немогуће да се покрене ако не наиђе узрок у виду билијарског штапа који ће је покренути. Исто тако немогуће је да било шта урадимо.... ако не наиђе одговарајући мотив који ће нас покренути.



Или то. или рецимо нека опклада може бити мотив. Али ако нема ништа од тога... немогуће је да неко тек тако то уради својом вољом..што би био чин слободне воље.



Нема избор да бира него ће га у том тренутку покренути најачи мотив. Као што билијарска кугла нема могућност да бира него ће се кретати у оном правцу ка којем је покрене најачи узрок.



Постоји слобода али ткз. интелигибилна слобода која се састоји у ономе што човек јесте и која има метафизичке темеље. Међутим, што се тиче деловања у појавном свету.. слободе нема. Боље се врати на ону тему и покушај да сконташ нешто.

А што се тиче тих проповеди о богу оцу на небу и сличним детињаријама то презентуј неком другом.

Вратио сам се и питао сам те, ти си ме игнорисао. Ево опет те питам: Ти хоћеш да кажеш је слобода оно за шта не треба мотив? Чим постоји мотив нема слободе?

То су за тебе детињарије. Сети се да причамо о демонима, а то је повезано са Богом.

 

[oziman]

Вратио сам се и питао сам те, ти си ме игнорисао. Ево опет те питам: Ти хоћеш да кажеш је слобода оно за шта не треба мотив? Чим постоји мотив нема слободе?

Не. Слобода није оно за шта не треба мотив, него би се слобода састојала у деловању које би било независно од присутних мотива. Рецимо. Имаш избор да дубиш на глави, подигнеш руку, одеш у далеки свет или радиш шта год желиш...осим онога у чему те спречвају природни закони..како ти сам кажеш.

Па опет, само један од свих тих мотива ће те покренути на деловање и то онај који је за тебе у том трентуку најачи. Сви остали мотиви у том тренутку отпадају и ти немаш слободу да то мењаш. Немаш слободу мењања своје воље...или ту моћ да неки мотив који те сада привлачи учиниш да те следећег тренутка не привлачи него одбија и слично.

Слобода воље би била могућнсот њеног мењања.. Рецимо, ако те нека девојка привлачи, тј делује на тебе као мотив, то променити тако да те следећег тренутка одбија. То је оно што је немогуће. Не можеш мењати своју вољу и самим тим ни своје реакције на мотиве.

Самим тим не можеш изаћи на улицу и дубити на глави јер те мотиви који се противе томе држе у месту. Али зашто ја ово објашњавам када је Шопенахуер већ објаснио на неправазиђен начин. Немогуће је то парафразирати и даље појашњавати:

Mogu da cinim ono sto hocu; mogu, kada hocu, da sve sto imam dam sirotinji i time i sam postanem jedan od njih kada hocu! Ali ja nisam u stanju da to hocu, jer suprotni motivi imaju nada mnom i previse vlasti a da bih to hteo. Nasuprot tome, kada bih ja imao neki drugi karakter, i to u toj meri da budem svetac, onda bih to mogao hteti; ali tada ne bih mogao izbeci da to hocu, dakle, morao bih to da ucinim. I sve to izdrzava potpuno dobro sa onim ,,mogu da cinim ono sto hocu" samosvesti, u cemu jos i danas neki filozofasteri bez misli misle da vide slobodu volje i u skladu s tim nju cine vazecom kao cinjenicu svesti."
Sopenhauer

То су за тебе детињарије. Сети се да причамо о демонима, а то је повезано са Богом.

О демонима и боговима на филозофији можем причати само у алегориском смислу. А не у буквалном. Те букавлане приче и пројекције ауторитета родитеља коју зовеш "бог" сачувај за форум религија.

А када смо већ код њега најбоље да проучиш ону моју тему тамо:

http://forum.krstarica.com/showthread.php/486981-O-temeljima-religioznosti-i-vere

 

[fisherman1]

Naši su dobri-to njihovi,Kastenedini i štatijaznam ne valjaju ništa...Kaže don Juan
da im jedu dušu...
Nama bezdušnim mogu da jedu samo klozetske daske,prijatno im bilo...
Oni koji imaju snagu volje-nikakvi demoni ne mogu njihovu dušu nadvladati,a duša filozofa je ogromna
i prostrana...Zato,gospodo filozofi,demoni ovde nemaju šta da traže,čak ni oni Kastenedini letači...

 

[ristob]

Dragi,
samo reci da želiš ... Ne ustručavaj se.

Znaš da je za njega kazna, upravo - nagrada!

