Jeste li svesni svojih limita i kako se nosite s njima?

[Truman]

Mislim na ograničenja u određenom aspektu života, ne morate reći kom ako ne želite...
Ili možda svoj život vidite kao beskrajno more u koje treba samo da uronite i ulovićete ono što želite.
Ja ipak mislim da je većina ljudi svesna svojih limita, a ono što me posebno zanima je - kako se nosite sa njima? Da li ih vremenom prihvatite ili u vama stalno izazivaju neprijatnost, možda i patnju?

 

[Bratislav_90]

Mislim na ograničenja u određenom aspektu života, ne morate reći kom ako ne želite...
Ili možda svoj život vidite kao beskrajno more u koje treba samo da uronite i ulovićete ono što želite.
Ja ipak mislim da je većina ljudi svesna svojih limita, a ono što me posebno zanima je - kako se nosite sa njima? Da li ih vremenom prihvatite ili u vama stalno izazivaju neprijatnost, možda i patnju?

Pa tesko je reci dal u zivotu iima limita.. Mozda u jednoj kategorji recimo sport, tu sigurno ima limita. Ali ovako u zivotu i nema bas.. Posto je haos prilican, pa je tesko reci koj su limiti. Mada svestan sam svojih ograncenja da tako kazem, losh strana, i da izazivaju neprijatnost

 

[Truman]

Ograničenja u smislu ostvarenja - u poslu, privatnom životu...čemu god...

 

[Dante88]

Mislim na ograničenja u određenom aspektu života, ne morate reći kom ako ne želite...
Ili možda svoj život vidite kao beskrajno more u koje treba samo da uronite i ulovićete ono što želite.
Ja ipak mislim da je većina ljudi svesna svojih limita, a ono što me posebno zanima je - kako se nosite sa njima? Da li ih vremenom prihvatite ili u vama stalno izazivaju neprijatnost, možda i patnju?

ja ipak mislim da se u zivotu sve moze - ko ima celicnu volju i malo strpljenja, npr, evo neki poznati fudbaler recimo C.Ronaldo, pa nije on najbolji zato sto mu je to po rodjenju, vec zato sto je zelio, imao je jasan cilj sta zeli, odricao se, uporno je trenirao, i na kraju je uspio. problem je samo u covjeku, da li ce imati snage da izdrzi odredjena odricanja i zalaganja za nesto, i naravno, tracak srece nikad ne skodi....

 

[Beskonacna]

Svi su limitirani, ali tek sa godinama
postaju svesni svojih ogranicenja.

 

[bezimeno]

Ograničenja u smislu ostvarenja - u poslu, privatnom životu...čemu god...

Zavisi sta covek shvata kao ostvarenje... Ako u necemu i nisi "dobar" u smislu drustveno-priznat ili-ti "uspesan", ne znaci da ne mozes uzivati u tome sto radis/zivis... Tu ogranicenja nema. Ogranicenje nastaje kad se postavi nerealan cilj ispred sebe i zaboravi na ono sto nosi put do cilja. Put do je sustina, a cilj je samo pravac sa perifernim znacenjem i lako zamenjiv na putu.

Znaci, sustinski - ogranicenja nema ako cilj (ostvarenje u svrhu) postane samo putokaz za pravac (ostvaranje kroz stvaranje sebe).

 

[Џорџи]

Pa to ima veze sa samopouzdanjem u tom smislu ne mislim da imam limit samo mi treba sansa preko veze

 

[Truman]

Sve je stvar licnog izbora osim onoga sto ne mozes da imas....

 

[seducer]

Jesam ono sto jesam i nisam ono sto nisam.

Sve ono sto ne zelim da budem, ne zelim da budem.

Tvrdoglavost je nekad najbolji sistem odbrane.

 

[Ansai ♀]

Mislim na ograničenja u određenom aspektu života, ne morate reći kom ako ne želite...
Ili možda svoj život vidite kao beskrajno more u koje treba samo da uronite i ulovićete ono što želite.
Ja ipak mislim da je većina ljudi svesna svojih limita, a ono što me posebno zanima je - kako se nosite sa njima? Da li ih vremenom prihvatite ili u vama stalno izazivaju neprijatnost, možda i patnju?

nisam svjesna svojih limita na prvom mjestu
sve sto sam radila u zivotu, cak i kada sam zeljela, nije uradjeno sa 100% posvecivanjem, kao da mi nije stalo, iako jeste bilo, puno
i to je nesto sto mi pada daleko teze od potencijalnog dosezanja granice negdje
zapravo, mozda je upravo to neka vrsta granice, ogranicenje svakako jeste

 

[hakim bej]

Da li je nedostatak ambicije limit?

