Izbacite iz duše samosaželjenje

Razvodnik

Razvodnik

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
302
Izbacite iz duše samosaželjenje, tugu, mržnju prema drugima, bes, zavist, osećaj inferiornosti, strahove, izbacite iz glave sumanute, negativne misli kako nemate novca, kako nemate ljubavi, kako nemate sreće, kako nema budućnosti, jer vam sve to ne donosi nista dobro, već naprotiv, prouzrokovaće niz istih ružnih, žalosnih događaja, ljudi, osećanja, situacija... Nemojte uništavati stvari, nemojte mučiti životinje, ljude, nemojte mučiti i ubijati sebe u pojam. Budite srećni i zadovoljni onim što imate. Volite sebe takve kakvi jeste. Volite svoje unutrašnje biće i svoje telo. Imajte snove, imajte planove; to vam neće doneti nista loše. Naprotiv, vi ćete doživeti lepe, predivne stvari u životu. I nikoga nećete ugroziti. Imajte vere u sebe i svoje sposobnosti, jer svako od vas je poseban, veliki, voljen i srećan onoliko koliko zaista misli da jeste. Ne slušajte druge, i klonite se negativnih ljudi i situacija, i ne dozvolite da vam drugi oblikuju i kroje budućnost. Jerry Hicks je rekao: “Bog nam je dao život, ali nam nije dao uputstvo za upotrebu.” A ja kažem da život ne počinje od onog trena kada dođemo na ovaj svet u fizičkom obliku, jer mnogo toga nebitnog učimo u školi, a roditelji, okolina i sistem nam (svesno ili nesvesno) automatski usađuju negativne stavove o nama samima, o životu, o ljudima, o poslu i svemu ostalom. A TV i Internet nam ispiraju mozak i truju dušu do te mere da više ne znamo ni ko smo ni šta smo, niti šta želimo od života, nego samo znamo da životarimo, bez nekog konktretnog smisla ili cilja, i sve prepuštamo slučaju ili onome što ljudi zovu “sudbina” i onome što je “zapisano”. Shvatite da živimo u iluziji. Ništa nije apsolutno. Ne kukajte da nemate sreće. Sreća je u vama. Mi smo ti koji mogu da menjaju stvari na loše ili na bolje. A svaki čovek ima svoju svrhu i svoj san koji treba da sledi. Niko nas nije učio kako treba živeti, šta je sreća, šta je bitno za nas da bismo bili srećni... Ne kukajte i ne plačite nad prošlošću i neuspesima. Život počinje od onog momenta kad shvatite da ste živi, zdravi, puni entuzijazma, energije, ljubavi, hrabrosti... Život počinje onda kada preispitate sebe i shvatite šta želite od života, šta vas čini srećnim, šta su vaši snovi, a kada to shvatite - vi postajete veliki, jer samo vi imate sposobnost da pozitivnim, lepim mislima i osećanjima utičete na sve te bitne stvari i dopustite sreći i ljubavi da vam ispune srce. Ostavite prošlost iza sebe, krenite napred sa ogromnom verom i ljubavlju prema sebi, jer tako, jedino tako, možete nešto promeniti.
 
