Пандемија нам је, љупкошћу и милошћу Мештара ковида, послата умјесто „правог“ атомског рата, да би се поништили стари државни дугови и направили нови, да би се долару омогућио нови почетак, да би се подстакло тражење кредита и, посљедично, подигла каматна стопа. Истовремено, да се сачувају поједини животи и имовина од иначе неминовног уништења. Тако сам раније мислио и писао. Сад, пак, нисам више у то сигуран. Пандемија можда није замјена за нешто друго, већ „мезе“, а оно главно, атомско, нам тек не гине.
Ова непријатна помисао пала ми је на памет слушајући Џоа Бајдена како о Владимиру Путину говори као о „бездушном убици“. И мање увреде биле су варнице које су изазивале ратове. Срећом, опуштени Путин одговорио је с осмијехом, пожељевши му здравље и предложивши непосредан разговор преко интернета, да би Американци и Руси, и читав свијет, сами могли заузети став. Бајден је избјегао изазов. Не зна се сјећа ли се уопште ко је Путин. Рекао је да се Путин умијешао у америчке изборе и да ће за то платити. Путин, авај, није могао имати утицаја на умрле Американце, а они су ти који су превагнули на изборима, јер су читава гробља гласала за Бајдена.
Бијес Руса био је очит. Кад Америка тако говори о некоме, то је знак да тог шефа државе треба макнути или убити. Тако су говорили о Садаму Хусеину и Гадафију – и обојица су убијени, а њихове „отпадничке државе“ разорене. Било је то јасно испољавање непријатељских намјера, не само од стране Бајдена, већ читавог америчког естаблишмента.
Свађати се с Русијом већ је довољно лоше, али Бајденов режим није се зауставио на томе. Сутрадан су се приликом разговора на Аљасци гадно посвађали с Кином. Министар спољних послова Блинкен започео је преговоре оптужујући Кину за геноцид у Синкјангу, ускраћивање права грађанима Хонг Конга и смањење куповине производа из Аустралије, рекавши да ће САД преговарати „с позиција силе“. „САД ће према Кини бити конкуренти тамо гдје би требало да буду, сарадници гдје могу, а противници гдје морају.“
На овај неизазвани напад представник Кине одговорио је овако:
„Хоћете да с Кином разговарате с позиција силе? Све је ово, дакле, пажљиво планирано и удешено? Мислили сте да овако можете водити дијалог? Сједињене Државе нису квалификоване да кажу да хоће да разговарају с Кином с позиције силе. Ви не представљате читав свијет, већ само владу САД. Мислим да велика већина држава у свијету не би прихватила вриједности или мишљење САД као опште јавно мњење, нити би прихватиле да правила која доноси мали број људи буду основа за међународни поредак.“
Овај упоредни удар и на Русију и на Кину није случајност. Бајденов режим спрема се за рат. Према извјештајима, у припреми је невидљиви бомбардер нове генерације Б-21, уз хиљаде нових врста оружја за употребу од стране Бајденовог режима и његових савезника. Британска пудлица одлучила је да прошири арсенал нуклеарног оружја за 40 одсто. При том је јасно против кога ће то оружје бити уперено: Москва остаје „најакутнија пријетња“ британској безбједности, изјавио је Борис Џонсон. Москва је Непријатељ број један.
Авганистан је велика база за инвазију на Средњу Азију и пријетњу Русији с југа. Земља је 20 година под америчком окупацијом, и Трамп је био одлучан да повуче војску одатле. Бајден је већ наговијестио да се неће придржавати споразума САД с талибанима о повлачењу америчке војске из Авганистана, према ком би оно требало да буде завршено до маја 2021, рекавши да ће бити „тешко“ повући војску за шест недеља. Бајден је одбацио и Трампов план о повлачењу војске из Њемачке, и то с добрим разлогом: његова администрација хоће да Њемачка одустане од Сјеверног тока 2, а земљу је лакше убиједити у то ако у њој имате 40 војних база.
Борба против Ирана никад није ни престајала. Кад је не воде САД, ту је њихов најбољи пријатељ Израел. Према писању Волстрит журнала, у посљедње двије године израелски рониоци извршили су саботаже против дванаест иранских бродова с нафтом. Све то им се, међутим, вратило као бумеранг: 16. фебруара читава средоземна обала Израела била је прекривена љепљивом црном масом.
Удар који је претрпјео Израел био је страшан – помор биљака, животиња и рибе, при чему се још дуго неће моћи сунчати и купати. Тужна истина почела је излазити на видјело тек сад: „најгоре загађење вијека“ починили су Израелци. Прва је о извору загађења проговорила израелски министар за животну околину Гила Гамлијел, изјавивши да нафта потиче с иранског танкера Емералд, који је превозио нафту за Сирију упркос америчким санкцијама, назвавши догађај иранским еколошким тероризмом. Гилу су, међутим, убрзо ушуткали – израелска војна цензура забранила је даљу причу о овој теми, осим у најширим оквирима. Изгледа да је Гила Гамлијел била у праву – донекле. Израелски дисидент Ричард Силверштајн о том је написао сљедеће:
„У питању је био намјеран напад Израела на ирански брод. Јединица командоса израелске морнарице Флотила 13 тајно је закачила мину на Емералд, с намјером да се изазове мање оштећење да би се Ирану послала порука да његови напади у Голфском заливу неће проћи некажњено. Чланак Харецовог колумнисте Аншела Пфајфера у лондонском Тајмсу потврђује вјеродостојност мог извора. Командоси, међутим, нису знали да је Емералд стара олупина одавно зрела за ремонт. Израелска мина, која је требало да направи само незнатно оштећење, направила је толику рупу да се велики дио нафте излио у Средоземно море. Катастрофу у Израелу проузроковао је сам Израел.“
Овај инцидент нас подсјећа да ратови имају непредвидиве посљедице, нарочито свјетски ратови. Таква потреба неког народа за ратом јасан је знак да је несрећан. Комбинација ковида и рата још је мање предвидива. Америка и њени европски савезници су фрустрирани. Џо Бајден је дошао у Бијелу кућу као човјек Мештара ковида, с маском на лицу, коју не скидају ни он, ни његови виши званичници. Тексас и Јужна Дакота су се ослободили, као и Флорида, али је остатак САД и даље под ограничењима. И поред милиона вакцинисаних, пандемија короне и даље је разлог за закључавања и ограничавање путовања. Британцима није дозвољено ни да изађу из земље. У Америци је жена, др Мишлен Епштајн, одвела кћерку у школу а да при том (какав ужас!) није ставила маску. Из школе су позвали полицију, и шестогодишња ћерка јој је одузета на неодређено вријеме, јер мајка није поштовала режим обавезног ношења маске. Према извјештајима, ћерка јој још није враћена.
Људи су одвећ рањиви у Праведној империји. Утјеривачи правилних ставова могу вам радити буквално шта год хоће. Научник који није реаговао кад је неко од студената изговорио забрањену ријеч за црнца остао је без посла. Роберт Хугланд завршио је у затвору јер је своју 14-годишњу ћерку звао ћерком.
Од осамдесетих година прошлог вијека, Руси су се сматрали срећним ако побјегну из своје ледене домовине и доспију на запад. Дјеца Стаљина и Хрушчова, највиших чиновника из власти Јељциновог доба, умјетници и научници, селили су на Флориду или у Париз, увијек спремни да осуде бруталног диктатора Путина. Популарни филмски глумац Алексеј Серебрјаков отишао је из Русије у Канаду, љутито залупивши врата за собом, осуђујући „крвави режим“ и „мјешавину силе, надмености и непристојности“ у Русији. И одједном – вјетрови почеше пухати у обратном смијеру. Серебрјаков се вратио из Канаде, иако многим Русима то ни мало није драго. Новинарка Асја Казанцева вратила се у Москву пошто је живјела у Тел Авиву и Бристолу у Енглеској, написавши потом:
„Неочекивани колатерални ефекат пандемије је да су се сви пријатељи који су одавно емигрирали у Европу сјатили кући да проведу зиму овде у Москви, гдје је вакцина бесплатна, има је, и нема закључавања. Друштвени живот је двоструко активнији него у мирнодопско вријеме. Никад више нећу бити усамљена! [Популарна јеврејска блогерка] Алина Фаркаш недавно је написала да се у Москви осјећаш као вољено дијете у великој породици, док си у емиграцији [у њеном случају у Израелу] као кад те пошаљу у сиротиште.“
Русија није земља чуда – има пуно мана и проблема. Њени олигарси су пребогати, а народ сиромашан; порези су сувише ниски, а друштвено раслојавање веће него у САД или Кини. Али – Русија је слободна. Можете говорити и писати шта год хоћете. Нема закључавања. Школе раде нормално; учење на даљину је ријетко. С позориштима је исто. Није обавезно ношење маске, а гдје јесте, Руси то игноришу.
Путин је одговорио Бајдену с препуног стадиона у Москви, гдје је од осамдесет хиљада људи свега оно неколико опрезнијих носило маске. Вакцине има и бесплатна је. Ради се о старинској руској вакцини без досад познатих негативних пратећих дејстава. Несигурни људи који су подлегли западној причи одлучују се на вакцинацију, док се на остале не врши никакав притисак. Русија је тренутно најопуштеније мјесто на свијету по питању короне. Чак су и мрзитељи Путина, којих је много међу Московљанима из средње класе, промијенили плочу. Прво су га називали кукавицом која се од вируса крије у бункеру, а сад причају да се само претварао, да је отпочетка знао да вирус није толико опасан, и називају га преварантом. Сваком се не може угодити.
Русија, међутим, не пориче постојање вируса. То не би било ни паметно, јер руске вакцине доносе гомиле долара у државну касу. Замјеник директора Државног института за грип, др Дарија Даниленко, изокола је прокоментарисала: „Први пут у историји откад је уведено научно праћење, свијет се суочава са сезоном епидемије без грипа.“
Мештри ковида сувише су моћни да би им се ико отворено супротставио. Ове седмице ријешили су се предсједника Танзаније Џона Магуфулија, који се усудио да помоћу тестова СЗО на корону тестира папају, козу и моторно уље, и сви су испали позитивни. Потом је одбио даље коришћење тих тестова и објавио да у Танзанији нема ковида. Лондонски Гардијан (у рубрици коју финансира Бил Гејтс) 8. фебруара ове године позвао је на његово уклањање.
Амерички Савјет за иностране односе подржао је 11. марта Гардијанов позив и – човјек је умро. Он је други афрички државник који није прихватио званичну верзију о корони и окончао прераном смрћу. Први је био предсједник Бурундија Пјер Нкурунзиза, који није дозволио приступ изасланицима СЗО и одбио закључавање и масовно тестирање у земљи. Смјеста је умро од срчаног удара, или, према другим изворима, од ковида, као Магуфули. Човјек који га је наслиједио одмах је позвао СЗО у земљу и почео поступати по њеним упутствима.
И предсједник Лукашенко одбио је диктат СЗО, и био безмало свргнут, али је узвратио ударац. На крају крајева, Бјелорусија није Африка. Швеђани су, као што се зна, такође поклекли под притиском. Можда је предсједник Путин поступио мудро не супротставивши се Мештрима ковида. Очито да су они тренутно сила без премца. Склонили су Трампа и закључали Европу. Уништили би и Путина, и Руси би завршили у бескрајном закључавању, попут Израела и Француске.
Не могу одговорити на питање како је Мештрима ковида то пошло за руком. Ни Шваб, другоразредни професор у Цириху, ни Гејтс, власник велике информатичке компаније, нису били у стању постићи тако нешто никаквим познатим средствима. Хоћемо ли икад знати ко стоји иза њих? Или ће и само то питање бити осуђено као теорија завјере?
Успут, Магуфули, покојни предсједник Танзаније, био је изузетна личност. Један руски лист о њему је написао сљедеће:
„Магуфули је настојао да свуда смањи непотребне трошкове, и уштеђени новац улагао у путеве и бесплатно образовање (током његовог мандата бесплатно је постало не само основно, већ и средње образовање). Смањио је број министара са 30 на 19, и отпустио око 150 високих службеника као непотребне или корумпиране. Ревизијом је утврђено да је око десет хиљада службеника на платном списку државе постојало само на папиру. Магуфули је отказао два уговора с Кином која је потписао његов претходник Киквете: изградњу прве електричне жељезнице у земљи и највеће луке у Источној Африци у Багамоју. Само луд човјек би прихватио услове које су предложили Кинези. Магуфули је био огорчен. Жељезницу је касније изградила турска компанија, а власти у Танзанији још се не могу договорити с кинеским инвеститором по питању луке. Према извјештавању Асошијетед преса, Магуфули је сматрао да су размјере пандемије веома преувеличане и да је одређене силе користе за саботирање економије. Није хтјео да уводи карантин бојећи се пораста сиромаштва.“
Кратко речено, дивна особа! Али, узео је на себе нешто изван својих моћи.
Мештри ковида играли су на наш страх од смрти. Како ли ће то превазићи потпирујући свјетски рат? Можда тако што ће нам живот учинити толико биједним да прихватимо масовно истребљење – ако не са задовољством, оно бар са спокојем.
https://srbin.info/svet/izrael-samir-pandemija-kao-predigra-za-nesto-krupnije-meta-je-rusija/
