Izbori i procene-greske, iskustvo i posledice

[Mali čičak]

Juce na temi procitah brdo slicnih stavova u jednom pravcu,a to je nesto sto sam svojevremeno primetila i na dipu na temi o monogamiji- stav da smo mi zene krive za sopstvene razvode, nesrece i neuspehe,i taj stav dolazi cesce od zena Naravno da smatram da je svako kovac svoje srece,i da svi mi krojimo svoje sudbine i zivote,ali isto tako mislim da na zivot ne uticemo koliko bi zelele. Da li neke svoje ne tako svetle zivotne momente shvatate kao visu silu,splet okolnosti ili ljudski faktor? I kada ste u zivotu napravile pogresnu procenu?

Sve momente, svetle ili ne tako svetle pripisujem sebi...onaj deo koji se može pripisati, i onaj deo na koji sam mogla uticati...

Imam osobinu da loše stvari jako brzo zaboravljam... jako... pa se tako sada zaista ne mogu setiti nijedne loše procene... baš loše... bilo je možda rizičnih stvari, ali greške nisam pravila... nikad, jer sam uvek razmišljala o svojim postupcima...
E da, imala sam dve loše procene kad su u pitanju prijatelji, i obe su iz osnovne škole, ali su me jako povredile... ne osobe, već moje procene, moja loša moć rasuđivanja... tada sam nešto naučila... što mi koristi i dan danas...

 

[hirajgoagain]

ma to se i menja tj nesto ti iz proslosti izgleda prvo kao pogresna procena a posle par godina kao dobra. i obrnuto nesto sto je bilo dobro zakljucis da i nije bilo dobro. a opet sta je dobro, uvek moze i gore. mozhda je cinjenica da je neko ziv dovoljna, dovoljno je da si zhiv

 

[gost 243178]

ma to se i menja tj nesto ti iz proslosti izgleda prvo kao pogresna procena a posle par godina kao dobra. i obrnuto nesto sto je bilo dobro zakljucis da i nije bilo dobro. a opet sta je dobro, uvek moze i gore. mozhda je cinjenica da je neko ziv dovoljna, dovoljno je da si zhiv

: )
Ovako se i ja tešim.

 

[hirajgoagain]

al ne pomazhe uvek nekad covek ima i ambicije :I

 

[Egreta27]

Juce na temi procitah brdo slicnih stavova u jednom pravcu,a to je nesto sto sam svojevremeno primetila i na dipu na temi o monogamiji- stav da smo mi zene krive za sopstvene razvode, nesrece i neuspehe,i taj stav dolazi cesce od zena Naravno da smatram da je svako kovac svoje srece,i da svi mi krojimo svoje sudbine i zivote,ali isto tako mislim da na zivot ne uticemo koliko bi zelele. Da li neke svoje ne tako svetle zivotne momente shvatate kao visu silu,splet okolnosti ili ljudski faktor? I kada ste u zivotu napravile pogresnu procenu?

Svako se rodi sa nekom "kolicinom" srece, ali..."Sreca je mala, obicna, neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide."
Mnogo toga ne zavisi od mene, ali je do mene kakav cu stav zauzeti prema svemu sto mi se desi...
E, sad ono sto jeste svojstveno zenama, je famozna emotivnost koja katkad otezava upravo zauzimanje stava...npr. desi mi se losa procjena, napravim pogresan potez, i sve to fino analiziram, racionalizujem, nadjem logican uzrok, povezem posljedicu...i trebalo bi da je sve ok, ali...sve znam i opet se osjecam lose, i "kilavo" guram naprijed...
Treba mi vremena da se "slegne" sve, od momenta izvlacenja naravoucenije i primjene istog...Mozda je to pak i do same osobe, ne toliko do "zenskih" svojstvenosti...

 

[gost 216949]

Juce na temi procitah brdo slicnih stavova u jednom pravcu,a to je nesto sto sam svojevremeno primetila i na dipu na temi o monogamiji- stav da smo mi zene krive za sopstvene razvode, nesrece i neuspehe,i taj stav dolazi cesce od zena Naravno da smatram da je svako kovac svoje srece,i da svi mi krojimo svoje sudbine i zivote,ali isto tako mislim da na zivot ne uticemo koliko bi zelele. Da li neke svoje ne tako svetle zivotne momente shvatate kao visu silu,splet okolnosti ili ljudski faktor? I kada ste u zivotu napravile pogresnu procenu?

