Beнеција ... ''град мостова и канала'' је испунио очекивања и оно што ме је на првом кораку одушевило, то је да није истина да има превише туриста, а први дан је био недеља. Ја сам очекивао да ће то бити лудница као у прашкој улици Карлова која излази на Карлов мост.
Другу ствар коју сам очекивао је фамозни смрад устајале воде, оносно баре о којој говоре сви ... и они који су посетили острво и они који нису, али ја то нисам осетио, чак шта више дуж Riva dei Sette Martiri, дакле при крају острва уз обалу понекад би поветарац донео и типичан мирис јадранског мора.
Север Венеције, дакле Cannaregio ми није оставио неки утисак првог дана, али другог дана смо зашли мало дубље и схватио сам да је то права Венеција, без туриста, само житељи који не знам како успевају да живе и организују се поред нас који их окупирамо сваког дана. Ту смо налазили свој мир у Венецији, савршено за пикник.
Издвојио бих и Castello, тај део острва је такође лепо украшен парковима.
Највеће изненађење је да нису у праву они које тврде да је за Венецију довољан један дан, евентуално два. Мени је било потребно 3 дана, што значи да нисам имао дан вишка да посетим остала мања острва Giudecca, Мурано и Бурано.
Замимљиво је да они који желе да изнајме смештај на самом острву нуде делимичну заблуду да туристи много губе ако изнајме смештај ван острва, јер на тај начин никада неће осетити у потпуности дух Венеције.
Пошто нисам видео рађање јутра, вероватно су делом у праву, али није ми био проблем да сачекам прво вече, жељно чекајући да видим као изгледа Венеција ноћу.
Е тада сам открио мрачну страну Венеције. :shock:
21:40 одједном као да сви осим нас знају да је неки ''полицијски час'', фајронт, глуво доба ноћи када последњи бус вампирац ти бежи испред носа ... па да се не лажемо помислио сам и на вампире.
Одједном све те живе улице су почеле да се гуше у полутами. Сиромашно осветљени трг Сан Марко, понеки бар и то је то ... остало мркли мрак.
Питамо се да није последњи бус отишао... и само да не не изда навигација, јер ми се чини да би вечно лутали у лавиринту Венеције, која баш због тога и чини ово место посебним.