Историјска сваштара (1941-1945)

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Sporazum_%C4%8Detnici_usta%C5%A1e.jpg


- - - - - - - - - -

Overeni prepis ugovora o saradnji od 27. aprila 1942. godine između vlasti NDH i vojvode Uroša Drenovića.

(Dokument se nalazi u vojno-istorijskom arhivu, Arhiv VII, Ca, k. 234, reg. br. 3/2)
 
Poslednja izmena od moderatora:
Mirran:
Nije im tek onako "došao" takav naziv, nego su se zaodenuli četničkim znamenjem da se narodu predstave kao takvi, a zloupotrebljavajući popularnost međuratnog četničkog pokreta u narodu.

#mimikrija

- - - - - - - - - -



Zato što vam se konstatacije podudaraju.

Ne znam ni zašto se raspravljate kad ste se zapravo složili, iako vam je argumentacija različita.
Kliknite za proširenje...

изгледа да не знаш о чему говориш...

Screenshot_3.jpg


А за ово друго си већ безобразан, вређаш и правиш се блесав...капирам да је прока твој "друг", тј имате исте погане намере, иначе би одмах реаговао на његов први пост на теми, који је чист циркус, дебилизам, злоупотреба теме и спам..:D али јасно ми је све :mrgreen:
 
Poslednja izmena:
Mirran:
Znači, o svemu ćemo, ali nećemo o četničkoj slavi… :roll:

Dobro... hvala... kako god...
Kliknite za proširenje...

шта је, не одговара ти шта сам поставио, а што си сам покренуо? :mrgreen: а за славу питај друга проку, можда ће ти он дати одговор који желиш :mrgreen:

да, како год...добио си репутацију за тему ;) штета само што је претворена у циркус, али то је очигледно оно што си хтео
 
Koča:
шта је, не одговара ти шта сам поставио, а што си сам покренуо? :mrgreen: а за славу питај друга проку, можда ће ти он дати одговор који желиш :mrgreen:

да, како год...добио си репутацију за тему ;) штета само што је претворена у циркус, али то је очигледно оно што си хтео
Kliknite za proširenje...

Ja sam, iskreno, očekivao da vidim sad brdo slika sa proslave Sretenja… Mihailovića zagrljenog sa Birčaninom, Rajsom, Pijadeom… Pećancem… :(
 
proka:
eto konačno i jedan post u korist partizana :hahaha:

- - - - - - - - - -

kako se zvala ona plavuša iz otpisanih, radila u specijalnoj policiji, što je znala nemački jezik ??

- - - - - - - - - -

živ primer i dokaz istinitosti tvog posta :ok:

- - - - - - - - - -

zaslužio si repku :worth:
Kliknite za proširenje...

"отписани" :hahaha:

наравно да је у корист партизана...јер је на овај начин, ступајући у службу окуптора, долазило до оваквих ситуација ;)

Током 1942. године по списковима које су им дали комунисти Немци су у Такову ухапсили и потом убили “300 присталица Драже Михаиловића“. Како је ово било опште познато, неки од тих комуниста су касније, 1949, морали да се изведу пред суд, али казне су биле благе


него шта него да је истинито комунистичко ступање у службу окупатора...драго ми је да се слажемо у вези са тим ...иде репутација и теби :ok:

али признаћеш, брука и срамота!
 
Poslednja izmena:
proka:
vala baš, ti divlji partizani protiv pitomog okupatora i njegovog vernog četničkog saradnika
Kliknite za proširenje...

као што рекох, драго ми је да смо се сложили у вези ступања комуниста у службу окупатора :ok:

živ primer i dokaz istinitosti tvog posta
Kliknite za proširenje...

А за Отписане мислим да су ти затворили тему :hahaha:
 
on je bio prvi četnički komandant, imao je i veći čin od draže

- - - - - - - - - -

Pred samu invaziju sila Osovine na Jugoslaviju u aprilu 1941. jugoslovenska vlada je dala Pećancu novac i oružje da organizuje gerilske jedinice u južnoj Srbiji, Makedoniji i Kosovu.