Ne verujem u visu silu visa sila smo mi sami. Mladima preporucujem da slusaju svoj prvi osecaj, kod mene nikada nije zakazao i svaki put kada sam ga ignorisao...pogresio sam Na jednoj temi vec rekoh, danas sam svestan da sve sto sam u zivotu proziveo (skoro sve) je bilo dobro i pozitivno ali ne mojom zaslugom, imao sam puno srece. Nekada sam to gledao kao mojom zaslugom inteligencije i obrazovanja, jako malo je toga u celoj prici. Imao sam srece da se rodim u pravo vreme, na pravom mestu i dozivim na svakom koraku rasirene ruke
Jako je vazno gledati pozitivno kroz zivot i ne opterecivati se neuspehom ili padom. Ono sto se ne moze resiti ne terati na silu vec ici dalje, uvek ima mogucnosti i sansi. Cuvena Jevrejska: od jednog drveta se ne vidi cela suma je odlicno otvaranje vidika.
Svaki put kada ne slusam prvi osecaj, napravim pogresnu procenu

 

[Egreta27]

Ne verujem u visu silu visa sila smo mi sami. Mladima preporucujem da slusaju svoj prvi osecaj, kod mene nikada nije zakazao i svaki put kada sam ga ignorisao...pogresio sam Na jednoj temi vec rekoh, danas sam svestan da sve sto sam u zivotu proziveo (skoro sve) je bilo dobro i pozitivno ali ne mojom zaslugom, imao sam puno srece. Nekada sam to gledao kao mojom zaslugom inteligencije i obrazovanja, jako malo je toga u celoj prici. Imao sam srece da se rodim u pravo vreme, na pravom mestu i dozivim na svakom koraku rasirene ruke
Jako je vazno gledati pozitivno kroz zivot i ne opterecivati se neuspehom ili padom. Ono sto se ne moze resiti ne terati na silu vec ici dalje, uvek ima mogucnosti i sansi. Cuvena Jevrejska: od jednog drveta se ne vidi cela suma je odlicno otvaranje vidika.
Svaki put kada ne slusam prvi osecaj, napravim pogresnu procenu

Zar nije vjerovanje u srecu, ustvari vjerovanje u visu silu?

 

[gost 216949]

Zar nije vjerovanje u srecu, ustvari vjerovanje u visu silu?

Stvar...verovanja

 

[Egreta27]

Stvar...verovanja

Postujem svacije vjerovanje, samo mi je bold iz prethodnog posta kontradiktorno?

 

[Џорџи]

Sve je to visa sila i kad se ubucimo pa nas muz ne vidi privlacnom i trazi drugu

 

[Djika junior]

Bilo je pogreših procena, a bilo je i više sile

E što bi bilo lepo da možemo da utičemo na sve što nam se dešava, pa svima bi nam životi bili idealni I da ako se trudimo, sve ispadne kako treba. Sutra malo. Na neke stvari ne može se uticati, a protiv nekih se ne vredi boriti.

Isti slučaj. Ostavi mene tako neki dečko ( student) iz čista mira pre odredjenog vremena, i drugarica meni kaže da treba da se okanem studenata, i da nadjem dečka koji radi, i koji zna sta je obaveza. U principu u pravu je kad pogledas realno. Posle nekog vremena ja andjem decka koji radi, sve super, i on ispade debil. Opet prodje par meseci ja se smuvam slucajno sa nekim studentom i tako ostasmo zajedno dugo posle toga. Sudbina je vrlo za*jebana stvar, ne možeš je ispratiti.

 

[gost 159591]

Sto sam starija sve vise uvidjam koliko je covek nebitan, smesan i skoro pa beznacajan. A nekad sam sebi prvoj pridavala toliku vaznost da sam se smatrala krivom i zasluznom za sve.
Kriva sam sebi bila sto sam se desila tu i tu sto sam ostala tamo i tamo i sto sam pogledala onamo. Kriva sto sam kasno nesto odlucila ili sto sam rano ustala nekog tamo jutra. Kriva sto sam cutala, kriva sto sam bezala, kriva sto sam to sto sam.
Zasluzna sto sam prezivela, zasluzna sto sam rodila decu, zasluzna sto su zdravi i lepi i dobri, zasluzna sto smo se podigli iz blata, zasluzna sto me vole, zasluzna sto sam ocuvala brak, sto imam posao, zasluzna sto smo letovali tu, a zimovali tamo, zasluzna sto imam, mogu, hocu. Ma kako da ne?!