 

[picololeone]

Da li je nedostatak ambicije limit?

Izgleda da jeste, u danasnjem drustvu.

 

[bezimeno]

Da li je nedostatak ambicije limit?

Izgleda da jeste, u danasnjem drustvu.

Limit za sta? Da li je drustvo merilo toga da li ste se ostvarili ili ne ili vi sami?

 

[arkadian]

Ja mislim da je sve genetika.
Rođen da gmiže poljećeti ne može.

 

[dobra predskazanja]

Koja vrsta limita? Unutrasnji, fizicki ili limit koji postavlja sredina?
Ako je u pitanju unutrasnji limit, on potice ili iz sopstvenih strahova, i/ili od morala. Fizicki su svi manje-vise limitirani, na neki nacin. Limit koji postavlja sredina se nekada moze, a nekada ne prevazici prevazilazenjem strahova i/ili morala, sto zavisi od sredine, od cilja kome se tezi,od unutrasnjeg sklopa......Prevazilazenje strahova, u svakom slucaju, radja upornost i tera napred. Prevazilazenjem drustveno prihvacenog ili licnog morala, limit je manji.
Postoji i intelektualni limit, za pojedine oblasti......nisu svi rodjeni da budu dobri matematicari npr.

 

[hakim bej]

Ko nema ambicje, ne zeli nista.
Ko ne zeli nista, ne vidi ogranicenja.

"najvece bogatstvo ima onaj koji nikakvo ne zeli".

 

[Jennifer Jennin]

Mislim na ograničenja u određenom aspektu života, ne morate reći kom ako ne želite...
Ili možda svoj život vidite kao beskrajno more u koje treba samo da uronite i ulovićete ono što želite.
Ja ipak mislim da je većina ljudi svesna svojih limita, a ono što me posebno zanima je - kako se nosite sa njima? Da li ih vremenom prihvatite ili u vama stalno izazivaju neprijatnost, možda i patnju?

moji limiti me nerviraju, ali znam da ih mogu pomjeriti i nerviram se što to ne učinim---

Zbrkano?

 

[NeDoDiri]

Obilje limita je svud oko nas,u nama,u neslobodama ..Opasno je za svaku ličnost ne uvidjeti dokle sežu njene granice,negirati njihovo postojanje i voditi se floskulom :"JA mogu sve"..jer,ne može.
Svjesna sam svojih limita i ne nosim se sa njima ni na koji način već ih jednostavno živim.
Ne čačkam,ne preispitujem,tu su-takvi kakvi jesu i moji su.
Razvojno se mogu pomjeriti granice(ovisi o kojoj je vrsti limita riječ) i na tome svaki čovjek treba raditi.
Npr.čovjek koji ima nizak stepen tolerancije,samosvlađivanja i sl.može da pomjeri radom na sebi svoje granice..čovjek koji ima kraću nogu,ne može.

 

[lanavi]

Ili možda svoj život vidite kao beskrajno more u koje treba samo da uronite i ulovićete ono što želite.
Ja ipak mislim da je većina ljudi svesna svojih limita, a ono što me posebno zanima je - kako se nosite sa njima? Da li ih vremenom prihvatite ili u vama stalno izazivaju neprijatnost, možda i patnju?

Spontano si naveo nesto ...zivot je more...a postoji Balaseviceva pesma sa takvim naslovom ciji je tekst upravo ono sto moze delom dati i odgovor na tvoje pitanje. Nada nekako uvek postoji da se limiti, ogranicenja, prepreke mogu prevazici i pored silnog posrtanja. I pored tudjih ometanja. Sopstvene neupornosti ili slabosti, neznanja ili neumesnosti. Ako ne sam, ono uz pomoc drugih. Ulov nije zagarantovan ali je kao cilj dobar motiv. Vazan motiv.
A neprijatnost i patnja usled neprevazilazenja? Neminovnost. Dotle dok ne prevlada potpuna ravnodusnost i prema sopstvenim i prema tudjim limitima, prema icemu sto nas je dotle pokretalo da zelimo, zudimo, hocemo. Tada je kraj. Zato se limita ne treba odreci, bojati ih se, miriti se s njima tek tako, cak iako bole.

