Историја Мађара, средњи вијек

[Khal Drogo]

Ова тема је била на форуму (овдје), али је на жалост због неактивности закључана.
Како је на наведеној теми веома мало написано о богатој догађајима историја Мађара неопходно је тему обновити.
Тему је потребно обновити и из разлога што је историја Мађара испреплетена са српском историјом, кроз историју имали смо и сукобе и периоде кохабитације, повезују нас многе личности, неке својатамо и ми и Мађари (рецимо Јаноша Хуњадија илити Сибињанин Јанка), некад би бивали судбински наслоњени једни на друге, уз то сматрам да је тема кроз коју ћемо се осврнути на мађарску историју кудикамо занимљивија свакако и фасцинантнија од неких тема на овом потфоруму који су се након неколико постова претвориле у препуцавање.

Тему сам замислио као обраду средњевјековне историје Мађара, оквирно до самог почетка XVI. Сврха је да кроз тему форумаши дају допринос сагледавању и историје и поријекла Мађара, ко су Мађари, из које породице народа су произишли, када и како су се нашли у Панонији, шта је одредило да тако брзо постану респектабином државом на овим просторима, и још што шта.
Како тема буде саживила написаће се још која.

 

[Khal Drogo]

Када је тема о Мађарима прво питање које иде јесте. Ко су били Мађари који су се настанили на простору Паноније? И одмах потпитање, Како су се ту нашли?
Кроз средњи вијек у угарским хроникама поријекло Мађара је традиционално везано за Хуне, о чему се у постовима на другој теми осврнуо форумаш Q. in perpetuum hibernum. Како тема буде саживила, написаће се која и о тим хроникама.
Та традиција у средњем вијеку бјеше разумљива, сваки народ који би овладао неком територијом тежио би се везати за неке славне претке, личности, како би имали "легитимитет" да наставе мисију коју су претходници започели.
Традиција о хунском поријеклу Мађара поодавно је одбачена, наравно народи који су чинили хунски ратнички савез (прије свега Скити и други), као и Авари, словенски народи, германски и келтски народи, туркијски народи, Печењези, Кумани, Татари и ини, ће дати допринос у етногенези модерних Мађара, но сами аутентилни Мађари који су se населили Панонију у IX вијеку немају додира са Хунима.

Мађарски историчари су сагласни око пет етапа путешествија мађарских племена прије негоћ е се населити у Панонији;

1. Угрофинска домовина
2. Уралско – Аралско – Каспијски троугао
3. Насељавање ростора сјеверно од Кавказа
4. Етелкоз (насељавање простора између Дњестра и Дњепра)
5. Миграција у Карпатски базен

Како је тема средњевјековна историја Мађара, освнућемосе на четврту и пету етапу.
У првој половини IX вијека мађарски преци су се простирали на запад од Леведије до Етелкоза, до степа између Дона и Дунава. Седам мађарских (турских како је записано у рукопису Константина Порфирогенита) племена издвојило се из моћне конфередерације туркијских народа обухваћених именом Хазари, придружују им се Кабари, побуњеници против Хазара који су се организовали у осмо мађарско племе .

Мађарска (турска) племена су испрва упознали Карпатску котлину током пљачкашких похода, но како су источни комшије Печенези ојачали и почела их све више угњетавати, мађарска племена су се дала у бјежанију и убрзо ће населити простор Паноније.
Насељавање Паноније смјештено је у 895.године под вођством Арпада

Освајање Паноније, слика Михаља Мункачија

Но сасвим сигурно миграција комплетног становништва није ишла у једном таласу,већ у неколико година.
Већина Мађара је извршила инвазију на територију своје нове отаџбине преко Веречког превоја, у исто вријеме, код Дунава, мања мађарска војска под командом Арпадовог сина у савезу са Византинциман напала је бугарског цара Симеона.
Године 898. источна Франачка је тражила помоћ мађарске војске у борби против италијанских супарника. Мађари су то искористили те напали сјеверну Италију гдје су опљачкали и опустошили више градова.