Razvodnik:
Izbacite iz duše samosaželjenje, tugu, mržnju prema drugima, bes, zavist, osećaj inferiornosti, strahove, izbacite iz glave sumanute, negativne misli kako nemate novca, kako nemate ljubavi, kako nemate sreće, kako nema budućnosti, jer vam sve to ne donosi nista dobro, već naprotiv, prouzrokovaće niz istih ružnih, žalosnih događaja, ljudi, osećanja, situacija... Nemojte uništavati stvari, nemojte mučiti životinje, ljude, nemojte mučiti i ubijati sebe u pojam. Budite srećni i zadovoljni onim što imate. Volite sebe takve kakvi jeste. Volite svoje unutrašnje biće i svoje telo. Imajte snove, imajte planove; to vam neće doneti nista loše. Naprotiv, vi ćete doživeti lepe, predivne stvari u životu. I nikoga nećete ugroziti. Imajte vere u sebe i svoje sposobnosti, jer svako od vas je poseban, veliki, voljen i srećan onoliko koliko zaista misli da jeste. Ne slušajte druge, i klonite se negativnih ljudi i situacija, i ne dozvolite da vam drugi oblikuju i kroje budućnost. Jerry Hicks je rekao: “Bog nam je dao život, ali nam nije dao uputstvo za upotrebu.” A ja kažem da život ne počinje od onog trena kada dođemo na ovaj svet u fizičkom obliku, jer mnogo toga nebitnog učimo u školi, a roditelji, okolina i sistem nam (svesno ili nesvesno) automatski usađuju negativne stavove o nama samima, o životu, o ljudima, o poslu i svemu ostalom. A TV i Internet nam ispiraju mozak i truju dušu do te mere da više ne znamo ni ko smo ni šta smo, niti šta želimo od života, nego samo znamo da životarimo, bez nekog konktretnog smisla ili cilja, i sve prepuštamo slučaju ili onome što ljudi zovu “sudbina” i onome što je “zapisano”. Shvatite da živimo u iluziji. Ništa nije apsolutno. Ne kukajte da nemate sreće. Sreća je u vama. Mi smo ti koji mogu da menjaju stvari na loše ili na bolje. A svaki čovek ima svoju svrhu i svoj san koji treba da sledi. Niko nas nije učio kako treba živeti, šta je sreća, šta je bitno za nas da bismo bili srećni... Ne kukajte i ne plačite nad prošlošću i neuspesima. Život počinje od onog momenta kad shvatite da ste živi, zdravi, puni entuzijazma, energije, ljubavi, hrabrosti... Život počinje onda kada preispitate sebe i shvatite šta želite od života, šta vas čini srećnim, šta su vaši snovi, a kada to shvatite - vi postajete veliki, jer samo vi imate sposobnost da pozitivnim, lepim mislima i osećanjima utičete na sve te bitne stvari i dopustite sreći i ljubavi da vam ispune srce. Ostavite prošlost iza sebe, krenite napred sa ogromnom verom i ljubavlju prema sebi, jer tako, jedino tako, možete nešto promeniti.
Kliknite za proširenje...
Sjajno. Jesi li razmišljao da napišeš knjigu?
Jes` da ih ima koliko oš, ali za razliku od njihovih 10 koraka do sreće i ostalih životnih zadovoljstva, uz nezaobilazno sreća je u nama samima i napunimo srca ljubavlju, ti skrati na sažetih 5 koraka, uz primamljiv slikovni tutorijal na početku knjige. Možeš da smisliš i odgovarajući slogan, nešto tipa.... "dok za stomak pravite minut pire, spoznaja ka putu sreće vam u dušu navire".

Ako ti se moj predlog ne dopadne ili pomisliš da nisam ozbiljna, ne daj se zbuniti.
I onako smo instant društvo koje u proseku ima slab kapacitet za bilo šta više od tog instant skuvanog sažvakanog pirea i psiho eliksira džepne psihologije što vrište sa stranica "Tajni", "Samospoznaja" i ostalih otkrovenja. Pa kad mogu drugi, što ne bi i ti?
 
Poslednja izmena:
Inspirativno zaista, i manje-vise ljudi preuvelicavaju svoje probleme i ne vide one sitne male i lepe stvari koje cine zivot lepim. Imaju krov nad glavom, porodicu, imaju sta da jedu, toplo im je, ali puka egzistencija nije dovoljna.

A mislim da je lako gledati zivot pozitivno i lepo, biti srecan, kada imas nekog mira, ali kada udare stvarno teski problemi i nesrece onda je gadno.
Ja se divim ljudima koji i u takvim teskim trenucima ne klonu, vec idu dalje, vide nesto dobro i pozitivno i koji ne gube nadu, ali za to treba biti jaka licnost i volja.
 
Lako je prihvatiti ulogu zrtve i patiti i tugovati.
Trener mi je govorio da lak put nije dobar put, i da kada imam izbora uvek biram tezi. Svaki put kada ga nisam poslusao pokajao sam se.
Tesko je prihvatiti probleme kao svoje, dati im ime, i rvati se sa njima.
............................................................................

