Jatologija (libo Gdě ima, a gdě nema jatu města)

[gost 246399]

Било би занимљиво вратити јат у правопис. Сада ми дѣлује тешко научити када се јат користи, али када би се дѣца од основне школе томе подучавала вѣрујем да никаквих тешкоћа не би било и да би лако и сами препознавали у рѣчима када се пише ѣ. А вѣроватно и да би Србима који су ијекавци лакше било навићи се, или барем ја имам такав утисак.

Честитам ВоСлаву-е! Види се да размишљаш разумно, слободно, без прѣдрасуда о "непогрѣшивости" тршићкога изрода у питањих йезика и правописа.
Слажем се да би ийекавцемъ било много лакше снаћи се са словом Ѣ. То виђах и овдѣ на разговаралишти. Црногорци писавши ятовски не грешияху са Ѣ-ом, за разлику од екаваца.
А мислим да бише и дѣца екавци без већих тешкоћа могли научити гдѣ трѣба писати Ѣ, а гдѣ не. Када могу тако добро научити гдѣ се койе слово пише у койих енглеских рѣчих, зашто би им ово прѣдстављало тешкоћу.

На пример мени није јасно да ли је префикс увѣк пре- ?
нпр. пребацити, прекорачити, препречити, прерадити...
Буни ме сама реч прѣ(у значењу прѣ неког времена).

Почетак "прѣ-" (као и "прѣд-") у разних рѣчих йе изворно увѣк са Ѣ-ом. Мада га у многих рѣчих и ийекавци изговарайу екавски, као Е. Рецимо "предузеће", "преко", тако йе и у Црной Гори. Али не на примѣр у рѣчих "попрѣко", "прѣдлог". Я овдѣ нѣсам искључив, не бих имао ништа против да се у случайих изйедначенога изговора и у екаваца и у ийекаваца по правилу пише без Ѣ-а. Као што йе и у рѣчи "неки", коя йе изворно са Ѣ-ом, али йе и у Срба ийекаваца сада екавска.
Само рѣч "прѣ" се изговара ийекавски свуда гдѣ се говори ийекавски. Штавише, понегдѣ гдѣ йе екавски изговор у скорийе врѣме замѣнио ийекавски, изговор "прийе" се йош увѣк држи. Тако йе рецимо у Горњой Гружи, гдѣ йе "прийе" йедна од рѣтких рѣчий койе се йош увѣк изговарайу ийекавски: "Прийе два дана видех бело теле".

 

[gost 246399]

Bez ambicije da sada dalje diskutujem o mogućoj etimologiji ovoga jata, stavljam Nevskom na uvid dva bugarska teksta koja sam usput susrěo a gdě se prědlaže vraćanje jata. Gled, Nevski što je lěpo:

http://www.makedonskatribuna.com/Broj81.htm i citirani:

http://petardanov.com/index.php/topic/3613-1941-01-22-мощната-сила/

Връщане на " ѣ "- да чакаме нѣкой да го направи...

Хвала Мркаљу. Погледах везе. Драго ми йе да и међу Бугарима има здравомислећих људий, бар што се Ѣ-а тиче. Мада ме у бугарском прилично живцира непостояње косих падежъ, као и постояње одређених чланова, иначе и кривих за нестанак падежъ.
Но, од Бугара ми имамо понешто и научити, а то йе правилна употрѣба прѣђашњих глаголских временъ, Ту им се дивим и скидам шапку с главе. Аорист, йош 1918-е найчешће прошло глаголско врѣме у Србийи (бар у обичном народу и у обичном разговорном йезику), йе данас Титовским олошем потиснут на обод йезика, и незванично од истих спуштен на разину просташтва и неписмености. Ужас.

 

[Mrkalj]

@VoSlavu

Честитам ВоСлаву-е! Види се да размишљаш разумно, слободно, без прѣдрасуда о "непогрѣшивости" тршићкога изрода у питањих йезика и правописа.

Слажем се да би ийекавцемъ било много лакше снаћи се са словом Ѣ. То виђах и овдѣ на разговаралишти. Црногорци писавши ятовски не грешияху са Ѣ-ом, за разлику од екаваца.
А мислим да бише и дѣца екавци без већих тешкоћа могли научити гдѣ трѣба писати Ѣ, а гдѣ не. Када могу тако добро научити гдѣ се койе слово пише у койих енглеских рѣчих, зашто би им ово прѣдстављало тешкоћу.

Slažem se.