 

[gost 304860]

Postoji. Moderator je dao malo fore da vidi hoće li biti argumenata za tvrdnje u uvodnom postu.

Neki argumenti su verovatno u rukama psihologa Kanazawe (koji nije "tobože" psiholog ), ali ovde nisu jasno predočeni. Nemamo link ka izvornom tekstu. Umesto toga, imamo generalizaciju: svi ateisti su pametniji od svih verujućih (hrišćana, budista, pagana itd). Šta bi na to rekao ser Isak Njutn? Blez Paskal? Buda? Moj drugar, vernik i član Mense, sa IQ preko 140?

Za dalju diskusiju o (ne)svesnosti ograničenosti i sopstvenim resursima:
http://forum.krstarica.com/threads/406106

mogu i drugi da ga posete...

posto smo kroz forumske diskusije definitivno dosli do saznanja da bog postoji ali da forumski verujuci taj pojam poistovecuju sa fizikalnom pojavom doticnog za kog ne mogu da pretpostave kako se manifestuje ali su sigurni da mu se vidi ljubav u ocima morao bih da dam mali osvrt na ovaj post koji je je u najmanju ruku mogli bi reci zanimljiv

nikad sopstveni mutirani agnosticizam koji je proistekao iz budisticke konecepcije razumevanja nepoznatog nisam posmatrao kao nesto intelektulano bogom dano i sto je imalo veze sa uskim nacinom razumevanja sustine religije, ali posmatrajuci danasnje amorfne intelektualne mase verujucih o kojima je Y pisala i uzgred lose vodila svoju temu, shvatam da je argumentovano opravdanje koje iznosite u citatu na isti nacin pogresno i tendeciozno. da zanemarim najbitnije, spominjanjem ser isak njutna koji je bio clan sionskog priorata a o kome znamo kakvo je crkva imala misljenje. stavljanje bude u isti okvir je malo, da ne kazem, pa tako....

mensa... nekoliko puta sam se naglas smejao ovakvim argumentima jer ako je vama mensa potvrda necije inteligencije onda se zapitajte koliko genija iz sfere umetnosti ne bi prosli mensin test sa zadovoljavajucim rezultatom. naucite da cenite prirodnu inteligenciju ljudi kojoj nisu potrebni nikakvi testovi za dokazivanje. imaginacija i intuicija su vazniji od znanja. setimo se samo da je i sam ajnstajn ponavljao razred i gde mu je vajni nastavnik grckog rekao da u zivotu nista nece postici.... sve vise sam ubedjen da sve postojece religije moraju iz korena da promene nacin svog vidjenja i "vaspitanja" svesti svog stada a pre bi mogao reci njegove podsvesti jer nesto tu vise ne stima kako treba. cak su i oni toga svesni i svakim danom vidimo crkvu koja je ogrezla u svemu sto nema vise blage veze sa osnovnim postulatima na kojima egzistira skoro dva milenijuma. simpatican i skorasnji primer iz beogradskog pasaluka je vencanje jeremiceve sestre sa škotom gde su svi prisutni muskarci sa mladozenjine strane bili u kiltovima. ali novac cini cuda i sutra cemo videti i kod nas gej parove koje blagosiljaju svestenici okrecuci sablazno glavu u stranu

za kraj dok se ne vidim ovde kakav treba da budem i kakav sam oduvek bio a vi razmisljajte ko je za to kriv, vrhunski ateisticki umovi bolje poznaju bibliju i samu sustinu vere razumevajuci sustinu bozanskog u coveku od 90 procenata danasnjih verujucih, da uzmem za primer samo misel onfrea. ovde, u ovom svetu sam sreo samo nekoliko pravih i iskrenih verujucih, ostali su na nivou transmigracije sopstvenih zabluda i lazi kao i nepoznavanja elementarnog religijskog osecaja koji po pravilu manifestuju kao odbrambeni mehanizam u diskusijama jer imaju nespoznaji sebe u pravoj bozanskoj sustini.

kao sto albert rece, verujem u spinozinog boga koji se otkriva u harmoniji bica... a ja bih dodao ako je umetnicki koncept pojedinca u pitanju iskljucivo u njegovoj disharmoniji jer proces nastajanja obavezno dolazi iz haosa. ali ne razumete vi to.....

