Da li ste se ikada zapitali dok ste "ubili" par jaja preko slanine u vrelom ulju koliki ste greh napravili?
"Ubio pile, pa šta bože moj, lanac ishrane, mi na vrhu, ovo ono, zakoljemo prase koje nije ni u pubertet ušlo samo zarad toga da se isprsimo pred rođacima iz velikog grada... " bi glasio otprilike odgovor 99 procenata vas.
E vi ste vi a ja sam ja iako ne volim jaja a sad sledi i zašto.
Elem, pitao sam za greh a nema navodno većeg nego uzeti život.
Ipak, ima.
Uzeti život onog koji nije rođen, al' bi planiran za rođenje... greh nad grehovima. Dirkati prirodu u plan i program.
Oni koji me prate, neka nastave da me prate a oni koji me ne kontaju neka ne čitaju dalje jer moji kontovi zahtevaju inteligenciju a ne pokušaj iste.
Dalje... imamo duhove umrlih, i oni fakat postoje i tumaraju unaokolo, pomeraju nameštaj, duvaju nam u vrat, po njima se snimaju crtani filmovi, romantični boza filmovi sa Patrikom Svejzijem koji im se pridružio u tumaranju i pomeranju nameštaja, Ghostbusters blokbasteri i tako...
Ali šta je sa duhovima nerođenih, tj, mrtvih pred rođenjem? Oni koji se trebali roditi a nisu zarad vaše "svako jutro jedno jaje organizmu snagu daje" gladi ili besa na mitingu pa koknuste nerođene gađajući jajima nekog politikanera na bini?
I tu dolazimo do esencije. Jaja.
Nijedno jaje nisam pipnuo od kada su mi se ukazale kolone mrtvih jaja na oko, kajgana, čimbura, poširanih i tvrdo kuvanih malih slatkih embriona vrišteći u agoniji vrelog tignja, u strahu pred kipućom vodom, cvileći pred agresijom boje za jaja...
Vrhunac te manifestacije bi kada mi se za novaka desi horor. Iz ruske salate izlete pileća nogica koju viđate samo u supama i uhvati me za kravatu te mi uvuče tintaru u činiju. Ispod površine ruske salate mi se ukaza 12 malih slatkih pilića, sve sa roze i plavom mašnicom na glavici, kako se lepo igraju, druže i guguću... ali, avaj, nad njih se spustiše ogromni rotori miksera koji ih u trenu samlješe u krvavu masu perja, kostiju i tek rođenog mesa...
Mi ljudi smo slepi na ono što ne želimo da vidimo, a progledamo kada nam se ukažu ti duhovi nerođenih pilića.
Evo, primer iskustva sa ruskom salatom. Nakon toga, video sam je pravom bojom, i da vam otkrijem tajnu da ruska salata nije žuto bela, nego tamnocrvena od krvi nerođenih... kao i svi majonezi na svetu.
Mene zanima da li se to vama desilo, to ukazivanje nerođenih, otvaranje očiju? Ako jeste, molio bih za iskrenu i nesputanu razmenu iskustava...
Znači, da li ste videli duhove jaja na oko?
(mene).
.
