Istorija prava

[Pumpaj Dinstanović]

Pravo nije ništa bez istorije...otvorimo jednu temu posvećenu upravo tome.

Otvorimo temu sa najstarijim poznatim evropskim ustavnim zakonom, koji Krićani vole sa ponosom da ističu i kao prvi evropski ustav: Natpis iz Drera iz druge polovine VII stoleća pre naše ere, sastavljen vrlo arhaičnim kritiskim grčkim pismom. Natpis je nazvan po arheološkom lokalitetu (postminojske epohe) Dreros, u blizini današnje varoši Neapoli, na Kritu.

Fotografija natpisa u kamenu preuzeta sa 637. stranice rasprave Whitley, James. “Cretan Laws and Cretan Literacy.” American Journal of Archaeology, vol. 101, no. 4, 1997, pp. 635–661. JSTOR, www.jstor.org/stable/506828.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Transkripcija četiri (odnosno pet) redova (str. 307 iz Henri van Effenterre et François Ruzé, Nomima. Recueil d’inscriptions politiques et juridiques de l’archaïsme grec, Tome I, Rome, École Française de Rome, 1994):

Natpis je interesantan zbog toga što su svi redovi sem jednog pisani s desna na levo.

Ovako glasi prevod:

GRAD JE ODLUČIO: KADA JE NEKO BIO «KOSMOS» , ISTI NEĆE OPET BITI «KOSMOS DESET GODINA. AKO BUDE «KOSMOS», ZA BILO KOJU PRESUDU KOJU DONESE MORAĆE PLATITI DVOSTRUKU KAZNU, DA JE PROKLET I IZGUBI SVOJE ZVANJE I SVE ŠTO JE RADIO DOK JE BIO «KOSMOS» DA BUDE NIŠTAVNO.

ZAKLETNICI: TELO «KOSMOSA» , «DAMIOI» I DVADESETORO GRADA

Postoje dvoumljenja u nauci oko reči koja je izdad predložena da treba biti smeštena između 3. i 4. reda. Druga mišljenja (Tod, M. N. (1968). A selection of Greek historical inscriptions. Oxford: Clarendon Press, pp. 14) su da bi ta reč, koja u ovom prevodu određuje da je uzurpator na mestu kosmosa proklet, originalna božanska invokacija pre celog ovog teksta, koja bi trebalo da glasi:

NEKA BOG BUDE MILOSTIV

Nešto dodatno: http://www.historyofinformation.com/detail.php?id=4092

 

[Mister Watson]

Izvinjavam se što upadam ovako na temu, pošto vidim da Slaven ima određeni koncept kako bi trebala izgledati i što sadržavati, ali me ovakvo otvaranje podsetilo na jedan rad koji sam svojevremeno čitao, o uticaju bliskoistočne pravne i političke misli na starogrčko društvo i kulturu. U pitanju je rad: "Before Athens: Early popular government in Phoenician and Greek city states". U pitanju je uporedna analiza instituta samouprave u feničanskim i grčkim gradovima državama i uticaju feničkih na grčke gradove države. Rad ima petnaestak strana, nije dug a mislim da može biti zanimljiv i obogatiti raspravu o poreklu prava na prostoru današnje Evrope (kad već nećemo da počnemo od Hamurabija)

There is no question that Athens developed, named and refined democracy in the late 6th and early 5th centuries BC but a number of scholars have pointed to evidence that suggests the ideas and institutions that constitute democracy had previously been tested in other Greek city states and even further afield, in the Middle East. This paper explores the political environment in the eastern Mediterranean in the 6th century and earlier to establish whether any Phoenician cities had their own form of democratic government and whether Phoenician trade into the Greek sphere might have contributed to democratic experiments in other polities before Athens.

https://research-repository.griffith.edu.au/bitstream/handle/10072/37713/68173_1.pdf

 

[Pumpaj Dinstanović]

Izvinjavam se što upadam ovako na temu, pošto vidim da Slaven ima određeni koncept kako bi trebala izgledati i što sadržavati, ali me ovakvo otvaranje podsetilo na jedan rad koji sam svojevremeno čitao, o uticaju bliskoistočne pravne i političke misli na starogrčko društvo i kulturu. U pitanju je rad: "Before Athens: Early popular government in Phoenician and Greek city states". U pitanju je uporedna analiza instituta samouprave u feničanskim i grčkim gradovima državama i uticaju feničkih na grčke gradove države. Rad ima petnaestak strana, nije dug a mislim da može biti zanimljiv i obogatiti raspravu o poreklu prava na prostoru današnje Evrope (kad već nećemo da počnemo od Hamurabija)



https://research-repository.griffith.edu.au/bitstream/handle/10072/37713/68173_1.pdf

Jedini razlog zašto sam počeo od drerskog natpisa jeste što dolazi sa, hajdemo reć' balkanske zone...pošto računam da su takve stvari dosta interesantnije našim ljudima, uvek ću prvo krenuti od Balkana. I dobro, mislim da je ovaj zakon vrlo interesantan zato što podseća na formu ustavnog zakona, svedočeći o ustrojstvu države i u izvesnom smislu pravičnom sistemu kada je reč o magistraturama. Shvatam zašto su ranije ljudi voleli da pompezno o njemu pišu kao o nekakvom prvom ustavu.