- - - - - - - - - -

dakle, jasno nam je koga je jugoslovenska vlada pred sam napad ovlastila da vodi gerilsku borbu

jasno nam je da to nije bio draža
 
Levo sedi Vukašin Marčetić, komandant četničkog odreda “Manjača”, desno od njega Uroš Drenović, komandant četničkog odreda “Kočić”. Desno od Drenovića sede dvojica neidentifikovanih četničkih oficira. Prvi do Drenovića jako podseća na Lazara Tešanovića, komandanta četničkog odreda “Obilić”. Iza njih stoje predstavnici ustaškog stožera i Velike župe Sana-Luka. Krajnje desno su dvojica domobranskih oficira.

- - - - - - - - - -

saradnja-cetnika-i-ustasa.jpg


- - - - - - - - - -

Jedan od ključnih dokaza ustaško-četničke saradnje u NDH: sastanak četničkih komandanata i predstavnika ustaških vlasti i oružanih snaga NDH u hotelu “Bosna” u Banja Luci, kraj aprila ili maj 1942.

- - - - - - - - - -

Sastanak je održan samo tri meseca nakon ustaškog pokolja srpskih civila u selima oko Banja Luke (Drakulić, Šargovac, Motike i Rakovac) gde je poklano 2.216 ljudi među kojima je bilo veoma mnogo žena i dece. Sastanak je održan mesec dana nakon što su četnici ubili doktora Mladena Stojanovića, vođu ustanka u Krajini, i u vreme dok Nemci zakuvavaju vojnu operaciju protiv ustanika na Kozari u kojoj su Nemcima od pomoći bili Marčetićevi četnici sa Manjače.

- - - - - - - - - -

Ovo je bio jedan u nizu sastanaka pomenutih četničkih oficira sa predstavnicima ustaških vlasti. Na tim sastancima četnici su priznali lojalnost NDH, obećali da neće ratovati protiv NDH i da će zajedno sa oružanim snagama NDH i Nemcima ratovati protiv partizana. Vlasti NDH su im zauzvrat obećali oružje i municiju i druge beneficije.




- - - - - - - - - -

jasno se vidi u donjem redu dole desno domobranski oficiri
a sa lento u gornjem redu drugi sdesna je italijanski oficir
 
Изложба „Тито у Африци” у Оксфорду

Резултат рада аутора изложбе јесте и књига „Тито у Африци – слике солидарности”, објављена на српском и енглеском језику, а приход од продаје енглеског издања ићи ће у добротворне сврхе
Аутор: Не­да Кне­же­вић *недеља, 04.02.2018. у 22:00

- - - - - - - - - -

tito.jpg


- - - - - - - - - -

Ти­то у Афри­ци, по­стер за из­ло­жбу у Му­зе­ју „Пит Ри­верс”

- - - - - - - - - -

по­сле успе­ха у Бе­о­гра­ду, Из­ло­жба „Ти­то у Афри­ци – сли­ке со­ли­дар­но­сти” Му­зе­ја Ју­го­сла­ви­је, ко­ју је у Бе­о­гра­ду ви­де­ло ви­ше од 50.000 по­се­ти­ла­ца, отво­ре­на је у Му­зе­ју „Пит Ри­верс” у Окс­фор­ду, где ће тра­ја­ти до 9. апри­ла. „Пит Ри­верс” је свет­ски му­зеј ко­ји при­ка­зу­је ар­хе­о­ло­шке и ет­но­граф­ске пред­ме­те из свих де­ло­ва све­та и свих вре­мен­ских раз­до­бља. Осно­ван је 1884. го­ди­не ка­да је ге­не­рал Пит Ри­верс да­ро­вао сво­ју збир­ку Уни­вер­зи­те­ту у Окс­фор­ду; са­др­жи ви­ше од ми­ли­он пред­ме­та ко­је су са­ку­пља­ли ан­тро­по­ло­зи и ис­тра­жи­ва­чи, а об­у­хва­та и збир­ку фо­то­гра­фи­ја.