Приликом насељавања Паноније Мађари су потиснули Моравце, словенки народ који је ту под енергичним владаром Сватоплуком успоставио моћну државу Велику Моравску и све више угрожавали источну Франачку. У бици код Братиславе 907.године Угари су поразили источнофраначку војску, чиме су постали јединим господарима на простору Паноније.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Када је тема о Мађарима прво питање које иде јесте. Ко су били Мађари који су се настанили на простору Паноније? И одмах потпитање, Како су се ту нашли?
Кроз средњи вијек у угарским хроникама поријекло Мађара је традиционално везано за Хуне, о чему се у постовима на другој теми осврнуо форумаш Q. in perpetuum hibernum. Како тема буде саживила, написаће се која и о тим хроникама.
Та традиција у средњем вијеку бјеше разумљива, сваки народ који би овладао неком територијом тежио би се везати за неке славне претке, личности, како би имали "легитимитет" да наставе мисију коју су претходници започели.

Preciznije rečeno, tradicija kaže da su Mađari isto što i Skiti. Skit je kao pojam u starim pisanim izvorima bio kišobran koji se koristio za praktično svaki narod koji je obitavao na prostoru istočne Evrope i centralne Azije, posebno za populacije koje su iskazivale nomadske karakteristike. Koristio se između ostalog, pored Mađara i za Slovene.

Tradicija o skitskom poreklu Mađara dala je Mađarima antičko poreklo; tako Mađari ulaze na istorijsku pozornicu kao drevan narod koji je Evropa poznavala još u antici; narod od kojeg su strah i trepet trpile civilizacije klasičnog sveta. U tom narativu, koji se savršeno uklapa u mađarske pohare evropom pre leškopoljske bitke 955. godine, Mađari su neverovatni ratnici koji su vojno porazili i Aleksandra Makedonskog i Darija, cara Persije. Uzgred, štosna mapa o pomenutim mađarskim poharama iz paganskog, nomadskog razdoblja:

Tradicija o skitskom poreklu Mađara nedugo je bila spojena sa hunskom tradicijom (u izvorima i Huni su bili nazivani Skitima), a tako je ubrzo i Atila postao prvi mađarski kralj, koji je u IV stoleću doveo Mađare u obećanu zemlju u panonskom basenu i osnivač prve ugarske dinastije, odnosno tradicija je govorila o prvom i drugom dolasku Ugara (Skita) u Panoniju.

 

[Mstislav]

Madjari su vecinom genetski Sloveni uz primesu Germana, Kelta i drugih etno grupa koji govore ugrofinski jezik koji opet ima dosta slovenskih reci.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Kompletni prevod Gesta Hungarorum iz ranog XIII stoleća, dostupan ovde: https://pdfslide.net/documents/gesta-hungarorum-2008pdf.html?page=1

Niko se u istoriji nije usudio da proba napasti zemlje drevnih Mađara i sva trojica koji su probali, dobili su po p$%#@. Skiti, drevni proto-Mađari, po ovoj tradiciji pobili su 80.000 Persijanaca i naterali Darija na beg, a velikog Kira i čak 330.000 njegovih boraca pobili, posle i zadali jedini poraz Aleksandru Velikom, koji je tolike silne zemlje bio osvojio.

 

[zvaljko]

Da sad ne kačim sve, skoro 20tak YT videa u kojima Predrag Rajić i Boris Stojkovski pričaju, analiziraju madjarsku istoriju ali i današnjicu. Ponekad znaju malo odlutati od teme jer je emisija koncipirana kao neka vrsta intervjua al sve u svemu, topla preporuka, i ja sam odgledao većinu.

 

[veliki krang]

Kako sve ove rasprave fino teku kada se amputira komunistička i ustaška stoka, pitam se ima li to veze sa njihovim zakržljalim kapacitetima?

 

[Khal Drogo]

Документарац који обрађује рану историју Мађара, околности и процесе који су одредили да се населе у Панонији те догађаје који ће претходити бици и саму битку код Вратиславе 907.године

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Kompletni prevod Gesta Hungarorum iz ranog XIII stoleća, dostupan ovde: https://pdfslide.net/documents/gesta-hungarorum-2008pdf.html?page=1

Pogledajte prilog 1158679

Niko se u istoriji nije usudio da proba napasti zemlje drevnih Mađara i sva trojica koji su probali, dobili su po p$%#@. Skiti, drevni proto-Mađari, po ovoj tradiciji pobili su 80.000 Persijanaca i naterali Darija na beg, a velikog Kira i čak 330.000 njegovih boraca pobili, posle i zadali jedini poraz Aleksandru Velikom, koji je tolike silne zemlje bio osvojio.