 

[gost 304860]

posto vidim da za post na ovoj temi ima cenzurnog straha od ostajanja u duhovnim ciganima mali dodatak koji ce dodatno odslikati sustinu


matematika i filozofija... dve stvari dijametralno suprotne ali itekako vazne za stvaranje svesti i nesvesti kod coveka. zasto su mensini testovi apsurdni? zato sto apstraktno ne mozes nicim izmeriti i zalaganje za merenjem apstraktnog je u samom korenu satanizma. sta to treba da znaci? da su autori mense bogovi koji su medju nama? imali smo ovde diskusija gde neki likovi mrtvi ozbiljni kazu da mogu meriti umetnicko delo, umetnicki osecaj, nadahnce.... da nije smesno bilo bi to analogija sa mojim sprdanjem porediti da je jedina stvar sto se moze sigurnoscu izmeriti duzina necijeg penisa u erekciji ili dubina necije vagine... santimetrom ili viskom, nebitno je tehnoloski salu na stranu ali to je realnost, nikakva doktrina nam za to nije potrebna

dans smo svedoci da imamo program ministarstva prosvete u srbiji nazvan skola bez nasilja... skola bez nasilja gde su najdominantniji predmeti matematika i fizika i gde od dece skolskog uzrasta prave kretene forsirajuci ih na nesto sto je njihovom uzrastu neprimereno. ko zeli da postane inzenjer , fizicar ili sta vec postoji srednje obrazovanje za to gde moze da se strucno usavrsava... setimo se samo velikog ničea kog sam pre bana citirao i kome je taj deo svesti vezan za matematiku bio apsolutno nerazvijen pa je padao u skoli iz matematike znaci stvarajuci neprimereno nasilje u decjem mozgu mozemo samo ocekivati kontrareakciju a to je nasilje sa njihove strane upereno spram okoline i imamo ono sto svakodneno citamo u zutoj stampi. u komunizmu toga nje bilo i nije bilo ovog stepena nasilja medju maloletnicima a uzrok se sam namece i nije nimalo slucajan vec svesno nametnut sa zapada ovim sic prezdentima u srbiji da se ovde stvori intelektualno inferiorna populacija koja nece umeti da slobodno i filozofski razmislja. vrli stiven hoking je pre neki dan dosao do saznanja da bog ne postoji uzas i to mnogi ponavljaju kao papagaji.... normalno da je dosao do toga jer je spoznao sebe onakvog kako zivi ceo zivot i ima razloga da veruje u njegovo nepostojanje posto je po prirodi mladosti postao vise sklon depresivnom nacinu poimanja sustine

koncept apstratnog i realnog nista ne znaci u kvantifikaciji necijeg intelekta. svaki ozbiljan intelektualac i umetnik zna sta znaci i predstavlja princip bozanskog i kako se on manifestuje u pojedincu. mnogi naucnicki umovi nisu bili vernici u klasicnom smislu postujuci crkvene dogme ali su imali bozanski princip u sebi i oportuno se nametnuli crkvenoj dogmi u okviru svoje profesije. za to nije potrebno da se iscitava biblija ili kuran i da se zivi po kanonima koji su manje vise isti kod svih religija po svom simbolizmu ili obredima. za najveci broj amorfnih verujucih mozgova je slepi sled crkvene propagande gde su stanju da zbog vere i kolju ako treba jedini smisao postojanja.

sta znaci npr. mensa u ovoj formi shvatanja religije... ako neko saopsti apstraktnu istinu da je 70 posto svetske populacije islamski opredeljeno sta to treba da nam kaze? da sutra neki vodja moze da kaze od danas ce ceo svet biti islamizovan i moracemo da se svi sunetimo i sve sto sledi uz to.... statisticki koncept je za budale i on je tvrdim odgovorno satanisticki izum. pojedinac, umetnik, kreativac, genije, ne potpada pod statistiku... slobodan um i slobodan duh su nemerljivi bilo kojim testom ili statistikom. danas je na delu cista indoktrinacija kretena u svim sferama zivota i to je jedina istina. sa mensom ili bez nje i kome god je ona mera necije inteligencije u velikoj je zabludi sam sa sobom i svojim bozanskim principom. ako ga poseduje

 

[Borac za prava zivotinja]

Limiti: fizički i mentalni. Stari bi da potrče a ne mogu; mladi bi da kroz život idu glatko, a ne shvataju da izazov leži baš u savladavanju krivina, prepreka i klopki.

