Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Понесе ме једна слика да поставим песму коју одавно нисам чуо. 
-
- Popularno:
- Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je...
- Koji je bio najbolji korpus Vojske...
- Vozovi tutnjali, a varošica rasla
- Imate li nekad sex bez ljubljenja?
- Veštaci utvrdili koja su 4 RAZLOGA PADA...
- Podrška iz Hrvatske studentima i...
- Vučić o dronovima na Kosovu: Užasnut...
- Plenković tvrdi: Pitanje vlasništva...
- Kako "ubijate" vreme?
- Kapitalizam i industrija zabave
Историјска сваштара (1941-1945)
- Začetnik teme Ројалиста
- Datum pokretanja
- stanje
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
- - - - - - - - - -
lepše su pesme pobednika u ww2
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Али нисте вратили краља, а без краља нема победе.
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.854
........а онда је четнички ,,Зулум буљук'' најпре издао државу а потом и погазио заклетву дату пред овом крпом.Али нисте вратили краља, а без краља нема победе.
Дража им је била она крпа са кукастим крстом!
Marko Mare Jaric
Poznat
- Poruka
- 9.913
Četnički pokret je zvanično priznat u republici Srbiji kao antfašistički i oslobodilački
Aj sad paljba sa tim kroato-komunističkim lažima
Brisali su opanke sa tim krpama.Ovakvih slika nema kod kroato-komunista,dal' zbog straha od nacista ili zbog njihove ljubavi prema istima to zaista ne znam
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
a onda kad ih je svetska javnost označila kao saradnike okupatora, vrhovni komandant kralj petar drugi je razvlastio dražu a četnicima je naredio da se stave pod titovu komandu
- - - - - - - - - -
ono malo četnaika što je preostalo, pobijeno je do zadnjeg na zelengori maja 1945 godine, samo dve nedelje posle kraja ww2
- - - - - - - - - -
šta od navedenog nije tačno?
- - - - - - - - - -
puno toga o sardnji četnika sa okupatorom, sa fašistima, možete pročitati na sajtu ministarstva odbrane republike srbije:
http://www.vojnodelo.mod.gov.rs/pdf_clanci/vojnodelo368/66-2014-1-18-Zoric.pdf
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
ono malo četnaika što je preostalo, pobijeno je do zadnjeg na zelengori maja 1945 godine, samo dve nedelje posle kraja ww2
- - - - - - - - - -
šta od navedenog nije tačno?
- - - - - - - - - -
puno toga o sardnji četnika sa okupatorom, sa fašistima, možete pročitati na sajtu ministarstva odbrane republike srbije:
http://www.vojnodelo.mod.gov.rs/pdf_clanci/vojnodelo368/66-2014-1-18-Zoric.pdf
- - - - - - - - - -
Министарство одбране Републике Србије, Бирчанинова 5, Београд Управа за односе са јавношћу
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
ајте молим вас...докле више та трула пропаганда о првој герили Европе? превазиђено...
А кад смо код светске јавности...она Богме каже да је ђенерал Михаиловић први герилац Европе
Шта од наведеног није тачно?
Poslednja izmena:
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
- - - - - - - - - -
jel taj orden dobio pre bitke na zelengori ili posle ?
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
- - - - - - - - - -
jel taj orden dobio pre bitke na zelengori ili posle ?
ууу бре па ти све гори и гори са памећу
шта си се сад збунио?
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
Светомир Ђукић (Ражана код Косјерића, 29. мај 1882 — Дуизбург 19. октобар 1960.) је био официр војске Краљевине Србије и дивизијски генерал у војсци Краљевине Југославије. За време Другог светског рата био је припадник обавештајне службе Југословенске војске у Отаџбини. Био је отац српског и југословенског олимпизма.
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Половином априла 1945. Ђукић се срео са Дражом Михаиловићем који му је наложио да се сретне са поглавником Независне Државе Хрватске Антом Павелићем.
Ђукићу је наложено да затражи од Павелића безбедан пролазак четницима кроз хрватску територију, као и помоћ у храни и муницији. У Загреб је стигао 17. априла. Са њим је ишао и инжењер Владимир Предавац, син потпредседника ХСС Јосипа Предавца.
- - - - - - - - - -
Ови преговори су били искучиво вођени између четника Драже Михаиловића и хрватских државника, без учешћа представника нацистичке Немачке. Првог дана Ђукић и Предавац су имали састанак са Павелићем и Андријом Артуковићем. Другог дана Ђукићу су се придружили мајор Жика Андрић и Михаиловићев представник Ранко Брашић, док су уместо Артуковића разговорима присуствовали генерали Ђорђе Грујић и Макс Лубурић.
