ЗОРАН ШАНГУТ: Долазимо ради помирења
О намери чланова хрватског Удружења правника „Вуковар 1991“ да у Стајићеву и Бегејцима, на местима где су некада били заробљени држављани Хрватске,
3. октобра поставе спомен-обележја, поново се повела полемика у овдашњој јавности, а Удружење ратних војних инвалида и породица погинулих бораца Србије инсистира на томе да тај чин буде спречен. При томе се чују поруке да би прво требало обележити логоре у Хрватској у којима су страдали Срби, па тек онда омогућити да то буде учињено и у околини Зрењанина. С друге стране, председник Удружења правника „Вуковар 1991“ и један од бивших заробљеника у Стајићеву Зоран Шангут у разговору за „Дневник“ поручује да они долазе с испруженом руком помирења и да ће први подржати намеру Срба да обележе логоре у Хрватској.
После оштрих противљења у српској јавности, да ли сте одустали од идеје да 3. октобра дођете у Стајићево и Бегејце и поставите спомен-обележја?
– Наш циљ је првенствено да дођемо тамо и запалимо свеће у име свих оних који су убијени у тим логорима. Исто тако, жеља нам је да подигнемо спомен-плочу као знак сећања на оно што се догодило и као упозорење на то да се више никада не понови. Мислио сам да су Јасеновац и Аушвиц последње људске срамоте, али су се на овим просторима догодили неки други логори, у којима су људи злостављани и убијани само зато што су другачије мислили, или су друге националности и вероисповести.
Дакле, долазите у Србију 3. октобра?
– Да. Наша је жеља да тада и подигнемо спомен-плочу, али све зависи од грађана Зрењанина, њихових политичких институција, као и полиције Србије.
Плашите ли се за безбедност људи који ће доћи?
– Желим да поручим да долазимо у миру и толеранцији, с руком помирења. Без обзира на то шта одлуче грађани и институције Србије, ја увек наглашавам да осуђујем само оне појединце који су чинили ратне злочине, било да се ради о случају Лора или Стајићево.
Шта ћете урадити уколико вам забране долазак у Србију?
– И једно и друго ће бити медијска вест – да ли су нам дозволили постављање плоче или нису, да ли су нам допустили да запалимо свеће или не. Само ће бити другачија порука. А какву поруку желе да упуте грађани Зрењанина и Србије, то остављамо њима.
Говорило се да је то међудржавно питање. Да ли сте, евентуално, са својом намером упознали председнике Хрватске и Србије Стјепана Месића и Бориса Тадића?
– Ових дана смо с нашим доласком упознали Министарство унутрашњих послова Хрватске, које ће контактирати с МУП-ом Србије. Исто тако, упутићемо писма председницима Месићу и Тадићу.
Да ли би ваше удружење покренуло иницијативу да се и у Хрватској обележе места страдања српског народа?
– Мени би било драго да та иницијатива крене од жртава. Ако жртве Лоре покрену иницијативу да се тај логор обележи, Удружење правника „Вуковар 1991“ ће их подржати. Било би ми, исто тако, драго да жртве Лоре 3. октобра буду у Стајићеву и да нас подрже.
Појединци вас овде сматрају десничарском организацијом?
– Напротив, ми управо и говоримо о доприносу Срба хрватској заједници, култури и држави. Нас подржавају грађани и једне и друге националности, позитивно гледају на оно што радимо, а то је помирење између Хрвата и Срба.
Ж. Балабан
Позлило једном штрајкачу
– Једном од четворо чланова Удружења ратних војних инвалида Србије свих ратова града Зрењанина, који од понедељка штрајкују глађу, јуче је позлило и пребачен је у зрењанински Ургентни центар – рекла је за „Дневник“ председница тог удружења Јованка Павловић, прецизирајући да је у питању Игор Сабо.
Она је најавила да ће чланови овог удружења у суботу, у 10 сати, одржати протест на Тргу Слободе, којем ће се придружити и „саборци из целе Србије“. Ратни инвалиди су, подсетимо, ступили у штрајк глађу, противећи се најављеној посети чланова Удружења правника „Вуковар 1991“ и њиховој намери да у Стајићеву и Бегејцима, на местима где су били логори за држављане Хрватске, поставе спомен-обележја. Уједно, штрајкачи траже смену председника Скупштине града Зрењанина Александра Мартона који је подржао намеру бивших хрватских заробљеника.