Почетак "прѣ-" (као и "прѣд-") у разних рѣчих йе изворно увѣк са Ѣ-ом. Мада га у многих рѣчих и ийекавци изговарайу екавски, као Е. Рецимо "предузеће", "преко", тако йе и у Црной Гори. Али не на примѣр у рѣчих "попрѣко", "прѣдлог". Я овдѣ нѣсам искључив, не бих имао ништа против да се у случайих изйедначенога изговора и у екаваца и у ийекаваца по правилу пише без Ѣ-а. Као што йе и у рѣчи "неки", коя йе изворно са Ѣ-ом, али йе и у Срба ийекаваца сада екавска.
Само рѣч "прѣ" се изговара ийекавски свуда гдѣ се говори ийекавски. Штавише, понегдѣ гдѣ йе екавски изговор у скорийе врѣме замѣнио ийекавски, изговор "прийе" се йош увѣк држи. Тако йе рецимо у Горњой Гружи, гдѣ йе "прийе" йедна од рѣтких рѣчий койе се йош увек изговарайу ийеквски: "Прийе два дана видех бело теле".

U ijekavskom izgovoru srpskoga jezika:

1. Jat se čita je ako je u pritanju kratki akcent, a ije ili dugo je kad je dugi (dijete:djeca, poslije : posljedica prema mjesto : premještati); izuzetak je jat ispred o, j, lje, đe kada se čita i.

2. Jat iza suglasnik+r koji nije na granici morfema koji završava suglasnikom (što se odnosi i na pre), ako je u pitanju kratki akcenat čita se uvek kao e, a ako je dugi akcenat šita se kao ije (vrijeme:vremenski, usred srijede).

2a. Pravilo pod 2 važi i za prefiksalno pre- s tim što je kod dugog akcenta dozvoljeno dvojako pisanje/izgovor (prelaz i prijelaz, preki i prijeki, predlog i prijedlog), s tim što (srpska) praksa favorizuje dugo e, a hrvatska, iz poznatih kompleksaških razloga preskribira ije (prijegled, prijepis, prijenos, autoprijevoznik, prijevoj, čak i prijesjek); isto važi za slučaj suglasnik na granici morfema+ r+kratki jat kao u razređivač koje čitamo kao razređivač, (dok Hrvati, opet, po novom, i tu forsiraju razrjeđivač), dakle rijetko: razređivač, driješiti:drešidba.


3. Kada je grupa r+jat na početku reči onda se dugi jat izgovara ije, a kratki dvojako (riješiti:rješenje ili rešenje, riječ:rječosložje ili rečosložje, rijeka:rječni ili rečni) s tim što se prednost daje izgovoru je.

4. Kada je u pitanju reč pred iz koje su izvedene i reči pređe kao njen komparativ odnosno preje kao komparativ nastao nakon gubljenja završnog d (što se kod priloga često dešava - kao npr. gubljenje završnog b u napose(b) ili završnog d u posle(d) ) iz kojeg je kontrakcijom u pisanju dobijeno pre - preje → pree → pre. Dakle, pravilno pisanje "prije" bilo bi preje (jekavsko čitanje jata ispred j daje i), ali se iz praktičnih razloga priklanjam pisanju pre kako bi se izjednačilo u izgovoru sa ekavcima gde je izgovor preje dalo pree odnosno pre. Uporedi sa dveje, čime se, načelno, iscrpljuju primeri akcentuacije prvog sloga dvosložnog jata u jekavaca.
​

 

[Mrkalj]

Хвала Мркаљу. Погледах везе. Драго ми йе да и међу Бугарима има здравомислећих људий, бар што се Ѣ-а тиче.

Budimo realni, ideja vodilja im je uključenje Makedonije u sastav Bugarske.

Мада ме у бугарском прилично живцира непостояње косих падежъ, као и постояње одређених чланова, иначе и кривих за нестанак падежъ

Kad im se lepi srpski jezik "zgrčio" i postao "pidgin serbian".

Но, од Бугара ми имамо понешто и научити, а то йе правилна употрѣба прѣђашњих глаголских временъ, Ту им се дивим и скидам шапку с главе.

Možemo se ugledati na njih po pitanju odnosa države prema jeziku i društveno-humanističkim naukama općeno. Kao Hrvati npr. Tu dominira jedna agresivno nacionalistička retorika. Dok je kod nas boza jer onaj koji želi da menja morao bi i da radi, a raditi se ne isplati... kad je plata ionako ista.