 

[gost 202584]

Znaš da je za njega kazna, upravo - nagrada!

можда знаш да читаш...
пошто знаш да пишеш...
ал си ту очи повезане с дебелим цревом.

 

[NEREJ]

da li su demoni po prirodi ako ih inkarniramo u ljude zle osobe ili samo oni koji se bore za svoja prava pa tako i karla marxa ili isusa mozemo nazvati demonima ?

To nije bitno filozofska tema ( kao i mnoge druge ovde koje se otvaraju ! ). Demon je rec koja potice iz grckog ( tacnije - starogrckog ) jezika, i pre Sokrata. Ali, ja ovako pijan, ne bih mogao sada o tome. A pijan sam jer sam danas isao na dve slave, sutra jos dve ( da ispostujem rodbinu i prijatelje, kojima sam jos uvek drag gost ), i zato se verovatno ovde i javljam . I samo da te pitam - koji tebe djavo natera da na danasnji dan otvaras ovakvu temu ? Niko te nije pozvao na slavu ? Sta, li ?

 

[guest 135511]

појмови добро и зло немају значења по себи, односно имају значење само у односу на нешто, тј релативно. нешто је добро или зло само у односу на нешто друго. истина је једна и она изван добра и зла.
шта је "добро" у психичком животу? неко може рећи да је лудило лоше, али лудило је заправо спасоносно за ситуације када је дух исувише измучен траумама и не може више да одржи континуитет па тражи спас у прављењу рупа у сећању, а затим попуњавању тих рупа фикцијама. психотичне епизоде, поготово шизофреничне, по ономе што сам читала код Јунга, односно записе из његове клиничке праксе - могу бити, и најчешће јесу здраве, јер служе за ребаланс психичког живота. Ја сам имала непосредно искуство са шизофреничном особом и присуствовала сам сценама када хиљаду гласова говори из те особе, док је она за то време потпуно преплављена тим садржајима несвесног; када је свесна, та особа се свим снагама труди да ућутка те гласове и то је највећи проблем по мом мишљењу, и уопште са психичким болесницима је што се њихово лудило третира као нешто што треба угушити лековима и тако се рупа уз које садржаји несвесног цуре у свест само још јаче затрпава и следећи пут ће експлозија бити још интензивнија, а шанса да ће се садржаји несвесног успешно интегрисати - мања.
до психоза долази кад свесни део психе одбија да прихвати промену која своје извориште има у несвесном чије су силе далеко надмоћније, и које би за целоукупну психу биле исцељујућа, и онда - ако запушиш једну рупу, мора избити на другом месту, у супротном долази до расцепа психе.
демони као независни психички ентитети се налазе изван тог релативног добра и зла, али исто тако и анђели или како год желиш назвати "добре" духове, силе, енергије. тако да демони или анђели, нема разлике. разлику стварамо ми према дејству које на нашу психу имају те силе.
У свом животу - много сам више научила из психичких стања у којима ме је мучио демон, у мом случају у белом оделу, мора да је то био Мефисто из Фауста него кад ме је анђео љуљао на својим крилима. Човек који покушава да воли себе мора бити брутално искрен према себи, ја сам имала ту срећу (ваљда срећу) да сам претходно доста научила што посматрајући примере око себе, што из литературе, па умем да се носим са психичким стањима и умем да их подносим тако да из сваке кризе изађем психички интегрисанија, што је и њихова сврха. Криза на грчком значи суд, tj. 'a testing time' .

у принципу, све те силе су добре, јер теже да извуку дављеника из воде, макар морале прво да га ударе песницом и онесвесте да би га понеле на својим леђима.

 

[ravana2]

To nije bitno filozofska tema ( kao i mnoge druge ovde koje se otvaraju ! ). Demon je rec koja potice iz grckog ( tacnije - starogrckog ) jezika, i pre Sokrata. Ali, ja ovako pijan, ne bih mogao sada o tome. A pijan sam jer sam danas isao na dve slave, sutra jos dve ( da ispostujem rodbinu i prijatelje, kojima sam jos uvek drag gost ), i zato se verovatno ovde i javljam . I samo da te pitam - koji tebe djavo natera da na danasnji dan otvaras ovakvu temu ? Niko te nije pozvao na slavu ? Sta, li ?

pa zar ne vidis po lokaciji da sam ustasoid ? nikada u zivotu nisam bio na nikakvoj slavi !

 

[Аристократа]

Не. Слобода није оно за шта не треба мотив, него би се слобода састојала у деловању које би било независно од присутних мотива. Рецимо. Имаш избор да дубиш на глави, подигнеш руку, одеш у далеки свет или радиш шта год желиш...осим онога у чему те спречвају природни закони..како ти сам кажеш.