A koliko je realno u svemu tome moje krivice i zasluge???
Po mom misljenju sasvim malo. Sve je to mozaik i za dobro i za lose treba da se sloze kockice. Mnogo, malih, neprimetnih a vaznih kockica. Mi smo samo jedna od njih.

 

[Hellen]

Потребно је да и другим корисницима дате репутацију пре него што је поново доделите кориснику **-katarina-**.

 

[Butterfly effect]

Sto sam starija sve vise uvidjam koliko je covek nebitan, smesan i skoro pa beznacajan. A nekad sam sebi prvoj pridavala toliku vaznost da sam se smatrala krivom i zasluznom za sve.
Kriva sam sebi bila sto sam se desila tu i tu sto sam ostala tamo i tamo i sto sam pogledala onamo. Kriva sto sam kasno nesto odlucila ili sto sam rano ustala nekog tamo jutra. Kriva sto sam cutala, kriva sto sam bezala, kriva sto sam to sto sam.
Zasluzna sto sam prezivela, zasluzna sto sam rodila decu, zasluzna sto su zdravi i lepi i dobri, zasluzna sto smo se podigli iz blata, zasluzna sto me vole, zasluzna sto sam ocuvala brak, sto imam posao, zasluzna sto smo letovali tu, a zimovali tamo, zasluzna sto imam, mogu, hocu. Ma kako da ne?!

A koliko je realno u svemu tome moje krivice i zasluge???
Po mom misljenju sasvim malo. Sve je to mozaik i za dobro i za lose treba da se sloze kockice. Mnogo, malih, neprimetnih a vaznih kockica. Mi smo samo jedna od njih.

Ali odlucujuca

 

[koto]

ma kakvi..
ali dobro, tvoje godine ti daju pravo da mislis tako.
nama nase godine daju neke druge vizure.

 

[Alisa u zemlji čuda]

Ma ja sam živi primer da naši životi nisu u našim rukama nego u onome ko deli karte.
Nikad u životu nisam mislila više od 2 sekunde, koliko mi treba da registrujem nešto. Ili bolje da kažem, nisam mislila uopšte.
Ja sve radim instinktivno, tj.ubeđena sam da me čuva onaj gore.
Al' kad mu dojadim, onda sam se s.******...

 

[Earring]

Juce na temi procitah brdo slicnih stavova u jednom pravcu,a to je nesto sto sam svojevremeno primetila i na dipu na temi o monogamiji- stav da smo mi zene krive za sopstvene razvode, nesrece i neuspehe,i taj stav dolazi cesce od zena Naravno da smatram da je svako kovac svoje srece,i da svi mi krojimo svoje sudbine i zivote,ali isto tako mislim da na zivot ne uticemo koliko bi zelele. Da li neke svoje ne tako svetle zivotne momente shvatate kao visu silu,splet okolnosti ili ljudski faktor? I kada ste u zivotu napravile pogresnu procenu?

Malo sam zatecena pitanjem, zato sto ne smatram da je bilo koji moj izbor u zivotu bio pogresan
On je u tom trenutku bio najbolji moguci, jednostavno sam naucila da stojim iza svojih odluka cak i kada mnogi misle da gresim
Da, pravila sam mnogo gluposti u zivotu, koje su bile uslovljene mojim pogresnim poimanjem zivoza i ljudi
Valjda vremenom steknes realniju sliku o svemu, tek kada se malo i opeces
Prezivela sam uvrede, podsmehe iza ledja, mrznju, strast, neprimerene ekscese, i mnogo jos kojekakvih stvari, ali to su bili moji izbori, delo moje licnosti, mojih pogleda na zivot
Niko drugi mi nije kriv za ono sto mi se desava ili se desavalo, sve je uskladu s tim kakva sam ja i ko sam
I na kraju, ako sve pogledam, iza mene je veliko zivotno isdkustvo, a moji izbori, iako mnogima deluju pogresno, za mene su pravi, a to je jedino vazno

 

[ZvezdanKa]

Ja ne zelim o tome da razmisljam da psotoji visa sila...jer iako to pateticno zvuci...previse truda, muke, energije sam ulagala u neke stvari koje mi se nikako nisu isplatile....jel treba d akzem da je za to kriva sudbina? Baka moja ima obicaj da kaze :"Najbolja si uvek u svemu bila, zasto ti se sve to desava?"....jel to sudbina, ili moji pogresni izbori, postupci i stavovi?

sklona sam da mislim daj e u pitanju moja greska...ako je sudbina, ne znam kako cu promeniti sve to.

edit:

okolnosti van moje moci jesu uticala na svet oko mene, ali ja sam se maximalno trudila sve to da prevazidjem i prenebregnem.
nisam uspela u potpunosti. mogu da kazem da za sada izgleda kao mnogo muke ni oko cega....a u buducnosti ko zna kako ce izgledatai...