Аорист, йош 1918-е найчешће прошло глаголско врѣме у Србийи (бар у обичном народу и у обичном разговорном йезику), йе данас Титовским олошем потиснут на обод йезика, и незванично од истих спуштен на разину просташтва и неписмености. Ужас.

1. Pa nije Tito stigao 1918.
2. Citation needed.

 

[Mrkalj]

Nevski, uz inspiraciju koju mi je dao novi kolega Igor Ingvar, imamo zasvedočenje negacije ni+prezent p. gl. biti u 15. veku kod ekavaca. Naime, u pismu despota Vuka sultanu Bajazitu iz 1483. godine piše:

... и што ни је царство ти...
​

dok je ostatak pisma ekavski (celivam, veruje, verno itd.)

Dakle, to bi bila potkrepa ovog:

Da predložim jedan alternativni model.



Oblici nijesam i nisam mogu se posmatrati kao naglašeni odnosno nenaglašeni odrečni oblik prezenta pomoćnog glagola biti koji se u oba slučaja tvori pomoću negacije ni. Izuzetak je treće lice jednine koje ima jedan jedinstven oblik (i za naglašeno i za nenaglašeno značenje) - nije. On je formalno nenaglašen, dok bi formalno naglašeni oblik bio jednak sa drugim licem množine - glasio bi nijeste, pa je možda zato ispušten. Potvrdan oblik zadržava homonimiju (on jeste; vi jeste); na stranu različita etimologija završnog -e. Slično je u nekim zapadnim srpskim govorima nenaglašeno treće lice jednine potvrdnog oblika preuzelo obe uloge. Kako vidimo, ne postoji jat, odnosno, oba su oblika pravilna i u ekavici i u jekavici i u ikavici. Treba proveriti da li je u govorima zabeležen oblik nijeste i za treće lice jednine.

Oblik koji srećemo u jugoistočnih srpskih govora, nesam, građen je pomoću negacije ne i kao takav ne sadrži jat, odnosno, ispravan je u sva tri izgovora srpskog jezika. Da nije u pitanju ekavizam vidimo po tome što naglašeni potvrdni oblik prezenta pomoćnog glagola biti u istim južnim govorima glasi jednako kao i u standardnom jeziku - jesam, a ne "esam". Ispadanje suglasnika između dvaju vokala e koja se javlja u trećem licu jednine, nee, imamo i kod kod drugih glagola npr. glagol jesti - [jeem, jeeš, jee].


Na kraju, zašto bismo uopšte razmatrali ovaj model, kada sva tri oblika savršeno odgovaraju jedinstvenom jatovskom modelu:

nesam [nisam, nijesam, nesam],
nesi [nisi, nijesi, nesi],
neje [nije, nije, nee],
nesmo [nismo, nijesmo, nesmo],
neste [niste, nijeste, neste],
nesu [nisu, nijesu, nesu]?
​

Upravo stoga što je poreklo jata u sastavu negacije najizglednije upravo prema gornjem modelu (ni ili ne + jesam). Dakle, jat vuče poreklo iz naglašenog prezenta glagola biti.

 

[Mrkalj]

Nevski, uz inspiraciju koju mi je dao novi kolega Igor Ingvar, imamo zasvedočenje negacije ni+prezent p. gl. biti u 15. veku kod ekavaca. Naime, u pismu despota Vuka sultanu Bajazitu iz 1483. godine piše:

... и што ни је царство ти...
​

dok je ostatak pisma ekavski (celivam, veruje, verno itd.)

Dakle, to bi bila potkrepa ovog:

Istripovah se. Na drugi pogled mi je postalo jasno da je ovo ni lična zamenica.

Primer 1
http://forum.krstarica.com/showthre...muh-pisaca?p=24724804&viewfull=1#post24724804
Такође написано 1483. године.
Великому и светлому и високому и прĕславному цару над царевами, и великому амирĕ султан Бајазит Хан Бегу
И по Мурату на рĕчи поручисмо, што узговори царству ти, наше су рĕчи, да му је верује царство ти и што ни је царство ти, армаган коња послало. На овем се поклањам твому честитому царству, и руку ти целивам.

Primer 2
http://forum.krstarica.com/showthre...muh-pisaca?p=25137833&viewfull=1#post25137833
Треће писмо деспота Змаја Огњеног Вука султану Бајазиту писано 1483. године.
Препис Станоја Станојевића.

Честити господару, зна царство ти што ни је царство ти за мир поручуло.
​

 

[gost 246399]

Istripovah se. Na drugi pogled mi je postalo jasno da je ovo ni lična zamenica.