Па опет, само један од свих тих мотива ће те покренути на деловање и то онај који је за тебе у том трентуку најачи. Сви остали мотиви у том тренутку отпадају и ти немаш слободу да то мењаш. Немаш слободу мењања своје воље...или ту моћ да неки мотив који те сада привлачи учиниш да те следећег тренутка не привлачи него одбија и слично.

Слобода воље би била могућнсот њеног мењања.. Рецимо, ако те нека девојка привлачи, тј делује на тебе као мотив, то променити тако да те следећег тренутка одбија. То је оно што је немогуће. Не можеш мењати своју вољу и самим тим ни своје реакције на мотиве.

Самим тим не можеш изаћи на улицу и дубити на глави јер те мотиви који се противе томе држе у месту. Али зашто ја ово објашњавам када је Шопенахуер већ објаснио на неправазиђен начин. Немогуће је то парафразирати и даље појашњавати:

Мени ово делује бесмислено. Колико сам разумео, када се нађеш у некој позицији где можеш да бираш 10 ствари које ћеш да урадиш, а ти урадиш само једну, онда немаш слободу да урадиш осталих 9? Какве онда то има везе са слободом воље? Ја ако урадим једну ствар, могу и другу, и свих десет. Али не све у једном тренутку. Ја имам слободу да бирам коју ћу од тих 10 ствари урадити, што представља слободу моје воље да бирам. Да ја рецимо не могу да бирам јер ме неко држи на ланцу, ја онда немам слободу, ја сам роб на ланцу који ће да уради оно што му неки ауторитет каже.

О демонима и боговима на филозофији можем причати само у алегориском смислу. А не у буквалном. Те букавлане приче и пројекције ауторитета родитеља коју зовеш "бог" сачувај за форум религија.

А када смо већ код њега најбоље да проучиш ону моју тему тамо:

http://forum.krstarica.com/showthread.php/486981-O-temeljima-religioznosti-i-vere

Бог је такође филозофски појам, и ја више волим да причам о Богу на филозофски начин него на неки уметнички.
Ти сматраш да је филозофија све оно где нема Бога и хришћанства. Да те подсетим да постоје античка и средњовековна филозофија. Вероватно си чуо за Августина, Аквинског, Паскала. Они су такође филозофи.

 

[oziman]

Мени ово делује бесмислено. Колико сам разумео, када се нађеш у некој позицији где можеш да бираш 10 ствари које ћеш да урадиш, а ти урадиш само једну, онда немаш слободу да урадиш осталих 9? Какве онда то има везе са слободом воље?

Не разумеш а све ми се чини да не желиш да разумеш јер се твој систем веровања очито брани од онога што га доводи у питање.

Када се нађеш у некој позицији где можеш да бираш 10 ствари логично је да ћеш изабрати само једну у једном тренутку времена. То нема везе са поентом. Поента је да ћеш изабрати ону ставр која делује на твоју вољу ,као мотив, НАЈАЧЕ. И да немаш слободу то мењати. Не можеш оно што те од тих десет ствари привлачи најаче , учинити следећег трентука да те привлачи најмање а што би била демонстрација слободе воље у деловању.

Бог је такође филозофски појам, и ја више волим да причам о Богу на филозофски начин него на неки уметнички.
Ти сматраш да је филозофија све оно где нема Бога и хришћанства. Да те подсетим да постоје античка и средњовековна филозофија. Вероватно си чуо за Августина, Аквинског, Паскала. Они су такође филозофи.

Да чуо сам за њих али ти изглeда ниси чуо да је у то време црква имала један веома "убедљив аргумент" у филозофским расправама а који је она потезала вековима, тј аргумент ломаче.Што значи да ко се не слаже са њеним догмама бива кажњен благо и мило...баш попут Ђордана Бруна:

„Казнити дакле брата Ђордана благо и без проливања крви “.

Овако гласи пресуда инквизиције што значи бити спаљен на ломачи јер се при томе крв не пролива него испарава.

Тако да су филозоофи да би преживели морали да своје метафизичке контемплације некако удену у те навине црквене догме које су им наметнуте. Па тако рецимо Спиноза своју метафизичку супстанцију зове "бог" и слично.

Али то је било пре неколико векова. Чим се филозофија једном ослободила тог ЈАРМА... оставила је теологију тамо где припада....на ђубриште историје. За филозофа је она одавно тамо...још од времена када је Кант уништио сваку спекулативну метафизику и теологију уопште.

А надам се да ће једном бити тамо и за све остале људе.