Није тачно да је Вера код Срба ствар ,,фолклора". То је гнусна подметачина. Код нас Срба Вера је до трагичног 20. века била реална и суштинска, Срби су били истински побожан народ, постоје сведочанства о томе. Погледај шта кажу старе средњевековне хронике о српској побожности, погледај историјске књиге о Србима до 20. века и видећеш да је наша Вера била искрена и суштинска. У 20. веку настаје пометња, нажалост. Погледај српске народне гусларске песме (које је обичан народ испевао и преносио са колена на колено), те песме су пуне Хришћанске садржине и сведоче да с Срби истински познавали Хришћнство и били побожни.
Било како било, Православље и Православна Црква јесу основ српске историје и националног идентитета. А не спорим да неко може бити Србин, а да не буде Хришћанин, али брате погледај реално: таквих је веома мало. Историја је показала да је већина оних која се одрекла Православља, одрекла се и Српства. То није моја измишљотина, већ историјска чињеница.
А ако се неко залаже за повратак духовних и моралних вредности које су засноване на Православној Вери, то не значи да он ту Веру ,,намеће" целом друштву. Црква има, како си и сам рекао, велики значај за српску историју и национални идентитет и заслужује значајно место у српској држави, не да доноси политичке одлуке, али да се њен став цени и да држава не дозволи бесрамна пљувања по Цркви (тако је, рецимо у Русији). Па у средњевековној Србији припадници других религија су слободно исповедали своју религију (под условом да не угрожавају Веру већинског српског народа), а ти страхујеш да ће данас неко некоме да ,,намеће" Православну Веру.
А што се тиче поверења: чини ми се да је СПЦ и даље институција која има највеће поверење грађана Србије. Црква, а после ње војска.