Retki i odabrani imaju tu čast da sebi postavljaju granice i da ih uklanjaju; ostali misle da mogu ... ali tako misle upravo zato što im je um okružen nevidljivom, bodljikavom žicom. Kada čovek kaže "ja hoću", "ja moram", "ja želim" - on misli na preživljavanje, a kada iste glagole stavi u potencijal, onda on počinje da ispituje svoje granice. Jer, jedina prava psihologija je psihologija egzistencije; sve ostalo je filozofija. Stoga (i nažalost), svesnost o sopstvenim limitima može da stekne neko poput Hemingvejevog starca koji je želeo /morao/hteo da ukroti morsku neman, pa se, kroz poslednju veliku životnu bitku, uverio u to da je probijanje limita bolno, naporno i po opstanak opasno ... i da – verovatno – njegovi limiti nisu isti kao i limiti nekog drugog, da drugima izgledaju nevažno, i da se – sasvim izvesno – razlikuju od barijera koje je probijao pre deset ili dvadeset godina. E ovo poslednje (svest o sopstvenim (ne)mogućnostima, koje imaju vrlo malo veze sa snagom volje), jeste i najvažnija lekcija o limitima. Okasnela, što je sasvim logično, jer čovek, bio on sanjar ili ne, do kraja života tvrdoglavo mašta da će uhvatiti i ukrotiti neku svoju ličnu neman: Mobi Dika, Kolumbara ili ajkulu, svejedno. Kvalitet ljudske potrebe da se ščepa iluzija zavisi od karaktera same iluzije: ako se ona svodi na bolji posao, uspeh u društvu, i, uopšte, opipljive stvari, onda tu potrebu zovemo ambicija; ako je fokusirana na apstraktne ili naizgled nemoguće misije, onda je zovemo ludilo.
Dok god koračamo sa namerom da negde stignemo, to znači da ne razmišljamo o limitima, što je dobro, jer je i razmišljanje o limitima limitiranje ... Kao putnik koji je rešio da prepešači ceo svet, ne opterećujući se pitanjima da li će ga na putu neko orobiti, ubiti, šta će usput jesti ili gde će spavati, sa jasnim ciljem, svestan rizika, sa najneophodnijim i minimalnim potrepštinama u ruksaku ... ali sa maksimalnim intenzitetom volje. Naravno, pod uslovom da ga (nas) ne bole noge.

p.s. A pošto sam direktno prozvana:
Dubina tumačenja zavisi samo od naših želja.
Važi za svakog, svuda, uvek.

 

[Truman]

Postoje limiti koji se ne mogu nadoknaditi...Neki su limitiraniji manje, a neki više. Neki su srećni i pored svojih limita, a neki pate. I ako ne razmišljaš o svojim limitima, pa čak i ako misliš da ih nemaš, imaš i dalje i oni i te kako ograničavaju tvoj život.
A ono što mi deluje i pomalo tragično je kad ti ti limiti ne daju da se ostvariš u elementarnom smislu. Nešto kao limit koji ti je sudbinski određen.

 

[gost 304860]

Limiti: fizički i mentalni. Stari bi da potrče a ne mogu; mladi bi da kroz život idu glatko, a ne shvataju da izazov leži baš u savladavanju krivina, prepreka i klopki.

