Gost
kao što sam obećao !
Analiza Mt.4:1-111. Isus je bio "poput nas iskušavan svime" (Jev.4:15), i: "svakoga napastuje njegova požuda koja ga privlači i mami" (Jak.1:14). Mi smo kušani od "đavola" naših vlastitih požuda ili zlih želja, tako je bio i Isus. Mi nismo kušani od nekog zlog bića koje se odjednom pojavi kraj nas i potiče na greh – greh i iskušenja dolaze "iznutra, iz srca čovečijeg" (Mk.7:21).
2. Iskušenja se očito ne mogu uzeti doslovno:-
§ Mt.4:8 implicira da je Isus bio odveden na visoku goru da vidi sva kraljevstva sveta i njihovu buduću slavu "odjednom" (Lk.4:5). Ne postoji gora dovoljno visoka da se vidi celi svet. I zbog čega bi visina gore omogućila Isusu da vidi kakav bi svet bio u budućnosti? Kako je zemlja okrugla, ne postoji nijedna tačka na njenoj celoj površini odakle bi neko mogao ikad videti sve delove sveta odjednom.
§ Jedno upoređivanje Mt.4 i Lk.4 pokazuje da su iskušenja opisana različitim redom. Mk.1:13 veli da je Isus bio "u pustinji četrdeset dana, gde ga je iskušavao sotona", dok Mt.4:2-3 kaže da "propostivši četrdeset dana… pristupi (mu) napasnik (sotona)". Budući da Pismo ne može sebi protivrečiti, možemo zaključiti da su se ova ista iskušenja ponavljala. Iskušenje da pretvori kamenje u hleb je očigledan primer. Ovo bi se lepo složilo kad bi se ova iskušenja pojavljivala unutar Isusove svesti. Biti naše prirode, nedostatak hrane bi ga pogodio psihički kao i fizički, i tako bi njegova svest lako počela zamišljati stvari. Samo nekoliko dana bez hrane može dovesti do delirijuma (up. 1Sam.30:12). Sličnost između vekne hleba i kamena je spomenuta od Isusa u Mt.7:9, i nesumnjivo te slike su često spajale u njegovoj izmučenoj svesti – iako uvek dovedeni pod hitru kontrolu s njegovim sećanjem Reči.
§ Isus je verovatno kazao piscima evanđelja za svoja iskušenja, i kako bi nam predočio rečima intenzitet onoga šta je pretrpeo, mogao je koristiti figurativan pristup viđen u Mt.4 i Lk.4.
§ Izgleda neverovatno da je đavo vodio Isusa kroz pustinju i ulicama Jerusalima i onda se zajedno popeše na vrh hrama, i sve to na pogled radoznalih Jevreja. Josip ne pravi nikakav zapis da se tako šta dogodilo, verovatno bi tako nešto prouzrokovalo poveću strku. Slično ako su ova iskušenja nastala nekoliko puta za tih četrdeset dana kao i na kraju tog perioda (najmanje dvaput, budući da ih Matej i Luka imaju različitim redom), kako bi Isus imao vremena da ode (đavo je "odveo" Isusa tamo) na najbližu visoku goru (koja bi bila Hermon na dalekom severu Izraela), uspe se na vrh i ponovo siđe, vrati se u pustinju i onda sve to ponovi? Sva njegova iskušenja su se dogodila u pustinji – on je tamo bio četrdeset dana, sve vreme kušan đavolom (koji ga ostavi na kraju Mt.4:11). Ako je Isus bio kušan đavolom svakog dana, i iskušenja se događala samo u pustinji, onda sledi da Isus nije mogao napustiti pustinju da ode u Jerusalim ili putuje do visoke gore. Stoga ove se stvari nisu mogle dogoditi doslovno.
§ Ako je đavo fizička osoba koja nema nikakav obzir za Božiju Reč i koji je zainteresovan navoditi ljude na greh, onda zašto bi mu Isus citirao Pismo da ga savlada? Prema narodnom gledištu, ovo ne bi oteralo đavola. Primeti da je svaki put Isus citirao biblijski pasus. Ako je đavo bio zle želje unutar Isusova srca, onda je razumljivo da time što je imao Reč u svom srcu i sećajući se nje, mogao je savlađivati te zle želeje. Ps.119:11 je tako relevantan da verovatno posebno prorica doživljaje Hrista u pustinji: " U srce svoje zatvorio sam riječ tvoju, da ti ne griješim".
§ Mt.4:1 kaže "Duh odvede Isusa u pustinju da ga đavo kuša". Ovo je bio Duh Božiji koji tek što mu je darivan (3:16). Bilo bi izvanredno nešto da Božiji Duh vodi Isusa u pustinju kako bi bio kušan od nadljudskog bića koje je protivno Bogu.
Logično
U čemu je čudo i uspeh Boga Isusa da se odupre djavolu koji mu nudi kraljevstva koja su ionako njegova .
Vrlo loša neobjašnjiva teorija!
