Istorija saobracaja u Srbiji

Za tu levo stranu prvi put cujem,mislim da se ipak vozilo desnom stranom jer smo bili pod vecim uticajem Nemacke nego Engleske.
Evo jedan tekst o trkama oko Kalemegdana 1939 godine:

Pre 60 godina na stazi oko Kalemegdana održan prvi Gran pri u Jugoslaviji.Velika nagrada se nije ponovila.
Trećeg septembra, pre 60 godina, u čast rođendana kralja Petra Drugog Karađorđevića održane su na stazi oko Kalemegdana prve beogradske Međunarodne automobilske i motociklističke trke. Pred oko 75.000 gledalaca (od kojih 5700 na tribinama) izvezeno je pet motociklističkih i četiri automobilske trke.
U glavnoj trci, koja bi u svakom pogledu odgovarala savremenim takmičenjima Formule 1, nastupili su svetski asovi tog vremena u bolidima "mercedesa" i "auto uniona". Na stazi dugoj 2,794 km voženo je 50 krugova. Bila je to zapravo poslednja GP trka planirana za tu takmičarsku sezonu, a pošto je dva dana ranije započeo Drugi svetski rat, posle trke oko Kalemegdana došlo je do prekida GP takmičenja koji je trajao punih sedam godina.
Zbog naglog približavanja rata i velike napetosti u Beogradu se nisu pojavili Francuzi Rober Mazo ("delaje") i Žorž Grinjar ("amilkar") kao ni Mađar Aleksander Vilhajm ("mazetari") blagovremeno prijavljeni, dok Rudolf Karačola nije bio ni najavljen zbog ozlede noge.
Ogromna buka izazvana već na prvom zvaničnom treningu (31. avgusta) gotovo je preplašila Beograđane, ali i uznemirila životinje u obližnjem Zoološkom vrtu, tako da je veći broj morao da bude prebačen u lagume ispod Tašmajdanskog parka.
Prema rezultatima ostvarenim na tri zvanična treninga, startne pozicije su bile: 1. Manfred fon Brauhič ("mercedes"), 2. Herman Lang ("mercedes"), 3. Herman Paul Miler ("auto union"), 4. Tacio Nuvolari ("auto union"), 5. Boško Milenković ("bugati"). Pri tom treba napomenuti da je Tacio Nuvolari stigao u Beograd tek jedan dan pre trke tako da je učestvovao samo na trećem treningu. Međutim, veliki majstor za volanom uspeo je da se prilagodi stazi veoma brzo.
Manfred fon Brauhič, "večiti drugi", započeo je privatni obračun sa klupskim kolegom i svetskim prvakom za 1939. Hermanom Langom već tokom treninga, a na početku trke, zahvaljujući čeonoj startnoj poziciji, bio je još sigurniji u svoju pobedu.
Već dobro poznat u sportskim krugovima po naprasitoj prirodi, ovog **** bio je još nervozniji, tako da je već posle nekoliko prvih krugova izašao zadnjim desnim točkom van staze. Taj njegov manevar izbacio je kamenčić sa bankine u vis i staklo na levom oku Langovih zaštitnih naočara se razbilo. Zbog ozlede oka i krvarenja Herman Lang je bio prinuđen da odustane od daljeg takmičenja.
Langov bolid preuzeo je rezervni vozač Valter Bojmer i uključio se u trku neposredno pred nailazak Nuvolaria i Milera. Međutim, pošto nije učestvovao na treninzima, ubrzo mu snažni auto otkazuje poslušnost i Bojmer završava trku uletanjem u topole preko **** Kule Nebojše.
Manfred fon Brauhič, sada bez bliskog pratioca Langa, pojačava tempo svoje vožnje iz kruga u krug, i pri tom postavlja i rekord staze, obišavši 15. krug za 1:14 minuta (135 km/h). Već u narednom krugu, zbog prebrze vožnje, auto mu se okrenuo za 180 stepeni na usponu kod Francuskog poslanstva. Nuvolari, koji je tog trenutka naišao, majstorski je uspeo da se provuče, ali je morao da uspori što je iskoristio Miler i pretekao Fon Brauhiča i Nuvolaria.
Tokom narednih zamena pneumatika Nuvolari je izbio na vodeću poziciju koju nije ispuštao da kraja trke, a pošto mu je put bio potpuno otvoren, izjednačio je rekord staze.
Redosled na cilju bio je: 1. Tacio Nuvolari ("auto union") 1:04:03,8 časova (130,839 km/h), 2. Manfred fon Brauhič ("mercedes-benc") 1:04:11,4 (130,4 km/h), 3. Herman Paul Miler ("auto union") 1:04:34,4 (129,8 km/h), 4. Boško Milenković ("bugati") 1:04:27,2 sa 15 krugova zaostatka.
Podela nagrada obavljena je u zgradi beogradskog Autokluba (sada Klub književnika) u Francuskoj ulici br.7.
Ova trka, toliko značajna za tadanji Beograd, pominje se u svim publikacijama vezanim za predratni automobilski sport. Od svih objavljenih napisa jedino je u zagrebačkom časopisu "Motor sport" (godina DžII, broj 9) u septembru 1939. izneta veoma neobjektivna i izrazito negativna ocena te trke.
Jedan od najpoznatijih svetskih istoričara automobilskog sporta Britanac Lorens Pomeroj u svojoj knjizi "GP automobili" (1964) detaljno je opisao dva presudna trenutka tokom trke: odustajanje Hermana Langa i okretanje Fon Brauhiča pred zgradom Francuskog poslanstva, dok je legendarni šef trkačke ekipe Mercedes-Benca Alfred Nojbauer u svojim memoarima "Muškarci, žene i motori" (1970) u odnosu na sve što je objavljeno prezentirao najtopliji prikaz tog, za nas, najznačajnijeg automobilskog takmičenja do sada.
Beogradski Muzej automobila (Majke Jevrosime 30) blagovremeno je započeo pripreme za što dostojnije obeležavanje ovog značajnog jubileja. Pored ostalog, bile su predviđene demonstracione vožnje oko Kalemegdana 3-4 GP automobila, učesnika trke u 1939, ali su nedavni događaji to onemogućili. Ipak, da se ovaj istorijski dan ne bi zaboravio protekla tri vikenda održane su automobilske trke na Ušću a danas motocikli i automobili-veterani prolaze beogradskim ulicama i (u ešalonima) voze oko Kalemegdana.
 

