Ajme, judi Djek nam ode u vegance.
Da li ste se ikada zapitali dok ste "ubili" par jaja preko slanine u vrelom ulju koliki ste greh napravili?
"Ubio pile, pa šta bože moj, lanac ishrane, mi na vrhu, ovo ono, zakoljemo prase koje nije ni u pubertet ušlo samo zarad toga da se isprsimo pred rođacima iz velikog grada... " bi glasio otprilike odgovor 99 procenata vas.
E vi ste vi a ja sam ja iako ne volim jaja a sad sledi i zašto.
Elem, pitao sam za greh a nema navodno većeg nego uzeti život.
Ipak, ima.
Uzeti život onog koji nije rođen, al' bi planiran za rođenje... greh nad grehovima. Dirkati prirodu u plan i program.
Eto zašto mi smo samo mi a ON je ON.
ON zna neporecivo da je onaj ko nije rođen, neporecivo je planiran da bude rođen.
Kako zaBoga ON zna, pitamo se mi (raja besprizorna ba),
Pa samo pitanje odgovor ti dade rajo uboga (Sikter, harač i miruj)
Greh nad grehovima, ne nad slaninom što mnogima vodu na usta teraše,
a no nad jajima što pilad ne postaše
na pravdi Boga istinoga.
jakako?
Oni koji me prate, neka nastave da me prate a oni koji me ne kontaju neka ne čitaju dalje jer moji kontovi zahtevaju inteligenciju a ne pokušaj iste.
Evo problema.
Koliko ophrvan žarom želje puste, pratih misal što tmastom stazom mi svetlo činjaše,
otpadoh kao nedovoljno inteligentan, slabouman dočim u mrak i čemer.
Prihvatam klanjam se evo:
Oprost unižen molim za dar se ikad uzvisim spoznaji na domak
makar.
Dalje... imamo duhove umrlih, i oni fakat postoje i tumaraju unaokolo, pomeraju nameštaj, duvaju nam u vrat, po njima se snimaju crtani filmovi, romantični boza filmovi sa Patrikom Svejzijem koji im se pridružio u tumaranju i pomeranju nameštaja, Ghostbusters blokbasteri i tako...
Ali šta je sa duhovima nerođenih, tj, mrtvih pred rođenjem? Oni koji se trebali roditi a nisu zarad vaše "svako jutro jedno jaje organizmu snagu daje" gladi ili besa na mitingu pa koknuste nerođene gađajući jajima nekog politikanera na bini?
I tu dolazimo do esencije. Jaja.
Nijedno jaje nisam pipnuo od kada su mi se ukazale kolone mrtvih jaja na oko, kajgana, čimbura, poširanih i tvrdo kuvanih malih slatkih embriona vrišteći u agoniji vrelog tignja, u strahu pred kipućom vodom, cvileći pred agresijom boje za jaja...
Vrhunac te manifestacije bi kada mi se za novaka desi horor. Iz ruske salate izlete pileća nogica koju viđate samo u supama i uhvati me za kravatu te mi uvuče tintaru u činiju. Ispod površine ruske salate mi se ukaza 12 malih slatkih pilića, sve sa roze i plavom mašnicom na glavici, kako se lepo igraju, druže i guguću... ali, avaj, nad njih se spustiše ogromni rotori miksera koji ih u trenu samlješe u krvavu masu perja, kostiju i tek rođenog mesa...
Mi ljudi smo slepi na ono što ne želimo da vidimo, a progledamo kada nam se ukažu ti duhovi nerođenih pilića.
Evo, primer iskustva sa ruskom salatom. Nakon toga, video sam je pravom bojom, i da vam otkrijem tajnu da ruska salata nije žuto bela, nego tamnocrvena od krvi nerođenih... kao i svi majonezi na svetu.
Mene zanima da li se to vama desilo, to ukazivanje nerođenih, otvaranje očiju? Ako jeste, molio bih za iskrenu i nesputanu razmenu iskustava...
Znači, da li ste videli duhove jaja na oko?
a znači Uskrs, a ja se već uplašio za našeg nerođenog administratora.
Uh dobro je.
Video sam ja duhove jaja na oko.
I na levo a bogami i na desno, mada oni najvoliju ono u sredini. Valjda ga zato i opslužuju u paru.
Niže pasa zornom analogijom, na nauk izabranim, neka je.
Krv nerođenih, jako dobra tema, ali ja bih se ipak malo osvrnuo oko stola, trpeze da ne kažem,
Ima te krvi i malko drugojačije. Krvi čoveka, na primer,
Nerođenog.
Sovra je jako lepa stvar, a i dokazano, zdravstveno korisna, doduše samo ako se ne pretera, jer tad hoće svašta da iskoči iz ruske salate, pogotovu posle trećeg tanjira sve sa debelo sečenim belim hlebom, recimo i par čaša vina crnoga.
Nemam neki poseban stav o pravu na abortus, ali mi se u ovom trenutku to pitanje učinilo mnogo važnijim od netom slične situacije u kojoj se nalazi današnja poljoprivredna perad (a i šire). Bilo bi lepo pozabaviti se makar u mislima, ko je rođen a ko ne i čijom namerom, doduše ne baš za postavljenim stolom. Sovra je nešto kao podličnost domaćice, neki njen hominkulus, iako subinteligentan ipak ima svoj lik a time i nemali ponos i ne bi ga valjalo vređati bez puke potrebe. Nadalje, uvreda sovre ide na prsa domaćice, brk domaćina, a to se čini samo u posebnim ne baš dobronamernim prilikama. Zato se za postavljenim stolom radije prihvataju lakše teme.
Lanac ishrane na kom između ostalog, počiva čovekovo Pravo Na Hemendeks, je stvar koja ne može samo tako da se porekne, zbog tamo nekih kokošijih nogica gde im mesto nije.
"Svako jutro jedno jaje organizmu snagu daje", 'ej nije šala. Koliko je naših predaka na tome stasavalo?
Žumance sa šećerom ili medom, majke su davale svojoj deci u Bačkoj, kao pouzdanu i jedino dostupnu preventivu od tuberkoloze, koja je ne tako davno, na ovim prostorima odnosila svako drugo dete. Oni koji duže od jedne generacije obitavahu na tim prostorima znaju, bez mnogo prisećanja, da se snaga nekog domaćinstva još nedavno merila količinom proizvedenih jaja, kokošijih uglavnom, Sigurno nisu sanjali jaja na očima, jedino možda od gladi.
Jaje donosi život, ali neminovno svojom smrću. To je stara priča, duboka i slojevita, kao slanina koja uz na oko još uvek najbolje paše (sa lukom ili gljivama, ma sa oba, čoveče).
Znalo se za nju i mnogo pre no, Hristos vaistinu voskrese (svima koji slave po svim kalendarima), no ali za to je malko prerano. ipak ne bi bilo loše, zakoji dan otvoriti ovde jednu temu, po pitanjima recimo natprirodne misterije smrti nerođenog sina čovekovog, kao posledica abortusa zarad spritualnog uspenja Jajeta uglavnom na sovru iliti trpezu prigodom slavlja koje uglavnom prolazi u znaku na dan kog slavimo pod američkim nazivom: Hemendegs
Dobar vam dan.
Vec sam se zabrinuo...samo nocu kuckas...