Трећи и последњи састанак је одржан 22. априла, пошто је Лубурић отпутовао за Босну, где су војници НДХ у то време масакрирали заробљене четнике Павла Ђуришића. После последњег састанка, Павелић је пристао на Ђукићеве захтеве.
Ово је Павелић потврдио у својој књизи „Хрватска држава живи“ (1949).
- - - - - - - - - -
Ипак, за нешто мање од три недеље је наступио потпуни слом НДХ, па до реализације Михаиловићевог захтева за слободним пролазом није дошло.
Ђукић, Брашић и Андрић су заједно са усташама побегли у иностранство.
Ђукићеви мемоари су касније објављени у Буенос Ајресу 1955. под насловом „Из шуме у емиграцију - Дражине поруке Павелићу“. После рата је остатак живота провео у избеглиштву у Немачкој где је и умро.
- - - - - - - - - -
https://sr.wikipedia.org/wiki/Светомир_Ђукић
- - - - - - - - - -
i ko ono reče da četnici i ustaše nisu pregovarali, saradjivali i na kraju u istoj koloni bežali pred partizanima?
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Половином априла 1945. Ђукић се срео са Дражом Михаиловићем који му је наложио да се сретне са поглавником Независне Државе Хрватске Антом Павелићем.
Ђукићу је наложено да затражи од Павелића безбедан пролазак четницима кроз хрватску територију, као и помоћ у храни и муницији. У Загреб је стигао 17. априла. Са њим је ишао и инжењер Владимир Предавац, син потпредседника ХСС Јосипа Предавца.
- - - - - - - - - -
Ови преговори су били искучиво вођени између четника Драже Михаиловића и хрватских државника, без учешћа представника нацистичке Немачке. Првог дана Ђукић и Предавац су имали састанак са Павелићем и Андријом Артуковићем. Другог дана Ђукићу су се придружили мајор Жика Андрић и Михаиловићев представник Ранко Брашић, док су уместо Артуковића разговорима присуствовали генерали Ђорђе Грујић и Макс Лубурић.
Трећи и последњи састанак је одржан 22. априла, пошто је Лубурић отпутовао за Босну, где су војници НДХ у то време масакрирали заробљене четнике Павла Ђуришића. После последњег састанка, Павелић је пристао на Ђукићеве захтеве.
Ово је Павелић потврдио у својој књизи „Хрватска држава живи“ (1949).
- - - - - - - - - -
Ипак, за нешто мање од три недеље је наступио потпуни слом НДХ, па до реализације Михаиловићевог захтева за слободним пролазом није дошло.
Ђукић, Брашић и Андрић су заједно са усташама побегли у иностранство.
Ђукићеви мемоари су касније објављени у Буенос Ајресу 1955. под насловом „Из шуме у емиграцију - Дражине поруке Павелићу“. После рата је остатак живота провео у избеглиштву у Немачкој где је и умро.
- - - - - - - - - -
https://sr.wikipedia.org/wiki/Светомир_Ђукић
- - - - - - - - - -
i ko ono reče da četnici i ustaše nisu pregovarali, saradjivali i na kraju u istoj koloni bežali pred partizanima?
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Доказано је да је чувено "писмо Павелићу" фалсификат...о томе више нема расправе...као и писмо Степинцу, за које су се комунисти зезнули па направили две верзије и обе објавили ....вазда циркус
Толико је и све остало истина...
Светомир Ђукић (Ражана, Косјерић, 1882 – Дуизбург, Немачка, 1960), питомац 31. класе Ниже и 15. класе Више школе Војне академије. Стекао је више одликовања у балканским ратовима и у Првом светском рату. Између два рата био је командант неколико дивизијских области и помоћник команданта 3. армијске области. Пензионисан је 1940, па реактивиран 27. марта 1941. Написао је више књига о војним и спортским темама. Био је један од најпознатијих официра у земљи, као оснивач и први директор Српског олимпијског клуба, 1910. године. Био је вођа прве српске олимпијске селекције, на Петој летњој олимпијади, одржаној у Стокхолму 1912. Те године постаје члан Међународног олимпијског комитета (МОК), из ког самовољно иступа 1948. Од 1919. био је потпредседник Југословенског олимпијског одбора. Водио је југословенске селекције на олимпијаде у Анверсу 1920, Паризу 1924, Амстердаму 1928. и Берлину 1938.