Lako je sedeti u uglu i patiti. Tu je i izgovor, i opravdanje, i alibi, i razlog, i krivac... al koga zabole?

Treba poci tezim putem. Tesko je ziveti. Tesko je primati udarce. Tesko je stradati. Tesko je voleti. Tesko je ustati posle udarca. Ali je vredno, donosi plodove.
 
Poslednja izmena:
hakim bej:
Lako je prihvatiti ulogu zrtve i patiti i tugovati.
Trener mi je govorio da lak put nije dobar put, i da kada imam izbora uvek biram tezi. Svaki put kada ga nisam poslusao pokajao sam se.
Tesko je prihvatiti probleme kao svoje, dati im ime, i rvati se sa njima.
............................................................................

Lako je sedeti u uglu i patiti. Tu je i izgovor, i opravdanje, i alibi, i razlog, i krivac... al koga zabole?

Treba poci tezim putem. Tesko je ziveti. Tesko je primati udarce. Tesko je stradati. Tesko je voleti. Tesko je ustati posle udarca. Ali je vredno, donosi plodove.
Kliknite za proširenje...

Tugovanje i patnja nije isto što i samosažaljevanje.

Tuguješ kad izgubiš nekog, patiš kad te neko izneveri.
Sebe žališ uglavnnom kad shvatiš da si ispao budala.
Pa možda ni onda, više si na sebe besan.

Samosažaljevanje je za bespomoćne kmekavce...
Treba ih ostaviti nek kmeče, nek sede u uglu dok
ponovo ne skupe snagu da se pridignu.
Ne treba im pružati ruku.
Možda će jednom shvatiti da će biti žrtve samo dok
na to pristaju.

A zašto birati teži put?
Zar pamet ne služi tebi, da ti olakša ?
Život je pun prepreka,dovoljno teških, nekad i suviše.

Uvek biraj lakši put.
Čuvaj snagu.
Ne znaš šta te sutra čeka.
 
dosadno je ici linijom manjeg otpora.. a i nista posebno ne saznas ni o sebi ni o tome kako funkcionise svet. ako je nekome zadovoljstvo da ide tako mirno i ignorantno kroz zivot, to je onda ok, ali nije svima i ja sam do sad uvek birala tezi put, ali je zato sve na kraju mnogo sladje bilo, a i izasla sam iz svega sa vecim objektivnim znanjem o tome sta mogu.
 
***Saint***:
dosadno je ici linijom manjeg otpora.. a i nista posebno ne saznas ni o sebi ni o tome kako funkcionise svet. ako je nekome zadovoljstvo da ide tako mirno i ignorantno kroz zivot, to je onda ok, ali nije svima i ja sam do sad uvek birala tezi put, ali je zato sve na kraju mnogo sladje bilo, a i izasla sam iz svega sa vecim objektivnim znanjem o tome sta mogu.
Kliknite za proširenje...



voli mala u nekošeno :mrgreen:
 