Retki i odabrani imaju tu čast da sebi postavljaju granice i da ih uklanjaju; ostali misle da mogu ... ali tako misle upravo zato što im je um okružen nevidljivom, bodljikavom žicom. Kada čovek kaže "ja hoću", "ja moram", "ja želim" - on misli na preživljavanje, a kada iste glagole stavi u potencijal, onda on počinje da ispituje svoje granice. Jer, jedina prava psihologija je psihologija egzistencije; sve ostalo je filozofija. Stoga (i nažalost), svesnost o sopstvenim limitima može da stekne neko poput Hemingvejevog starca koji je želeo /morao/hteo da ukroti morsku neman, pa se, kroz poslednju veliku životnu bitku, uverio u to da je probijanje limita bolno, naporno i po opstanak opasno ... i da – verovatno – njegovi limiti nisu isti kao i limiti nekog drugog, da drugima izgledaju nevažno, i da se – sasvim izvesno – razlikuju od barijera koje je probijao pre deset ili dvadeset godina. E ovo poslednje (svest o sopstvenim (ne)mogućnostima, koje imaju vrlo malo veze sa snagom volje), jeste i najvažnija lekcija o limitima. Okasnela, što je sasvim logično, jer čovek, bio on sanjar ili ne, do kraja života tvrdoglavo mašta da će uhvatiti i ukrotiti neku svoju ličnu neman: Mobi Dika, Kolumbara ili ajkulu, svejedno. Kvalitet ljudske potrebe da se ščepa iluzija zavisi od karaktera same iluzije: ako se ona svodi na bolji posao, uspeh u društvu, i, uopšte, opipljive stvari, onda tu potrebu zovemo ambicija; ako je fokusirana na apstraktne ili naizgled nemoguće misije, onda je zovemo ludilo.
Dok god koračamo sa namerom da negde stignemo, to znači da ne razmišljamo o limitima, što je dobro, jer je i razmišljanje o limitima limitiranje ... Kao putnik koji je rešio da prepešači ceo svet, ne opterećujući se pitanjima da li će ga na putu neko orobiti, ubiti, šta će usput jesti ili gde će spavati, sa jasnim ciljem, svestan rizika, sa najneophodnijim i minimalnim potrepštinama u ruksaku ... ali sa maksimalnim intenzitetom volje. Naravno, pod uslovom da ga (nas) ne bole noge.

p.s. A pošto sam direktno prozvana:
Dubina tumačenja zavisi samo od naših želja.
Važi za svakog, svuda, uvek.

obozavam odgovore na moje postove sto od korisnika a sto od klonova kad se po pravilu u prvoj recenici uvek stavlja akcenat na starost stari mogu da potrce ako su zilavi i kondiciono spremni i ako nisu previse ugojeni te su sami sebi dopadljivi u toj lezernoj i letargicnoj lenjosti ali i oblomov je imao svojih vrlina da ne gresim dusu....

ovo vase frojdovsko shvatanje granica sebi postavljaju mnogi ne znajuci da kod svakog nesvesnog bica postoji ili cuvar ili strazar. jung je to lepo objasnio a delimicno i from opisujuci kolektivno nesvesno u odnosu spram onog despotskog nad ja u nama. taj strazar o kome govorite je sebe ogradio boljikavom zicom a ne cuvar do koga se dolazi mukotrpnim putem analizirajuci sve kompleksnosti ljudskog bica odnosno sebe. jednom kada se predje prag tog nesvesnog u sebi i zadje u podsvest nema povratka na staro jer ispred nas zjapi provalija neceg totalno lucidnog i novog. ta neman o kojoj pricate je otkrivena unutarnja sloboda koju oni koji drze strazara uvek spremnog i na gotovs nikad ne mogu dokuciti na pravi nacin. zivot i smrt nisu nikakve suprotnosti gde je nasa nuznost pukog prezivljavanja tercijalno vazna jer ratnik u nama ne razmislja o egzistenciji kao drugi. spram nasih ejdetskih slika koje mogu drugima liciti na sizofreniju u zacetku jung lepo objasnjava takvu predstavu pojmom kreativnog ludila. cela ova prica o inteligenciji je deo one zablude da je induktivno deduktivna metoda kauzalitet po kome se moramo danas ravnati u svemu i gde vecina ljudi treba da zaboravi na magijske principe nasih predaka kojih smo se odrekli zarad jednog velikog nicega. danasnji covek je zato duhovno nesredjeniji i nesrecniji no onaj pre mnogo vekova i milenijuma. ako posmatrate reakciju obicnog coveka i onoga koga zovemo ratnik ili borac, ona je u tome sto potonji sve uzima kao izazov dok prvi sve prima kao blagoslov. potonji je aktivan dok je prvi pasivan. potonji moze da trci i sa 90 dok prvi ne moze da ode da smuti nes iako je 40 godina mladji. znaci takvo razmisljanje o iluziji i limitima je zabluda.

