ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Slaven777:
Ooo pa to je odlična vijest!

Nadam se da će doći do promjene i Zastave SPC!
Kliknite za proširenje...

Pa najstrože gledano naša crkva bi trebalo i ime da promeni!

Da se razumemo, ja sam rodoljub i imam istaknutu zastavu Srbije na kući... Ali, pridev "srpska" u nazivu naše crkve ne treba da stoji, jer je crkva iznad nacije. Otuda i zastava ne treba da bude srpska narodna, šta god da joj dodate (sad je zlatni krst sa ognjilima).

Vodič bi trebalo da bude npr. titula ruskog patrijarha - patrijarh moskovski i cele Rusije. Tako bi naš patrijarh trebalo da bude npr. beogradski i svih srpskih zemalja (ili svespski). /Zašto ne "i cele Srbije" - zato što Bosna nije Srbija a srpska je zemlja, Crna Gora nije Srbija a srpska je zemlja, Hrvatska nije Srbija a srpska je zemlja - Srbi žive u njoj. Isto važi i za SAD, Kanadu, Australiju, JAR, evropske zemlje - sve su to srpske zemlje jer Srbi žive u njima... I to naravno ne znači da Srbija ima pretenzije na te države! lol/

Tako bi crkva trebalo da bude Beogradska patrijaršija. Međutim, titla našeg (kao i drugih) patrijarha je istorijska - arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski. Peć je ostao jer je to drevna prestonica iz vremena kada je crkva dobila autokefaliju; a Beograd i Karlovci su ostali (iako su Karlovci sada u drugoj eparhiji) zbog toga što označava ujedinjeje srpskih crkava iz Turske i AU.

I pogotovo sada zbog stanja na Kosmetu nema šanse da se Peć izbaci iz imena. To je jasno...

No, to ne znači da zvanični naziv crkve ne može da bude npr. Pravoslavna beogradska patrijaršija. A u tituli patrijarha nek ostanu ove istorijske smernice... :)
 
Uros985:
Pa najstrože gledano naša crkva bi trebalo i ime da promeni!

Da se razumemo, ja sam rodoljub i imam istaknutu zastavu Srbije na kući... Ali, pridev "srpska" u nazivu naše crkve ne treba da stoji, jer je crkva iznad nacije. Otuda i zastava ne treba da bude srpska narodna, šta god da joj dodate (sad je zlatni krst sa ognjilima).

Vodič bi trebalo da bude npr. titula ruskog patrijarha - patrijarh moskovski i cele Rusije. Tako bi naš patrijarh trebalo da bude npr. beogradski i svih srpskih zemalja (ili svespski). /Zašto ne "i cele Srbije" - zato što Bosna nije Srbija a srpska je zemlja, Crna Gora nije Srbija a srpska je zemlja, Hrvatska nije Srbija a srpska je zemlja - Srbi žive u njoj. Isto važi i za SAD, Kanadu, Australiju, JAR, evropske zemlje - sve su to srpske zemlje jer Srbi žive u njima... I to naravno ne znači da Srbija ima pretenzije na te države! lol/

Tako bi crkva trebalo da bude Beogradska patrijaršija. Međutim, titla našeg (kao i drugih) patrijarha je istorijska - arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski. Peć je ostao jer je to drevna prestonica iz vremena kada je crkva dobila autokefaliju; a Beograd i Karlovci su ostali (iako su Karlovci sada u drugoj eparhiji) zbog toga što označava ujedinjeje srpskih crkava iz Turske i AU.

I pogotovo sada zbog stanja na Kosmetu nema šanse da se Peć izbaci iz imena. To je jasno...

No, to ne znači da zvanični naziv crkve ne može da bude npr. Pravoslavna beogradska patrijaršija. A u tituli patrijarha nek ostanu ove istorijske smernice... :)
Kliknite za proširenje...

Ma meni se ne svidja ta centralizovana organizacija nikako. Pogotovu još i pored državnog uredjenja. Anglikanska crkva mi je odličan primer, gde se lokalno donose odluke na lokalnom nivou zavisno od potreba i uslova zajednice. Imaju vrhovni savet, ali on ima administrativne funkcije i druge neke stvari, a konkretan posao se odradjuje na licu mesta u svakoj zoni lokalno. Tako da više tih lokalnih čine jednu crkvu zajedno.
 
Uros985:
Pa najstrože gledano naša crkva bi trebalo i ime da promeni!

Da se razumemo, ja sam rodoljub i imam istaknutu zastavu Srbije na kući... Ali, pridev "srpska" u nazivu naše crkve ne treba da stoji, jer je crkva iznad nacije. Otuda i zastava ne treba da bude srpska narodna, šta god da joj dodate (sad je zlatni krst sa ognjilima).