Kada bi zivot bio cvetna basta i prostor posut duginim bojama, bez briga, problema, zamki, bez muka, bez padova i tuga, nesreca, siromastva, gladi, bolesti, ratova...itd itd itd itd itd onda bi ono sto pise u uvodnom postu i moglo da se sprovede. Al, s obzirom da je svakodnevni zivot za na planeti Zemlji za mnoge ljude nesto sasvim drugo: surova realnost, onda mislim da je nekako iluzorno pricati u kontekstu nekakvih pretparackih 'self-help' mantri, koje sugerisu kako navodno 'snaga duha i volje' ili ne znam 'vere i nade' boji sve u ruzicasto i svi problemi nestaju'. Ili ce kao navodno izgledati 'ruzicastije'. Uz to mislim da je neumesno(koliko god da je dobronamerno) davati preporuke kao 'budite jaki i jbg trpite sa osmehom i neiscrpnom ljubavlju zlo koje vas snadje'. To me podseca na one motivacione religijske opsene(raznoraznih motivacionih govornika) i psihoanalize povezane na religijska ucenja, koje ljudima savetuju trpna stanja sa osmehom na licu. Umesto da ljude motivisu da menjaju svet na bolje da ga prepravljaju preuredjuju, da ga svi ajedno preuredimo da bude lepse i laske za zivot, savetuje se trpno stanje uz osmeh na licu. Po mom misljenju takve savete daju oni kojima je uglavnom sve potaman pa naprosto po malo i maglu prodaju, jer uglavnom po onoj narodnoj 'siti gladnima ne veruju'. Budimo posteni i recimo: samo potpuno ostvaeni ljudi nemaju razloga za negativne emocije, oni kojima su ili zivotne okolnosti takve da im je sto se kaze 'upala sekira u med' ili su eto uspeli da ostvare sve(ili vecinu) od zelja, ambicija koje su imali. Pored njih, tu su i oni koji su na neki nacin mazohisti(bez namere da se iko nadje prozvanim ili uvredjenim) pa u trpnom stanju vide ruzicaste boje umesto onakve kakve jesu: sive. Pa onda kao savetuju sa nekakvih orfejskih visina pantenoske mudrosti da je kao eto trpno stanje nesto sto bi trebali da prihvatimo kao 'blagoslov', kao 'jacanje duha'. U stilu:'cuti, trpi, budi zadooljan, izbaci sve lose emocije, ma kakvo god s..nje da te snadje, i zivi uvek uz osmeh na licu, sa takvim trpmim stanjem i sl. Svaka cast i postovanje, svako ima pravo na svoje stavove, ali meni takvi stavovi i saveti i takve mudrosti i nisu bas uvek nesto bliski. Narocito ne da 'covek treba da izbaci sve negativne emocije prema necemu sto trpi, da trpi i da pritom kao menja sebe na bolje'. Tesko da u trpljenju nevolje ima neceg 'dobrog'. Mozda po necijem misljenju i ima...al moje misljenje je ipak suprotno: Covek bi trebao da prilagodjava svet sebi, da prilagodjava uslove zivota sebi, a ne sebe svetu, ili sebe uslovima zivota. Barem ne ovakvom kakav jeste. Mislim, da se razumemo, treba se truditi biti pozitivan, al ne tako sto cemo prihvatiti trpno stanje i stanju se prilagodjavati, vec tako sto cemo Zeleti da menjamo. Tako sto cemo pre svega menjati ono sto am se ne svidja i pokretati zajednicke inicijative da se menja i promeni ono sto nas cini nesrecnim. Kao sto je Karl Marx zapisao: "svet i antagonizme u njemu nije dovoljno samo objasniti, vec treba pristupiti i dijalektickom sagledavanju za mogucnost njegove promene, korenite, sustinske, revolucionarne promene'. Mozda Marx i nema direktne veze sa ovom temom, al njegova misao ipak ima veze, jer ukazuje na to da je stanje u mikro svetu cestu posledica sireg stanja u makro svetu. Sto se tice samosazaljenja, ne treba se samosazaljevati, ali ne treba ni opravdavati one okolnosti koje muce ljude i koje ih realno i dovode u stanje beznadja. Dakle: ne trpeti i u trpnom stanju 'jacati duh', vec se boriti. Al ne tako sto ce se pozivati na kompromis sa svetom koji truli, koji svakodnevno stvara uslove za beznadje ljudi, vec: izmeniti ono sto ne valja, sto je dotrajalo, trulo, retrogradno, sto koci napredak, i graditi nove drugacije odnose. Uopste odnose, ekonomske, politicke, drustvene, pa do medjuljudskih. Ako svet napravimo boljim mestom za zivot, svakodnevni zivot, onda ce biti manje razloga za negativne emocije, u dusama ljudi. U tom kontekstu negativne emocije nas podsecaju na ono sto nam se ne dopada, sto nam smeta i sto nas pritiska. I sto bismo zeleli da nestane. Da nestane to trpno stanje. Da ne mora da se trpi.