Генерал Ђукић је био обавештајац и командант Северних покрајина. Као обавештајац, посебно је био задужен за рад са Бугарима – противницима Хитлера, као и са Хрватима – противницима Павелића. Марта 1945. године Дража је из северне Босне послао инжењера Владимира Предавеца на тајну мисију у Загреб, у покушају да се ухвати веза са др Влатком Мачеком, шефом ХСС-а, кога су усташе држале у притвору. Са Предавецом је пошао и генерал Ђукић. Међутим, неки хрватски цивили су их пријавили усташама и тако су спроведени код Павелића. Усташе одмах покушавају да искористе појаву ове две познате личности (Владимир је био син оснивача Хрватске сељачке странке, Јосипа Предавеца; рат је провео међу четницима), а Павелић је касније, у емиграцији, писао да их је Дража заправо послао код њега. Владимир Предавец је то демантовао одмах после рата, али усташка верзија је више одговарала комунистима, тако да она и данас доминира.
Слобода, гласило СНО у Америци, Чикаго, 10. јануар 2017
....вазда циркусТолико је и све остало истина...
Светомир Ђукић (Ражана, Косјерић, 1882 – Дуизбург, Немачка, 1960), питомац 31. класе Ниже и 15. класе Више школе Војне академије. Стекао је више одликовања у балканским ратовима и у Првом светском рату. Између два рата био је командант неколико дивизијских области и помоћник команданта 3. армијске области. Пензионисан је 1940, па реактивиран 27. марта 1941. Написао је више књига о војним и спортским темама. Био је један од најпознатијих официра у земљи, као оснивач и први директор Српског олимпијског клуба, 1910. године. Био је вођа прве српске олимпијске селекције, на Петој летњој олимпијади, одржаној у Стокхолму 1912. Те године постаје члан Међународног олимпијског комитета (МОК), из ког самовољно иступа 1948. Од 1919. био је потпредседник Југословенског олимпијског одбора. Водио је југословенске селекције на олимпијаде у Анверсу 1920, Паризу 1924, Амстердаму 1928. и Берлину 1938.
Генерал Ђукић је био обавештајац и командант Северних покрајина. Као обавештајац, посебно је био задужен за рад са Бугарима – противницима Хитлера, као и са Хрватима – противницима Павелића. Марта 1945. године Дража је из северне Босне послао инжењера Владимира Предавеца на тајну мисију у Загреб, у покушају да се ухвати веза са др Влатком Мачеком, шефом ХСС-а, кога су усташе држале у притвору. Са Предавецом је пошао и генерал Ђукић. Међутим, неки хрватски цивили су их пријавили усташама и тако су спроведени код Павелића. Усташе одмах покушавају да искористе појаву ове две познате личности (Владимир је био син оснивача Хрватске сељачке странке, Јосипа Предавеца; рат је провео међу четницима), а Павелић је касније, у емиграцији, писао да их је Дража заправо послао код њега. Владимир Предавец је то демантовао одмах после рата, али усташка верзија је више одговарала комунистима, тако да она и данас доминира.
Слобода, гласило СНО у Америци, Чикаго, 10. јануар 2017
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
dakle, gen djukić u svojim memoarima je napisao neistinu da je bio na sastanku sa pavelićem?
drugo, baš neobična podudarnost da su i on i pavelić posle rata našli utočište u isto vreme na istom mestu
- - - - - - - - - -
ili je i to flasifikat?
drugo, baš neobična podudarnost da su i on i pavelić posle rata našli utočište u isto vreme na istom mestu
- - - - - - - - - -
ili je i to flasifikat?
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
dakle, gen djukić u svojim memoarima je napisao neistinu da je bio na sastanku sa pavelićem?
drugo, baš neobična podudarnost da su i on i pavelić posle rata našli utočište u isto vreme na istom mestu
- - - - - - - - - -
ili je i to flasifikat?
Да је тако не би правили оне трагикомичне фалсификате писама....а за Степинца још два различита, и оба објавили
Кад смо код Павелића, њему је наравно на крају пресудио четник...Јосип Броз не да није мрднуо прстом да га ухвати него је гарантовано и обезбедио његово бекство...хрватска браћа, шта ћеш, можеш ли му замерити?
Видели смо на примеру Рафаела Бобана како су се лепо, читав рат, држале усташе и хрватски партизани...
Poslednja izmena:
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
hahahaaa
do sada si bio stariji od ministarstva odbrane republike srbije a sad negiraš i samog pisca svojih memoara:
Ђукићеви мемоари су касније објављени у Буенос Ајресу 1955. под насловом „Из шуме у емиграцију - Дражине поруке Павелићу“.
- - - - - - - - - -
ajd reci nam još koju pametnu, gde je pisac Đukić još pogrešio u svojim memoarima
do sada si bio stariji od ministarstva odbrane republike srbije a sad negiraš i samog pisca svojih memoara:
Ђукићеви мемоари су касније објављени у Буенос Ајресу 1955. под насловом „Из шуме у емиграцију - Дражине поруке Павелићу“.
- - - - - - - - - -
ajd reci nam još koju pametnu, gde je pisac Đukić još pogrešio u svojim memoarima
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
hahahaaa
do sada si bio stariji od ministarstva odbrane republike srbije a sad negiraš i samog pisca svojih memoara:
Ђукићеви мемоари су касније објављени у Буенос Ајресу 1955. под насловом „Из шуме у емиграцију - Дражине поруке Павелићу“.
- - - - - - - - - -
ajd reci nam još koju pametnu, gde je pisac Đukić još pogrešio u svojim memoarima
а трагикомични фалсификата писама...ништа
то се онако играли мало...па ти би боље склепао она писма...не би бар направио две верзије и обе објавио
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
dakle general djukić nije napisao svoje memoare pod naslovom „Из шуме у емиграцију - Дражине поруке Павелићу“.
jel tako ????
jel tako ????
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
HRVATSKI MINISTAR ZLATKO HASANBEGOVIĆ ZA KURIR: Jasenovac je isto što i Blajburg!
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Smeta li vam kad kažu da ste ustaša?
- Smeta mi! Smeta mi, naravno, jer je to etiketa! Podjednako kao kad neko nekog naziva četnikom ili fašištom... Etiketa!
Mogu li sad da kažem nešto o mom prijatelju Dimitrijeviću?
Samo izvolite.
- Čovek je ugledni srpski istoričar, ne znam koliko vas to zanima.
Njegov hrvatski izdavač je prijavio rukopis knjige koja je bitna za hrvatsku istoriju i dobio je pohvalu. To je njegov izdavač i ne znam šta je tu sporno.
Govorite o Bojanu Dimitrijeviću?
- Tako je. Nije on dobio finansijsku potporu, već njegova knjiga o konkretnoj temi i ne vidim šta je tu sporno! Ne njegov javni rad. Čak to i nema veze sa njegovim javnim životom. To važi za sve izdavače i svi dobijaju za konkretan rukopis, a ne za nastupe u javnom životu i nastupe. Eto toliko od mene.
- - - - - - - - - -
https://www.kurir.rs/planeta/228244...vic-za-kurir-jasenovac-je-isto-sto-i-blajburg
- - - - - - - - - -
eto kakve tvrdnje od čoveka koji je angažovao srpskog doktora istorijskih nauka bojana dimitrijevića da mu piše knjige o usaškoj vojnici I i II
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Smeta li vam kad kažu da ste ustaša?
- Smeta mi! Smeta mi, naravno, jer je to etiketa! Podjednako kao kad neko nekog naziva četnikom ili fašištom... Etiketa!
Mogu li sad da kažem nešto o mom prijatelju Dimitrijeviću?
Samo izvolite.
- Čovek je ugledni srpski istoričar, ne znam koliko vas to zanima.
Njegov hrvatski izdavač je prijavio rukopis knjige koja je bitna za hrvatsku istoriju i dobio je pohvalu. To je njegov izdavač i ne znam šta je tu sporno.
Govorite o Bojanu Dimitrijeviću?
- Tako je. Nije on dobio finansijsku potporu, već njegova knjiga o konkretnoj temi i ne vidim šta je tu sporno! Ne njegov javni rad. Čak to i nema veze sa njegovim javnim životom. To važi za sve izdavače i svi dobijaju za konkretan rukopis, a ne za nastupe u javnom životu i nastupe. Eto toliko od mene.
- - - - - - - - - -
https://www.kurir.rs/planeta/228244...vic-za-kurir-jasenovac-je-isto-sto-i-blajburg
- - - - - - - - - -
eto kakve tvrdnje od čoveka koji je angažovao srpskog doktora istorijskih nauka bojana dimitrijevića da mu piše knjige o usaškoj vojnici I i II
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Marko Mare Jaric
Poznat
- Poruka
- 9.913
ВОЈНА ГИМНАЗИЈА ЋЕ СЕ ЗВАТИ ПО ДРАЖИ МИХАЈЛОВИЋУ
Народни посланик и председник Покрета обнове Kраљевине Србије (ПОKС), Жика Гојковић, упутиће Скупштини Србије амандмане на Предлог закона о војном образовању.
ПОKС ће предложити да Војна академија понесе име вође покрета отпора против окупатора у Другом светском рату, генерала Драгољуба Драже Михаиловића.
– Најлогичније је да Војна академија Србије понесе име Драже Михаиловића, јер је он школован у овој установи, али не само то, него је једно време у њој радио као професор, предавајући предмет топографију. Данас је цела Србија свесна улоге генерала Михаиловића у подизању устанка и борбе против нацизма, као и комунистичке пропаганде против њега која је покушала све то да оспори, али никада није успела. Најзначајнији француски војни орден Ратни крст који му је 1943. године доделио генерал Шарл де Гол, као и постхумно одликовање Легија заслуга првог степена, које 1948. године добио од америчког председника Харија Трумана за „организовање и вођење снага отпора против непријатеља који је окупирао Југославију“, као и још 18 одликовања из Првог и Другог светског рата најбоља су препорука за ову одлуку – истакао је Војислав Михаиловић, унук Драгољуба Михаиловића и члан Председништва ПОKС.
Покрет обнове Kраљевине Србије је згрожен амандманом посланика Лиге социјалдемократа Војводине, којим се тражи да ова установа носи име Kонстантина Kоче Поповића, начелника штаба партизанских јединица у Србији и гласаће против њега. Данашња историја, која је ослобођена стега идеологије потврдила је да је Kоча Поповић маркирао мете на мапи по којој је извршено савезничко бомбардовање Београда, Лесковца, Kраљева и других српских градова на православни Ускрс 1944. године. Приликом тог бомбардовања страдало је више од 3.000 Срба цивила, а испод рушевина 687 зграда у Београду остала је 1.161 цивилна жртва и 1.468 тешко повређених грађана. Истог дана, Лесковац је сравњен са земљом, а многи други градови тешко оштећени. Ова савезничка акција, по команди Kоче Поповића, није оставила никакве негативне последице по непријатеља, чиме се још више обесмишљавају невине жртве које су тада поднете.
Kоча Поповић ће остати упамћен и по срамној улози коју му је доделио Врховни штаб команде НОВЈ, да заједно са Милованом Ђиласом и Владимиром Велебитом 8. марта 1943. године у Горњем Вакуфу преговара са Хитлеровим изаслаником генералом Бенигнус Диполдом о прекиду непријатељстава и заједничкој борби против савезника, Велике Британије, САД и Југословенске војске у отаџбини, генерала Михаиловића. Поврх свега, овај партизански вођа никакве везе није имао са Војном академијом и била би велика срамота за Србију да тако значајна установа понесе његово име.
Победа
Народни посланик и председник Покрета обнове Kраљевине Србије (ПОKС), Жика Гојковић, упутиће Скупштини Србије амандмане на Предлог закона о војном образовању.
ПОKС ће предложити да Војна академија понесе име вође покрета отпора против окупатора у Другом светском рату, генерала Драгољуба Драже Михаиловића.
– Најлогичније је да Војна академија Србије понесе име Драже Михаиловића, јер је он школован у овој установи, али не само то, него је једно време у њој радио као професор, предавајући предмет топографију. Данас је цела Србија свесна улоге генерала Михаиловића у подизању устанка и борбе против нацизма, као и комунистичке пропаганде против њега која је покушала све то да оспори, али никада није успела. Најзначајнији француски војни орден Ратни крст који му је 1943. године доделио генерал Шарл де Гол, као и постхумно одликовање Легија заслуга првог степена, које 1948. године добио од америчког председника Харија Трумана за „организовање и вођење снага отпора против непријатеља који је окупирао Југославију“, као и још 18 одликовања из Првог и Другог светског рата најбоља су препорука за ову одлуку – истакао је Војислав Михаиловић, унук Драгољуба Михаиловића и члан Председништва ПОKС.
Покрет обнове Kраљевине Србије је згрожен амандманом посланика Лиге социјалдемократа Војводине, којим се тражи да ова установа носи име Kонстантина Kоче Поповића, начелника штаба партизанских јединица у Србији и гласаће против њега. Данашња историја, која је ослобођена стега идеологије потврдила је да је Kоча Поповић маркирао мете на мапи по којој је извршено савезничко бомбардовање Београда, Лесковца, Kраљева и других српских градова на православни Ускрс 1944. године. Приликом тог бомбардовања страдало је више од 3.000 Срба цивила, а испод рушевина 687 зграда у Београду остала је 1.161 цивилна жртва и 1.468 тешко повређених грађана. Истог дана, Лесковац је сравњен са земљом, а многи други градови тешко оштећени. Ова савезничка акција, по команди Kоче Поповића, није оставила никакве негативне последице по непријатеља, чиме се још више обесмишљавају невине жртве које су тада поднете.
Kоча Поповић ће остати упамћен и по срамној улози коју му је доделио Врховни штаб команде НОВЈ, да заједно са Милованом Ђиласом и Владимиром Велебитом 8. марта 1943. године у Горњем Вакуфу преговара са Хитлеровим изаслаником генералом Бенигнус Диполдом о прекиду непријатељстава и заједничкој борби против савезника, Велике Британије, САД и Југословенске војске у отаџбини, генерала Михаиловића. Поврх свега, овај партизански вођа никакве везе није имао са Војном академијом и била би велика срамота за Србију да тако значајна установа понесе његово име.