Vodič bi trebalo da bude npr. titula ruskog patrijarha - patrijarh moskovski i cele Rusije. Tako bi naš patrijarh trebalo da bude npr. beogradski i svih srpskih zemalja (ili svespski). /Zašto ne "i cele Srbije" - zato što Bosna nije Srbija a srpska je zemlja, Crna Gora nije Srbija a srpska je zemlja, Hrvatska nije Srbija a srpska je zemlja - Srbi žive u njoj. Isto važi i za SAD, Kanadu, Australiju, JAR, evropske zemlje - sve su to srpske zemlje jer Srbi žive u njima... I to naravno ne znači da Srbija ima pretenzije na te države! lol/

Tako bi crkva trebalo da bude Beogradska patrijaršija. Međutim, titla našeg (kao i drugih) patrijarha je istorijska - arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski. Peć je ostao jer je to drevna prestonica iz vremena kada je crkva dobila autokefaliju; a Beograd i Karlovci su ostali (iako su Karlovci sada u drugoj eparhiji) zbog toga što označava ujedinjeje srpskih crkava iz Turske i AU.

I pogotovo sada zbog stanja na Kosmetu nema šanse da se Peć izbaci iz imena. To je jasno...

No, to ne znači da zvanični naziv crkve ne može da bude npr. Pravoslavna beogradska patrijaršija. A u tituli patrijarha nek ostanu ove istorijske smernice... :)
Kliknite za proširenje...
Напротив, придев "српски" мора да остане у имену цркве, јер управо је њен челник - патријарх српског народа, а не патријарх Пећи, Београда, или Србије. Ако није српски, није ни патријарх, већ само - архиепископ пећки.
 
Battlecat:
Ma meni se ne svidja ta centralizovana organizacija nikako. Pogotovu još i pored državnog uredjenja. Anglikanska crkva mi je odličan primer, gde se lokalno donose odluke na lokalnom nivou zavisno od potreba i uslova zajednice. Imaju vrhovni savet, ali on ima administrativne funkcije i druge neke stvari, a konkretan posao se odradjuje na licu mesta u svakoj zoni lokalno. Tako da više tih lokalnih čine jednu crkvu zajedno.
Kliknite za proširenje...

Upravo tako je i kod nas. U SPC (kao uglavnom i u drugim pravoslavnim pomesnim crkvama) svaka eparhija je crkva za sebe - čak po pitanju administracije gotovo autokefalna!

Vladika je u svojoj eparhiji mali Hristos...

Patrijarh je samo prvi među jednakima. On ne sme da se meša u poslove bilo kog drugog vladike.

Jedino ako neko zastrani po pitanjima vere, onda Sabor arhijereja ima pravo da stvar ispita i eventualno interveniše...
 
Bajo Pivljanin:
Напротив, придев "српски" мора да остане у имену цркве, јер управо је њен челник - патријарх српског народа, а не патријарх Пећи, Београда, или Србије. Ако није српски, није ни патријарх, већ само - архиепископ пећки.
Kliknite za proširenje...

Pa neće biti...

Prvo, ništa ne mora :)

A drugo, episkop beogradski nije patrijarh srpskog naroda. Ili ne samo srpskog naroda. Jer to bi značilo da za pravoslavnog Rumuna ili Bugarina u našoj crkvi nema mesta, a to je daleko od istine. Ili isto tako za pravoslavnog Rusa ili Arapina, da ne pominjem Albanca, Amerikanca itd...

Evo, izvedi sam zaključak iz činjenice da Sveti Sava nije bio arhiepiskop srpski nego žički. I prvi naš patrijarh Joanikije nije bio srpski nego pećki. Dakle, titula se uzima pre svega po sedištu - gradu najčešće. I to je osnovno. Ostalo može, a ne mora... ;)
 
Uros985:
Pa neće biti...

Prvo, ništa ne mora :)

A drugo, episkop beogradski nije patrijarh srpskog naroda. Ili ne samo srpskog naroda. Jer to bi značilo da za pravoslavnog Rumuna ili Bugarina u našoj crkvi nema mesta, a to je daleko od istine. Ili isto tako za pravoslavnog Rusa ili Arapina, da ne pominjem Albanca, Amerikanca itd...

Evo, izvedi sam zaključak iz činjenice da Sveti Sava nije bio arhiepiskop srpski nego žički. I prvi naš patrijarh Joanikije nije bio srpski nego pećki. Dakle, titula se uzima pre svega po sedištu - gradu najčešće. I to je osnovno. Ostalo može, a ne mora... ;)
Kliknite za proširenje...
Није мора зато што ја мислим да треба тако.

