Историја Славоније од доласка Словена до пада под Османлије

"Iz kasnosrednjovjekovnih izvora poznato je da se područje Kraljevine Slavonije u hrvatskim narječjima zvalo Slovenje i Slovinje, na mađarskom Tótország, a na njemačkom Windischland. Tako dubrovački izvori Slavoniju zovu Slovinje (Slovigne, Slovinia), jer imenom Sclavonia u pravilu označavaju Srbiju. Oba su hrvatska oblika, ekavski i ikavski, kolektivni plural etnonima Slověn ‘Slaven’ i smatra se da su u hrvatskom jeziku “jedini primjer za kolektiv od imena naroda” (P. Skok). Pritom je ekavski lik bio svojstveniji govoru same pokrajine, kao što pokazuju slavonski pisci iz 16. st. (usp. izraze “slovenski orsag” kod I. Pergošića 1574, “na Slovenjeh” i “slovenski jezik” kod A. Vramca 1578). Unatoč tome, u široj se upotrebi do 18. st. nametnuo ikavski lik (Slovinje, Slovinac, slovinski). To se može objasniti migracijom ikavskih Hrvata s juga na sjever, u Slavoniju, kao i time uvjetovanim sjevernim proširenjem imena Hrvatska te pomakom imena Slavonija na istočni dio međurječja Drave i Save. Učeni, iz latinskoga preuzeti oblik Slavonija u hrvatskim se tekstovima susreće od 17. stoljeća".

http://hipsb.hr/slavonija/
 
vučko:
Hvala. Nemoj misliti da te "mučim", ali da li znaš na koje se teritorije to odnosilo i kakav je tačan naziv tadašnje Slavonije?
Kliknite za proširenje...

Ројалиста је горе дао везицу за једно дело где је то лепо објашњено:

Ројалиста:
Не говорим о времену "народних владара", већ о Славонији која је regnum од 1240. године, додуше то није краљевина у правом смислу, али ослобођењем Славоније од Турака рестаурираће се поново тај назив Regnum Sclavoniae. (в. Zemjljisno, povijesno, upravno i pravno određenje istočne Hrvatske - korijeni suvremenog regionalizma)
Kliknite za proširenje...

а ево шта ту пише:

''U pogledu Slavonije, naprotiv, od sredine se 13. st. pojavljuje regnum Sclavoniae kao zajednica samoupravnih (zagrebačka i križevačka) i nesamoupravnih (primjerice, Zagorje) županija. Sukladno, tzv. Slavonskom statutu iz 1273. godine*, regnum Sclavoniae objedinjavao je zemljoposjednike i tvrđavne službenike dviju “pravih” županija (zagrebačke i križevačke) i nekoliko manjih “županija”, koje su imale specifičan položaj u odnosu prema državnoj vlasti. Sam pojam regnum u ovom kontekstu ne označava, niti kraljevinu, niti kraljevstvo, nego zajednicu županija te bi mu možda naprimjereniji prijevod bio pojam “vladanje”. Osnovno je obilježje odnosnog pojma da su u “pravim” županijama sudsku vlast ostvarivali unutar županije predstavnici zemljoposjednika, po četiri sa svojim knezom, na temelju jedinstvenoga pravnog sustava koji je utvrđen 1273. godine spomenutim, tzv. Slavonskim statutom.''

* Godine 1273. u Zagrebu su se sastali plemići i tvrđavni službenici na općem saboru regnuma Slavonije, kako bi popisali “prava regnuma i banata” i zatražili njihovu potvrdu od predsjedatelja Sabora, bana Matije, što je ovaj i učinio.
 
Нађох један класичан пример различитог тумачења статуса Славоније код хрватских историчара и код мађарских историчара. У питању је време владавине Петра Крешимира IV и година 1070., када хрватски историчари смештају Славонију под Хрватску, а мађарских историчари на Славонију гледају као посебан ентитет.



Извор: Historijski atlas za niže razrede srednjih škola, Zagreb 1954.