 

[Butterfly effect]

ma kakvi..
ali dobro, tvoje godine ti daju pravo da mislis tako.
nama nase godine daju neke druge vizure.

o
Pa dobro, ali sto Earing rece da li onda uopste postoje pravi i pogresni izbori u zivotu?

 

[ZvezdanKa]

previse pateticno mi zvuci...nisam imala srece, a sve sam ucinila da mi bude dobro...mora biti da sam skrenula desno kod albukerkija...

a evo bas jutros sam se iznervirala, zato sto ce nezavisno od moje volje i zelje, nesto prilicno da mi zakomplikuje zivot...

 

[Violetna]

Juce na temi procitah brdo slicnih stavova u jednom pravcu,a to je nesto sto sam svojevremeno primetila i na dipu na temi o monogamiji- stav da smo mi zene krive za sopstvene razvode, nesrece i neuspehe,i taj stav dolazi cesce od zena Naravno da smatram da je svako kovac svoje srece,i da svi mi krojimo svoje sudbine i zivote,ali isto tako mislim da na zivot ne uticemo koliko bi zelele. Da li neke svoje ne tako svetle zivotne momente shvatate kao visu silu,splet okolnosti ili ljudski faktor? I kada ste u zivotu napravile pogresnu procenu?

Ne mislim da sve zavisi samo od nas. Kad sam pravila greške uglavnom je bio neverovatan splet okolnosti da sam u situaciju jednostavno morala da uđem.
Zašto se nekome dešava ovako, nekome onako, zavisi od odluka, ali i podsvesnih želja kojih nismo svesni, a verovatno i još mnogo čega drugog, neke stvari kao da ipak nismo sposobni da prozremo.

Krive za razvode ili ne, ima kada je ovako ili onako, ali bih rekla da mnogo faktora igra ulogu, a ne možemo biti baš savršena bića svesna svakog detalja. Pozitivna razmišljanja i stavovi je maksimum koji možemo dati od sebe, a ostalo zavisi od spoljašnjih faktora

 

[*Medena*]

Juce na temi procitah brdo slicnih stavova u jednom pravcu,a to je nesto sto sam svojevremeno primetila i na dipu na temi o monogamiji- stav da smo mi zene krive za sopstvene razvode, nesrece i neuspehe,i taj stav dolazi cesce od zena Naravno da smatram da je svako kovac svoje srece,i da svi mi krojimo svoje sudbine i zivote,ali isto tako mislim da na zivot ne uticemo koliko bi zelele. Da li neke svoje ne tako svetle zivotne momente shvatate kao visu silu,splet okolnosti ili ljudski faktor? I kada ste u zivotu napravile pogresnu procenu?