Druga glava iz Dela, za nas vrlo interesantna, koja pojašnjava zašto su Mađari prozvani Ugrima:

Why they are called Hungarians

It now remains to say why the people who set forth from the Scythian land are called Hungarians. The Hungarians are so called from the castle of Ung where the seven leading persons, having subjugated the Slavs, tarried for a time upon entering the land of Pannonia. On account of this, all the nations round about called Álmos, son of Vgek, the duke of Hunguar and they called his warriors Hunguarians. What more! Passing over these matters, we shall return to our task, keep to our story, and, as the Holy Spirit commands, finish the work begun.

Dobili su ime po zamku Ungu, u kojem je boravilo sedam velikaša nakon što su pokorili Slovene. Na kraju, uz Sveti Duh, narativ ovog dela kaže da će Almošovi potomci i njihovi ratnici dovršiti posao koji su započeli.

Ovo je vrlo značajno, jerbo nam svedoči o svesti da su Sloveni bili tu pre dolaska Mađara, kao i da tradicija uobličava na neki način utemeljenje mađarske zajednice na tlu Panonije, po porobljavanju autohtone slovenske populacije. Ti Skiti dolaze u slovensku zemlju (u čijem je sastavu ponekad posmatrana bila i srednjovekovna Ugarska) kao elita, oličena u sedam velikaša. Takođe, ovo je napisano nedugo pošto su Ugri pokorili Hrvate, izbivši na Dalmaciju uzeli i Bosnu, te uključivali i Srbe u svoju kraljevsku ideologiju i teritorijalne pretenzije. Ugarska srednjovekovna ideologija uključivala je i podvrgavanje zapadnih Južnih Slovena svojoj vrhovnoj vlasti.

Mnogo smo pričali o istorijskom značaju broja 7; mislim da je i @sumljiv_tip nešto. Ne da mi se sada vraćati na to; možda može @Khal Drogo koju na temu značaja tog broja dodati.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Druga glava iz Dela, za nas vrlo interesantna, koja pojašnjava zašto su Mađari prozvani Ugrima:

Why they are called Hungarians

It now remains to say why the people who set forth from the Scythian land are called Hungarians. The Hungarians are so called from the castle of Ung where the seven leading persons, having subjugated the Slavs, tarried for a time upon entering the land of Pannonia. On account of this, all the nations round about called Álmos, son of Vgek, the duke of Hunguar and they called his warriors Hunguarians. What more! Passing over these matters, we shall return to our task, keep to our story, and, as the Holy Spirit commands, finish the work begun.

Dobili su ime po zamku Ungu, u kojem je boravilo sedam velikaša nakon što su pokorili Slovene. Na kraju, uz Sveti Duh, narativ ovog dela kaže da će Almošovi potomci i njihovi ratnici dovršiti posao koji su započeli.

Ovo je vrlo značajno, jerbo nam svedoči o svesti da su Sloveni bili tu pre dolaska Mađara, kao i da tradicija uobličava na neki način utemeljenje mađarske zajednice na tlu Panonije, po porobljavanju autohtone slovenske populacije. Ti Skiti dolaze u slovensku zemlju (u čijem je sastavu ponekad posmatrana bila i srednjovekovna Ugarska) kao elita, oličena u sedam velikaša. Takođe, ovo je napisano nedugo pošto su Ugri pokorili Hrvate, izbivši na Dalmaciju uzeli i Bosnu, te uključivali i Srbe u svoju kraljevsku ideologiju i teritorijalne pretenzije. Ugarska srednjovekovna ideologija uključivala je i podvrgavanje zapadnih Južnih Slovena svojoj vrhovnoj vlasti.

Mnogo smo pričali o istorijskom značaju broja 7; mislim da je i @sumljiv_tip nešto. Ne da mi se sada vraćati na to; možda može @Khal Drogo koju na temu značaja tog broja dodati.