Већ зато што је патријарх у овом случају управо - српски. Ранг патријарха у случају наше цркве је везан за народ а не место - ако би изузели народ из звања, остало би следеће по рангу, а то је архиепископ пећки (јер он није патријарх пећки/београдски или нешто треће). Када је 1920. дошло до уједињења помесних цркава, уз одобрење Васељенске патријаршије, поглавар СПЦ је канонски именован за патријарха српског. Вероватно ти појам "пећка патријаршија" ствара забуну - али то је колоквијализам, а не прецизан термин - јер Пећ никада није била патријаршија (као Цариград, Рим, Антиохија, Јерусалим, Александрија), већ је у нашем случају ранг патријарха везан уз народ.

А то да је СПЦ резервисана за Србе само зато што јој поглавар у звању има придев српски је просто речено - бесмислица. То је као рећи да не може Арапин да дође у Европску унију зато што је она европска а не афричка. Те је стога треба само назвати Бриселска Унија.

Уосталом, и у Бугарској цркви је исто стање, њен поглавар је патријарх бугарски и митрополит софијски.
 
Bajo Pivljanin:
Напротив, придев "српски" мора да остане у имену цркве, јер управо је њен челник - патријарх српског народа, а не патријарх Пећи, Београда, или Србије. Ако није српски, није ни патријарх, већ само - архиепископ пећки.
Kliknite za proširenje...


Nije bas tako i kod Rusa ne ne spominje narod makar ne direktno. Patriarh Moskve i cele Rus.
 
Konstantin Veliki:
Nekoliko bi se problema resilo ako bi se preimenovala patriarsija.
Kliknite za proširenje...

Патријаршија не може да се преименује тек тако. Нити видим какве би то проблеме решило, или какве проблеме изазива.

Чак штавише, преименовање из СПЦ у нешто друго би само донело више проблема Србима православцима који живе ван матице.
 
Bajo Pivljanin:
Није мора зато што ја мислим да треба тако.

Већ зато што је патријарх у овом случају управо - српски. Ранг патријарха у случају наше цркве је везан за народ а не место - ако би изузели народ из звања, остало би следеће по рангу, а то је архиепископ пећки (јер он није патријарх пећки/београдски или нешто треће). Када је 1920. дошло до уједињења помесних цркава, уз одобрење Васељенске патријаршије, поглавар СПЦ је канонски именован за патријарха српског. Вероватно ти појам "пећка патријаршија" ствара забуну - али то је колоквијализам, а не прецизан термин - јер Пећ никада није била патријаршија (као Цариград, Рим, Антиохија, Јерусалим, Александрија), већ је у нашем случају ранг патријарха везан уз народ.

А то да је СПЦ резервисана за Србе само зато што јој поглавар у звању има придев српски је просто речено - бесмислица. То је као рећи да не може Арапин да дође у Европску унију зато што је она европска а не афричка. Те је стога треба само назвати Бриселска Унија.

Уосталом, и у Бугарској цркви је исто стање, њен поглавар је патријарх бугарски и митрополит софијски.
Kliknite za proširenje...

Hajde od kraja da krenem. - Nisam ja rekao da druge pomesne crkve nemaju isti problem kao mi. Da, isti je problem i sa imenom bugarske crkve...

Druže, brate, jedina jeres savremenog doba je etnofiletizam! To naravno nisam rekao ja nego se vrhunski teolozi slažu oko toga...
I to nije problem samo kod nas nego svuda.

Dakle, odrednica nekog naroda ne treba da bude istaknuta previše u bilo kojoj crkvi. (Da ne kažem da ne treba da postoji...)

I mi nikad ne bismo dobili obnavljanje patrijaršije da je naš patrijarh samo srpski. Naprotiv, od presudne je važnosti to što se pozivamo na drevno sedišete jedne patrijaršije... To važi i za druge crkve.
 
Bajo Pivljanin:
Патријаршија не може да се преименује тек тако. Нити видим какве би то проблеме решило, или какве проблеме изазива.

Чак штавише, преименовање из СПЦ у нешто друго би само донело више проблема Србима православцима који живе ван матице.
Kliknite za proširenje...

Crkva na našim prostorima je i previše i prečesto zapostavila svoju prvenstvenu ulogu i stavila se u službu naroda. Naravno, tako će i dalje biti.

No, ne vidim zašto bi promena naziva SPC bila problem ljudima u rasejanju?

Osim toga, možemo je zvati i tako... Bitno je da zvanični naziv bude drugačiji.
 
Uros985:
Crkva na našim prostorima je i previše i prečesto zapostavila svoju prvenstvenu ulogu i stavila se u službu naroda. Naravno, tako će i dalje biti.

No, ne vidim zašto bi promena naziva SPC bila problem ljudima u rasejanju?

Osim toga, možemo je zvati i tako... Bitno je da zvanični naziv bude drugačiji.
Kliknite za proširenje...

Зато што би тиме радили Калајев посао.
 