niste direktno prozvani vec ste se sami direktno prozvali reagujuci na identican nacin kao postavljac u loku same teme. da ne bi onog linka sa ove teme kao preporuka ne bih se ni javio ali posto u meni cuci onaj nagual kod mene i nemoguce stvari postaju moguce. ja vam ne jednom rekoh da sam darivan a vi i dalje verujte da sam tonalan kao svi ostali. nisam naravno iz altamire i neki shaman ili sta ja znam orfichki misteriozan, ali tacno znam sta je stvaralacka kreativnost bas kao i zanos u borbi i koliko treba negde daleko ici bez da koristim meskalin.

aj' sad cu i malo licno pricali smo pre bana o dobrom konju za kojim se dize prasina...secate se?

jedna od kljusina ili raga za kojim se ovde dize prasina sam ja, a ima ih jos nekoliko i nimalo nisu naivni sto se tice duhovnosti, erudicije i onoga o cemu sam pricao a to je apstraktni humor a ne apstraktna inteligencija jer taj humor najvise govori o necijoj pravoj inteligenciji.

na pijaci kad kupci gledaju konja ne gledaju mu samo zube il' muskulaturnu telesinu, kol'ko je tezak i od kake je sorte, kako njishti kad ga neko ne daj boze stegne za yaya, povuce za rep ili patqu, vec kako je to kod njega sve spakovano u kompletu, kao kad se u zivotu bira muskarac ili zena. vas komplet je kao ravna i savrsena ekg linija koju nista ne izbaci iz lezista ... dobro, osim mene ponekad moj komplet na vasu zalost a i na moju srecu, amplitudno skace od dna u minusu do vrha u plusu a to se jedino ovde trazi... i ne samo ovde vec u svetu onih koji su imali neki deja vu. jedna od teza u temi koja je zakljucana sa akcentom na odnose seksualnosti i religije ima veze i potkovana je, jer od gestalta se sve svodi maltene na to. problem inteligencije ateista koji su oslobodjeni crkvenih dogmi je daleko manji nego problem kod verujucih sa prelazenjem praga svesti u u podsvest. u ono egzaltirano ludilo, odglumljeno ludilo ili pak stvarno ludilo, totalno je nebitno kakvo. jung bi mozda rekao koje je ali da ga ne budimo

vecina ljudi voli ono sto je zivo i sto druge budi na akciju a ne ono sto je mrtvo kao som kapitalac koji se sunja po mulju gledajuci koga ce da izede jer od svoje brkate prirode pobeci ne moze. razvijanje svesti o potrebi izbora je nasusna potreba svakog od nas. sa takvom slobodom tek se postaje pravi istrazivac i tragac dok se ne pronadje dvojnik u sebi. ili jos bolje u drugome. to se zove karma. tad prestaje sve ono sto nazivamo suvoparno inteligencijom gde nema vise limita u nama jer je samo magija na delu a oni koji to nazivaju carobnjastvom uvek imaju utisak da ima nesto jako sumnjivo u tom eklekticizmu iako poznaju sva moguca ezoterijska ucenja. zato sam i rekao da samo cenim imaginaciju i intuiciju. i to je sustina gde je divljenje mensi identicno divljenju novoj hi tech igrachci... dok ne dodje nesto novo.

nego necu vise.. ako necete marlona da uplavite mozete onda i ovaj slobodno da zgasite.

 

[Say it right]

Mislim na ograničenja u određenom aspektu života, ne morate reći kom ako ne želite...
Ili možda svoj život vidite kao beskrajno more u koje treba samo da uronite i ulovićete ono što želite.
Ja ipak mislim da je većina ljudi svesna svojih limita, a ono što me posebno zanima je - kako se nosite sa njima? Da li ih vremenom prihvatite ili u vama stalno izazivaju neprijatnost, možda i patnju?

Mislim da je strah kljuc, i da taj strah nama postavlja limite, ili mi sami sebe na osnovu toga ogranicavamo. Mislim da sve od toga polazi.