Извор: Magyar Történet, Budapest, 1928

Немам при руци нека новија издања повести обеју земаља, али у неким хрватским атласима из деведесетих Славонија се пружала до Земуна... Али задржимо се на овом питању, дакле, шта кажу извори о Славонији 1070. године, да ли је била у саставу Хрватске, под Петром Крешимиром IV, или је била посебан ентитет? Клаићка у поменутом делу што се тиче Петра Крешимира IV ниједном речју не спомиње Славонију (стр. 104-111). Наравно, такве пројекције и нису засноване на Повијест Наде Клаић, већ највероватније на Повијест Вјексослава Клаића. Али поставља се питање зашто такве интерпретације опстају и данас, ако је опште прихваћено мишљење да су те границе, благо речено, романсиране (некада сам имао сасвим другачије схватање појма романсиране историје)?

Било би занимљиво кад би неко укратко написао повест владавине Дмитра Звонимира. На некој од тема на форуму, расправљало се доста о имену те личности, али шта се зна о његовом владању у Славонији, да ли се нпр. зна где се простирала та Славонија, те о његовом владању Хрватском? Кад дође на ред, погледаћу шта о њему каже Клаићка.
 
vučko:
"Iz kasnosrednjovjekovnih izvora poznato je da se područje Kraljevine Slavonije u hrvatskim narječjima zvalo Slovenje i Slovinje, na mađarskom Tótország, a na njemačkom Windischland. Tako dubrovački izvori Slavoniju zovu Slovinje (Slovigne, Slovinia), jer imenom Sclavonia u pravilu označavaju Srbiju. Oba su hrvatska oblika, ekavski i ikavski, kolektivni plural etnonima Slověn ‘Slaven’ i smatra se da su u hrvatskom jeziku “jedini primjer za kolektiv od imena naroda” (P. Skok). Pritom je ekavski lik bio svojstveniji govoru same pokrajine, kao što pokazuju slavonski pisci iz 16. st. (usp. izraze “slovenski orsag” kod I. Pergošića 1574, “na Slovenjeh” i “slovenski jezik” kod A. Vramca 1578). Unatoč tome, u široj se upotrebi do 18. st. nametnuo ikavski lik (Slovinje, Slovinac, slovinski). To se može objasniti migracijom ikavskih Hrvata s juga na sjever, u Slavoniju, kao i time uvjetovanim sjevernim proširenjem imena Hrvatska te pomakom imena Slavonija na istočni dio međurječja Drave i Save. Učeni, iz latinskoga preuzeti oblik Slavonija u hrvatskim se tekstovima susreće od 17. stoljeća".

http://hipsb.hr/slavonija/
Kliknite za proširenje...

Slovenci za svoj jezik kažu slovenski jezik (slovenački jezik na srp.).

Nemci nazivaju Slovence Windisch.

Statler and Waldorf:
''U pogledu Slavonije, naprotiv, od sredine se 13. st. pojavljuje regnum Sclavoniae kao zajednica samoupravnih (zagrebačka i križevačka) i nesamoupravnih (primjerice, Zagorje) županija. Sukladno, tzv. Slavonskom statutu iz 1273. godine*, regnum Sclavoniae objedinjavao je zemljoposjednike i tvrđavne službenike dviju “pravih” županija (zagrebačke i križevačke) i nekoliko manjih “županija”, koje su imale specifičan položaj u odnosu prema državnoj vlasti. Sam pojam regnum u ovom kontekstu ne označava, niti kraljevinu, niti kraljevstvo, nego zajednicu županija te bi mu možda naprimjereniji prijevod bio pojam “vladanje”. Osnovno je obilježje odnosnog pojma da su u “pravim” županijama sudsku vlast ostvarivali unutar županije predstavnici zemljoposjednika, po četiri sa svojim knezom, na temelju jedinstvenoga pravnog sustava koji je utvrđen 1273. godine spomenutim, tzv. Slavonskim statutom.''

* Godine 1273. u Zagrebu su se sastali plemići i tvrđavni službenici na općem saboru regnuma Slavonije, kako bi popisali “prava regnuma i banata” i zatražili njihovu potvrdu od predsjedatelja Sabora, bana Matije, što je ovaj i učinio.
Kliknite za proširenje...

Anton Vramec jeste objavio prvu štampanu slovenačku istorijsku knjigu (16. vek) koja opisuje krajeve današnje severne Hrvatske, znači od granice sa Slovenijom pa prema istoku. Nekada se ta teritorija nazivala Slovenje, Slovenjeh, a tek kasnije je nazvala Slavonija.
https://dl.dropboxusercontent.com/u...or_prve_zgodovinske_knjige_-_Anton_Vramec.pdf


Iz svega ovoga se može zaključiti da jeste prvobitno ime bilo Slovenje, Slovenjeh a kasnije prešlo u Slavonija. Prvo je ta teritorija bila uz granicu sa današnjom Slovenijom, a kasnije se širila prema istoku. U njoj su živeli Slovenci,a kasnije pohrvačeni Slovenci od strane Hrvata koji su došli sa juga.
 
Poslednja izmena:
Lamasu:
Kada se po Vama prvi put spominju Hrvati u Slavoniji?
Kliknite za proširenje...

Широк је појам Славонија, али и кад се сузи на подручје између Саве и Драве, опет је тешко рећи. Славен је на почетку рекао да се у DAI Славонија уопште не спомиње. Које су хрватске жупе по DAI мислим да је овде доста сликовито нацртано.

DAIzupanije.jpg
Значајнијих миграција хрватског становништва преко Саве вероватно нема до пада Босне 1463. године, а и тада добар део становништва ће се одселити даље према Аустрији, Мађарској и Словачкој. Тада отприлике Хрвати насељавају тај просто западно од Пожеге, који је сматран делом неке политичке Салвоније, а уз Хрвате селе се и Срби, који насељавају простор источно од Пожеге (који неки аутори сматрају да је и раније био слабо насељен, због специфичности терена, који је добрим делом био мочваран и шумовит). Кад кажем делом, мислим на њен северни део, а јужни део вероватно још у време народних владара, можда баш највећег хрватског краља Петра Крешимира IV (1058-1074).
 
Poslednja izmena:
Lamasu:
Znači u Sisku nisu Hrvati bili?
Kliknite za proširenje...

Нису били кад? Сисак је смештен на јужној страни Саве, те у неком периоду владавине хрватских владара вероватно јесте спадао у Хрватску, а од доласка Османлија на просторе Хрватске и западне Босне свакако ће бити тамо и Хрвата, вероватно утолико колико је реално да су хрватски владари у неком тренутку контролисали целу десну обалу тог дела тока Саве. Како је тема сама по себи тајанствена, слободно постави то што имаш, можда нас тај траг увери у другачије. До тада ништа не можемо рећи са сигурношћу.
 
Mislim da nije verovatno da je Sisak ikad bio u sastavu rane hrvatske države. Što se tiče materijalnih ostataka njih nema mnogo. Jedino što bi se moglo povezati sa hrvatskim prisustvom jesu ostaci pleterne plastike, za koje nisu sigurni ni datovanje ni poreklo. Nešto više o tome može se pročitati u radu Nevena Budaka "Sisak u ranom srednjem vijeku"

http://hrcak.srce.hr/51128

Što se tiče pripadnosti Sisaka u tom periodu, u šestom i sedmom veku, verovatnije je da je pripadao prvo avarskoj a zatim franačkoj državi. Ljudevit je verovatno bio odmetnuti slavenski vođa koje su franci kasnije vratili pod pravni poredak franačke države. Nešto o tom peiodu pišu Hrvoje Gračanin i Goran Bilogrivić u "Postrimskom gradu u Južnoj Panoniji-primer Siscije"
http://www.academia.edu/11504160/Po...n_in_Southern_Pannonia_the_Example_of_Siscia_