Uros985:
Sve jasno, i sve znam. Svakako da SS nije hteo sebe da stavlja u nezavidnu situaciju... A i bio je mudar, nema šta.

No, ja se vraćam na početak - crkva opet nije bila "crkva svih srpskih i pomorskih zemalja" nego se ipak nazivala po sedištu /Žiči, Peći/.



Ma jasno - braća rimokatolici... :)



Naravno, sve stoji. Ali ti si rekao da pravila treba da se poštuju... ;)
Kliknite za proširenje...

Ona se i danas naziva po sjedištu, eklisiološki gledano - ona je Pećka arhiepiskopija. Samoprozivanje je unutrašnje pitanje kako pomjesne Crkve, tako i države pri kojoj se ona registruje, posmatrano sa sekularnog stanovišta.
U Pravoslavnoj vaseljeni, SPC nije ništa drugo do Pećka arhiepiskopija Pravoslavne crkve.
 
Slaven777:
Ona se i danas naziva po sjedištu, eklisiološki gledano - ona je Pećka arhiepiskopija. Samoprozivanje je unutrašnje pitanje kako pomjesne Crkve, tako i države pri kojoj se ona registruje, posmatrano sa sekularnog stanovišta.
U Pravoslavnoj vaseljeni, SPC nije ništa drugo do Pećka arhiepiskopija Pravoslavne crkve.
Kliknite za proširenje...

ниси у праву.

ово је ТОМОС Васељенског Патријарха Мелетија IV и Светог Синода Васељенске Патријаршије у Цариграду од 19. фебруара 1922. године:
__________________________________

Број протокола 1148

† МЕЛЕТИЈЕ
по милости Божјој Архиепископ Цариграда, Новога Рима и Васељенски Патријарх

Света Црква уређујући н обављајући све како треба а ради назидавања, сматра да је и ово својствено добром уређивању и канонском поретку, да подешава и уређује границе црквене управе према политичким променама које се дешавају, у колико је то дозвољено светим црквеним законима, како би се управљање црквеним пословима вршило без тешкоћа и са целисходношћу и како би од тога произилазила већа корист за христоимени народ.

Према томе и у погледу на Богоспасајему Краљевину Србију с обзиром на то, што је она после бивших балканских ратова из 1912. и 1913. године и доскорашњег великог светског рата проширена и увећана и подигнута у једно уједињено Краљевство СХС по милости и благослову Божијем, обухватила је у својим границама епархије које су до скора биле под канонском управом Патријаршијског Васељенског Престола и то митрополије: Скопску, Рашко-призренску, Велешко-дебарску, Пелагонијску, Преспанско-охридску и део митрополије Воденске, Епијскопију Полијанску на основу Букурешког Уговора од 10. августа 1913. г.; Митрополију Струмичку на основу Нејског Уговора од 27. новембра 1919. године; а на основу уговора са Аустријом потписаног у Сен-Жермену у Лаји од 10. септембра 1919. године Митрополије у Босни и Херцеговини: Босанску, Херцеговачку, Зворннчку и Бањалучко-бихаћку. Поред тога у границама овог уједињеног Краљевства СХС ушле су и Автокефалне Православне Цркве: Карловачка и Црногорска, као и две далматинске епархије: Задарска и Бококоторска; а заједничком одлуком председника ових цркава сакупљених на Сабору проглашено је њихово управно јединство са Српском Црквом у једну автокефалну цркву под именом „Автокефална Уједнњсна Православна Српска Црква Краљевства СХС". Због тога наша Христова Црква на молбу цркве и владе Краљевства СХС имајући у виду каноничност и оправданост црквеног уједињења у једну целину оних црквених области које су већ политички уједињене, ради коначног јединства и хармоније у управи, према правилу Отаца, које каже: „да епископи свакога народа треба да признају првога међу собом и њега сматрају главом" и ради веће и опште користи уједињених области које имају од јединства, једнодушном одлуком, која је донета у седници Светога Синода под председништвом Наше Смерности, одлучује и утврђује следеће:

Одобрава и благосиља црквено ослобођење од Патријаршијског Васељенског Цариградског Престола н присаједињење Автокефалној Уједињеној Православној Српској Цркви оних епархија које су до скора биле под његовом управом и које су горе споменуте. Признајући пак проглашено јединство автокефалних цркава: Српске, Црногорске и Карловачке, као и двеју далматинских епархија прима од ових образовану Свету Автокефалну Уједињену Православну Српску Цркву као сестру у Христу, која има и ужива сва права автокефалности, према прописима и реду Свете Православне Цркве.