Dalje, nacelno o pozitivnom stavu. Poziivni stav nije moguce imati uvek. Iz svih onih prethodno nabrojanih razloga, koji pritiskaju svakodnevni zivot ljudi. Ako iz duse otstranimo one tzv negativne emocije(koje su po mom misljenju sasvim razumljive rakcije kada se ljudima dogadja lose), otkidamo i deo duse, prestajemo biti celina, ljudska celina slojevita. Ako pak covek zeli recimo da postigne ono sto se sugerise u uvodnom postu, onda bi trebalo da amputira sve zivotne zelje, sve strasti, sva htenja, ocekivanja, dakle da potone nekakvo transcendentalno stanje slicno nirvani i kao onda se to naziva 'prosvetljenjem'. Po mom misljenju pak, to vodi u neosetljivost u ravnodusnost, otupelost. Ljudima je po mom misljenju i prirodom dato da imaju i ventile kroz i negativne emocije, bi se praznili, od svega onog loseg nagomilanog. Bas kao sto je to recimo Fridrih Niche ispravno primetio.
 
Poslednja izmena:
hakim bej:
Lako je prihvatiti ulogu zrtve i patiti i tugovati.
Trener mi je govorio da lak put nije dobar put, i da kada imam izbora uvek biram tezi. Svaki put kada ga nisam poslusao pokajao sam se.
Tesko je prihvatiti probleme kao svoje, dati im ime, i rvati se sa njima.
............................................................................

Lako je sedeti u uglu i patiti. Tu je i izgovor, i opravdanje, i alibi, i razlog, i krivac... al koga zabole?

Treba poci tezim putem. Tesko je ziveti. Tesko je primati udarce. Tesko je stradati. Tesko je voleti. Tesko je ustati posle udarca. Ali je vredno, donosi plodove.
Kliknite za proširenje...

Donosi i ostecenje zdravlja ako taj tezi put dugo traje.
 
GhostRider77:
Kada bi zivot bio cvetna basta i prostor posut duginim bojama, bez briga, problema, zamki, bez muka, bez padova i tuga, nesreca, siromastva, gladi, bolesti, ratova...itd itd itd itd itd onda bi ono sto pise u uvodnom postu i moglo da se sprovede. Al, s obzirom da je svakodnevni zivot za na planeti Zemlji za mnoge ljude nesto sasvim drugo: surova realnost, onda mislim da je nekako iluzorno pricati u kontekstu nekakvih pretparackih 'self-help' mantri, koje sugerisu kako navodno 'snaga duha i volje' ili ne znam 'vere i nade' boji sve u ruzicasto i svi problemi nestaju'. Ili ce kao navodno izgledati 'ruzicastije'. Uz to mislim da je neumesno(koliko god da je dobronamerno) davati preporuke kao 'budite jaki i jbg trpite sa osmehom i neiscrpnom ljubavlju zlo koje vas snadje'. To me podseca na one motivacione religijske opsene(raznoraznih motivacionih govornika) i psihoanalize povezane na religijska ucenja, koje ljudima savetuju trpna stanja sa osmehom na licu. Umesto da ljude motivisu da menjaju svet na bolje da ga prepravljaju preuredjuju, da ga svi ajedno preuredimo da bude lepse i laske za zivot, savetuje se trpno stanje uz osmeh na licu. Po mom misljenju takve savete daju oni kojima je uglavnom sve potaman pa naprosto po malo i maglu prodaju, jer uglavnom po onoj narodnoj 'siti gladnima ne veruju'. Budimo posteni i recimo: samo potpuno ostvaeni ljudi nemaju razloga za negativne emocije, oni kojima su ili zivotne okolnosti takve da im je sto se kaze 'upala sekira u med' ili su eto uspeli da ostvare sve(ili vecinu) od zelja, ambicija koje su imali. Pored njih, tu su i oni koji su na neki nacin mazohisti(bez namere da se iko nadje prozvanim ili uvredjenim) pa u trpnom stanju vide ruzicaste boje umesto onakve kakve jesu: sive. Pa onda kao savetuju sa nekakvih orfejskih visina pantenoske mudrosti da je kao eto trpno stanje nesto sto bi trebali da prihvatimo kao 'blagoslov', kao 'jacanje duha'. U stilu:'cuti, trpi, budi zadooljan, izbaci sve lose emocije, ma kakvo god s..nje da te snadje, i zivi uvek uz osmeh na licu, sa takvim trpmim stanjem i sl. Svaka cast i postovanje, svako ima pravo na svoje stavove, ali meni takvi stavovi i saveti i takve mudrosti i nisu bas uvek nesto bliski. Narocito ne da 'covek treba da izbaci sve negativne emocije prema necemu sto trpi, da trpi i da pritom kao menja sebe na bolje'. Tesko da u trpljenju nevolje ima neceg 'dobrog'. Mozda po necijem misljenju i ima...al moje misljenje je ipak suprotno: Covek bi trebao da prilagodjava svet sebi, da prilagodjava uslove zivota sebi, a ne sebe svetu, ili sebe uslovima zivota. Barem ne ovakvom kakav jeste. Mislim, da se razumemo, treba se truditi biti pozitivan, al ne tako sto cemo prihvatiti trpno stanje i stanju se prilagodjavati, vec tako sto cemo Zeleti da menjamo. Tako sto cemo pre svega menjati ono sto am se ne svidja i pokretati zajednicke inicijative da se menja i promeni ono sto nas cini nesrecnim. Kao sto je Karl Marx zapisao: "svet i antagonizme u njemu nije dovoljno samo objasniti, vec treba pristupiti i dijalektickom sagledavanju za mogucnost njegove promene, korenite, sustinske, revolucionarne promene'. Mozda Marx i nema direktne veze sa ovom temom, al njegova misao ipak ima veze, jer ukazuje na to da je stanje u mikro svetu cestu posledica sireg stanja u makro svetu. Sto se tice samosazaljenja, ne treba se samosazaljevati, ali ne treba ni opravdavati one okolnosti koje muce ljude i koje ih realno i dovode u stanje beznadja. Dakle: ne trpeti i u trpnom stanju 'jacati duh', vec se boriti. Al ne tako sto ce se pozivati na kompromis sa svetom koji truli, koji svakodnevno stvara uslove za beznadje ljudi, vec: izmeniti ono sto ne valja, sto je dotrajalo, trulo, retrogradno, sto koci napredak, i graditi nove drugacije odnose. Uopste odnose, ekonomske, politicke, drustvene, pa do medjuljudskih. Ako svet napravimo boljim mestom za zivot, svakodnevni zivot, onda ce biti manje razloga za negativne emocije, u dusama ljudi. U tom kontekstu negativne emocije nas podsecaju na ono sto nam se ne dopada, sto nam smeta i sto nas pritiska. I sto bismo zeleli da nestane. Da nestane to trpno stanje. Da ne mora da se trpi.