O statusu Siska i sisačkog kraja možemo nešto zaključiti i na drugi način. Plemićka porodica Babonići bila je najpoznatija i najcenjenija plemićka porodica na Baniji pre dolaska Zrinskih u 14 veku kad najverovatnije i počinje kroatizacija tog prostora. Oni se spominju kao najznačajniji feudalci "južne Slavonije"i ubrajaju se u slavonsko plemstvo. Nešto više o tome se može pročitati u tekstovima na Vikipediji o rodu Babonića kao i u delu Hrvoja Kekeza o "Plemićkom rodu Babonića"
https://hr.wikipedia.org/wiki/Babonići
https://bib.irb.hr/datoteka/571095.Hrvoje_Kekez_-_PLEMICKI_ROD_BABONICA_-_sazetak_doktorata.pdf

Sem toga, u jednom spomeniku kojim se rešava spor između Babonića i građana grada Senja 1243, učinjena je podela na plemstvo "nobilis ultra Gozd" kojem pripadaju i Babonići i "nobilis de Croatia" kojem pripadaju neki drugi plemići.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Nobiles_ultra_Gozd

Iz svega ovog bi se moglo zaključiti da je granica između Slavonije i Hrvatske u tom delu išla negde duž Kapele i naslanjale se na Plješevicu. Negde sam bio naišao i na napomenu da je i grad Bihać nekad bio deo slavonskog kraljevstva. Tako da je karta koju je postavio Rojalista verovatno tačna.
 
Statler and Waldorf:
Ројалиста је горе дао везицу за једно дело где је то лепо објашњено:



а ево шта ту пише:

''U pogledu Slavonije, naprotiv, od sredine se 13. st. pojavljuje regnum Sclavoniae kao zajednica samoupravnih (zagrebačka i križevačka) i nesamoupravnih (primjerice, Zagorje) županija. Sukladno, tzv. Slavonskom statutu iz 1273. godine*, regnum Sclavoniae objedinjavao je zemljoposjednike i tvrđavne službenike dviju “pravih” županija (zagrebačke i križevačke) i nekoliko manjih “županija”, koje su imale specifičan položaj u odnosu prema državnoj vlasti. Sam pojam regnum u ovom kontekstu ne označava, niti kraljevinu, niti kraljevstvo, nego zajednicu županija te bi mu možda naprimjereniji prijevod bio pojam “vladanje”. Osnovno je obilježje odnosnog pojma da su u “pravim” županijama sudsku vlast ostvarivali unutar županije predstavnici zemljoposjednika, po četiri sa svojim knezom, na temelju jedinstvenoga pravnog sustava koji je utvrđen 1273. godine spomenutim, tzv. Slavonskim statutom.''

* Godine 1273. u Zagrebu su se sastali plemići i tvrđavni službenici na općem saboru regnuma Slavonije, kako bi popisali “prava regnuma i banata” i zatražili njihovu potvrdu od predsjedatelja Sabora, bana Matije, što je ovaj i učinio.
Kliknite za proširenje...

Vrlo interesantno. A postoji li neki slični primjer, zajednice županija tj. "vladanja"? Ili je po tome Slavonije jedinstvena?
 
vinodol:
Mislim da nije verovatno da je Sisak ikad bio u sastavu rane hrvatske države. Što se tiče materijalnih ostataka njih nema mnogo. Jedino što bi se moglo povezati sa hrvatskim prisustvom jesu ostaci pleterne plastike, za koje nisu sigurni ni datovanje ni poreklo. Nešto više o tome može se pročitati u radu Nevena Budaka "Sisak u ranom srednjem vijeku"

http://hrcak.srce.hr/51128

Što se tiče pripadnosti Sisaka u tom periodu, u šestom i sedmom veku, verovatnije je da je pripadao prvo avarskoj a zatim franačkoj državi. Ljudevit je verovatno bio odmetnuti slavenski vođa koje su franci kasnije vratili pod pravni poredak franačke države. Nešto o tom peiodu pišu Hrvoje Gračanin i Goran Bilogrivić u "Postrimskom gradu u Južnoj Panoniji-primer Siscije"
http://www.academia.edu/11504160/Po...n_in_Southern_Pannonia_the_Example_of_Siscia_

O statusu Siska i sisačkog kraja možemo nešto zaključiti i na drugi način. Plemićka porodica Babonići bila je najpoznatija i najcenjenija plemićka porodica na Baniji pre dolaska Zrinskih u 14 veku kad najverovatnije i počinje kroatizacija tog prostora. Oni se spominju kao najznačajniji feudalci "južne Slavonije"i ubrajaju se u slavonsko plemstvo. Nešto više o tome se može pročitati u tekstovima na Vikipediji o rodu Babonića kao i u delu Hrvoja Kekeza o "Plemićkom rodu Babonića"
https://hr.wikipedia.org/wiki/Babonići
https://bib.irb.hr/datoteka/571095.Hrvoje_Kekez_-_PLEMICKI_ROD_BABONICA_-_sazetak_doktorata.pdf

Sem toga, u jednom spomeniku kojim se rešava spor između Babonića i građana grada Senja 1243, učinjena je podela na plemstvo "nobilis ultra Gozd" kojem pripadaju i Babonići i "nobilis de Croatia" kojem pripadaju neki drugi plemići.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Nobiles_ultra_Gozd

Iz svega ovog bi se moglo zaključiti da je granica između Slavonije i Hrvatske u tom delu išla negde duž Kapele i naslanjale se na Plješevicu. Negde sam bio naišao i na napomenu da je i grad Bihać nekad bio deo slavonskog kraljevstva. Tako da je karta koju je postavio Rojalista verovatno tačna.
Kliknite za proširenje...

такво је отприлике становиште и мађарских историчара. ево једне карте која показује границе угарских жупанија (које ће касније образовати Славонију) и Хрватске непосредно пред њен пад под угарску власт.

Hungary%201118.jpg

http://lazarus.elte.hu/~mihalyi/proba/Hungary 1118.jpg
 
Statler and Waldorf:
такво је отприлике становиште и мађарских историчара. ево једне карте која показује границе угарских жупанија (које ће касније образовати Славонију) и Хрватске непосредно пред њен пад под угарску власт.

Hungary%201118.jpg

http://lazarus.elte.hu/~mihalyi/proba/Hungary 1118.jpg
Kliknite za proširenje...

Odlična karta, jasna i pregledna. :ok:

Naišao sam na još jedan rad Nenada Gračanina gde raspravlja o pitanju postojanja hrvatskog etnikuma (spomenutog u Konstantinovom De administrando imperio) koji se odselio i zavladao Panonijom, što su hrvatski istoričari (i političari) uzimali kao temelj postojanja hrvatske države severno od (Primorske) Hrvatske. Gračanin podržava tezu Nade Klaić da se ne radi o hrvatskoj državi i da se jedino može govoriti o slavenskoj državi.

http://hrcak.srce.hr/file/57788
 
Poslednja izmena:
Нађох два чланка која би нам могла бити од користи у датирању и бољем разумевању појма Славонија у овом периоду.

* Andrej Šiško, Slovensko kraljestvo ali Kraljestvo Slovenijeh, Hervardi, 2015
* Slovenijeh

Чланци углавном доносе велики број извора са цитатима значајним за разумевање прошлости Славоније. Доста пажње је посвећено теоријама о локацији планине Гвозд, кога аутор смешта јужније него што се претпоставља да је био, користећи се изворима савременим догађајима који су одиграли на тој локацији. Таква је перцепција изгледа и код мађарских аутора, да граница Славоније и Хрватске или Славоније и Далмације, одговара отприлике овој каква је на карти коју је поставио S&W. Додуше, овде аутор говори о XIII веку, али више мање та граница ту остаје иста.
 
Slaven777:
Nezaobilazno je djelo na ovu tematiku Dvjestagodišnjica oslobođenja Slavonije, no koje nažalost mislim da trenutno još uvijek nije dostupno u elektronskom formatu.
Kliknite za proširenje...

Нађох ову скенирану верзију Двјестогодишњице ослобођења Славоније, нажалост скен фаличан на неким деловима, али у принципу може се испратити размишљање аутора на тему историје.