За доказ, сталну и вечиту потврду свега овога што је овако канонски усвојено н утврђено односио оних епархија и делова нашег Светога Патријаршијског Васељенског Престола, које су у последње време припале Богоспасајемој Краљевини СХС, а и односно једне Уједињене Автокефалне Православне Српске Цркве, која је образована у овој Краљевини, издајемо са високопреосвећеним митрополитима, наше у Светоме Духу љубезне браће и саслужитеља, овај наш Патријаршијски и Синодски Томос, чији се текст тачан и неповређен налази изложен и у светом Кодексу наше Свете Велике Христове Цркве са жељом, да Бог сваке благодати, који нас је позвао у своју вечну славу у Исусу Христу, подари свагда сваки благослов и сваки добар плод свима епархијама, које су на овај начин од нас ослобођене, као н целој најсветијој сестри Автокефалној Уједињеној Православној Српској Цркви Краљевства СХС. Њему нека је слава и држава у векове векова. Амин.
Године 1922. фебруара 19, епимнемезе 5.

Патријарх Цариградски МЕЛЕТИЈЕ, Одлучује
Кесаријски НИКОЛАЈ
Халкидонски ГРИГОРИЈЕ
Неокесаријски и Катаријски ПОЛИКАРП
Ангирски ГЕРВАСИЈЕ
Халдијски и Керасундски ЛАВРЕНТИЈЕ
Сарандаеклисијски АГАТАНГЕЛ
Никејски ВАСИЛИЈЕ
Амасијски ГЕРМАН
Родоски АПОСТОЛ
Варнски НИКОДИМ
Илиупољски СМАРАГД
Метријски ЈОАКИМ
Секретар Светога Синода Вруилски ДИОНИСИЈЕ.
 
Poslednja izmena:
Slaven777:
Ona se i danas naziva po sjedištu, eklisiološki gledano - ona je Pećka arhiepiskopija. Samoprozivanje je unutrašnje pitanje kako pomjesne Crkve, tako i države pri kojoj se ona registruje, posmatrano sa sekularnog stanovišta.
U Pravoslavnoj vaseljeni, SPC nije ništa drugo do Pećka arhiepiskopija Pravoslavne crkve.
Kliknite za proširenje...

Pa ovo stoji, ali je naša crkva u isto vreme i patrijaršija. Sa (novim) sedištem u Beogradu. (Ni Peć nije bio prvo sedište naše crkve - normalno je da se kroz istoriju sedište premešta...)

Stoga, pošto je patrijaršija viši stepen časti, ime crkve bi trebalo da bude Beogradska patrijaršija. Kao što je kod Rusa Moskovski patrijarhat.
I pazi sad, to ne smeta Rusima da svoju crkvu zovu i RPC! Dakle, ostaće naziv SPC svakako, ali bi trebalo zvanično da bude Beogradska patrijaršija.

A osim toga neka naš poglavar zadrži u svojoj tituli deo koji kaže da je on arhiepiskop pećki (između ostalog jer je on pre svega arhiepiskop ekliskiološki gledano, a tek onda mitropolit i patrijarh).
To je inače običaj - da se u tituli poglavara nalaze istorijska sedišta (kao u tituli gruzijskog poglavara npr.)
 
Statler and Waldorf:
ниси у праву.

ово је ТОМОС Васељенског Патријарха Мелентија IV и Светог Синода Васељенске Патријаршије у Цариграду од 19. фебруара 1922. године:
__________________________________

Број протокола 1148

† МЕЛЕТИЈЕ
по милости Божјој Архиепископ Цариграда, Новога Рима и Васељенски Патријарх

Света Црква уређујући н обављајући све како треба а ради назидавања, сматра да је и ово својствено добром уређивању и канонском поретку, да подешава и уређује границе црквене управе према политичким променама које се дешавају, у колико је то дозвољено светим црквеним законима, како би се управљање црквеним пословима вршило без тешкоћа и са целисходношћу и како би од тога произилазила већа корист за христоимени народ.

Према томе и у погледу на Богоспасајему Краљевину Србију с обзиром на то, што је она после бивших балканских ратова из 1912. и 1913. године и доскорашњег великог светског рата проширена и увећана и подигнута у једно уједињено Краљевство СХС по милости и благослову Божијем, обухватила је у својим границама епархије које су до скора биле под канонском управом Патријаршијског Васељенског Престола и то митрополије: Скопску, Рашко-призренску, Велешко-дебарску, Пелагонијску, Преспанско-охридску и део митрополије Воденске, Епијскопију Полијанску на основу Букурешког Уговора од 10. августа 1913. г.; Митрополију Струмичку на основу Нејског Уговора од 27. новембра 1919. године; а на основу уговора са Аустријом потписаног у Сен-Жермену у Лаји од 10. септембра 1919. године Митрополије у Босни и Херцеговини: Босанску, Херцеговачку, Зворннчку и Бањалучко-бихаћку. Поред тога у границама овог уједињеног Краљевства СХС ушле су и Автокефалне Православне Цркве: Карловачка и Црногорска, као и две далматинске епархије: Задарска и Бококоторска; а заједничком одлуком председника ових цркава сакупљених на Сабору проглашено је њихово управно јединство са Српском Црквом у једну автокефалну цркву под именом „Автокефална Уједнњсна Православна Српска Црква Краљевства СХС". Због тога наша Христова Црква на молбу цркве и владе Краљевства СХС имајући у виду каноничност и оправданост црквеног уједињења у једну целину оних црквених области које су већ политички уједињене, ради коначног јединства и хармоније у управи, према правилу Отаца, које каже: „да епископи свакога народа треба да признају првога међу собом и њега сматрају главом" и ради веће и опште користи уједињених области које имају од јединства, једнодушном одлуком, која је донета у седници Светога Синода под председништвом Наше Смерности, одлучује и утврђује следеће:

Одобрава и благосиља црквено ослобођење од Патријаршијског Васељенског Цариградског Престола н присаједињење Автокефалној Уједињеној Православној Српској Цркви оних епархија које су до скора биле под његовом управом и које су горе споменуте. Признајући пак проглашено јединство автокефалних цркава: Српске, Црногорске и Карловачке, као и двеју далматинских епархија прима од ових образовану Свету Автокефалну Уједињену Православну Српску Цркву као сестру у Христу, која има и ужива сва права автокефалности, према прописима и реду Свете Православне Цркве.

За доказ, сталну и вечиту потврду свега овога што је овако канонски усвојено н утврђено односио оних епархија и делова нашег Светога Патријаршијског Васељенског Престола, које су у последње време припале Богоспасајемој Краљевини СХС, а и односно једне Уједињене Автокефалне Православне Српске Цркве, која је образована у овој Краљевини, издајемо са високопреосвећеним митрополитима, наше у Светоме Духу љубезне браће и саслужитеља, овај наш Патријаршијски и Синодски Томос, чији се текст тачан и неповређен налази изложен и у светом Кодексу наше Свете Велике Христове Цркве са жељом, да Бог сваке благодати, који нас је позвао у своју вечну славу у Исусу Христу, подари свагда сваки благослов и сваки добар плод свима епархијама, које су на овај начин од нас ослобођене, као н целој најсветијој сестри Автокефалној Уједнњеној Православној Српској Цркви Краљевства СХС. Њему нека је слава и држава у векове векова. Амин. Године 1922. фебруара 19, епимнемезе 5.

Патријарх Цариградски МЕЛЕТИЈЕ, Одлучује
Кесаријски НИКОЛАЈ
Халкидонски ГРИГОРИЈЕ
Неокесаријски и Катаријски ПОЛИКАРП
Ангирски ГЕРВАСИЈЕ
Халдијски н Керасундски ЛАВРЕНТИЈЕ
Сарандаеклисијски АГАТАНГЕЛ
Никејски ВАСИЛИЈЕ
Амасијскн ГЕРМАН
Родоски АПОСТОЛ
Варнски НИКОДИМ
Илиупољски СМАРАГД
Метријски ЈОАКИМ
Секретар Светога Синода Вруилски ДИОНИСИЈЕ.
Kliknite za proširenje...

Dobro, ovaj tomos govori samo o potvrdi i blagoslovu ujedinjenja. Dakle, ono što je zvanično neophodno od strane Majke crkve da bi sve bilo kako treba.

Nije ovde suštinski bitan ovaj naziv. Pa taman posla kad bi crkva u imenu imala još i pridev autokefalna i ujedinjena... :)

Ja čak mislim da je Ustav SPC donet posle ovoga. A ime je tek u njemu formulisano...

Slaven777 je govorio sa strogo ekliskiološke strane...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Uros985:
Dobro, ovaj tomos govori samo o potvrdi i blagoslovu ujedinjenja. Dakle, ono što je zvanično neophodno od strane Majke crkve da bi sve bilo kako treba.

Nije ovde suštinski bitan ovaj naziv. Pa taman posla kad bi crkva u imenu imala još i pridev autokefalna i ujedinjena... :)

Ja čak mislim da je Ustav SPC donet posle ovoga. A ime je tek u njemu formulisano...

Slaven777 je govorio sa strogo ekliskiološke strane...
Kliknite za proširenje...

њен званични назив у то време је био - Српска Православна Црква Краљевине СХС (''Гласник'' бр.1 од 14. јула 1920.)

иначе, многе помесне цркве у свом имену имају придев ''аутокефална''.
 
Statler and Waldorf:
ниси у праву.

ово је ТОМОС Васељенског Патријарха Мелетија IV и Светог Синода Васељенске Патријаршије у Цариграду од 19. фебруара 1922. године:
__________________________________

Број протокола 1148

† МЕЛЕТИЈЕ
по милости Божјој Архиепископ Цариграда, Новога Рима и Васељенски Патријарх

Света Црква уређујући н обављајући све како треба а ради назидавања, сматра да је и ово својствено добром уређивању и канонском поретку, да подешава и уређује границе црквене управе према политичким променама које се дешавају, у колико је то дозвољено светим црквеним законима, како би се управљање црквеним пословима вршило без тешкоћа и са целисходношћу и како би од тога произилазила већа корист за христоимени народ.

Према томе и у погледу на Богоспасајему Краљевину Србију с обзиром на то, што је она после бивших балканских ратова из 1912. и 1913. године и доскорашњег великог светског рата проширена и увећана и подигнута у једно уједињено Краљевство СХС по милости и благослову Божијем, обухватила је у својим границама епархије које су до скора биле под канонском управом Патријаршијског Васељенског Престола и то митрополије: Скопску, Рашко-призренску, Велешко-дебарску, Пелагонијску, Преспанско-охридску и део митрополије Воденске, Епијскопију Полијанску на основу Букурешког Уговора од 10. августа 1913. г.; Митрополију Струмичку на основу Нејског Уговора од 27. новембра 1919. године; а на основу уговора са Аустријом потписаног у Сен-Жермену у Лаји од 10. септембра 1919. године Митрополије у Босни и Херцеговини: Босанску, Херцеговачку, Зворннчку и Бањалучко-бихаћку. Поред тога у границама овог уједињеног Краљевства СХС ушле су и Автокефалне Православне Цркве: Карловачка и Црногорска, као и две далматинске епархије: Задарска и Бококоторска; а заједничком одлуком председника ових цркава сакупљених на Сабору проглашено је њихово управно јединство са Српском Црквом у једну автокефалну цркву под именом „Автокефална Уједнњсна Православна Српска Црква Краљевства СХС". Због тога наша Христова Црква на молбу цркве и владе Краљевства СХС имајући у виду каноничност и оправданост црквеног уједињења у једну целину оних црквених области које су већ политички уједињене, ради коначног јединства и хармоније у управи, према правилу Отаца, које каже: „да епископи свакога народа треба да признају првога међу собом и њега сматрају главом" и ради веће и опште користи уједињених области које имају од јединства, једнодушном одлуком, која је донета у седници Светога Синода под председништвом Наше Смерности, одлучује и утврђује следеће:

Одобрава и благосиља црквено ослобођење од Патријаршијског Васељенског Цариградског Престола н присаједињење Автокефалној Уједињеној Православној Српској Цркви оних епархија које су до скора биле под његовом управом и које су горе споменуте. Признајући пак проглашено јединство автокефалних цркава: Српске, Црногорске и Карловачке, као и двеју далматинских епархија прима од ових образовану Свету Автокефалну Уједињену Православну Српску Цркву као сестру у Христу, која има и ужива сва права автокефалности, према прописима и реду Свете Православне Цркве.

За доказ, сталну и вечиту потврду свега овога што је овако канонски усвојено н утврђено односио оних епархија и делова нашег Светога Патријаршијског Васељенског Престола, које су у последње време припале Богоспасајемој Краљевини СХС, а и односно једне Уједињене Автокефалне Православне Српске Цркве, која је образована у овој Краљевини, издајемо са високопреосвећеним митрополитима, наше у Светоме Духу љубезне браће и саслужитеља, овај наш Патријаршијски и Синодски Томос, чији се текст тачан и неповређен налази изложен и у светом Кодексу наше Свете Велике Христове Цркве са жељом, да Бог сваке благодати, који нас је позвао у своју вечну славу у Исусу Христу, подари свагда сваки благослов и сваки добар плод свима епархијама, које су на овај начин од нас ослобођене, као н целој најсветијој сестри Автокефалној Уједињеној Православној Српској Цркви Краљевства СХС. Њему нека је слава и држава у векове векова. Амин.
Године 1922. фебруара 19, епимнемезе 5.

Патријарх Цариградски МЕЛЕТИЈЕ, Одлучује
Кесаријски НИКОЛАЈ
Халкидонски ГРИГОРИЈЕ
Неокесаријски и Катаријски ПОЛИКАРП
Ангирски ГЕРВАСИЈЕ
Халдијски и Керасундски ЛАВРЕНТИЈЕ
Сарандаеклисијски АГАТАНГЕЛ
Никејски ВАСИЛИЈЕ
Амасијски ГЕРМАН
Родоски АПОСТОЛ
Варнски НИКОДИМ
Илиупољски СМАРАГД
Метријски ЈОАКИМ
Секретар Светога Синода Вруилски ДИОНИСИЈЕ.
Kliknite za proširenje...

