- Poruka
- 393.220
Osim stalne panike od prljavih ruku, simptomi opsesivno-kompulzivnog poremećaja su strah od lične agresije i od nereda, ali i opsednutost neprihvatljivim seksualnim željama
„Volim kad mi je čisto”, rečenica je koju neki ljudi često izgovaraju. Kada je to prečesto, međutim, moguće je da je reč o opsesivno-kompulzivnom poremećaju,
Ovakav poremećaj, uprkos ovoj čestoj rečenici, ne znači preteranu urednost, već ponavljanje te sentence samo može da ukaže na psihološki problem.
Jer opsesivno-kompulzivni spada u anksiozne poremećaje koje karakterišu neprijatne, ponavljajuće misli, nekada i zastrašujuće, kao i ritualna ponašanja.
Opsesivni simptomi karakteristični za ovaj poremećaj upravo su dugotrajno ponavljajuće i prisilne misli.
Većina osoba koje imaju takve misli, kaže, uglavnom prepoznaje da su one preterane i besmislene, ali uprkos tome ne uspeva da im se odupre.
Kao posledica – opsesije opstaju. Sadržaj takvih razmišljanja je često veoma uznemiravajući i neprijatan za onoga ko ih doživljava.
Svako od nas ima nekada opsesivne misli, ali kada je to stalna patnja ili uverenje da je to jedini način života, prvi korak u pomoći je prepoznavanje problema.
U lečenju čiji je cilj da se opsesije prihvate kao misli koje nemaju moć, važna je pomoć porodice.
„Volim kad mi je čisto”, rečenica je koju neki ljudi često izgovaraju. Kada je to prečesto, međutim, moguće je da je reč o opsesivno-kompulzivnom poremećaju,
Ovakav poremećaj, uprkos ovoj čestoj rečenici, ne znači preteranu urednost, već ponavljanje te sentence samo može da ukaže na psihološki problem.
Jer opsesivno-kompulzivni spada u anksiozne poremećaje koje karakterišu neprijatne, ponavljajuće misli, nekada i zastrašujuće, kao i ritualna ponašanja.
Opsesivni simptomi karakteristični za ovaj poremećaj upravo su dugotrajno ponavljajuće i prisilne misli.
Većina osoba koje imaju takve misli, kaže, uglavnom prepoznaje da su one preterane i besmislene, ali uprkos tome ne uspeva da im se odupre.
Kao posledica – opsesije opstaju. Sadržaj takvih razmišljanja je često veoma uznemiravajući i neprijatan za onoga ko ih doživljava.
Svako od nas ima nekada opsesivne misli, ali kada je to stalna patnja ili uverenje da je to jedini način života, prvi korak u pomoći je prepoznavanje problema.
U lečenju čiji je cilj da se opsesije prihvate kao misli koje nemaju moć, važna je pomoć porodice.