Па види, Турци у Турској су изгубили контакт са већином других турских народа пре неколико векова, па опет у османским изворима можеш наћи типологије турских народа на основу њихових предака. То значи да или Уралци нису били когнитивно развијени, или нешто није у реду са том теоријом.
Ево, рецимо, узмимо Gesta Hungarorum. Они помињу да су Мађари потомци Скита. И данас неки мађарски научници покушавају да докажу да су они били потомци народа који је живео "шумски", али нема никаквог таквог одређења ни у једном извору. Напротив, Геста кажу да су Мађари номади на коњима.
Арпадовци су желели да буду потомци некога старијег од Скита, па су се повезали са Атилом, кроз његовог сина "Ернака". Ернак је, опет, Ирник из "Номиналије бугарских ханова", који се ту спомиње и као потомак бугарског хана Дулоа, који је из Паноније побегао на ушће Волге (ту Јорданес помиње "Хунивар"). Племена која се ту помињу су Ултинзуур, Ангискир, Битигур и Бардур. Ангискир су рецимо идентификовани са Агачерима, турским народом познатим по металургији. Дакле, Арпадовци знају да су им преци били Турци, али не знају да су били Уралци.
Да ли кажеш да је теорија о угро-финској групи неоправдана?
Има неколико десетина етимолошких и других лингвистичких томова, посебно занимљив је Rédei, Károly 1988: Uralisches Etymologisches Wörterbuch. Harrassowitz.
Шта дели мађарски са туркијским језицима:
* Базични лексикон у преко 50% случајева (базични лексикон је резистентан на позајмљивање, упореди базични лексикон српског). Ту су посебно битни глаголи и придеви, који су обично најрезистентнији на позајмљивање.
* Статистички велики број деривационих морфема, које су такође резистентне на позајмљивање. Овде је карактеристично то да мађарски језик са турским језицима не дели и функционалну морфологију, али је мађарски такође не дели ни са уралским језицима - сложени мађарски суфикси су скоро настали, а једноставни суфикси (нпр. за акузатив) немају никакве везе са уралским језицима. Ту бих напоменуо да је у аглутинативним језицима, као што су и турски и уралски језици, деривациона морфологија битнија од функционалне.
* Интерна морфолошка структура речи је готово идентична у мађарском и туркијским језицима - велики број речи потиче из еквивалетног (некад и идентичног!) корена, еквивалентне секвенце суфикса, и истог низа звучних промена. Ово је нешто што уралски језици немају.
* Недостатак правог генитивног суфикса. Ово је нешто што деле и уралски и турски језици. Међутим, мађарски, мансијски и хантијски деле једну карактеристику са турским, а то је неспецификована присвојна веза, где то лице добија присвојну партикулу за 3. лице.
* Мађарски, уралски и турски језици деле јединствени маркер "за акузатив", којим се означава одређени објекат.
Хвала али нисам убеђен у твоје тврдње о Стојковском. Видим да је популаран и нећу ружно говорити из пристојности, али мени се чини да је он често потпуно неупознат са токовима мађарске науке. Знам за један доста специфичан пример који то демонстрира, Стојковски је добар део каријере причао о "цару Јовану Ненаду" и контексту освајања Угарске. Упореди све његове радове са докторском дисертацијом Небојше Шулетића и одељком о овом цару.
Да ли је већински став такав није релевантно за науку. У Турској ове теме нису посебно интересантне, једино се своде на политичку причу попут оних "туранских организација" које често призивају шамане и остале фантазмагорије.
Оно што је битно јесте да има много радова који су од 1980-их у Европи и самој Мађарској довели до преиспитивања старих тврдњи Беленца (који је Вамберија победио само политички, мада ни Вамбери није "играо научно"). Погледај радове Јухе Јанхунена и његових сарадника.
.....zato kažem da su nešto zguto....
