Наталитет јесте проблем, ал оваква предвиђања су банална и глупа. До 2050. могу и мали зелени да нас нападну. Кад Србија престане бити банана и постане држава стаће све на своје место.
А то ће се десити - како?
Живи ли се само за себе или можда мало и за дуге?
Најбољи део Срба је изгинуо у првом светском, онда смо пропали морално под комунистима и престали да будемо Срби. Све је то природно довело да одумиремо. Како могу Југословени да рађају Србе којима ће уопште стати до Србије? Све је њима битно, само не Србија, сви они имају резерне домовине и резервна порекла и Београд или Нови Сад као државу. А заправо им ништа није битно, Танатос ту суверено влада. То би било са политичког становишта. Али то и није толико битно. Битан је појединачни однос према животу просечног модерног Србина који је у најмању руку речено потпуно неодржив, и морално и економски и биолошки и како год хоћете.
Читам вам коментаре и огромна већина на овој теми се ипак своди на кукање и пребацивање одговорности - на неку ситуацију, на власт, на државу, на демократе, на радикале, на пелене, на бабе и деде, на системску несигурност, на мало пара. Потпуне глупости. Хоћете ли или нећете децу са особом коју волите? Ако хоћеш децу, све остало је потпуно небитно. Ја имам три посла, перем, кувам, пеглам, хебано бришем хебани стан и до зла бога ми је тешко, али то је све слатко јер радим за своју породицу. шта је алтернатива томе? Ово мрсомуђење по интернету док ти кева и ћале не рикну, а онда ***-а, идем болан у Њемачку ил Мерку?
Патићемо се још и одумирати, јер морала немамо још од 1918. као појединци који граде друштво. Толико смо изгинули и уложили у ту проклету Југославију и сви су се толико распиштољили у њој „е сад ћемо мало да живимо“ да три генерације после имамо потпно неспособне људе да уоште схвате шта је живот и колико је то тешко али и лепо! Не бива нормално дете кад му мајка каже „сине, немој ти ко ја да се заробиш, него да уживаш“, што каже КиЗо. Мени је једина утеха да ти што одумиру и ТРЕБА да одумру. Свако ко има став да је једно до два детета довољно а да су остала нежељена или да се не исплати живети у сиромаштву је наравно потпуно слободан да тако мисли. Па ако је Србија болесна баш толико у душу, умреће и то је то. Доћи ће нека друга дивља племена. Нек остану породице са вољом за живот а такве држава мора да помаже макар нешто мало (ако је уопште буде било), иако се све своди на личну борбу и не треба се ослањати на помоћ Великог Брата, него учи, ради, копај, греби, стварај...the survival of the fittest.
Јадни они људи који би силно хтели децу, а не могу да је имају. Једино ми је за њих истински жао и срце ми се цепа.
Остали ђилкоши - д?кајте си п?мпек, иовако нисте ни за кевин ?ураtz и то баш тим речима. Уживате ли? Прадедови вам се у гробу окрећу, неспособна, размажена, инфантилна, расрбљена масо, а по својој прилици су вас дедови и очеви учили да будете то што сте. И то је подеднако за оба пола. радите шта год знате, иовако сте већ практично мртви. Само се надам да држава неће трошити на ваше пензије јер не заслужујете ама баш ништа. Фуј.
Па шта кад је криза? Па шта кад нема пара? Кад их је овде и било? Чекате да вам се црвени тепих распросте испред вашијех ногах да бисте се уопште дигли да дишете? Такви ником не требају. Ни себи самима. Оћеш да живиш или нећеш? Ако хоћеш, борба! ако нећеш, цркни, само правиш већу ентропију својим потпуно залудним постојањем.
И зато:
Живео краљ, па макар и онај! Србија ће бити поново Србија кад у њој поново живе Срби, без резервне или неке веће опције, у краљевини Србији (ма колико то некима сад звучало огавно и политички, у питању је скоро па дарвиновски закључак. Размислите мало. Не кажем ја то што претерано волим Карађорђевиће, него што волим себе!). А неким чудом, можда истинским чудом живота, природе, Бога, шта год, Срба који су поново Срби има све више и више, па били демократске или народњачке будале, исто је то. А ти Срби неће правити децу да буду Срби, нити за овакву или онакву Србију, једноставно ће више волети живот од вас па ће имати више деце. Можда и има наде. Ја остадох овде и правим породицу, јер овде једино имам смисла, родивши се Србином. А није да у тешким тренуцима не помислим, па де ми даде да живим са овим говнима, о Боже? Ал, шта је ту је, противудар ту, ту и ту!
(а онима што имају више деце - макар се тешите тим да је будућност ваших потомака једина будућност - врло просто јер ће их бити више од оних других. Све што их научите биће нова истина, ново виђење Србије. Ови себични ђилкоши ће умрети и пре него што умру и нико их се неће сећати а то што су мислили ником неће бити битно)
Шта сам који мој уопште ово и писао овде? Ваљда зато што не бих да кад нас остане само за ону шљиву да не мислим да макар нисам ништа покушао да поделим с другима.
...majku mu 
Ajde, Tihi legendo, na LjiS da nam preprichash dozivljaje...