Ugarska srednjovekovna državna tradicija, postavlja Ugre kao gospodare Slovenima. U gl. 42, De nuntiis ducis bulgarie tj. O izaslanicima bugarskog vojvode:

Secundo autem die dux bulgarie misit nuntios suos cum diuersis donis ad lelu et bulsuu atque botond et deprecans eos ut paci faueant. Et insuper mandauit quod partem salani ducis auuncili sui non foueret. Sed arpadio duci hungarie subiugatus fideliter seruiret et annuale uectigal persolueret. Illi uero paci fauentes proprium filium ducis in pignus accipientes, cum multis bonis rebus bulgarie discesserunt : et ducem eorum illesum dimiserunt. Deinde egressi usque ad portam Wazil iuerunt, et ex hing egressi terran racy subiugauerunt, et ducem eius captum in ferro ligatum tenuerunt. Hinc uero egressi usque ad mare peruenerunt, et omnes nationes illius patrie dominatui arpad ducis hungarorum potenter et pacifice subiugauerunt. Et ciuitatem spaletensem ceperunt et totam crouatiam sibi subiugauerunt. Et inde egressi filios nobilium in obsides acceperunt et in hungariam reuersi sunt ad ducem arpad. Quorum etiam bella et fortia queque facta sua, si scripti presentis pagine nun uultis, credite garrulis cantibus ioculatorum, et falsis fabulis rusticorum qui fortia facta et bella hungarorum usque in hodiernum diem obliuioni non tradunt. Sed quidam dicunt eos iuisse usque ad constantinopolim, et portam auream constantinopolis botondium cum dolabro suo incidisse. Sed ego quia in nullo codice hystoriographorum inueni, nisi ex falsis fabulis rusticorum audiui, ideo ad persens opus scribere non proposuj.

Sledećeg dana, vojvoda Bugarske je otposlao svoje glasnike sa raznovrsnim poklonima Leluu i Bulsuu, a i Botondu, i moleći ih da se privole za primirje, obećali da on više neće ići na stranu njihovog ujaka, vojvodu Salana, već da će verno služiti Arpadu, vojvodi Ugarske, i plaćati godišnji danak. Oni, privoljeni na mir i uzevši vojvodinog sina, otiđoše sa mnogim dobrim stvarima iz Bugarske i oslobodiše vojvodu nepovređenog. Onda, krenuvši, otišli su u Vazilovu kapiju i krenuvši odatle, podvrgnuli su rašku zemlju i zarobili im vojvodu i držali ga dugo vremena u okovima. Krenuvši odatle, izbili su na more i podvrgli prisilom i privoljavanjem sve nacije tih krajeva vlašću Arpada, vojvodu Ugara; i uzeše grad Split i osvojiše celu Hrvatsku i, krenuvši odatle, uzeše sinove plemića, i vratiše se u Ugarsku k vojvodi Arpadu. O njihovim ratovima i hrabrim delima, ako ne želiš čitati ove strane pisanija, onda možeš verovati hitrim rimama pevača, i iskonstruisanim pričama običnih seljaka koji nisu zaboravili hrabra dela ugarskih ratova do današnjih dana. Neki kažu da su stigli do Konstantinopolja i da je Botond zabio sekiru u Zlatne kapije Konstantinopolja. Ali zbog toga što nisam pronašao ovo ni u jednoj knjizi koju su pisali istoriografi, i čuo samo u bajkovitim pričama prostih ljudi, ne predlažem da se upiše u sadašnja dela.

U ovoj gl. u Delima Ugara opisuje se Arpadov rat protiv Bugara cara Simeona, 895/6. godine. Ugre vode Lelu, Bulzu i Botond. Pod njihovim rukovodstvom, Arpadovi Ugri nanose teške poraze i Bugarima i Romejima. Car Simeon beži u Beograd pokušavajući da spase svoju glavu, koji potom Ugri opsedaju i teraju Simeona na poražavajuće primirje. Posle, iz Beograda Ugri kreću i prvo osvajaju Rašku zemlju. Kneza Petra Gojnikovića zarobljavaju i dosta dugo drže i okovima (znači, ako nije umro, puštaju ga na slobodu kao ugarskog vazala). Potom, iz Raške izbijaju na morsku obalu i vojno napreduju sve do Splita, te pokoravaju čitavu Hrvatsku i onda odatle se vraćaju natrag.

Ono što ovde vidimo kod prvog većeg mađarskog istoriografa jeste nastavak započete državne politike podvrgavanja Slovena, Još u vreme Almoša, navodno krajem IX stoleća, Bugari su naterani na ponižavajuće primirje, a Srbi i Hrvati pokoreni. U ovom pasažu se koristi izraz Raška zemlja što pripada vremenu, kako su tada Ugri nazivali Srbe, ali je malčice anahrono jerbo u tim godinama, u vreme dinastije Vlastimirovića, Srbi još neće biti prozvani po oblasti Rasi (izbijanje na more vuče i na nemanjićke pomorske zemlje). Takođe vidimo potpuno odsustvo Bosne, koja je u to vreme bila u sastavu srpske države, stoga nema ni nikakve potrebe da se posebno podvrgava Almošu.

Na samom kraju, domišljati tekstopisac dodaje tradiciju o tome da je Botond napredovao sve do Carigrada, zabivši svoju sekiru tamo, ali da nije pronašao nikakve dokaze za to. Svrha toga je da nas ubedi da je ostale stvari verno preneo, ograđujući se od spekulativnog, te postavljajući temelje tradiciji o tome da hrvatski i srpski krajevi prirodno pripadaju Mađarima još od 800-ih godina (a što je sasvim jasno, izmišljena tradicija).

Ova tradicija, formirana svakako pre nego što je ovo delo nastalo (verovatno negde početkom XIII stoleća, možda u vreme vlasti kralkja Andrije II) u neku ruku će oblikovati daljnju mađarsku politiku prema zapadnim Južnim Slovenima (i to možda prevashodno Hrvatima) sve do kraha Austrougarske monarhije 1918. godine, pri kraju Prvog svetskog rata.

Karta na kojoj se vidi prikaz ovih ratova:

U ovom izvoru, Beograd, prestonica Srbije, nazivan je Alba Bulgarica, iliti Bugarski Beli.

 

[Khal Drogo]

Dobili su ime po zamku Ungu, u kojem je boravilo sedam velikaša nakon što su pokorili Slovene. Na kraju, uz Sveti Duh, narativ ovog dela kaže da će Almošovi potomci i njihovi ratnici dovršiti posao koji su započeli.

Mnogo smo pričali o istorijskom značaju broja 7

Број седам је имао код многих култура и цивилизација симболичку важност и у историјским рукописима се често појављује иако не ријетко имамо двојбе око ваљаности тих навода.
Тако имамо запис о седам словенских племена иако немамо потврде у рукописима која су то племена, о седам краљевстава на британском острву иако је тај број био у правилу већи или мањи (постојало је у VII вијеку заиста седам ал англосаксонских краљевстава, поред наведених бјеше и неких келтских), имамо предање о Риму као граду на седам брежуљака иако је кратко вријеме обухватао тих седам, почео је са два, а убрзо се проширио на више од седам, предање о седам римских краљева који су владали редом необично дуго за ондашња времена, у супетарском картулару који си ти пренио имамо 7 банова итд итд.
Када год, када се у историјским списима појављује број седам пожељан је опрез и колико је могуће сагледавање колико су тврдње ваљане. Тако и у случају седам мађарских великаша који су без сумње вође (кнезови) седам мађарских племена која се појављују у рукопису Константина VII Порфорогенита (овдје) почетак поглавља 40

И гдје их Константин именује а придружује им и осмо племе Кабарои (Кабаре) који су се одвојили од Хазара.
Иако аутор рукописа "Gesta Hungarorum" није могао знати за садржај Константиновог рукописа, можемо комотно закључити да се и аутор поменутог дјела и Константинов извор ослањају на исту традицију о седам турских (мађарских) племена.

 

[Ortar]

Originalni Ugri su turijsko(tursko) i uralsko pleme. Oni su delom asimilovani od turijskih naroda pre dolaska u Panoniju. Moguce slicni sa njihovim pretodnicima u Panoniji-Avarima.
Kao i svako stepsko pleme bili su dobri jahaci i skloni brzom i mobilnom ratovanju te su tako cesto pravili brze lopovske prodore po raznim oblastima Evrope. Interesantno je da su mnogo gazili nemacke oblasti.
Sto se tice Srbije, zbog planinskog terena Srbije nisu imali nekakvih znacajnih uspeha. Bilo je nekih sukoba u jednom pobeduje srpska vojska pa ohrabrena prelazi Savu gde dozivljava poraz u napadu na Madjarsku. Ali nista ozbiljnije, kao npr. srpski sukobi sa drugijm turijskim narodom tipa Bugara.
Sa druge strane Madjari su iskoristili viznatijski upad u Srbiju da naprave vecni haos na ovom prostoru na tlu Bosne. Bosna, kao madjarski banat, je stvorena kao nekakva politicka-geografska oblast bas od strane Madjara. Naravno svi znamo da su izgazili hrvate, bitka na Petrovoj gori.