Pozdrav :wink:
Analiza Mt.4:1-111. Isus je bio "poput nas iskušavan svime" (Jev.4:15), i: "svakoga napastuje njegova požuda koja ga privlači i mami" (Jak.1:14). Mi smo kušani od "đavola" naših vlastitih požuda ili zlih želja, tako je bio i Isus. Mi nismo kušani od nekog zlog bića koje se odjednom pojavi kraj nas i potiče na greh – greh i iskušenja dolaze "iznutra, iz srca čovečijeg" (Mk.7:21).
2. Iskušenja se očito ne mogu uzeti doslovno:-
§ Mt.4:8 implicira da je Isus bio odveden na visoku goru da vidi sva kraljevstva sveta i njihovu buduću slavu "odjednom" (Lk.4:5). Ne postoji gora dovoljno visoka da se vidi celi svet. I zbog čega bi visina gore omogućila Isusu da vidi kakav bi svet bio u budućnosti? Kako je zemlja okrugla, ne postoji nijedna tačka na njenoj celoj površini odakle bi neko mogao ikad videti sve delove sveta odjednom.
§ Jedno upoređivanje Mt.4 i Lk.4 pokazuje da su iskušenja opisana različitim redom. Mk.1:13 veli da je Isus bio "u pustinji četrdeset dana, gde ga je iskušavao sotona", dok Mt.4:2-3 kaže da "propostivši četrdeset dana… pristupi (mu) napasnik (sotona)". Budući da Pismo ne može sebi protivrečiti, možemo zaključiti da su se ova ista iskušenja ponavljala. Iskušenje da pretvori kamenje u hleb je očigledan primer. Ovo bi se lepo složilo kad bi se ova iskušenja pojavljivala unutar Isusove svesti. Biti naše prirode, nedostatak hrane bi ga pogodio psihički kao i fizički, i tako bi njegova svest lako počela zamišljati stvari. Samo nekoliko dana bez hrane može dovesti do delirijuma (up. 1Sam.30:12). Sličnost između vekne hleba i kamena je spomenuta od Isusa u Mt.7:9, i nesumnjivo te slike su često spajale u njegovoj izmučenoj svesti – iako uvek dovedeni pod hitru kontrolu s njegovim sećanjem Reči.
§ Isus je verovatno kazao piscima evanđelja za svoja iskušenja, i kako bi nam predočio rečima intenzitet onoga šta je pretrpeo, mogao je koristiti figurativan pristup viđen u Mt.4 i Lk.4.
§ Izgleda neverovatno da je đavo vodio Isusa kroz pustinju i ulicama Jerusalima i onda se zajedno popeše na vrh hrama, i sve to na pogled radoznalih Jevreja. Josip ne pravi nikakav zapis da se tako šta dogodilo, verovatno bi tako nešto prouzrokovalo poveću strku. Slično ako su ova iskušenja nastala nekoliko puta za tih četrdeset dana kao i na kraju tog perioda (najmanje dvaput, budući da ih Matej i Luka imaju različitim redom), kako bi Isus imao vremena da ode (đavo je "odveo" Isusa tamo) na najbližu visoku goru (koja bi bila Hermon na dalekom severu Izraela), uspe se na vrh i ponovo siđe, vrati se u pustinju i onda sve to ponovi? Sva njegova iskušenja su se dogodila u pustinji – on je tamo bio četrdeset dana, sve vreme kušan đavolom (koji ga ostavi na kraju Mt.4:11). Ako je Isus bio kušan đavolom svakog dana, i iskušenja se događala samo u pustinji, onda sledi da Isus nije mogao napustiti pustinju da ode u Jerusalim ili putuje do visoke gore. Stoga ove se stvari nisu mogle dogoditi doslovno.
§ Ako je đavo fizička osoba koja nema nikakav obzir za Božiju Reč i koji je zainteresovan navoditi ljude na greh, onda zašto bi mu Isus citirao Pismo da ga savlada? Prema narodnom gledištu, ovo ne bi oteralo đavola. Primeti da je svaki put Isus citirao biblijski pasus. Ako je đavo bio zle želje unutar Isusova srca, onda je razumljivo da time što je imao Reč u svom srcu i sećajući se nje, mogao je savlađivati te zle želeje. Ps.119:11 je tako relevantan da verovatno posebno prorica doživljaje Hrista u pustinji: " U srce svoje zatvorio sam riječ tvoju, da ti ne griješim".
§ Mt.4:1 kaže "Duh odvede Isusa u pustinju da ga đavo kuša". Ovo je bio Duh Božiji koji tek što mu je darivan (3:16). Bilo bi izvanredno nešto da Božiji Duh vodi Isusa u pustinju kako bi bio kušan od nadljudskog bića koje je protivno Bogu.
Logično
U čemu je čudo i uspeh Boga Isusa da se odupre djavolu koji mu nudi kraljevstva koja su ionako njegova .
Vrlo loša neobjašnjiva teorija!
Pozdrav :wink:
8) 