Бри­тан­ској пу­бли­ци при­ка­зан је из­бор фо­то­гра­фи­ја из бо­га­тог фо­то-ар­хи­ва Му­зе­ја Ју­го­сла­ви­је ко­ји о њој бри­не, чу­ва је и уве­ћа­ва, сни­мље­них од пе­де­се­тих до се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка то­ком пу­то­ва­ња Јо­си­па Бро­за Ти­та и ње­го­ве су­пру­ге Јо­ван­ке Броз у африч­ке зе­мље. Фо­то­гра­фи­је бе­ле­же су­сре­те са зна­чај­ним исто­риј­ским лич­но­сти­ма, ме­ђу ко­ји­ма су ети­оп­ски цар Хај­ле Се­ла­си­је, еги­пат­ски пред­сед­ник Га­мал Аб­дел На­сер и пр­ви пре­ми­јер и пред­сед­ник Га­не, Ква­ме Нкру­мах.

Фо­то-ма­те­ри­ја­ли из збир­ке Му­зе­ја Ју­го­сла­ви­је не­за­о­би­ла­зан су из­вор за ис­тра­жи­ва­че африч­ког кон­ти­нен­та у дру­гој по­ло­ви­ни про­шлог ве­ка, по­што ви­ше хи­ља­да фо­то­гра­фи­ја илу­стру­је Ти­то­ве по­се­те зе­мља­ма Афри­ке. И ма­да се нај­ве­ћи број сни­мље­них ак­тив­но­сти ти­че зва­нич­них де­ша­ва­ња ко­је до­ма­ћи­ни при­ре­ђу­ју за ви­со­ког го­ста, број­не су и уз­бу­дљи­ве фо­то­гра­фи­је ко­је бе­ле­же сло­бод­не, по­себ­не тре­нут­ке у окви­ру тих по­се­та – оби­ла­зак ар­хе­о­ло­шких и исто­риј­ских ло­ка­ли­те­та и му­зе­ја, бо­ра­вак у при­ро­ди или у ло­ву, су­сре­те с рад­ни­ци­ма на рад­ним ме­сти­ма или обич­ним љу­ди­ма у сва­ко­днев­ним ак­тив­но­сти­ма, на ули­ци, у се­ли­ма…

Ку­сто­ски­ње из­ло­жбе Ана Сла­до­је­вић и Мир­ја­на Слав­ко­вић за­ми­сли­ле су из­ло­жбу ис­ти­чу­ћи са­да­шње од­су­ство зна­ња о ан­ти­ко­ло­ни­ја­ли­зму и тра­ди­ци­ји со­ли­дар­но­сти, зна­ња ко­је је, као и мно­ге вред­но­сти из на­ше ско­ри­је про­шло­сти, да­нас за­не­ма­ре­но и за­бо­ра­вље­но.

По­во­дом све­ча­ног отва­ра­ња одр­жа­но је пре­да­ва­ње Ра­ди­не Ву­че­тић и По­ла Бет­са ко­је је об­у­хва­ти­ло по­глед на Ти­та и со­ци­ја­ли­стич­ку Ју­го­сла­ви­ју, на Ти­то­ва африч­ка пу­то­ва­ња, као зна­ча­јан део ње­го­ве ди­пло­ма­ти­је, али и ана­ли­зу фо­то­гра­фи­ја из бо­га­те збир­ке Му­зе­ја Ју­го­сла­ви­је. Ат­мос­фе­ра пу­не са­ле, за­ин­те­ре­со­ва­не пу­бли­ке, пи­та­ња и ди­ја­лог, обе­ле­жи­ли су отва­ра­ње ко­ме је при­су­ство­ва­ла и На­та­ша Ма­рић, от­прав­ни­ца по­сло­ва ам­ба­са­де Ср­би­је у Лон­до­ну, као и пред­став­ни­ци Му­зе­ја Ју­го­сла­ви­је.

Љу­ди ко­ји су се оку­пи­ли око овог про­јек­та и ко­је су по­ве­за­ле фо­то­гра­фи­је с Ти­то­вих пу­то­ва­ња у Афри­ку су: Ра­ди­на Ву­че­тић, исто­ри­чар­ка (Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду), Ана Сла­до­је­вић, не­за­ви­сна ку­сто­ски­ња и те­о­ре­ти­чар­ка умет­но­сти, Мир­ја­на Слав­ко­вић, ку­сто­ски­ња (Му­зеј Ју­го­сла­ви­је), Пол Бетс, исто­ри­чар (Уни­вер­зи­тет у Окс­фор­ду) и Ра­до­ван Цу­кић, ку­стос-исто­ри­чар (Му­зеј Ју­го­сла­ви­је).

Ре­зул­тат ра­да ауто­ра из­ло­жбе је­сте и књи­га „Ти­то у Афри­ци – сли­ке со­ли­дар­но­сти”, об­ја­вље­на на срп­ском и ен­гле­ском је­зи­ку, ко­ју су уре­ди­ли исто­ри­ча­ри Ра­ди­на Ву­че­тић и Пол Бетс. На тра­гу при­че о со­ли­дар­но­сти не­кад, са же­љом да се по­ка­же да со­ли­дар­ност ни­је за­бо­ра­вље­на, ен­гле­ско из­да­ње књи­ге ће, то­ком тра­ја­ња из­ло­жбе у Окс­фор­ду, до апри­ла 2018. го­ди­не, би­ти про­да­ва­но у до­бро­твор­не свр­хе, а су­ма са­ку­пље­на од про­да­је би­ће ис­ко­ри­шће­на као по­моћ шко­ли за де­вој­чи­це у Ке­не­ми, у Си­је­ра Ле­о­неу.

Из­ло­жба и књи­га „Ти­то у Афри­ци – сли­ке со­ли­дар­но­сти” при­ли­ка су и за пу­бли­ку, и за чи­та­о­це, да кре­ну на про­пу­то­ва­ње кроз Афри­ку и да упо­зна­ју љу­де, оби­ча­је, кул­ту­ру, пре­де­ле, исто­ри­ју и – со­ли­дар­ност, да­нас то­ли­ко за­бо­ра­вље­ни по­јам. За по­тре­бе из­ло­жбе, но­ви­на­ри Ду­шан Ша­по­ња и Ду­шан Ча­вић сни­ми­ли су ви­део-при­лог ко­ји при­ка­зу­је пре­о­ста­ле тра­го­ве при­ја­тељ­ства с на­ро­ди­ма Афри­ке у Бе­о­гра­ду. У раз­го­во­ру с Бе­о­гра­ђа­ни­ма ис­тра­жи­ва­ли су да ли они пре­по­зна­ју, пам­те и ка­ко да­нас до­жи­вља­ва­ју ме­ста ве­за­на за овај пе­ри­од: спо­мен-обе­леж­ја Аго­сти­ну Не­ту и Пр­вој кон­фе­рен­ци­ји не­свр­ста­них. Ка­ко из­гле­да Парк при­ја­тељ­ства, у ком су сту­дент­ском до­му би­ли сме­ште­ни сту­ден­ти из Афри­ке и ка­ко је пло­ча с во­ђа­ма по­кре­та Не­свр­ста­них за­вр­ши­ла у јед­ној ба­шти у За­кло­па­чи крај Бе­о­гра­да.

Из­ло­жбу у Бе­о­гра­ду пра­ти­ло је низ до­дат­них про­гра­ма у ви­ду во­ђе­них ту­ра с нај­ра­зли­чи­ти­јим те­ма­ма: од ко­ло­ни­ја­ли­зма, пре­ко ју­го­сло­вен­ске ме­ђу­на­род­не по­ли­ти­ке, до пи­та­ња со­ли­дар­но­сти и то­ле­ран­ци­је. На­пра­вљен је про­стор да по­се­ти­о­ци, кроз раз­го­вор и дру­ге ин­тер­ак­тив­не са­др­жа­је, раз­ме­не сво­ја и се­ћа­ња чла­но­ва сво­јих по­ро­ди­ца на вре­ме са­рад­ње с не­свр­ста­ним зе­мља­ма. При­сут­ност и на дру­штве­ним мре­жа­ма до­при­не­ла је да за из­ло­жбу са­зна­ју ко­ле­ге из кул­тур­ног цен­тра „Јав­на со­ба” (Pu­blic Ro­om) из Ско­пља, ко­ји су нас по­зва­ли да је при­ка­же­мо и њи­хо­вој пу­бли­ци.

На­кон Окс­фор­да, пред­ви­ђе­но је да из­ло­жба го­сту­је у Му­зе­ју „Вен­де” у Лос Ан­ђе­ле­су то­ком 2019. го­ди­не. За­хва­љу­ју­ћи књи­зи и го­сто­ва­њу из­ло­жбе у Му­зе­ју „Пит Ри­верс” у Окс­фор­ду и Му­зе­ју „Вен­де” у Лос Ан­ђе­ле­су, на­ша кул­тур­на ба­шти­на би­ће при­ка­за­на све­ту као део свет­ске кул­тур­не ба­шти­не, али и као све­до­чан­ство о вре­ме­ну со­ли­дар­но­сти са Афри­ком и Тре­ћим све­том.

*ди­рек­тор­ка Му­зе­ја Ју­го­сла­ви­је

- - - - - - - - - -

http://www.politika.rs/scc/clanak/397758/Izlozba-Tito-u-Africi-u-Oksfordu
 
Poslednja izmena:
uf, ala ti je post, sad svi pametni, a pre se udarali nogama u dupe koliko su trčali da se titu poklone......

- - - - - - - - - -

ona kao student već je znala da se tako dobaciju po provincijskim pozorištima. ???

btw, nešto je nema u novim serijama, kanda na ovaj način traži malo medijske pažnje?

- - - - - - - - - -

spušta se na nivo eve ras

a evo gde je bila zadnjih 10 godina

- - - - - - - - - -

[TABLE="class: wikitable"]
[TR]
[TD="colspan: 4"]2010.e[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]2010.[/TD]
[TD]Miris kiše na Balkanu (TV serija)[/TD]
[TD]Nona Salom[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]2013.[/TD]
[TD]Otvorena vrata[/TD]
[TD]sajbereta[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]2013.[/TD]
[TD]Tesna koža 5[/TD]
[TD]svastika[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]2016.[/TD]
[TD]Igle ispod praga[/TD]
[TD]baba[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]2016.[/TD]
[TD]Nemoj da zvocaš[/TD]
[TD]Simka[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

- - - - - - - - - -

5 uloga u zadnjih 10 godina

a u titovo vreme imala je toliko uloga godišnje


kanda joj se narav promenila, evo članka u kom joj svi na estradi smetaju:


Sve su učestaliji napadi glumaca na domaće estradne zvezde, a sada je je svoj negativan stav javno iskazala i glumica Seka Sablić.

Njoj se ne dopada većina danas aktuelnih zvezda, kao ni njihovo stvaralaštvo o kojem nema pozitivno mišljenje.