Da sam hteo da krenem baš od Kulina bana, otvorio bih temu još sa nečim sumerskim; Ur-Namuovim zakonikom s kraja III milenija stare ere, iz vremena osnivača III dinastije Ura.

Roth, Martha Tobi, Harry A. Hoffner, and Piotr Michalowski. Law Collections from Mesopotamia and Asia Minor. Altanta, Ga: Scholars Press, 1995. (zakonik na str. 13-22).

 

[Pumpaj Dinstanović]

S obzirom na to da je natpis iz Drerosa izuzetno kratak i svedoči samo o tome šta se dešava u vezi sa jednom magistraturom, Grci obično vole da kažu da je Natpis sa Hiosa iz prve polovine VI stoleća pre naše ere prvi evropski ustav (odnosno nešto najbliže tome). Otkriven sasvim slučajno, za vreme sečenja drveta pre jednog veka, sada se čuva u Arheološkom muzeju u Istanbulu.

https://epigraphy.packhum.org/text/246403

A.1	[—]κ̣ατ̣ης∶ Ἱστίης δήμο
	ῥήτρας⋮ φυλάσσω[ν —]
	[—]ον∶ ηρει∶ ἣμ μὲν δημαρ-
	χῶν∶ ἢ βασιλεύων∶ δεκασ̣[θῆι? —]
5	[—]ς Ἱστίης ἀποδότω⋮ δημα-
	ρχέων⋮ ἐξπρῆξαι∶ τὸν ἐ[ξεταστὴν? —]
	[—]εν δήμο κεκλημένο
	αλοιαι τιμὴ διπλησ̣[ίη —]
	[—]ν̣ ὅ̣σ̣η̣ν̣ π̣αρ̣αλ̣οι̣ω̣[․]
B.1	[․c.3․]η̣ν̣ δ’ ἥκκλητος δ̣ί̣[κη? —]
	[—] ἣν δὲ ἀδικῆται∶ παρὰ
	δημάρχωι∶ στατῆρ̣[ας? —]
C.1	ἐκκαλέσθω ἐς
	βολὴν τὴν δημ-
	οσίην· τῆι τρίτηι
	ἐξ Ἑβδομαίων
5	βολὴ ἀγερέσθ-
	ω ἡ δημοσίη ἐ-
	πιθώϊος λεκτ-
	ὴ πεντήϙοντ’ ἀπ-
	ὸ φυλῆς· τά τ’ ἄλ[λ]-
10	[α] πρησσέτω τὰ δή-
	μο καὶ δίκα[ς ὁ]-
	[ϙό]σαι ἂν ἔκκλ-
	ητοι γένων̣[τ]-
	[αι] τὸ μηνὸς π-
15	άσας ἐπι̣[․․․]
	[․c.4․]σ̣ε̣ε̣ρ̣[․c.3․]
D.1	[— Ἀ]ρ̣τ̣εμισιῶνος vacat
	[—]ων ὅρκια ἐπι-
	ταμνέτω ϙὠ̣[μνύτω? —]
	[— β]α̣σιλεῦσιν. vacat

I ovaj natpis je specifičan po na momente naizmeničnom pisanju, s leva i s desna.


Prevod na naš jezik:

PLOČA A
Što se tiče svojine svete Hestiji, zvaničnik će konstantno posmatrati retre demosa i davati naredbe da to i to bude sveto razdvojeno citirajući retru koja će to obelodaniti...Ako demarh ili bazilej za vreme magistrature prima mito...Istije, neka plati dok demarh izda kaznu, a ako se žali i izgubi žalbu pred skupštinom naroda, kazna biva udvostručena. Presuda: dupla kazna. Nakon što je slučaj izgubljen, uvek izdati presudu koja je velika onoliko koliko odgovara iz prethodnih presuda.

PLOČA B
Ako je slučaj u žalbi...ali ako je nepravda učinjena na demarhovom dvoru neka doda toliko statera

PLOČA C
I neka se obrati narodnoj skupštini. Trećeg dana posle Hebdomaje neka se skupština sazove, narodna skupština, sa snagom da izdaje kazne, izabrana, po 50 iz svake tribe. Neka vrši i druge poslove za narod, ali takođe neka odluči u svim slučajevima u kojima su pritužbe bile podnete proteklog meseca...

PLOČA D
..meseca Artemisija. Neka da iskrenu zakletvu i zakle se kraljevima.

 

[Pumpaj Dinstanović]