Победа
Poslednja izmena:
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
Покрет обнове Kраљевине Србије је згрожен амандманом посланика Лиге социјалдемократа Војводине, којим се тражи да ова установа носи име Kонстантина Kоче Поповића, начелника штаба партизанских јединица у Србији
- - - - - - - - - -
eto dva predloga nepostojećih partija u državi
- - - - - - - - - -
i moja ulica u malom monoštru, ali samo leva strana od broja 13 takodje ima svoj predlog da se vojna gimnazija zove po lali vojvodić, koji je bio borac vojvodjanske brigade zadnjih desetak dana ww2
- - - - - - - - - -
šalu na stranu, ali od kad se daju imena vojnim školama po gubitnicima?
sve vojne škole u svetu imaju imena po pobednicima
- - - - - - - - - -
eto dva predloga nepostojećih partija u državi
- - - - - - - - - -
i moja ulica u malom monoštru, ali samo leva strana od broja 13 takodje ima svoj predlog da se vojna gimnazija zove po lali vojvodić, koji je bio borac vojvodjanske brigade zadnjih desetak dana ww2
- - - - - - - - - -
šalu na stranu, ali od kad se daju imena vojnim školama po gubitnicima?
sve vojne škole u svetu imaju imena po pobednicima
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
btw, evo šta kažu pobednici o draži, veoma zanimljivo mišljenje:
Dražinu tragediju je opisao konstatacijom da je ovaj bio generalštabni a ne trupni oficir, zbog čega je hteo da diplomatiše umesto da se bori.
— On je svojom glupošću uterao srpskog seljaka, koji je zapravo bio odan kralju, nama u naručje — govorio je Krcun Ivanjiju.
http://www.telegraf.rs/zanimljivost...kog-seljaka-odanog-kralju-nama-u-narucje-foto
Dražinu tragediju je opisao konstatacijom da je ovaj bio generalštabni a ne trupni oficir, zbog čega je hteo da diplomatiše umesto da se bori.
— On je svojom glupošću uterao srpskog seljaka, koji je zapravo bio odan kralju, nama u naručje — govorio je Krcun Ivanjiju.
http://www.telegraf.rs/zanimljivost...kog-seljaka-odanog-kralju-nama-u-narucje-foto
Marko Mare Jaric
Poznat
- Poruka
- 9.913
To što su ustaše i kroato-komunisti su ubili mnoge nevine srpske junake ili kriminalci nevine ljude ne znači da su te iste žrtve gubitnici a kriminalci dobri ljudi,loše te je naučio tvoj hrvatski idol
Samo polako,šetaćeš se ti ulicom srpskog junaka Đenerala Draže i ima sve da pevaš
Samo polako,šetaćeš se ti ulicom srpskog junaka Đenerala Draže i ima sve da pevaš
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
Дража, у име народа
Аутор: Мирослав Лазански
- - - - - - - - - -
уд у Београду ставио је нагласак на форму, а не на суштину. У реду, право и јесте строго формална наука, али судска одлука да се генерал Драгољуб Михаиловић од четвртка 14. маја 2015. сматра неосуђиваним ипак је била политичка представа и вероватно последња велика прича рата у Србији 1941–1945. Која би, наводно, требалo да допринесе коначном српско-српском помирењу. Помирењу у амбијенту где су и попови посвађани, где се грађани деле на западњаке и слoвенофиле, на прогресивни и реакционарни табор, на недужне и кривце, где „Равна гора победити мора”, где је на историјском часовнику ове земље куцнуо дванаести час. Друштво је у фази конфронтације, а одлука суда о генералу Дражи беспотребна је бесмислица. Зашто?
Зато што су револуције у принципу легитимне, и што се правни стандарди данашњице, као и модерне категорије људских права, тешко могу ретроактивно примењивати. У једној фази рата генерал Дража је био колаборациониста, сарађивао је и са Немцима и с Италијанима, и то је неспорно.
Многобројни документи говоре о томе.
Четници Драже Михаиловића, односно Југословенска војска у отаџбини, легализовани су од стране немачког команданта генерала Хајнриха Данкелмана већ од 6. септембра 1941, а од пролећа 1942. код немачког генерала Бадера нису имали назив „четници” већ шифре „Ц-20 до Ц-39”. Код Италијана – „антикомунистичка добровољачка милиција”.
