Jedna stvar koja me je uvek zbunjivala, a to dugujem sopstvenom ponižavajuće slabom razumevanju crkvenoslovenskog jezika za sam početak uopšte, jeste ovaj
dualizam koji se javlja, sa pojavom jednine i množine u srpskim titulama.
Javlja se, kako mi se čini znatno češće,
srpska zemlja, ali ponekad i
srpske zemlje. Kada je tu množina, i ostale celine navedene u tituli su u množini. A u brojnoj literaturi, doslovno su naši naučnici prevodili sa jednine na množinu, ili čak i obratno, gotovo kao da se radi o sinonimnom značenju. Tragao sam po literaturi i nisam video da se iko uopšte i osvrnuo na to. Izuzetno zbunjujuće...
Да ли си сигуран да је ту реч о титули, а не просто о похвали Светом Сави?
Naravno da se radi o pohvali, tu nema sumnje. Kada sam rekao da je reč o tituli mislim na to što se spominje da je
arhiepiskop i učitelj srpski; tako glasila izvorna Savina titula nije.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Iz
Stematografije Hristifora Žefarovića (1741), titula patrijarha Arsenija IV (1725-1737):
Свих Срба, Бугара, Западног Поморја, Далмацији, Босни, около Дунаја и целога Илирика патријарх
Поменуо си да је 'Пећка патријаршија' термин из фискалног система Османског царства, који сама Црква заправо уопште није користила. То би могло бити тачно, али закључак би могао бити преурањен. Наиме, нема ничега чудног у томе да се нека помесна Црква, званично или незванично, зове по граду у којој јој је седиште.
Veruj mi kad ti kažem da nije preuranjen, jer smo o tome naširoko raspravljali puno godina.
Ne postoji
žička arhiepiskopija, odnosno nikada nije bilo takve formalne titule;
srpski je arhiepiskop (najjednostavnije rečeno i u skraćenoj tituli) menjao svoje sedište, te je tako i prešao iz Žiče u Peć. Posle dolaska Turaka Osmanlija, postojao je
pećki patrijarh u turskim izvorima, isto kao što je postojao i
ohridski patrijarh. Nije bilo u turskim izvorima razlike, jer to sve treba da isplaćuje, što po beratu, što godišnje odsekom. E sada, ovaj
pećki patrijarh je malo zaživeo, za razliku od ohridskoga, isključivo iz razloga zbog kojeg je pećki arhiepiskop istovremeno nosio i jednu patrijaršijsku počasnu titulu, dok ohridski nije. I zato se posle 200 godina literature toliko nagomilalo od ove greške da su ljudi manje-više usvojili termin
Pećka patrijaršija kao nešto sasvim prihvatljivo za period Srpske crkve od 1346. do 1766. godine, iako to nikako ne bi mogao biti slučaj. I da bude najgore od svega, odbor za novi ustav planira to da i sankcioniše.
Ta razlika je
do današnjeg dana ostala jasna u tituli poglavara Srpske Pravoslavne Crkve.
1. Arhiepiskop pećki
2. Mitropolit beogradsko-karlovački
3. Patrijarh srpski
Nezvanična upotreba je jedna druga priča sasvim za sebe, o kojoj nema puno smisla raspravljati jer naravno da je tako nešto normalno, ali ovde se upravo o tome i radi; o nameri da se izvrši
ozvaničenje jednog
suštinski nezvaničnog pojma. I do cele zbrke dolazi još i više tako što će on biti na čelu
Pećke patrijaršije, a nositi titulu
pećkog arhiepiskopa; ne želim da ispadne uvredljivo što ću reći, ali ispada da kao Turci ne razumemo domaći jezik, pa je to sve svejedno. Priča o tome da je poenta da se istakne pravo Crkve i uopšteno na Kosovo je po mom mišljenju pokušaj zamene teze da se pokriju neki drugi stvarni motivi ovih izmena.
Tako se po medijima govorkalo da će odluka biti da se Sabor sastaje u Peći, pa ništa od toga u ovom nacrtu što je objavljen. Ako su hteli da promene titulu, neka unesu neku jasnoću i doslednost i nazovu poglavara
patrijarh pećki i srpski, ili može nekako hajde da se ubaci tu i Amfilohijevo Pomorje, ali recimo kao što je titula poglavara Ruske Pravoslavne Crkve. Zato i jeste
Moskovska patrijaršija drugi naziv za RPC; Rusi su tu napravili jedan svojevrsni problem sa istorijskom osnovanošću zahvaljujući specifičnosti istorije njihove Crkve, ali barem je dosledno. Njihov problem ima sličnosti sa ovim što SPC radi, a posebno u kontekstu motiva ozvaničenja ove titule...verujem.
. da je do mene ja bi crkvu nazvao pravoslavnom crkvom svetog save. ili samo svetosavska. ili Hrišćanska crkva Svetog Save... dakle po osnivaču kao što su uradili to s samom hrišćanskom crkvom.