Sve je to mimo kulture. Uveden je od turbo-folka od 90-tih pa na ovamo nešto što više nije kičerica. To je jedan užas, jedan trulež, jedan haos. Ne znam šta da kažem, samo da molimo Boga da mladi ljudi izvuku glave iz toga i da postanu produhovljeni, oplemenjeni koji traže nešto više u životu - rekla je Seka u jednoj emisiji.

http://pink.rs/domaci/36471/uzas-trulez-haos-ovako-seka-sablic-govori-o-estradi-foto
 
Poslednja izmena:
proka:
- - - - - - - - - -

eto lepo se vidi iz kočinog izvora da se četnici nisu borili protiv okupatora nego samo tito i partizani

zbog toga su četnici i sam draža pušteni niz dunav do crnog mora a tito je dobio punu vojnu i političku pomoć od strane engleza i ostalih saveznika

- - - - - - - - - -

https://www.scribd.com/document/204...-vreme-drugog-svetskog-rata-Djoko-Slijepcevic
Kliknite za proširenje...

:hahaha:

Oсим кад не би прочитали оно што заиста пише ту...а наравно да ђенерал Михаиловић није желео да Срби буду топовско месо за рачун Британаца...

Али драго ми је да се слажемо да су Немци уз помоћ Тита имали план да униште Србе и Дражу :ok:

Да видимо даље о сарадњи Тита са Немцима против савезника

ПОСЛЕ ПОНУДЕ ТИТА, НЕМЦИ ИМАЛИ ПЛАН ДА ГА НАОРУЖАЈУ ЗА БОРБУ ПРОТИВ САВЕЗНИКА :D

Screenshot_4.jpg


Значи по логици начитаног нам и паметног проке, Савезници напустили Дражу јер се није борио против Немаца, а подржали Тита који је Немцима нудио заједничку борбу против Савезника, и кога су Немци били спремни да наоружају за ту борбу :D
 
Poslednja izmena:
komentar na gornji post, izložbu Oksfordu koja je upravo u toku i trajaće do 9 aprila 2018 godine

- - - - - - - - - -

Verujem u uspeh izlozbe u Oksvordu, jer zivim u Britanskom Okruzenju. Na bozicnom rucku na Kipru iznendila me starija Engleska ledi umetnica, slikar, izjavom “da je Tito njen heroj”. Na veceri u Dubaiju ugledni biznismen Piter ocaran lepotama Dubrovnika i Crne Gore konstatovao je da je samo tako jaka i harizmaticna licnost kao Tito mogla sve JU narode da drzi zajedno. U boljim TV kvizovima “Eggheads” i “Univerity Challenge” ima pitanja iz istorij ko je vodja JU partizana, ili ko je prvi komunisticki vodja koji je posetio Britaniju obrazovaniji takmicari redovno tacno odgovaraju. Mi koji smo ziveli i radili u Arapskim i Africkim zemljama dobro znamo koliko su Jugoslavija i Tito postovani. Zbog njih su i nas bolje gledali i zaista je bilo lepo biti Jugosloven.

- - - - - - - - - -

sve rečeno :ok:
 
jedan od komentara na račun draže u našim novinama Politika:

- - - - - - - - - -

Srbin Draza, odbivsi ponudu Britanaca, datu posredstvom kralja, da se casno izvuce, stavi pod komandu Tita i doprinese oslobadjanju zemlje od fasista 9 maja 1945g. postaje odmetnik, elementi banditizma, na koga svako moze da puca. Komunisti su mogli da ga likvidiraju prilikom hvatanja i zavrse sve bez sudjenja.


To sto se on preracunao i sebe stavio iznad Suverena, misleci da ce americke obavestajne sluzbe da ga pomognu i zastite, govori o njegovim losim procenama i precenjivanju sopstvenog znacaja.

Tragedija je sto je sa sobom poveo nasilno mobilisanih 20,000 mladih ljudi, nepotrebno izginulih u borbi protiv snaga pobednika.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

zbiljaš
Kongres Srba u Hrvatskoj 1945. godine
Odgovora
15
Pregleda
540
zbiljaš
zbiljaš

Back
Top