Правно гледано, ако је Југословенска војска пред представницима Трећег рајха у Београду 17. априла 1941. потписала акт о безусловној капитулацији целокупне оружане силе Краљевине Југославије, онда је назив „Југословенска војска у отаџбини” само симулација за четнике Драже Михаиловића и као правна конструкција врло занимљива. Најбројније деловање четника на страни окупатора било је у време битке на Неретви, када је око 19.000 четника било под италијанском командом. Тачно је да су Италијани заједно са четницима штитили српски народ око Книна од усташких покоља, али колико знам Неретва је далеко од Книна. Немачки документи о преговорима између четника и Немаца у Дивцима 11. новембра 1941. (документи МФ-Т-314 – меморандум Матла, упућени централи Абвера од 28. октобра 1941. – документ је у Националном архиву у Вашингтону) показују сву ширину колаборације генерала Драже Михаиловића с окупатором. На том састанку Михаиловић каже да му није намера да ратује против Немаца, да су Немци предали комунистима Ужице, а тиме је и почела трка између комуниста и мене. Онда су комунисти напали Горњи Милановац, па сам због тога и ја морао да то урадим. Они су кренули на Чачак, па сам морао и ја. Пошли су на Краљево, морао сам и ја. Напад на Крупањ није моје дело, већ је то дело отпадника, поручника Мартиновића. Али моји људи су кренули на Лозницу да је комунисти не би узели. Напад на Шабац је дело непослушних елемената...
Са суђења Дражи Михаиловићу 1946. године
Тако је говорио генерал Дража у разговору са немачким потпуковником Когардом, војним саветником др Киселом, капетаном Матлом, СС оберштурмфирером Винике и штардартенфирером Матерном у гостионици преко пута станице Дивци 11. новембра 1941. од 19.15 до 20.30 часова. Тако стоји у Националном архиву у Вашингтону.
Одлука Народне скупштине Србије од 24. децембра 2004. у супротности је са одлукама Техеранске конференције Велике Британије, САД и СССР када је четнички покрет Драже Михаиловића проглашен за квислиншки, па му је ускраћена свака даља савезничка помоћ.
Народна скупштина Србије је одлуком о признавању статуса бораца НОБ-а и припадницима ЈВ у отаџбини игнорисала Нирнбершки статут од 6. августа и Закон број 10. Нирнбершког трибунала од 20. децембра 1945, те Резолуцију 39 Генералне скупштине УН од 15. фебруара 1946. Ми покушавамо да фалсификујемо историју и квазисудским путем, а историју треба препустити ипак само историчарима. Прошлост се не може избрисати, а наши судови би, када се већ баве историјом, могли да одговоре како се зове генерал Дража Михаиловић после позива Краља Петра Другог у јесен 1944. да сви припадници Југословенска војске у отаџбини морају да се ставе под команду маршала Тита. Да ли генерали смеју да размишљају у политичким категоријама, или само у правним? Је ли Дража после тог наређења Врховног команданта, Краља Петра Другог, био, заправо, отпадник? Како правно тумачити његово деловање у међународно признатој држави Југославији после 9. маја 1945?
У Француској је после 1945. године стрељано око 40.000 људи због колаборације са Немцима. Маршал Филип Петен, херој из Првог светског рата, осуђен је због колаборације са Немцима на смрт, али му је казна због година живота и болести преточена у доживотну робију, коју је издржао.
Судска одлука о генералу Михаиловићу нема везе са националним помирењем, јер одлука је донета због наше садашњости, а не прошлости. У међувремену, ко се помирио помирио се, а ко није никада и неће. Младе људе у овој земљи више не интересују ни партизани ни четници, интересује их само посао.
У том вакууму и духовној беди наше стварности, антифашизам у Србији не би смео да буде оперетски, а Србија познатија по квислинзима него по антифашистима.
8
- - - - - - - - - -
http://www.politika.rs/scc/clanak/327817/Draza-u-ime-naroda
Аутор: Мирослав Лазански
- - - - - - - - - -
уд у Београду ставио је нагласак на форму, а не на суштину. У реду, право и јесте строго формална наука, али судска одлука да се генерал Драгољуб Михаиловић од четвртка 14. маја 2015. сматра неосуђиваним ипак је била политичка представа и вероватно последња велика прича рата у Србији 1941–1945. Која би, наводно, требалo да допринесе коначном српско-српском помирењу. Помирењу у амбијенту где су и попови посвађани, где се грађани деле на западњаке и слoвенофиле, на прогресивни и реакционарни табор, на недужне и кривце, где „Равна гора победити мора”, где је на историјском часовнику ове земље куцнуо дванаести час. Друштво је у фази конфронтације, а одлука суда о генералу Дражи беспотребна је бесмислица. Зашто?
