Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.444
Књигу овог Никодијевића наравно нисам имао прилике читати (ако икад буде дигитализовано и доступно, преузећу и по потреби позивати се на неке наводе, као позитивнеили негатибне примјере), не могу доносити суд, међутим оно што је он сам медијхима у интервјуу (овдје) сам изјавио, не обећава.
Тако каже
И ако није истраживао све доступне документе како је правио селекцију који су то важнији? Оваква најава (а то су његове ријечи) не обећава квалитет приликом истраживања.
Даље каже
Но упада да није узео у обзир националну припадност жртава (???). Ако тамо 1950изх и 1960их није било пожељно помињати националну припадност жртава, из разлога знаних, није објашњиво данас 2019-е, бјежати од тога.
И то снисходљиво избјегавања (да се не би неко нашао погођеним) онога што би морало бити обавезно код истраживања упућује да су у питању наручена "истраживња".
И овај дио је занимљив
Значи сви то кажу, и они који се продају умјеренима попут Иве Голдштајна када га је новинар питао за мишљење (овдје) о извјештају земаљске комисије Хрватске
Друго, у питању је рад комисије и извјештај од 15.11.45 (овдје), и иако бјеше ограничена временски, велики посао и један јако, јако квалитетан урадак, ту су на стр.42 дали и број жртава
И коју је хрватску перспективу Никодијевић уважио код својих истраживања, пардон "истраживања"? Овај извјештај земаљске комисије Хрватске или новије публикације неког Вукића и сличне неоусташке жгадије? Биће ово друго.
Тако каже
Ако су свједочанства непоуздана као извор, шта је поуздано?Никодијевић је додао да су сведочанства непоуздана као извор, те да нису истражени сви доступни документи, већ је узет у обзир само један број објављених извора, али да је објављивање података неопходно „како бисмо се приближили истини и били од помоћи будућим истраживачима“, напоменувши да се један број колега није сложио са његовим методолошким радом.
И ако није истраживао све доступне документе како је правио селекцију који су то важнији? Оваква најава (а то су његове ријечи) не обећава квалитет приликом истраживања.
Даље каже
да се извори на којима је заснована његова студија не могу узети поуздано (???).Резултати до којих је дошао, како каже, помињу најмање 99.370 жртава до 208.346, колики је максимални број страдалих у комплексу логора Јасеновац – Стара Градишка.
Никодијевић напомиње да није узимао у обзир националну припадност жртава.
Колико год процене од неколико стотина хиљада или чак од преко милион жртава делују непоуздано и претерано, ни извори на којима је заснована ова студија се не могу узети поуздано, додао је.
Но упада да није узео у обзир националну припадност жртава (???). Ако тамо 1950изх и 1960их није било пожељно помињати националну припадност жртава, из разлога знаних, није објашњиво данас 2019-е, бјежати од тога.
И то снисходљиво избјегавања (да се не би неко нашао погођеним) онога што би морало бити обавезно код истраживања упућује да су у питању наручена "истраживња".
И овај дио је занимљив
Опет се тежи некој средини, да чујемо и хрватску перспективу. Не постоји хрватска перспектива, јок, не постоји, када се прича о Блајхбургу сви ко један, када се прича о Јасеновцу опет сви ко један, све је то великосрпски и комунистички мит, ратна пропаганда.Аутор и историчар Душан Никодијевић рекао је да је књига плод четворогодишњег истраживања и да се само руководио жељом да треба истражити прошлост онако како се заиста десила.
Каже да је настојао да сагледа и српску и хрватску перспективу, али да нема српске или хрватске истине, већ да је истина само једна.
Значи сви то кажу, и они који се продају умјеренима попут Иве Голдштајна када га је новинар питао за мишљење (овдје) о извјештају земаљске комисије Хрватске
Узгред, мало Голдштајн лагуцка. Прво, то није могла бити ратна пропаганда јер рат бјеше готов.RSE: Pominje se Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača iz 1946, u čijem izveptaju piše da je stradalo između 500 i 600 hiljada logoraša.
Goldstein: Da, to je 1946. „Zločini u logoru Jasenovac“ - naziv je knjižice ili knjige i u njoj se kaže između 500 i 600 hiljada ljudi u Jasenovcu. No, još za vrijeme rata je AVNOJ (od 1942.) objavljivao takve brojke. Morate shvatiti da je to bio dio ratne propagande i kako je to funkcioniralo.
Govorilo se „idemo se boriti, moramo pobijediti ove koljače koji su ubile stotine tisuća ljudi nama ispred nosa“. Činjenica da je ta brojka napisana, prije bilo kakvog popisivanja žrtava, više je propagandna brojka koja je trebala potaknuti one koji su to čitali na borbu protiv koljača.
Друго, у питању је рад комисије и извјештај од 15.11.45 (овдје), и иако бјеше ограничена временски, велики посао и један јако, јако квалитетан урадак, ту су на стр.42 дали и број жртава
и ту су дошли до 500-600.000 жртава. Значи земаљска комисија Хрватске је на основу шестомјесечног рада, истраживања, дошла до тог броја. Не улазим сада да ли су до броја дошли и на основу "неких непоузданих свједочења" (неких) али тај извјештај има вриједност, прије свега због датума, свједочанство тог времена, урађен на основу свједочења актера у том времену. Може вам број жртава дјеловати превисок (а газда каже "ма смањуј то"), за неке узнемирујуће, не уклапати се послодавцима, али тај извјештај нико нема право игнорисати и занемарити. Нико.Istaknuto je ranije, da su ustaše upućivali u jasenovački logor zatočenike na rad, istaknuto je i to, da su tamo stizali mnogi transporti muškaraca, žena i djece, koje su ustaše ili uveli u logor, i tamo ih noću likvidirali, ili ih pobili negdje u okolici Jasenovca, a da ih uopće nisu ni uveli u logor.
Najžešći su ustaški teror i klanje bili u god. 1941. i 1942. Cijela god. 1943. i polovica 1944. protekla je u znaku relativnog zatišja, što znači da se masovni pokolji nad zatočenicima nisu vršili tako često i u tolikom opsegu, kao što su se vršili prije i poslije toga vremena. Od rujna 1944. do travnja 1945. dolaze opet veliki transporti u Jasenovac i likvidacije se u masama ponavljaju.
Zatočenici koji su bili u logoru prve ili četvrte godine navode vrlo visoke brojke žrtava, dok je po iskazima onih, koji su bili zatočeni treće godine ustaškog zločinačkog terora u Jasenovcu, broj žrtava manji.
Navodimo niže nekih pedesetak masovnih zločina, koje su ustaše počinili u Jasenovcu, pa ako broju žrtava, koje su stradale kod tih pokolja, pribrojimo one zatočenike, koji su stradali pojedinačno, dobit ćemo cifru od oko 500—600.000.
И коју је хрватску перспективу Никодијевић уважио код својих истраживања, пардон "истраживања"? Овај извјештај земаљске комисије Хрватске или новије публикације неког Вукића и сличне неоусташке жгадије? Биће ово друго.
Poslednja izmena: