Израел и Палестинци: Бајден је одлучио да јаке речи са Нетањахуом нису довољне

комшија

Stara legenda
Poruka
92.202

1711436668186.png


Izrael i Palestinci: Bajden je odlučio da jake reči sa Netanjahuom nisu dovoljne



US President Joe Biden and Israel Prime Minister Benjamin Netanyahu seated next to each other at a press conference. American and Israeli are lined up in the background


BBC News na srpskom danas 07:45

Nedeljama unazad, američki predsednik Džozef Bajden i njegovi saradnici gube strpljenje zbog načina na koji Izrael vodi rat u Pojasu Gaze.

Iz nedelje u nedelju su zaoštravali poruke kako bi iskazali nezadovoljstvo Izraelu i širem svetu.

Odluka Amerika da glasa za najnoviju rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o momentalnom prekidu vatre pokazuje da je Bajden prelomio – jake reči nisu dovoljne.
Izrael je ostao bez diplomatske zaštite kada je reč o vođenju rata i to je značajan korak.

Stav Amerike pokazuje i dubinu jaza koji se otvorio između Bele kuće i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Netanjahu je odgovorio na odluku najvažnijeg saveznika Izraela.

Osudio je odluku SAD da ne iskoristi veto, rekavši da je to naštetilo ratnim naporima i pokušajima da se oslobode taoci koje je Hamas zarobio 7. oktobra prošle godin
e.

Bajden i njegovi najviši zvaničnici mogli bi da shvate te primedbe kao izraz krajnje nezahvalnosti Izraela.

Bajden je duboko vezan za Izrael, sebe naziva cionistom i pružio je izraelskom narodu emotivnu podršku, kao i svu vojnu i diplomatsku pomoć koja je njihovoj državi bila potrebna od 7. oktobra prošle godine.

On želi da taoci budu oslobođeni, kao i uništenje Hamasa kao vojne sile.

Ali Bajden želi da Izrael to uradi, kako je rekao, „na valjani način“.

U razornim prvim nedeljama rata, Bajden je upozorio Izrael da ne bude zaslepljen besom, kao što je Amerika bila posle napada Al Kaide 11. septembra 2001.

Američki predsednik je otputovao u Izrael, tešio porodice žrtava Hamasovih napada i čak je zagrlio Netanjahua, sa kojim nikada nije imao lak odnos.

Bajden i njegov državni sekretar Antoni Blinken, koji je posetio Izrael šest puta od 7. oktobra, više puta su govorili Izraelu da poštuje međunarodno humanitarno pravo, koje uključuje obavezu zaštite civila.

Na početku rata, dok su se pripremala ta prva američka upozorenja, Netanjahu je obećao Izraelcima, kako je rekao, „moćnu osvetu“.

Od tada je više od 30.000 Palestinaca, uglavnom civila, ubijeno oružjem koje je uglavnom dalo SAD.

Sa Gazom u ruševinama, glađu koja se nazire palestinskim civilima i izgledima za još mnogo mrtvih u izraelskoj ofanzivi na Rafa u južnoj Gazi, čini se da je Bajdenu prekipelo i da mu je dosta ignorisanja njegovih saveta.

Izrael tvrdi da poštuje zakone rata i negira da blokira humanitarnu pomoć narodu Gaze.
Ali, nagomilali su se dokazi da Izraelci ne govore istinu, a deca umiru od gladi, iako su na samo nekoliko od velikih zaliha hrane u Izraelu i Egiptu.

Amerikanci i ostatak sveta mogli su da dokaze koje su iznele UN i humanitarne agencije da je Gaza na ivici gladi.

Američka vojska odbacuje pomoć vazdušnom linijom i pravi privremeni dok preko Atlantika kako bi zalihe mogle da dođu u Gazu morskim putem, a Izrael propušta samo male količine kroz luku Ašdod, moderan kontejnerski terminal udaljen samo pola sata vožnje severno od Gaze.

Odluka da ne stave veto na rezoluciju tokom svetog muslimanskog meseca Ramazana o prekidu vatre takođe je pokušaj Amerikanaca da odbace optužbe da su omogućili akcije Izraela.

Odluka je usledila nakon što je Netanjahu oštro odbacio planove Bajdenove administracije da pronađe put kroz najgoru bliskoistočnu krizu poslednjih decenija.
Amerikanci pokušavaju da pokažu da postoje granice kada je reč o nekažnjivosti Izraela od međunarodnog pritiska.

Obično se smatra da rezolucije Saveta bezbednosti imaju snagu međunarodnog prava.

Izrael mora sada da odluči da li će poštovati rezoluciju, koju su pozdravili i Hamas, kao i palestinski predstavnik u UN.


Netanjahuova koaliciona vlada oslanja se na podršku jevrejskih ultranacionalističkih ekstremista.

Pozivaće ga da ignoriše rezoluciju. Ako to uradi, SAD će morati da odgovore.

Ako reči više nisu dovoljne, najveća poluga koja je na raspolaganju Bajdenu jeste da kontroliše vazdušni most snabdevanja Izraela oružjem, desetine letova ogromnih transportnih aviona sa municijom koju Izrael koristi u ratu, kao i onu koja bi mu bila potrebna da nastavi plan da proširi kopneni rat na Rafu.

Američko-izraelski savez je dubok – 1948. predsednik Hari Truman priznao je nezavisnost Izraela 11 minuta nakon što je proglašena – ali je ponekad nefunkcionalna.

Krize se dešavaju kada Izrael prkosi željama američkih predsednika i šteti onome što oni vide kao interese SAD.

Ovo nije prvi put da je Benjamin Netanjahu razbesneo ‘odela’ u Beloj kući.

To je gotovo redovno činio od kada je prvi put postao premijer Izraela 1996. godine.

Ali njegov prkos prema SAD nikada nije bio ovako dugotrajan ili gorak, a nijedna kriza u dugom savezu SAD i Izraela nije bila tako ozbiljna kao ona koja se razvila tokom skoro šest meseci rata u Gazi.

link

Потпуно исправна одлука Старог да Америка не уложи вето у Савету безбедности УН на Резолуцију која од Израиља захтева моментални прекид ватре. Браво за Старог! Уколико ционистички екстремиста Натањаху буде игнорисао Резолуцију, следећи корак су санкције Израиљу и ембарго на испоруке оружја, а ако ни то не уроди плодом, онда ће америчке бомбе да падају по Тел Авиву.
 
Ti si poznat po tačnim prognozama,
samo što se one nikad ne obistine. :mrgreen:
Моја маленкост је у својим коментарима на страницама овог форума погодила све веће догађаје који су се десили од марта 2012. година како сам се регистровао на овај форум. А то су:

- Признање Републике Косово од стране вашег режима кроз потписивање, а онда и реализацију свих одредби Бриселског споразума укључујући признавање регистарских таблица и докумената које издаје Министарство унутрашњих послова Републике Косово
- Ратификација ИПАП споразума од стране ваше скупштинске већине
- Стопирање изградње Јужног тока
- Исход Брегзита
- Долазак на власт Трумпа 2016. године
- Агресија Руске Федерације на братску Украјину у пуном обиму 2022.
- Стопирање изградње Северног тока 2 и уништење већ постојећег Северног тока
- Заглављивање РФ у украјинском блату и њена немоћ да победи Украјину
 
Моја маленкост је у својим коментарима на страницама овог форума погодила све веће догађаје који су се десили од марта 2012. година како сам се регистровао на овај форум. А то су:

- Признање Републике Косово од стране вашег режима кроз потписивање, а онда и реализацију свих одредби Бриселског споразума укључујући признавање регистарских таблица и докумената које издаје Министарство унутрашњих послова Републике Косово
- Ратификација ИПАП споразума од стране ваше скупштинске већине
- Стопирање изградње Јужног тока
- Исход Брегзита
- Долазак на власт Трумпа 2016. године
- Агресија Руске Федерације на братску Украјину у пуном обиму 2022.
- Стопирање изградње Северног тока 2 и уништење већ постојећег Северног тока
- Заглављивање РФ у украјинском блату и њена немоћ да победи Украјину
Е да, заборавио сам да наведем да сам предвидео победу Бајдена на америчким председничким изборима 2020. А ево сада предвиђам да ће Трумп пре новембарских избора да од стране федералног суда буде осуђен на робију односно да Трумп неће да поново буде председник САД :kafa:
 
Потпуно исправна одлука Старог да Америка не уложи вето у Савету безбедности УН на Резолуцију која од Израиља захтева моментални прекид ватре. Браво за Старог! Уколико ционистички екстремиста Натањаху буде игнорисао Резолуцију, следећи корак су санкције Израиљу и ембарго на испоруке оружја, а ако ни то не уроди плодом, онда ће америчке бомбе да падају по Тел Авиву.
... i kad se probudiš??? ... otkrivene ti noge :D
 
Моја маленкост је у својим коментарима на страницама овог форума погодила све веће догађаје који су се десили од марта 2012. година како сам се регистровао на овај форум. А то су:

- Признање Републике Косово од стране вашег режима кроз потписивање, а онда и реализацију свих одредби Бриселског споразума укључујући признавање регистарских таблица и докумената које издаје Министарство унутрашњих послова Републике Косово
- Ратификација ИПАП споразума од стране ваше скупштинске већине
- Стопирање изградње Јужног тока
- Исход Брегзита
- Долазак на власт Трумпа 2016. године
- Агресија Руске Федерације на братску Украјину у пуном обиму 2022.
- Стопирање изградње Северног тока 2 и уништење већ постојећег Северног тока
- Заглављивање РФ у украјинском блату и њена немоћ да победи Украјину
Ma šta reče :hahaha:!
 
Ma šta reče :hahaha:!
Ma da! Ameri, koji su istrebili skoro sve Indijance da bi stvorili 'SVOJU' demokratsku civilizaciju (?), će da prigovaraju Jevrejima jer oni hoće da naprave slično konačno rešenje sa palestinskim DOMORODCIMA? :hahaha::hahaha:
 
1711466483759.png



UPOZORENJE BLINKENA

Amerikanci sve oštriji prema Izraelu: Vi nemate plan kako zaštiti 1,4 miliona ljudi


Blinken visits Egypt to meet Arab foreign ministers for Gaza cease-fire talks


Tokom pregovora u Washingtonu izraelski ministar odbrane Yoav Gallant čuo je rezerve američke administracije predsjednika Joea Bidena prema nadolazećoj izraelskoj ofanzivi na Rafah.

Šef američke diplomatije Antony Blinken ponovio je svoje zamjerke Gallantu, koji je o njima već govorio prošle sedmice tokom posjete Izraelu.

Blinken je, prema riječima glasnogovornika američke diplomatije Matthewa Millera, tokom pregovora s Gallantom "ponovio svoje neslaganje s kopnenom operacijom velikih razmjera u Rafi".

Prema Blinkenu, postoje i druga rješenja koja bi garantovala "sigurnost Izraela i zaštitu palestinskih civila" osim kopnenih operacija na području gdje su se stotine hiljada stanovnika sklonile iz drugih dijelova Pojasa Gaze.

Prema Blinkenu, Izrael nije predstavio vjerodostojan plan za zaštitu ili evakuaciju približno 1,4 miliona ljudi, koji su već u Rafi i okolici.

Šef američke diplomatije najavio je slične pritužbe izraelskom premijeru Benjaminu Netanyahuu prošle sedmice tokom njegove posjete Izraelu. Netanyahu je u ponedjeljak otkazao posjetu Sjedinjenim Američkim Državama nakon što su se SAD suzdržale pri glasanju u Vijeću sigurnosti UN-a o rezoluciji o sukobu u Gazi.

Rezolucija, za koju Washington kaže da nije pravno obvezujuća, poziva na trenutni prekid borbi tokom muslimanskog mjeseca Ramazana, koji završava 9. aprila.

Dokument također poziva na oslobađanje svih talaca koje je Hamas držao u Gazi od napada u oktobru u kojem je u Izraelu ubijeno 1.200 ljudi, a oko 250 oteto.

Međutim, Izrael odbija prigovore svog bliskog saveznika. Prema izraelskoj vladi, kopnena ofanziva u Rafi je neophodna kako bi se uništile vojne strukture palestinskog pokreta Hamas.
 
Pogledajte prilog 1521339


UPOZORENJE BLINKENA

Amerikanci sve oštriji prema Izraelu: Vi nemate plan kako zaštiti 1,4 miliona ljudi


Blinken visits Egypt to meet Arab foreign ministers for Gaza cease-fire talks


Tokom pregovora u Washingtonu izraelski ministar odbrane Yoav Gallant čuo je rezerve američke administracije predsjednika Joea Bidena prema nadolazećoj izraelskoj ofanzivi na Rafah.

Šef američke diplomatije Antony Blinken ponovio je svoje zamjerke Gallantu, koji je o njima već govorio prošle sedmice tokom posjete Izraelu.

Blinken je, prema riječima glasnogovornika američke diplomatije Matthewa Millera, tokom pregovora s Gallantom "ponovio svoje neslaganje s kopnenom operacijom velikih razmjera u Rafi".

Prema Blinkenu, postoje i druga rješenja koja bi garantovala "sigurnost Izraela i zaštitu palestinskih civila" osim kopnenih operacija na području gdje su se stotine hiljada stanovnika sklonile iz drugih dijelova Pojasa Gaze.

Prema Blinkenu, Izrael nije predstavio vjerodostojan plan za zaštitu ili evakuaciju približno 1,4 miliona ljudi, koji su već u Rafi i okolici.

Šef američke diplomatije najavio je slične pritužbe izraelskom premijeru Benjaminu Netanyahuu prošle sedmice tokom njegove posjete Izraelu. Netanyahu je u ponedjeljak otkazao posjetu Sjedinjenim Američkim Državama nakon što su se SAD suzdržale pri glasanju u Vijeću sigurnosti UN-a o rezoluciji o sukobu u Gazi.

Rezolucija, za koju Washington kaže da nije pravno obvezujuća, poziva na trenutni prekid borbi tokom muslimanskog mjeseca Ramazana, koji završava 9. aprila.

Dokument također poziva na oslobađanje svih talaca koje je Hamas držao u Gazi od napada u oktobru u kojem je u Izraelu ubijeno 1.200 ljudi, a oko 250 oteto.

Međutim, Izrael odbija prigovore svog bliskog saveznika. Prema izraelskoj vladi, kopnena ofanziva u Rafi je neophodna kako bi se uništile vojne strukture palestinskog pokreta Hamas.
Ovaj glumi DEBILA, ili je tipični bahati glupi kauboj!? Zašto bi Jevreji brinuli za tih 1,4 miliona ljudi nakon oktobra prošle godine!? Biće im suđeno za ZLOČINE!!??? :hahaha:
 
Ovaj glumi DEBILA, ili je tipični bahati glupi kauboj!? Zašto bi Jevreji brinuli za tih 1,4 miliona ljudi nakon oktobra prošle godine!? Biće im suđeno za ZLOČINE!!??? :hahaha:
Blinken mozda i glumi nesto, ali Bajden ne.

Da je Tramp na njegovom mestu, nikad ne bi ni pozvao na prekidanje rata i sankcije, on je zaljubljen u svog zeta sektasa, i zato je Amerika po prvi put u istoriji premestila ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim za vreme njegovog mandata.
 
Да се не заваравамо, Натањаху СМЕТА већем делу глобалне финансијске и ционистичке олигархије, али не зато што је злочинац, него зато што није перфидан злочинац, као они и њихова марионета и ратни злочинац у Белој кући.

Уместо да убија људе перфидно, као они (тероризам од '45 (операција Гладио) до данас, стварање и пуштање вируса и болести worldwide, изазивање ратова, нереда и хаоса,пљачка и друге врсте бандитизма маскиране "правном формом" итд), Натањаху то ради јавно, брутално, пред очима света.

Он ЊИХ компромитује, зато врше притисак на њега.
 

1715715402899.png

Pucanje američko-izraelskog saveza zbog rata u Gazi


1715715414478.png

Predsjednika Bidena (desno) dočekuje premijer Izraela Netanjahu (lijevo) u Tel Avivu, 18. oktobra 2023.

14. maj/svibanj, 2024.

Američki predsjednik Joe Biden i izraelski premijer Benjamin Netanjahu su dugo uspijevali da održavaju svoju komplikovanu vezu, međutim, u posljednje vrijeme im ponestaje manevarskog prostora s obzirom da se njihovi pogledi na rat u Gazi razilaze, a politička budućnost visi o koncu.

Biden je pružio čvrstu podršku Izraelu nakon 7. oktobra i napada palestinskih militanata Hamasa, koji je na listi terorističkih organizacija SAD i EU. Međutim, frustracije zbog izraelskog vođenja rata porasle su, a eskalacija nesuglasica u proteklih sedam meseci sugeriše da je Bidenov pristup Netanjahuu možda već odavno trebao biti drugačiji, pišu svjetski mediji.

Izvještaj Bidenove administracije​

Iz Rafe je pobjeglo oko 110.000 ljudi kako se intenzivira izraelsko bombardovanje, navela je Agencija Ujedinjenih nacija za palestinske izbjeglice u petak 10. maja.
Tamošnji koordinator UNICEF-a rekao je da su putevi van grada "zakrčeni" "iscrpljenim, prestravljenim" porodicama.

Kasnije u petak, Bidenova administracija objavila je poduži izveštaj u kojem se najavljuje da je "razumno procijeniti" da je Izrael prekršio međunarodno pravo oružjem koje su mu isporučile SAD, napisao je Washington Post, dodajući da je takođe rečeno da nema dovoljno dokaza za zaustavljanje buduće vojne pomoći.

Međunarodne humanitarne organizacije, Ujedinjene nacije, pa čak i bivši američki zvaničnici su ranije upozorili da je ponašanje Izraela u ratu možda kršenje međunarodnog prava.
Pregovori o prekidu vatre koji imaju za cilj pauziranje borbi u Gazi su u zastoju, pošto je posljednja runda pregovora u Kairu završena bez pomaka. Hamas je u petak u saopštenju optužio Izrael da "ometa" kretanje ka sporazumu i rekao da će "preispitati" svoj pristup pregovorima.

Bidenovo upozorenje Netanjahuu​

Predsjednik Biden je uputio kritike premijeru Izraela Benjaminu Netanjahuu mnogo prije nego što je o tome obavestio javnost.

U napetom razgovoru od 11. februara, kako piše New York Times, Biden je upozorio Netanjahua na velike napade na grad Rafu u Gazi i nagovijestio da će podrška SAD zavisiti od toga kako će Izrael postupiti.

List navodi kako je to bio "izuzetan trenutak" jer je prvi put predsjednik, koji je tako snažno podržao izraelski rat protiv Hamasa, u suštini zaprijetio da će promijeniti pristup. Bijela kuća je, međutim, držala prijetnju u tajnosti, ne spominjući je u zvaničnom saopštenju o ovom telefonskom razgovoru imeđu Bidena i Netanjahua.

Šest dana kasnije, 17. februara, Biden se čuo sa državnim sekretarom Antonyjem Blinkenom. Šef američke diplomatije se vraćao kući sa bezbjednosne konferencije u Minhenu. Uprkos nedavnom upozorenju predsjednika upućenom Netanjahuu, Blinken je izvijestio da se invazija na Rafu uzima sve više zamaha i da bi rezultat svega mogla biti humanitarna katastrofa. Američke diplomate su morale postave granicu, napisao je New York Times.

Predsjednik Biden je krenuo putem najozbiljnijeg sudara stavova između Sjedinjenih Država i Izraela posljednjih decenija.

Tri mjeseca kasnije, predsjednik Biden je odlučio da svoje upozorenje realizuje, što je ostavilo dvije strane u dramatičnom sukobu. Biden je obustavio isporuku od 3.500 bombi i obećao da će blokirati isporuku drugog ofanzivnog oružja ako Izrael krene u kopnenu invaziju na Rafu u punom obimu. Netanjahu je odgovorio prkosno, obećavajući da će Izraelci djelovati "sami" i "boriti se noktima".

PROČITAJTE I OVO:

Zašto Amerika obustavlja slanje oružja Izraelu?​


Od februara, Biden je fokusiran na Rafu i to je pitanje ponavljao Netanjahuu - razarajući udari na gusto naseljen grad prenapučen raseljenim izbjeglicama su katastrofalna ideja nakon desetina hiljada smrti tokom prvih mjeseci rata u Gazi.

Udaljavanje Bidena i Netanjahua​

Biden i Netanjahu se poznaju otkako je Biden bio mladi senator, a Netanjahu visoki zvaničnik u izraelskoj ambasadi u Washingtonu.

Pošto obojica balansiraju između eksplozivne situacije na Bliskom istoku i sopstvenih unutrašnjih političkih problema, Netanjahu je postajao sve otporniji na Bidenove javne kritike i privatne molbe, što je podstaklo predsjednikovo odlučnije odbijanje u posljednjih nekoliko nedelja, napisao je Associated Press (AP).

"Ako odu u Rafu, ja ne isporučujem oružje koje je istorijski korišćeno za obračun sa Rafom, napad na gradove, odnos prema tom problemu", rekao je Biden u intervjuu za CNN u srijedu, 8. maja otkrivajući sve veće razilaženje sa Netanjahuom.
Bidenovi saradnici ipak insistiraju na tome da predsjednik nije voljan da dozvoli da se američko-izraelski odnosi istinski prekinu kada je on na čelu SAD. Oni navode politički imperativ, stavove mnogih Amerikanaca koji se slažu sa trenutnim nivoom podrške Izraelu ili misle da je trebalo da SAD učine više, ali i Bidenovo uverenje na pravo Izraela da se brani.

Uzimajući u obzir propalestinske proteste koji su uzburkali Demokratsku partiju i univerzitetske kampuse koji su bili leglo demokratskih glasača, Bidenovi saradnici su mesecima razmišljali da bi on mogao da bude viđen kao posljednji klasično proizraelski demokrata u Bijeloj kući.

Optimizam u pogledu Bidenove sposobnosti da obuzda Netanijahua možda upada u istu zamku koja je uznemirila niz američkih predsjednika koji su se tokom decenija sukobljavali sa izraelskim liderom.

Postojale su razlike oko izgradnje naselja na Zapadnoj obali tokom administracije Baraka Obame kada je Biden bio potpredsjednik. Kasnije se Netanjahu žestoko suprotstavio Bidenovom nastojanju da oživi iranski nuklearni sporazum koji je zaključio Obama, a raskinuo Donald Trump. Netanjahu se ljutio na Bidena koji ga je podsticao da deeskalira tenzije tokom krvavog 11-dnevnog rata Izraela sa Hamasom 2021.

Bidenova kocka da obuzda Netanjahua​

Iako je predsjednik Biden samoprozvani cionista i jedan od najvatrenijih branilaca Izraela koji je sjedio u Ovalnoj sobi, njegova administracija je odlučila da pokuša da iskoristi svoju poziciju najvažnijeg saveznika Izraela kako bi sukob privela kraju.

Bidenu je jasno da je "preseljenje Izraelaca u Rafu, uprkos njegovim mnogim, mnogim zahtjevima da se ne ide naprijed, u toku", rekao je za Financial Times, Bruce Riedel, viši saradnik na Institutu Brookings i savjetnik četvorice američkih predsjednika.

Sjedinjene Države sada rizikuju da budu još više diplomatski izolovane u podršci Izraelu, kaže on, dok tenzije eskaliraju širom regiona. Ali odluka ima i velike političke posljedice. S obzirom da se novembarski izbori naziru za manje od šest mjeseci i da se dijelovi koalicije Demokratske stranke kolebaju oko Bidena zbog njegove podrške Izraelu, predsjednik je očajnički tražio način da izbjegne novo rasplamsavanje sukoba u Rafi koje bi dodatno povećalo statistike poginulih civilnih žrtava.

Umjesto toga, Washington se snažno zalaže za postizanje dogovora između Izraela i Hamasa koji bi uključivao postepeno oslobađanje talaca koje drži teroristička grupa uz prekid vatre u trajanju od najmanje šest nedelja. Američki zvaničnici vide ovo kao ključnu odskočnu dasku ka okončanju sukoba i početka širih pregovora za stabilizaciju regiona, uključujući put ka palestinskoj državi uz Izrael i normalizaciju odnosa sa Saudijskom Arabijom.

PROČITAJTE I OVO:

Netanjahu pod sve većim pritiscima u inostranstvu i kod kuće​


Sporazum o prekidu vatre bi takođe stvorio priliku za ublažavanje tenzija između Izraela i Hezbolaha u Libanu, rekli su zvaničnici. "Mi nudimo suštinski drugačiju viziju za kratkoročnu i srednjoročnu budućnost i pozivamo naše izraelske partnere da to ozbiljno razmotre", rekao je visoki zvaničnik Bidenove administracije za Financial Times. "Mi smo još uvijek laserski fokusirani na pokušaj da se dogovorimo o taocima."

Ipak, ove nedelje, dok se Izrael pripremao za napad na Rafu, činilo se da su pregovori o taocima koji su se vodili u Kairu, uključujući Egipat, Katar i direktora CIA-e Bila Bernsa, prekinuti bez dogovora.

"U vezi sa nekim od osnovnih stvari koje Sjedinjene Države žele da urade, poput vraćanja više talaca kućama, okončanja neprijateljstava i spriječavanja regionalnog rata, nisu ni blizu toka čemu su se nadali da će biti u ovom trenutku", kaže za Financial Times Brian Katulis, viši saradnik na Bliskoistočnom institutu. Izgleda da je Biden izračunao da bi pritisak na izraelskog premijera mogao biti jedini način da se ti ciljevi postignu.
 

Pucanje američko-izraelskog saveza zbog rata u Gazi


Pogledajte prilog 1547951
Predsjednika Bidena (desno) dočekuje premijer Izraela Netanjahu (lijevo) u Tel Avivu, 18. oktobra 2023.

14. maj/svibanj, 2024.

Američki predsjednik Joe Biden i izraelski premijer Benjamin Netanjahu su dugo uspijevali da održavaju svoju komplikovanu vezu, međutim, u posljednje vrijeme im ponestaje manevarskog prostora s obzirom da se njihovi pogledi na rat u Gazi razilaze, a politička budućnost visi o koncu.

Biden je pružio čvrstu podršku Izraelu nakon 7. oktobra i napada palestinskih militanata Hamasa, koji je na listi terorističkih organizacija SAD i EU. Međutim, frustracije zbog izraelskog vođenja rata porasle su, a eskalacija nesuglasica u proteklih sedam meseci sugeriše da je Bidenov pristup Netanjahuu možda već odavno trebao biti drugačiji, pišu svjetski mediji.

Izvještaj Bidenove administracije​

Iz Rafe je pobjeglo oko 110.000 ljudi kako se intenzivira izraelsko bombardovanje, navela je Agencija Ujedinjenih nacija za palestinske izbjeglice u petak 10. maja.
Tamošnji koordinator UNICEF-a rekao je da su putevi van grada "zakrčeni" "iscrpljenim, prestravljenim" porodicama.

Kasnije u petak, Bidenova administracija objavila je poduži izveštaj u kojem se najavljuje da je "razumno procijeniti" da je Izrael prekršio međunarodno pravo oružjem koje su mu isporučile SAD, napisao je Washington Post, dodajući da je takođe rečeno da nema dovoljno dokaza za zaustavljanje buduće vojne pomoći.

Međunarodne humanitarne organizacije, Ujedinjene nacije, pa čak i bivši američki zvaničnici su ranije upozorili da je ponašanje Izraela u ratu možda kršenje međunarodnog prava.
Pregovori o prekidu vatre koji imaju za cilj pauziranje borbi u Gazi su u zastoju, pošto je posljednja runda pregovora u Kairu završena bez pomaka. Hamas je u petak u saopštenju optužio Izrael da "ometa" kretanje ka sporazumu i rekao da će "preispitati" svoj pristup pregovorima.

Bidenovo upozorenje Netanjahuu​

Predsjednik Biden je uputio kritike premijeru Izraela Benjaminu Netanjahuu mnogo prije nego što je o tome obavestio javnost.

U napetom razgovoru od 11. februara, kako piše New York Times, Biden je upozorio Netanjahua na velike napade na grad Rafu u Gazi i nagovijestio da će podrška SAD zavisiti od toga kako će Izrael postupiti.

List navodi kako je to bio "izuzetan trenutak" jer je prvi put predsjednik, koji je tako snažno podržao izraelski rat protiv Hamasa, u suštini zaprijetio da će promijeniti pristup. Bijela kuća je, međutim, držala prijetnju u tajnosti, ne spominjući je u zvaničnom saopštenju o ovom telefonskom razgovoru imeđu Bidena i Netanjahua.

Šest dana kasnije, 17. februara, Biden se čuo sa državnim sekretarom Antonyjem Blinkenom. Šef američke diplomatije se vraćao kući sa bezbjednosne konferencije u Minhenu. Uprkos nedavnom upozorenju predsjednika upućenom Netanjahuu, Blinken je izvijestio da se invazija na Rafu uzima sve više zamaha i da bi rezultat svega mogla biti humanitarna katastrofa. Američke diplomate su morale postave granicu, napisao je New York Times.

Predsjednik Biden je krenuo putem najozbiljnijeg sudara stavova između Sjedinjenih Država i Izraela posljednjih decenija.

Tri mjeseca kasnije, predsjednik Biden je odlučio da svoje upozorenje realizuje, što je ostavilo dvije strane u dramatičnom sukobu. Biden je obustavio isporuku od 3.500 bombi i obećao da će blokirati isporuku drugog ofanzivnog oružja ako Izrael krene u kopnenu invaziju na Rafu u punom obimu. Netanjahu je odgovorio prkosno, obećavajući da će Izraelci djelovati "sami" i "boriti se noktima".

PROČITAJTE I OVO:

Zašto Amerika obustavlja slanje oružja Izraelu?

Od februara, Biden je fokusiran na Rafu i to je pitanje ponavljao Netanjahuu - razarajući udari na gusto naseljen grad prenapučen raseljenim izbjeglicama su katastrofalna ideja nakon desetina hiljada smrti tokom prvih mjeseci rata u Gazi.

Udaljavanje Bidena i Netanjahua​

Biden i Netanjahu se poznaju otkako je Biden bio mladi senator, a Netanjahu visoki zvaničnik u izraelskoj ambasadi u Washingtonu.

Pošto obojica balansiraju između eksplozivne situacije na Bliskom istoku i sopstvenih unutrašnjih političkih problema, Netanjahu je postajao sve otporniji na Bidenove javne kritike i privatne molbe, što je podstaklo predsjednikovo odlučnije odbijanje u posljednjih nekoliko nedelja, napisao je Associated Press (AP).

"Ako odu u Rafu, ja ne isporučujem oružje koje je istorijski korišćeno za obračun sa Rafom, napad na gradove, odnos prema tom problemu", rekao je Biden u intervjuu za CNN u srijedu, 8. maja otkrivajući sve veće razilaženje sa Netanjahuom.
Bidenovi saradnici ipak insistiraju na tome da predsjednik nije voljan da dozvoli da se američko-izraelski odnosi istinski prekinu kada je on na čelu SAD. Oni navode politički imperativ, stavove mnogih Amerikanaca koji se slažu sa trenutnim nivoom podrške Izraelu ili misle da je trebalo da SAD učine više, ali i Bidenovo uverenje na pravo Izraela da se brani.

Uzimajući u obzir propalestinske proteste koji su uzburkali Demokratsku partiju i univerzitetske kampuse koji su bili leglo demokratskih glasača, Bidenovi saradnici su mesecima razmišljali da bi on mogao da bude viđen kao posljednji klasično proizraelski demokrata u Bijeloj kući.

Optimizam u pogledu Bidenove sposobnosti da obuzda Netanijahua možda upada u istu zamku koja je uznemirila niz američkih predsjednika koji su se tokom decenija sukobljavali sa izraelskim liderom.

Postojale su razlike oko izgradnje naselja na Zapadnoj obali tokom administracije Baraka Obame kada je Biden bio potpredsjednik. Kasnije se Netanjahu žestoko suprotstavio Bidenovom nastojanju da oživi iranski nuklearni sporazum koji je zaključio Obama, a raskinuo Donald Trump. Netanjahu se ljutio na Bidena koji ga je podsticao da deeskalira tenzije tokom krvavog 11-dnevnog rata Izraela sa Hamasom 2021.

Bidenova kocka da obuzda Netanjahua​

Iako je predsjednik Biden samoprozvani cionista i jedan od najvatrenijih branilaca Izraela koji je sjedio u Ovalnoj sobi, njegova administracija je odlučila da pokuša da iskoristi svoju poziciju najvažnijeg saveznika Izraela kako bi sukob privela kraju.

Bidenu je jasno da je "preseljenje Izraelaca u Rafu, uprkos njegovim mnogim, mnogim zahtjevima da se ne ide naprijed, u toku", rekao je za Financial Times, Bruce Riedel, viši saradnik na Institutu Brookings i savjetnik četvorice američkih predsjednika.

Sjedinjene Države sada rizikuju da budu još više diplomatski izolovane u podršci Izraelu, kaže on, dok tenzije eskaliraju širom regiona. Ali odluka ima i velike političke posljedice. S obzirom da se novembarski izbori naziru za manje od šest mjeseci i da se dijelovi koalicije Demokratske stranke kolebaju oko Bidena zbog njegove podrške Izraelu, predsjednik je očajnički tražio način da izbjegne novo rasplamsavanje sukoba u Rafi koje bi dodatno povećalo statistike poginulih civilnih žrtava.

Umjesto toga, Washington se snažno zalaže za postizanje dogovora između Izraela i Hamasa koji bi uključivao postepeno oslobađanje talaca koje drži teroristička grupa uz prekid vatre u trajanju od najmanje šest nedelja. Američki zvaničnici vide ovo kao ključnu odskočnu dasku ka okončanju sukoba i početka širih pregovora za stabilizaciju regiona, uključujući put ka palestinskoj državi uz Izrael i normalizaciju odnosa sa Saudijskom Arabijom.

PROČITAJTE I OVO:

Netanjahu pod sve većim pritiscima u inostranstvu i kod kuće

Sporazum o prekidu vatre bi takođe stvorio priliku za ublažavanje tenzija između Izraela i Hezbolaha u Libanu, rekli su zvaničnici. "Mi nudimo suštinski drugačiju viziju za kratkoročnu i srednjoročnu budućnost i pozivamo naše izraelske partnere da to ozbiljno razmotre", rekao je visoki zvaničnik Bidenove administracije za Financial Times. "Mi smo još uvijek laserski fokusirani na pokušaj da se dogovorimo o taocima."

Ipak, ove nedelje, dok se Izrael pripremao za napad na Rafu, činilo se da su pregovori o taocima koji su se vodili u Kairu, uključujući Egipat, Katar i direktora CIA-e Bila Bernsa, prekinuti bez dogovora.

"U vezi sa nekim od osnovnih stvari koje Sjedinjene Države žele da urade, poput vraćanja više talaca kućama, okončanja neprijateljstava i spriječavanja regionalnog rata, nisu ni blizu toka čemu su se nadali da će biti u ovom trenutku", kaže za Financial Times Brian Katulis, viši saradnik na Bliskoistočnom institutu. Izgleda da je Biden izračunao da bi pritisak na izraelskog premijera mogao biti jedini način da se ti ciljevi postignu.
🇮🇱🤝🇷🇺
 

Pogledajte prilog 1521149


Izrael i Palestinci: Bajden je odlučio da jake reči sa Netanjahuom nisu dovoljne



US President Joe Biden and Israel Prime Minister Benjamin Netanyahu seated next to each other at a press conference. American and Israeli are lined up in the background


BBC News na srpskom danas 07:45

Nedeljama unazad, američki predsednik Džozef Bajden i njegovi saradnici gube strpljenje zbog načina na koji Izrael vodi rat u Pojasu Gaze.

Iz nedelje u nedelju su zaoštravali poruke kako bi iskazali nezadovoljstvo Izraelu i širem svetu.

Odluka Amerika da glasa za najnoviju rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o momentalnom prekidu vatre pokazuje da je Bajden prelomio – jake reči nisu dovoljne.
Izrael je ostao bez diplomatske zaštite kada je reč o vođenju rata i to je značajan korak.

Stav Amerike pokazuje i dubinu jaza koji se otvorio između Bele kuće i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Netanjahu je odgovorio na odluku najvažnijeg saveznika Izraela.

Osudio je odluku SAD da ne iskoristi veto, rekavši da je to naštetilo ratnim naporima i pokušajima da se oslobode taoci koje je Hamas zarobio 7. oktobra prošle godin
e.

Bajden i njegovi najviši zvaničnici mogli bi da shvate te primedbe kao izraz krajnje nezahvalnosti Izraela.

Bajden je duboko vezan za Izrael, sebe naziva cionistom i pružio je izraelskom narodu emotivnu podršku, kao i svu vojnu i diplomatsku pomoć koja je njihovoj državi bila potrebna od 7. oktobra prošle godine.

On želi da taoci budu oslobođeni, kao i uništenje Hamasa kao vojne sile.

Ali Bajden želi da Izrael to uradi, kako je rekao, „na valjani način“.

U razornim prvim nedeljama rata, Bajden je upozorio Izrael da ne bude zaslepljen besom, kao što je Amerika bila posle napada Al Kaide 11. septembra 2001.

Američki predsednik je otputovao u Izrael, tešio porodice žrtava Hamasovih napada i čak je zagrlio Netanjahua, sa kojim nikada nije imao lak odnos.

Bajden i njegov državni sekretar Antoni Blinken, koji je posetio Izrael šest puta od 7. oktobra, više puta su govorili Izraelu da poštuje međunarodno humanitarno pravo, koje uključuje obavezu zaštite civila.

Na početku rata, dok su se pripremala ta prva američka upozorenja, Netanjahu je obećao Izraelcima, kako je rekao, „moćnu osvetu“.

Od tada je više od 30.000 Palestinaca, uglavnom civila, ubijeno oružjem koje je uglavnom dalo SAD.

Sa Gazom u ruševinama, glađu koja se nazire palestinskim civilima i izgledima za još mnogo mrtvih u izraelskoj ofanzivi na Rafa u južnoj Gazi, čini se da je Bajdenu prekipelo i da mu je dosta ignorisanja njegovih saveta.

Izrael tvrdi da poštuje zakone rata i negira da blokira humanitarnu pomoć narodu Gaze.
Ali, nagomilali su se dokazi da Izraelci ne govore istinu, a deca umiru od gladi, iako su na samo nekoliko od velikih zaliha hrane u Izraelu i Egiptu.

Amerikanci i ostatak sveta mogli su da dokaze koje su iznele UN i humanitarne agencije da je Gaza na ivici gladi.

Američka vojska odbacuje pomoć vazdušnom linijom i pravi privremeni dok preko Atlantika kako bi zalihe mogle da dođu u Gazu morskim putem, a Izrael propušta samo male količine kroz luku Ašdod, moderan kontejnerski terminal udaljen samo pola sata vožnje severno od Gaze.

Odluka da ne stave veto na rezoluciju tokom svetog muslimanskog meseca Ramazana o prekidu vatre takođe je pokušaj Amerikanaca da odbace optužbe da su omogućili akcije Izraela.

Odluka je usledila nakon što je Netanjahu oštro odbacio planove Bajdenove administracije da pronađe put kroz najgoru bliskoistočnu krizu poslednjih decenija.
Amerikanci pokušavaju da pokažu da postoje granice kada je reč o nekažnjivosti Izraela od međunarodnog pritiska.

Obično se smatra da rezolucije Saveta bezbednosti imaju snagu međunarodnog prava.

Izrael mora sada da odluči da li će poštovati rezoluciju, koju su pozdravili i Hamas, kao i palestinski predstavnik u UN.


Netanjahuova koaliciona vlada oslanja se na podršku jevrejskih ultranacionalističkih ekstremista.

Pozivaće ga da ignoriše rezoluciju. Ako to uradi, SAD će morati da odgovore.

Ako reči više nisu dovoljne, najveća poluga koja je na raspolaganju Bajdenu jeste da kontroliše vazdušni most snabdevanja Izraela oružjem, desetine letova ogromnih transportnih aviona sa municijom koju Izrael koristi u ratu, kao i onu koja bi mu bila potrebna da nastavi plan da proširi kopneni rat na Rafu.

Američko-izraelski savez je dubok – 1948. predsednik Hari Truman priznao je nezavisnost Izraela 11 minuta nakon što je proglašena – ali je ponekad nefunkcionalna.

Krize se dešavaju kada Izrael prkosi željama američkih predsednika i šteti onome što oni vide kao interese SAD.

Ovo nije prvi put da je Benjamin Netanjahu razbesneo ‘odela’ u Beloj kući.

To je gotovo redovno činio od kada je prvi put postao premijer Izraela 1996. godine.

Ali njegov prkos prema SAD nikada nije bio ovako dugotrajan ili gorak, a nijedna kriza u dugom savezu SAD i Izraela nije bila tako ozbiljna kao ona koja se razvila tokom skoro šest meseci rata u Gazi.

link

Потпуно исправна одлука Старог да Америка не уложи вето у Савету безбедности УН на Резолуцију која од Израиља захтева моментални прекид ватре. Браво за Старог! Уколико ционистички екстремиста Натањаху буде игнорисао Резолуцију, следећи корак су санкције Израиљу и ембарго на испоруке оружја, а ако ни то не уроди плодом, онда ће америчке бомбе да падају по Тел Авиву.
kako da padaju bomba po jerusalimu svetoj zemlji jel ste vi normalni
 


Потпуно исправна одлука Старог да Америка не уложи вето у Савету безбедности УН на Резолуцију која од Израиља захтева моментални прекид ватре. Браво за Старог! Уколико ционистички екстремиста Натањаху буде игнорисао Резолуцију, следећи корак су санкције Израиљу и ембарго на испоруке оружја, а ако ни то не уроди плодом, онда ће америчке бомбе да падају по Тел Авиву.
Е јеси ложана, то су лепе жеље пред изборе у Америци...

Кад добију изборе овом баронацијом, бајденовци ће опет максимално да саботирају било коју директну претњу на Израел
 
Да се не заваравамо, Натањаху СМЕТА већем делу глобалне финансијске и ционистичке олигархије, али не зато што је злочинац, него зато што није перфидан злочинац, као они и њихова марионета и ратни злочинац у Белој кући.

Уместо да убија људе перфидно, као они (тероризам од '45 (операција Гладио) до данас, стварање и пуштање вируса и болести worldwide, изазивање ратова, нереда и хаоса,пљачка и друге врсте бандитизма маскиране "правном формом" итд), Натањаху то ради јавно, брутално, пред очима света.

Он ЊИХ компромитује, зато врше притисак на њега.
Мислим да је преспоро изгеноцидисао Руски прокси - Палестинце, тј. Хамас терористе...

Ако због нечег падне Америчка подршка, то је због тога... требо је то брже и одлучније, а не овако хумано, са само 50к мртвих...

Наравно, Биби овим добија још јачу подршку Израелаца, јер ако сами од себе зависе, згазиће Хамас и Палестину ко плитак поток, једном за свагда...
 

Back
Top