Prilozi

  • Formula 1 u Beogradu 1939. godine.jpg
    Formula 1 u Beogradu 1939. godine.jpg
    73,8 KB · Pregleda: 2
Lekizan:
Za tu levo stranu prvi put cujem,mislim da se ipak vozilo desnom stranom jer smo bili pod vecim uticajem Nemacke nego Engleske.
Evo jedan tekst o trkama oko Kalemegdana 1939 godine:

Pre 60 godina na stazi oko Kalemegdana održan prvi Gran pri u Jugoslaviji.Velika nagrada se nije ponovila.
Trećeg septembra, pre 60 godina, u čast rođendana kralja Petra Drugog Karađorđevića održane su na stazi oko Kalemegdana prve beogradske Međunarodne automobilske i motociklističke trke. Pred oko 75.000 gledalaca (od kojih 5700 na tribinama) izvezeno je pet motociklističkih i četiri automobilske trke.
U glavnoj trci, koja bi u svakom pogledu odgovarala savremenim takmičenjima Formule 1, nastupili su svetski asovi tog vremena u bolidima "mercedesa" i "auto uniona". Na stazi dugoj 2,794 km voženo je 50 krugova. Bila je to zapravo poslednja GP trka planirana za tu takmičarsku sezonu, a pošto je dva dana ranije započeo Drugi svetski rat, posle trke oko Kalemegdana došlo je do prekida GP takmičenja koji je trajao punih sedam godina.
Zbog naglog približavanja rata i velike napetosti u Beogradu se nisu pojavili Francuzi Rober Mazo ("delaje") i Žorž Grinjar ("amilkar") kao ni Mađar Aleksander Vilhajm ("mazetari") blagovremeno prijavljeni, dok Rudolf Karačola nije bio ni najavljen zbog ozlede noge.
Ogromna buka izazvana već na prvom zvaničnom treningu (31. avgusta) gotovo je preplašila Beograđane, ali i uznemirila životinje u obližnjem Zoološkom vrtu, tako da je veći broj morao da bude prebačen u lagume ispod Tašmajdanskog parka.
Prema rezultatima ostvarenim na tri zvanična treninga, startne pozicije su bile: 1. Manfred fon Brauhič ("mercedes"), 2. Herman Lang ("mercedes"), 3. Herman Paul Miler ("auto union"), 4. Tacio Nuvolari ("auto union"), 5. Boško Milenković ("bugati"). Pri tom treba napomenuti da je Tacio Nuvolari stigao u Beograd tek jedan dan pre trke tako da je učestvovao samo na trećem treningu. Međutim, veliki majstor za volanom uspeo je da se prilagodi stazi veoma brzo.
Manfred fon Brauhič, "večiti drugi", započeo je privatni obračun sa klupskim kolegom i svetskim prvakom za 1939. Hermanom Langom već tokom treninga, a na početku trke, zahvaljujući čeonoj startnoj poziciji, bio je još sigurniji u svoju pobedu.
Već dobro poznat u sportskim krugovima po naprasitoj prirodi, ovog **** bio je još nervozniji, tako da je već posle nekoliko prvih krugova izašao zadnjim desnim točkom van staze. Taj njegov manevar izbacio je kamenčić sa bankine u vis i staklo na levom oku Langovih zaštitnih naočara se razbilo. Zbog ozlede oka i krvarenja Herman Lang je bio prinuđen da odustane od daljeg takmičenja.
Langov bolid preuzeo je rezervni vozač Valter Bojmer i uključio se u trku neposredno pred nailazak Nuvolaria i Milera. Međutim, pošto nije učestvovao na treninzima, ubrzo mu snažni auto otkazuje poslušnost i Bojmer završava trku uletanjem u topole preko **** Kule Nebojše.