Зато што су револуције у принципу легитимне, и што се правни стандарди данашњице, као и модерне категорије људских права, тешко могу ретроактивно примењивати. У једној фази рата генерал Дража је био колаборациониста, сарађивао је и са Немцима и с Италијанима, и то је неспорно.
Многобројни документи говоре о томе.
Четници Драже Михаиловића, односно Југословенска војска у отаџбини, легализовани су од стране немачког команданта генерала Хајнриха Данкелмана већ од 6. септембра 1941, а од пролећа 1942. код немачког генерала Бадера нису имали назив „четници” већ шифре „Ц-20 до Ц-39”. Код Италијана – „антикомунистичка добровољачка милиција”.
Правно гледано, ако је Југословенска војска пред представницима Трећег рајха у Београду 17. априла 1941. потписала акт о безусловној капитулацији целокупне оружане силе Краљевине Југославије, онда је назив „Југословенска војска у отаџбини” само симулација за четнике Драже Михаиловића и као правна конструкција врло занимљива. Најбројније деловање четника на страни окупатора било је у време битке на Неретви, када је око 19.000 четника било под италијанском командом. Тачно је да су Италијани заједно са четницима штитили српски народ око Книна од усташких покоља, али колико знам Неретва је далеко од Книна. Немачки документи о преговорима између четника и Немаца у Дивцима 11. новембра 1941. (документи МФ-Т-314 – меморандум Матла, упућени централи Абвера од 28. октобра 1941. – документ је у Националном архиву у Вашингтону) показују сву ширину колаборације генерала Драже Михаиловића с окупатором. На том састанку Михаиловић каже да му није намера да ратује против Немаца, да су Немци предали комунистима Ужице, а тиме је и почела трка између комуниста и мене. Онда су комунисти напали Горњи Милановац, па сам због тога и ја морао да то урадим. Они су кренули на Чачак, па сам морао и ја. Пошли су на Краљево, морао сам и ја. Напад на Крупањ није моје дело, већ је то дело отпадника, поручника Мартиновића. Али моји људи су кренули на Лозницу да је комунисти не би узели. Напад на Шабац је дело непослушних елемената...
Са суђења Дражи Михаиловићу 1946. године
Тако је говорио генерал Дража у разговору са немачким потпуковником Когардом, војним саветником др Киселом, капетаном Матлом, СС оберштурмфирером Винике и штардартенфирером Матерном у гостионици преко пута станице Дивци 11. новембра 1941. од 19.15 до 20.30 часова. Тако стоји у Националном архиву у Вашингтону.
Одлука Народне скупштине Србије од 24. децембра 2004. у супротности је са одлукама Техеранске конференције Велике Британије, САД и СССР када је четнички покрет Драже Михаиловића проглашен за квислиншки, па му је ускраћена свака даља савезничка помоћ.
Народна скупштина Србије је одлуком о признавању статуса бораца НОБ-а и припадницима ЈВ у отаџбини игнорисала Нирнбершки статут од 6. августа и Закон број 10. Нирнбершког трибунала од 20. децембра 1945, те Резолуцију 39 Генералне скупштине УН од 15. фебруара 1946. Ми покушавамо да фалсификујемо историју и квазисудским путем, а историју треба препустити ипак само историчарима. Прошлост се не може избрисати, а наши судови би, када се већ баве историјом, могли да одговоре како се зове генерал Дража Михаиловић после позива Краља Петра Другог у јесен 1944. да сви припадници Југословенска војске у отаџбини морају да се ставе под команду маршала Тита. Да ли генерали смеју да размишљају у политичким категоријама, или само у правним? Је ли Дража после тог наређења Врховног команданта, Краља Петра Другог, био, заправо, отпадник? Како правно тумачити његово деловање у међународно признатој држави Југославији после 9. маја 1945?
У Француској је после 1945. године стрељано око 40.000 људи због колаборације са Немцима. Маршал Филип Петен, херој из Првог светског рата, осуђен је због колаборације са Немцима на смрт, али му је казна због година живота и болести преточена у доживотну робију, коју је издржао.
Судска одлука о генералу Михаиловићу нема везе са националним помирењем, јер одлука је донета због наше садашњости, а не прошлости. У међувремену, ко се помирио помирио се, а ко није никада и неће. Младе људе у овој земљи више не интересују ни партизани ни четници, интересује их само посао.
У том вакууму и духовној беди наше стварности, антифашизам у Србији не би смео да буде оперетски, а Србија познатија по квислинзима него по антифашистима.
- - - - - - - - - -
http://www.politika.rs/scc/clanak/327817/Draza-u-ime-naroda
Marko Mare Jaric
Poznat
- Poruka
- 9.913
Đenerala Draže Mihailovića Lazarevac, ulica i objekti na mapi
- stanje