Tade Smičiklas, Dvjestogodišnjica oslobođenja Slavonije, Prvi dio, Zagreb, 1891
Tade Smičiklas, Dvjestogodišnjica oslobođenja Slavonije, Drugi dio, Zagreb, 1891

Што се тиче историјске вредности овог дела, она је највише концентрисана у другој књизи, где је Таде Смичиклас објавио прве пописе Славоније после ослобођења Славоније од Османлија.

Део који се код Смичикласа односи на ову тему, заснован је на романтичарској представи историје Славоније као саставног дела Хрватске, али заправо без икаквих извора који би то потврђивали. Смичиклас држи да су Славонију (простор између Саве, Драве и Дунава) насељавали Хрвати староседеоци, које ће касније сменити досељеници Хрвати католици и Хрвати муслимани из Босне, а под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем у Славонији ће се појавити и Срби.

Не могах да не приметим Смичикласов жал за српским сеобама са вековних српских огњишта, и најискренију жељу како његову тако и званичног Беча да се Срби првом приликом врате у отаџбину. :lol: Ево како то емотивно Смичиклас преживљава: Od kosovskoga strašnoga poraza nije srpski narod stigna veća nesreća, nego li ovaj prelaz na zemljište ugarsko i hrvatsko. Stara Srbija opustila je, da bude novom otačbinom Arnauta, ona postade spriječkom srpskomu plemenu, da ne uzmogne u buduće tako lasno segnuti prema egejskomu i jadranskomu moru. Ondje nestaje otačbine Srba, ovdje opet budu tako rasuti, da si ne mogu stvoriti "svoje" otačbine. Srbi se nadaju jošte povratku u staru otačbinu, a nada se evo i bečki dvor. Koliko su te nade varave bile, to mi danas znamo. Onda nije mogao nitko toga znati, pa niti Arsenije Černojević pravi zlokobnik srpskoga naroda.

Оне карте и извори из XV, XVI и доброг дела XVII века, Смичикласу су промакли док је боравио у Аркиву у Бечу, те није успео да региструје Србе друге до оне које је у земљу угарску и хрватску довео злокобни Арсеније Чернојевић.

Али као што рекох, хвала Смичикласу за другу књигу, Славонији у предтурско време читаћемо негде даље.

Нека два рада која би могла бити занимљива за ову тему, а тичу се последњих година које обухвата ова тема, јесу и следећа два научна рада.

Pavao Živković, Turska osvajanja Slavonije, Srijema i Baranje
Ive Mažuran, Povijest Hrvatske od 15. do 18. stoljeća
 
O srpskim korenima jedne poznate slavonske porodice, porodice Brlić:


http://forum.krstarica.com/showthread.php/282905-%C5%A0oka%C4%8Dki-%C5%A1arm

Andrija Torkvat Brlić 1854. u svojoj ilirskoj gramatici smatra i ikavce Srbima:
books



"Srbi staroslovenski jat izgovaraju na tri načina" - dakle, prema Ignjatu Torkvatu Brliću, ikavski štokavci su Srbi.

Andrija Torkvat Brlić je pisao 1854.g. da su "u cielom Ilirskom trokutu živili SRBI RIMOKATOLIČKOG i istočnog zakona."



 
Poslednja izmena:
Poslednja izmena:
Lamasu:
Zanimljiva mapa. Nego tko onda živi između Save i Drave ako ne Hrvati? Jel to Sisak capital?
Kliknite za proširenje...

Lamasu, kao što sam ti rekao kada si prvi put došao na forum i kada su izbili neki konflikti između tebe i pojedinih učesnika foruma, ne bih rekao da si u pravo (jedino! znači da jesi jednim dijelom) jer su u pitanju učesnici teme koji dolaze iz različitih sredina (sa različitim obrazovanjem, kako kućnim odgojem tako i dr.) već i prosto u razlici između nauke i laicizma.