Primer 1
http://forum.krstarica.com/showthre...muh-pisaca?p=24724804&viewfull=1#post24724804
Такође написано 1483. године.
Великому и светлому и високому и прĕславному цару над царевами, и великому амирĕ султан Бајазит Хан Бегу
И по Мурату на рĕчи поручисмо, што узговори царству ти, наше су рĕчи, да му је верује царство ти и што ни је царство ти, армаган коња послало. На овем се поклањам твому честитому царству, и руку ти целивам.

Primer 2
http://forum.krstarica.com/showthre...muh-pisaca?p=25137833&viewfull=1#post25137833
Треће писмо деспота Змаја Огњеног Вука султану Бајазиту писано 1483. године.
Препис Станоја Станојевића.

Честити господару, зна царство ти што ни је царство ти за мир поручуло.
​

Кратка замѣница "ни" првога лица множине се користи и дан данас, у великом дѣлу Црне Горе, и у великом дѣлу Србийе. Али йе свейедно забрањена, због правила бабе Йегде.

 

[Mrkalj]

Кратка замѣница "ни" првога лица множине се користи и дан данас, у великом дѣлу Црне Горе, и у великом дѣлу Србийе. Али йе свейедно забрањена, због правила бабе Йегде.

Nevski, otkad anksiolitici moraju na recept nemaš ni jedne poruke bez Baba Jegde. Brinem se za tebe.

 

[gost 246399]

Nevski, otkad anksiolitici moraju na recept nemaš ni jedne poruke bez Baba Jegde. Brinem se za tebe.

Очекивах да ћеш казати да йесам или нѣсам у праву, али ти велиш само да се бринеш за мене због бабе Йегде. Нѣйе ти то добро, Мркаљу. Боље се држи чињениц.

 

[Mrkalj]

Боље се држи чињениц.

Stavi debelo jer iza činjenic i čitaj ga kao "a", mudroljube. Kako li se tvoja baba zvaše...

 

[Bastiani]

Причали смо на разним темама о томе да ли треба вратити записивање гласа јат и колико би екавцима било тешко да науче шта је јат а шта обично Е. Стајао сам на становишту да би то било тешко да науче не само екавци, него и ијекавци.

Ево примера. Малочас, форумаш, очито ијекавац, поставио је тему са питањем koliko je bijezbedno putovati avionom na ljetovanje,zimovanje.

Да није словна грешка, види се и отуд што је у анкети понудио опцију "није бијезбедно".

 

[Bastiani]

Несам, несмо, искључиво се може чути у Војводини а данас вероватно ни тамо. Најпознатији пример употребе у књижевности је код Ђуре Јакшића, Банаћанина. У песми која иначе позива на помоћ Црногорцима.

Ми несмо људи, ми Срби несмо
Или ви несте Немањин сој?
...

Убедисте ме да Војвођани нису користили облик несам, несмо, него да је ово код Ђуре Јакшића неки изузетак.

Али како заборавих на почетак "Ђачког растанка":

Неси, бреже, чудо ти за око,
Не дижеш се до неба високо...

 

[kaljarink]

Da li je u riječi kisjelina u staroslovenskom bilo jat?

 

[Сребрена]

Убедисте ме да Војвођани нису користили облик несам, несмо, него да је ово код Ђуре Јакшића неки изузетак.

Djura J. je proveo neko vreme svog zhivota u Timockoj krajini, napisao jednu lepu pripovetku po tamosnjoj legendi iz Gamzigrada smeshtenu u vreme pobede krstjana nad paganima, zove se "Sin staroga Gamze", moguce je da je tu usvojio oblik "nesam".

Najzad s proleća 1857. pređe u Srbiju, gde postane učitelj u Podgorcu a za tim Sumrakovcu, selima okruga crnorečkoga. "Romantična tišina sumrakovačka, divna lepota seoske okoline, što je potpuno harmoniralo o pesničkom žicom njegovom — sve je to bilo dobro došlo posle života u Kikindi i N. Sadu kao lek uzrujanoj duši njegovoj. I on se ovde odista okrepio. Kolo pesama njegovih ovoga vremena znatno se odvaja od ranijih mu pesama".
http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=63.0
http://sr.wikipedia.org/sr/Подгорац_(Бољевац)
http://www.riznicasrpska.net/riznicasrpska/index.php?topic=84.5;wap2
.

 

[Mrkalj]

Da li je u riječi kisjelina u staroslovenskom bilo jat?