Dalje, nacelno o pozitivnom stavu. Poziivni stav nije moguce imati uvek. Iz svih onih prethodno nabrojanih razloga, koji pritiskaju svakodnevni zivot ljudi. Ako iz duse otstranimo one tzv negativne emocije(koje su po mom misljenju sasvim razumljive rakcije kada se ljudima dogadja lose), otkidamo i deo duse, prestajemo biti celina, ljudska celina slojevita. Ako pak covek zeli recimo da postigne ono sto se sugerise u uvodnom postu, onda bi trebalo da amputira sve zivotne zelje, sve strasti, sva htenja, ocekivanja, dakle da potone nekakvo transcendentalno stanje slicno nirvani i kao onda se to naziva 'prosvetljenjem'. Po mom misljenju pak, to vodi u neosetljivost u ravnodusnost, otupelost. Ljudima je po mom misljenju i prirodom dato da imaju i ventile kroz i negativne emocije, bi se praznili, od svega onog loseg nagomilanog. Bas kao sto je to recimo Fridrih Niche ispravno primetio.
Kliknite za proširenje...

Nemam komentar.

Zamolio bih te samo da pises cesce.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Urwald
Izopštavanje iz društva
2 3
Odgovora
50
Pregleda
1.087
Bodulica
Bodulica
B
Osvrt iz mog ugla: Psihologija, postmodernizam i problem u diskursu na forumu
Odgovora
7
Pregleda
135
Svetozar ot Ružičić
Svetozar ot Ružičić
Kulišić
Oni koji ne postave ova 3 pitanja ostaju u vezi iz navike
Odgovora
12
Pregleda
325
PogledSProzora
PogledSProzora

Back
Top