Manfred fon Brauhič, sada bez bliskog pratioca Langa, pojačava tempo svoje vožnje iz kruga u krug, i pri tom postavlja i rekord staze, obišavši 15. krug za 1:14 minuta (135 km/h). Već u narednom krugu, zbog prebrze vožnje, auto mu se okrenuo za 180 stepeni na usponu kod Francuskog poslanstva. Nuvolari, koji je tog trenutka naišao, majstorski je uspeo da se provuče, ali je morao da uspori što je iskoristio Miler i pretekao Fon Brauhiča i Nuvolaria.
Tokom narednih zamena pneumatika Nuvolari je izbio na vodeću poziciju koju nije ispuštao da kraja trke, a pošto mu je put bio potpuno otvoren, izjednačio je rekord staze.
Redosled na cilju bio je: 1. Tacio Nuvolari ("auto union") 1:04:03,8 časova (130,839 km/h), 2. Manfred fon Brauhič ("mercedes-benc") 1:04:11,4 (130,4 km/h), 3. Herman Paul Miler ("auto union") 1:04:34,4 (129,8 km/h), 4. Boško Milenković ("bugati") 1:04:27,2 sa 15 krugova zaostatka.
Podela nagrada obavljena je u zgradi beogradskog Autokluba (sada Klub književnika) u Francuskoj ulici br.7.
Ova trka, toliko značajna za tadanji Beograd, pominje se u svim publikacijama vezanim za predratni automobilski sport. Od svih objavljenih napisa jedino je u zagrebačkom časopisu "Motor sport" (godina DžII, broj 9) u septembru 1939. izneta veoma neobjektivna i izrazito negativna ocena te trke.
Jedan od najpoznatijih svetskih istoričara automobilskog sporta Britanac Lorens Pomeroj u svojoj knjizi "GP automobili" (1964) detaljno je opisao dva presudna trenutka tokom trke: odustajanje Hermana Langa i okretanje Fon Brauhiča pred zgradom Francuskog poslanstva, dok je legendarni šef trkačke ekipe Mercedes-Benca Alfred Nojbauer u svojim memoarima "Muškarci, žene i motori" (1970) u odnosu na sve što je objavljeno prezentirao najtopliji prikaz tog, za nas, najznačajnijeg automobilskog takmičenja do sada.
Beogradski Muzej automobila (Majke Jevrosime 30) blagovremeno je započeo pripreme za što dostojnije obeležavanje ovog značajnog jubileja. Pored ostalog, bile su predviđene demonstracione vožnje oko Kalemegdana 3-4 GP automobila, učesnika trke u 1939, ali su nedavni događaji to onemogućili. Ipak, da se ovaj istorijski dan ne bi zaboravio protekla tri vikenda održane su automobilske trke na Ušću a danas motocikli i automobili-veterani prolaze beogradskim ulicama i (u ešalonima) voze oko Kalemegdana.
Kliknite za proširenje...

Svaka cast na tekstu ;)
Inace na teritoriji AU se vozilo levom stranom,pa je verovatno nasa zemlja pod njihovim uticajem vozila na levoj...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Zašto je Split ponuđen Srbiji Londonskim ugovorom?
2
Odgovora
36
Pregleda
715
Ovi jedan
Ovi jedan
PA8
Šta bi se desilo da je srpska vojska ostala u Srbiji posle 1915?
2
Odgovora
42
Pregleda
1.408
Povijest
P
K
Историја Кине, период антике и средњи вијек
2 3
Odgovora
61
Pregleda
1.541
Khal Drogo
K

Back
Top