Ne znam kakve veze ima sa onim što sam pisao, taj inače podosta nesrećno napisani Tomos Carigradske arhiepiskopije iz 1922. godine?
Kažem nesrećni, jer u njemu stoji da su Crnogorska i Karlovačka arhiepiskopija autokefalne, što znači da su samo prepisani osnivački akti SPC, a niti jedna niti druga arhiepiskopija nije bila nezavisna...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Slaven777:
Ne znam kakve veze ima sa onim što sam pisao, taj inače podosta nesrećno napisani Tomos Carigradske arhiepiskopije iz 1922. godine?
Kažem nesrećni, jer u njemu stoji da su Crnogorska i Karlovačka arhiepiskopija autokefalne, što znači da su samo prepisani osnivački akti SPC, a niti jedna niti druga arhiepiskopija nije bila nezavisna...
Kliknite za proširenje...

срећан или несрећан, он јасно показује под каквим именом је Васељенска Патријаршија признала Православну Цркву у Краљевини СХС.

него, нек ми неко објасни с којим правом се у грбу СПЦ налази хиландарски пирг, кад је Хиландар одувек био у канонском подручју Васељенске Патријаршије.
 
Poslednja izmena:
Statler and Waldorf:
срећан или несрећан, он јасно показује под каквим именом је Васељенска Патријаршија признала Православну Цркву у Краљевини СХС.

него, нек ми неко објасни с којим правом се у грбу СПЦ налази хиландарски пирг, кад је Хиландар одувек био у канонском подручју Васељенске Патријаршије.
Kliknite za proširenje...

A da li to znači i da je Crnogorska crkva bila autokefalna? ;) Naravno da ne.

Vaseljenska patrijaršija je nerijetko vršila nekanonske poteze i često je postojala velika količina bijesa širom Pravoslavne vaseljene povodom njenih poteza. Može se primijetiti takva politika Vaseljenske patrijaršije od 1908. godine na ovamo - jedan od primjera jeste elaborat pravnog tima Vaseljenske patrijaršije kojom je odbačena autokefalnost Pravoslavne crkve u Americi. To je sa stanovišta kanonskog prava potpuna netačno i predstavlja zaokretanja Vaseljenske patrijaršije ka modelu Rimokatoličke crkve (vaseljenski patrijarsi tvrde da su oni jedini na svijetu koji mogu da daju autokefaliju i s vremena na vrijeme insistiraju da se ne tretiraju kao prvi među jednakima, kako i treba, već kao glave Pravoslavne crkve).

Eklisiološki gledano, kao što sam već napisao, SPC je Pećka arhiepiskopija (ustanovljena izvorno kao Žička, ali potom od tada pa sve do njenoga ukidanja 1766. godine Pećka, a od 1920. godine i obnovljena).
 
Slaven777:
A da li to znači i da je Crnogorska crkva bila autokefalna? ;) Naravno da ne.

Vaseljenska patrijaršija je nerijetko vršila nekanonske poteze i često je postojala velika količina bijesa širom Pravoslavne vaseljene povodom njenih poteza. Može se primijetiti takva politika Vaseljenske patrijaršije od 1908. godine na ovamo - jedan od primjera jeste elaborat pravnog tima Vaseljenske patrijaršije kojom je odbačena autokefalnost Pravoslavne crkve u Americi. To je sa stanovišta kanonskog prava potpuna netačno i predstavlja zaokretanja Vaseljenske patrijaršije ka modelu Rimokatoličke crkve (vaseljenski patrijarsi tvrde da su oni jedini na svijetu koji mogu da daju autokefaliju i s vremena na vrijeme insistiraju da se ne tretiraju kao prvi među jednakima, kako i treba, već kao glave Pravoslavne crkve).
Kliknite za proširenje...

питање канонске јурисдикције над ''дијаспором'' у православном свету изазива бројна спорења. то је једна од тема будућег васељенског сабора.

Eklisiološki gledano, kao što sam već napisao, SPC je Pećka arhiepiskopija (ustanovljena izvorno kao Žička, ali potom od tada pa sve do njenoga ukidanja 1766. godine Pećka, a od 1920. godine i obnovljena).
Kliknite za proširenje...

Свети Сава је рукоположен за архиепископа Србије, не Жиче. зато се Жича не помиње ни у српским ни у грчким изворима као део титуле наших црквених поглавара, као што се не помиње ни Пећ.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

P
Velike srpske pobede u devedesetim godinama
19 20 21
Odgovora
516
Pregleda
6.176
38imak
38imak
Isus33
  • Anketa Anketa
Koji je bio najbolji korpus Vojske Republike Srpske
Odgovora
9
Pregleda
818
mr Kiza
mr Kiza
Nina
Jedna od najpotresnijih fotografija povlačenja srpske vojske do Krfa
2
Odgovora
33
Pregleda
759
Лички гусар
Лички гусар

Back
Top