Mislim, staroslovenski možda i nema tu reč, ali u toj reči refleks jata jeste pravilan, jer se kisjelina izvodi og glagola na -jeti - kisjeti - kisjelina; takođe jakavično kisionik mesto ekavskog kiseonik. Mežutim, prema govornom jeziku jat je uopšten sa e u nekim standardnim srpskim izgovorima, za razliku od zenice koja je u jekavskim govorima gotovo redovno uopštena kao zenica (vidi pod KPD Zenica, a ne Zjenica) a normativno je, ispravno jekavizovana. Jat je uopšten e-om u još nekoliko reči kao npr. breza, tresti i sl.

 

[kaljarink]

Mislim, staroslovenski možda i nema tu reč, ali u toj reči refleks jata jeste pravilan, jer se kisjelina izvodi og glagola na -jeti - kisjeti - kisjelina; takođe jakavično kisionik mesto ekavskog kiseonik. Mežutim, prema govornom jeziku jat je uopšten sa e u nekim standardnim srpskim izgovorima, za razliku od zenice koja je u jekavskim govorima gotovo redovno uopštena kao zenica (vidi pod KPD Zenica, a ne Zjenica) a normativno je, ispravno jekavizovana. Jat je uopšten e-om u još nekoliko reči kao npr. breza, tresti i sl.

Hvala, interesovalo me je kako je pravilno a što se govora tiče mi iz CG sad imamo novi glas za tu riječ :-)

 

[Сребрена]

Hvala, interesovalo me je kako je pravilno a što se govora tiče mi iz CG sad imamo novi glas za tu riječ :-)

Јел нови глас влашко шш, звучи више као шћ?

 

[kaljarink]

Јел нови глас влашко шш, звучи више као шћ?

Da, tako nešto slično. Ima ga u dosta riječi, u većini slučajeva gdje stoji sj

 

[Пилипенда]

Јел нови глас влашко шш, звучи више као шћ?

Не шћ него тзв. „меко ш” које се чује као меко изговорено шј, а које се по хрватско-украјинском правопису (чије корице краси придјев – црногорски) записује латиничним Ś или ћириличним С́.
Дакле, кiśelina као śekira, śutra, pre(d)śednik и сл.

Чекам само да им ово меко ш постане мехко...

 

[Bastiani]

Mislim, staroslovenski možda i nema tu reč, ali u toj reči refleks jata jeste pravilan, jer se kisjelina izvodi og glagola na -jeti - kisjeti - kisjelina; takođe jakavično kisionik mesto ekavskog kiseonik. Mežutim, prema govornom jeziku jat je uopšten sa e u nekim standardnim srpskim izgovorima, za razliku od zenice koja je u jekavskim govorima gotovo redovno uopštena kao zenica (vidi pod KPD Zenica, a ne Zjenica) a normativno je, ispravno jekavizovana. Jat je uopšten e-om u još nekoliko reči kao npr. breza, tresti i sl.

U Crnoj Gori "kisjelina" (akcenat na prvom slogu) je naziv za kiselo mleko. Obično mleko, ako je kuvano, zovu varenika.

Razume se, čista je mitomanija priča kako je to neka crnogorska osobenost, tih nekoliko reči gde se grupa sj izgovara kao umekšano š.

 

[kaljarink]

Razume se, čista je mitomanija priča kako je to neka crnogorska osobenost, tih nekoliko reči gde se grupa sj izgovara kao umekšano š.[/QUOTE]

Nije baš mitomanija, ima dosta riječi koje se tako izgovaraju i to i nije problem u riječima koje se u narodu tako izgovaraju od davnina, već neko forsiranje novih riječi sa tim izgovorom, dok je sa glasom ź(zj) druga situacija i vremenom se izgubio osim u par riječi a sada se vještački pokušava oživjeti.
Baš me zanima da li još neđe kod naših naroda postoje ovi glasovi?
Ili bolje da se ne udaljavamo od teme

 

[Bastiani]

Razume se, čista je mitomanija priča kako je to neka crnogorska osobenost, tih nekoliko reči gde se grupa sj izgovara kao umekšano š.

Nije baš mitomanija, ima dosta riječi koje se tako izgovaraju i to i nije problem u riječima koje se u narodu tako izgovaraju od davnina, već neko forsiranje novih riječi sa tim izgovorom, dok je sa glasom ź(zj) druga situacija i vremenom se izgubio osim u par riječi a sada se vještački pokušava oživjeti.
Baš me zanima da li još neđe kod naših naroda postoje ovi glasovi?
Ili bolje da se ne udaljavamo od teme

Не удаљавамо се од теме, управо сам мислио на то да постоје или су бар доскора постојали и други крајеви где су се те речи изговарале на такав начин.