Nije nužno za učešće u temama konsultovati srpsku literaturu o domaćim (nacionalnim) i opštim temama. Svakako možeš konsultovati prije učešća u diskusiji i hrvatsku (bilo Nevena Budaka, bilo Vjekoslava Klaića za nešto starije, itd.). I to će ti pružiti nužno predznanje da učestvuješ u ovim temama, ništa manje, jer na kraju krajeva suštinske razlike između srpskih, hrvatskih i dr. pogleda i nema zapravo uopšte - odnosno što se više određeno pitanje konkretizuje, to te razlike postaju manje sve do potpuno nestanka jer kada se sve skine do samih gaća ostaju gole činjenice kao takve koje su poznate i prihvaćene kod ma koga. Nesaglasnosti mađarskih i hrvatskih historika i koga već, to su posljedice različitih nadograđujućih konstrukata i primjese ovog ili onog - prikrivenog ili ne - motiva.
 
Statler and Waldorf:
овај Станко Андрић фантазира:

''Svojevrsnu kulminaciju srednjovjekovne državnosti Slavonija doživljava za kralja Vladislava II Jagelovića, kada se po prvi put u kraljevskom naslovu ističe i Slavonija (iza Dalmacije i Hrvatske),''

ни у једној сачуваној службеној исправи угарских краљева, која садржи званични владарски наслов у свом пуном облику, не наводи се Славонија.
Kliknite za proširenje...

Ako sam dobro shvatio tvoju primjedbu (ovo je nesto kasnije, doduse):

Palffy2.jpg



Vrijedi pogledati (semanticke zavrzlame u vezi sa Slavonijom, Chapter Two, p. 19):

Palffy1.jpg


Biljeska br. 4: Janos M. Bak, Peter Banyo, and Martin Rady, eds., trans., The Customary Law of the Renowned Kingdom of Hungary: A Work in Three Parts by Stephen Werboczy (The Tripartitum), (Idyllwild, CA: Charles Shacks, Jr., Publisher; 2006), p. 378; OStA Vienna HHSta Hungarica AA Fasc. 114, Konv. B, fol. 38 (6. 3. 1574).


Figure 11. Commom Banner of Bosnia, Serbia, Bulgaria and Cumania Paraded in the Funeral Procession of Ferdinand I in August 1565 in Vienna

Palffy4.jpg



Figure 10. Banner of Slavonia Paraded in the Funeral Procession of Ferdinand I in August 1565 in Vienna

Pallfy3.jpg




Figure 13a. Banners of Countries of the Realm of St. Stephen Paraded in the Hungarian Coronation Process of Ferdinand II of Habsburg in July 1618 in Pozsony

Palffy5.jpg


Figure 13b. Banners of the Countries of the Realm of St. Stephen Paraded in the Hungarian Coronation Procession of Ferdinand II of Habsburg in July 1618 in Pozsony

Palffy6.jpg

Sve preuzeto iz:

Geza Pallfy, The Kingdom of Hungary and the Habsburg Monarchy in the Sixteenth Century, 2009. Translated from the Hungarian by Thomas J. and Helen D. DeKornfeld.

Statler and Waldorf:
Ројалиста, да ли негде постоји целовит текст (било на латинском било у преводу) Грбовнице Владислава II Јагелона из 1496. којом је Славонији додељен грб? било би корисно видети шта тамо пише.
Kliknite za proširenje...

https://archive.org/stream/juraregnicroati00etcgoog#page/n276/mode/2up

I. Kukuljevic, Jura regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae I, str. 234-5.

P.S.

Neka se ovo slobodno prebaci na temu koja se detaljnije bavi ovom problematikom.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Bastiani
"Genetska istorija Balkana - od rimskih vremena do seobe Slovena".
Odgovora
0
Pregleda
240
Bastiani
Bastiani
Neno
Sloveni su stariji od Kelta – Genetičari pronašli pravu domovinu Slovena
2
Odgovora
25
Pregleda
594
radoznao_62
radoznao_62
Nina
Kako su migracije Slovena oblikovale Evropu
Odgovora
4
Pregleda
219
Nina
Nina

Back
Top