Jednom u zivotu jesam napravila pogresnu procenu. Iako on tvrdi da ja njega volela nisam, to nije tacno, jer jesam. Ja svakoga koga zavolim volim cisto. Zato tako i patim posle. Valjda zato sto ne volim iskreno, bice da je tako... Zavoleh nekoga ko je divna i pazljiva osoba. Ja se jednostavno nisam bila snasla. zatvorena sam i jako nepoverljiva, sve vagam i pazljiva sam jako. Oprezna. Verujem da je bilo veoma naporno njemu i da ga je mozda naprosto strpljenje izdalo. S jedne strane mogu da shvatim, sa druge opet ne, jer mi je trebalo samo to prokleto vreme da pokazem ono najbolje od sebe. Ono sto se od studljivosti moje i straha ne vidi u prvi mah vec samo u naznakama. Samim tim sam sebe predstavila u izdanju 20 % onoga sto ja znam, umem, kakva sam istinski. Sve se nekako i poklopilo, moja bolest moguca, nedostatak para, vremena i vidjanja. ne znam sta da misim. Od svega po malo. Na kraju je on rekao, da mu ja kazem sta i kako, i ja u tom trenutku nisam znala ni kako ni kuda, ni sta...Roditelji mi se razvode, treba da se selis, ne znas ni sta ni kuda, i hoces li se iopste seliti, zatim se razbolela mama, pa tetka, daj trci tamo, pa vamo, ionako opet sve spalo na mene. Ja bila rastrzana, uplakana, jednostavno nisam imala kome da placem, da se obratim, da pitam za savet..I jedan dan je hteo da se izjasnim kako i sta, kuda..i ja jednostavno sam u tom sveopstem haosu rekla, da ja njemu u takvoj sadasnjoj situaciji nemam sta da ponudim i ako mora da se negde izjasni zbog posla da jednostavno ja njemu ne mogu da obecam sta i gde, vec sam onako rezignirana i ocajna rekla, pa dobro ti onda formuiraj zivot bez mene, sta da ti kazem...I otada covek nije hteo da cuje bez mene. Sta da radim, krvo mi je, jer mi je i dan danas taj sveopsti haos i ne znam ni kuda cu ni sta cu, i niko naravno nema razumevanaj za to. pa naravno, sto bi pa imao? Svako gleda samo sebe, koji sam ja faktor pa nekome. Sto bi pa u zivotu se meni neko pa nasao i sacekao me, razumeo ili plakao samnom? Naravno da nece niko. Nermam prava da se ljutim. Krivo mi je samo sto nije hteo da me saceka i da me razume, jer ja nisam to sto on milsi da jesam, vec istinski dobro bice i samo maleno pile kome treba vremena da se otvori. To je shvaceno kao da se ja pretvaram, da zavlacim i sta god sam kasnije radila da ga razuverim u suprotno, nije vredelo. dal je visa sila ili nije..Pojma nemam. Nema tu vise sile ako neko ne zeli da me shvati i razume. Moze sila da bude koja hoce, ako je sila ljubavi i zelja da predjes ipak preko nekih stvari jer je neko vbredan toga, koja visa sila to moze da spreci, kazite mi? Nijedna. A kada nemas to razumevanje i zelju, kada vapis i molis i objasnjavas sve dok od poal umora i suza ne padnes vise, tada je li ti potrebna neka visa sila da samo potpomogne kraj ? Nije.

 

[(+ / + )]

Malo sam zatecena pitanjem, zato sto ne smatram da je bilo koji moj izbor u zivotu bio pogresan
On je u tom trenutku bio najbolji moguci, jednostavno sam naucila da stojim iza svojih odluka cak i kada mnogi misle da gresim
Da, pravila sam mnogo gluposti u zivotu, koje su bile uslovljene mojim pogresnim poimanjem zivoza i ljudi
Valjda vremenom steknes realniju sliku o svemu, tek kada se malo i opeces
Prezivela sam uvrede, podsmehe iza ledja, mrznju, strast, neprimerene ekscese, i mnogo jos kojekakvih stvari, ali to su bili moji izbori, delo moje licnosti, mojih pogleda na zivot
Niko drugi mi nije kriv za ono sto mi se desava ili se desavalo, sve je uskladu s tim kakva sam ja i ko sam
I na kraju, ako sve pogledam, iza mene je veliko zivotno isdkustvo, a moji izbori, iako mnogima deluju pogresno, za mene su pravi, a to je jedino vazno

U potpunosti se slazem sa tobom. I ja smatram da ne postoje pravi ili pogresni izbori. Postoje izbori za koje se mi opredeljujemo i obicno biramo one koji nam u tom trenutku najvise odgovaraju. Mislim da nasi izbori govore o nama samima, nikako ne o izabranim stvarima iliti ljudima.Kakvi su da su, nasi su i nikada se ne trebamo kajati zbog njih, jer oni u neku ruku vajaju nasu licnost.To sto jednog trenutka shvatimo da taj izbor nije vise ono sto smo mislili da je, ne znaci da trebamo posustati ili ne daj Boze kriviti sebe za nesto ( idemo dalje, u neke nove izbore ).
Jedino sto ne smemo sebi nikako dozvoliti to je da mi budemo izabrani, jer ta situacija nam otvara mogucnost kajanja posto nismo sami odlucivali o necemu o cemu smo trebali.Smatram da je jedini pogresan izbor dozvoliti sebi da budes izabran .