Моја прабаба је била из села Мачкат на Златибору, тамо су се некад досељавали из Херцеговине. Ја је нисам упамтио, али сам упамтио неку врсту предања да је то једино место где се "сјекира" и "сједи" изговарало са меканим ш. У длаку иста прича као она на којој су данашњи одрођени Црногорци изградили мит о засебности "црногорског језика".

Узгред, тих речи заиста нема много, а поготову нема много речи које се изговарају са меканим ж - типа "изјелица" (што и није јат) - њих је могуће набројати на прсте једне руке.

 

[kaljarink]

Не удаљавамо се од теме, управо сам мислио на то да постоје или су бар доскора постојали и други крајеви где су се те речи изговарале на такав начин.

Моја прабаба је била из села Мачкат на Златибору, тамо су се некад досељавали из Херцеговине. Ја је нисам упамтио, али сам упамтио неку врсту предања да је то једино место где се "сјекира" и "сједи" изговарало са меканим ш. У длаку иста прича као она на којој су данашњи одрођени Црногорци изградили мит о засебности "црногорског језика".

Узгред, тих речи заиста нема много, а поготову нема много речи које се изговарају са меканим ж - типа "изјелица" (што и није јат) - њих је могуће набројати на прсте једне руке.

Slažem se sa tobom da nema puno tih riječi ali i iz tvog primjera se vidi da ih je nekad bilo više ali su se izgubile pod uticajem zvaničnog jezika, ali šta bi bilo da je urađen pravopis ovog jezika(ili dijalekta) npr prije 150 godina sa ovim slovima?
Da se razumijemo, ja smatram da su ovi naši jezici u stvari isti a sad kako ga ko zove to je druga stvar, dnevno politička a ne lingvistička, te sitne razlike ne treba nikom da smetaju ali ipak mislim da nijesu dovoljne da bi se stvorio nov jezik.

 

[Mrkalj]

Не удаљавамо се од теме, управо сам мислио на то да постоје или су бар доскора постојали и други крајеви где су се те речи изговарале на такав начин.

Моја прабаба је била из села Мачкат на Златибору, тамо су се некад досељавали из Херцеговине. Ја је нисам упамтио, али сам упамтио неку врсту предања да је то једино место где се "сјекира" и "сједи" изговарало са меканим ш. У длаку иста прича као она на којој су данашњи одрођени Црногорци изградили мит о засебности "црногорског језика".

Узгред, тих речи заиста нема много, а поготову нема много речи које се изговарају са меканим ж - типа "изјелица" (што и није јат) - њих је могуће набројати на прсте једне руке.

Izjelica ima jat (srpski bi bolje bilo zvati ga [jet], jerbo je [jat] čitano prema istočnobugarskom refleksu). To je jet/jat na početku korenskog morfema. U ekavici s tim korenom ima donekle nedoslednosti jer ako reč počinje korenskim morfemom, bez prefiksa, onda se čita je (jesti, jelo, jestiv, jed, jediti isl.), ali ako je prefiksovan, onda se čita e (obed, obest, povreda, ozlediti, uvrediti), ali tamo gde je tvorba krajnje providna, imamo opet "jekavski" oblik (izjesti, pojesti, najesti, zajesti, ojesti, ozlojediti se i sl.) dok dijalekti potvrđuju nešto malo doslednije ekavsko stanje.

Širom prostora istočnohercegovačkog dijalekta imamo najmlađe jotovanje. U Okukinim Srpskim dijalektima ima primera zapisa narodnog jezika gde Srbi na Baniji govore śedi. Zato što govore i đeljati, đevojka, ćeo ili ćio (hteo), ćerati i ostale reči najmlađeg jotovanja.

Na kraju, nije bitno je li u pitanju jat, bitno je da je grupa sj, zj, dj, tj. Pa tako sjutra postaje śutra.

A nanovo standardizovati pre dvesta godina standardizovan jezik, u 21. veku može samo novokomponovana tikva bez korena koja vapi da se kandiduje na listu nacija za jednokratnu upotrebu.

 

[Mrkalj]

PS. Ne znam kako su se odredili prema stranšticama kao: injekcija, konjunkcija, konjugacija. Zvuči to skoro isto, kao da jeste jotovano, ali me interesuje, ako su obuhvatili gospoda i gospođa inostrani utemeljivači crnogorske varijante, kako su obradili takve reči, tj. da li ima ili nema jotovanja.