Medjutim bas negde u 12. veku sa slabim madjarskim kraljevima iz porodice Arpad dolazi do postepenog menjanja karaktera te drzave kao i vladara mkoji ce biti sve manje madjarski.

Sve ce se zavrsiti sramnim porazom Majdara i njihovih vazala kod Mohaca. Jedan od najsramnih poraza hriscanskih vojski. Pocetkom 18. veka vecinu Budima i Peste cine Srbi i Nemci a ne Madjari. To govori o promenama u toj drzavi i ko su danas madjari.

 

[Ortar]

Elem, Madjari su imali nekoliko bas losih epizoda po Srbe.
Vec sam pomnuo napravljeni haos sa Bosnom.

Mozda jos gori slucaj je napad na Srbiju sa severa odmah nakon Kosovkse bitke 1389. Sto je jedan od razloga vazalnog prihvatanja Osmanlija od strane Milice i Lazarevica, dok su se Brankovici vezali za Ugre jer ih napadi Ugara na posede Lazarevica na severu nisu doticali. Dakle umesto da pomognu hriscane oni su napali Srbiju.

Sve ce to Stefan Lazarevic naplatiti Madjarima u cuvenoj bici kod Nikopolja 1396, koju je predvodio madjarski kralj i njihova elita sa sve raznim krstasima do engleske, frencuske do nemacke. Upravo ce Stefan poklati tu ugarsku vojnu elitu.

Medjutim, taj isti Stefan ce sa madjarskim kraljem nekih 20ak godina kasnije napraviti Viteski red Zmaja. Takodje 15. vek je vek saradnje sa Madjarima uz nekoliko izuzetaka kada Madjari opet napadaju oslabljeni srpski despotat ali dozivaljavaju seriju poraza od Osmanlija, poput Druge Kosovske bitke.
Sa druge strane Srbi i Madjari donose veliku hriscansku pobedu nad Mehmedom Osvajcaem 1456 u Beogradu(to je onaj isti sultan koji je par godina ranije zauezo Carigrad). Jedna od legendarnih hriscanskih pobeda koja je spasila Madjare narednih 70ak godina, sve do dolaska Sulejmana Velicanstvenog.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Originalni Ugri su turijsko(tursko) i uralsko pleme.

Teorija o uralsko-altajskoj grupi naroda je odbačena.

 

[Ortar]

Odbacden si ti, pa po ceo dan si na krstarici i vise smena.
Odmori malo.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Šta postavljena karta treba da dokaže?

Da ponovim, odavno se više ne smatra da finsko-ugarski i turkijski jezici pripadaju jednoj te istoj grupi.

 

[Khal Drogo]

Проблем са историјом је тежња поједностављивању, и код историчара, а ако историја постане средство у служби политичких процеса, гдје "изокола" зна провејавати матрица о супериорнијим и инфериорнијим нацијама, као резултат зна се десити да добијемо интерпретацију историје или задати калуп препун заблуда и наопаких увјерења који није лако одбацити.

Тако је XVIII вијеку а у складу са тада подоста прихваћеним генеалошким и расним хипотезама промовисана теорија о уралско-алтајским народима и уралско-алтајској породици језика. Разумљиво, теорија је највише заговорника имала у Великој Британији.

Теорија се показала прилично неодрживом јер и у алтајској породици језика која је предложена као алтернативна теорија, толике су разлике између туркијске, монголске и тунгуско-манџурске гране ове породице језика да је тешко говорити о заједничком поријеклу тих језика.
Када је мађарски у питању постоје сличности са обско-угарском групом језика којима се збори у области око ријеке Об у Русији, што може упућивати на заједничке поријекло и да је путешествије мађарских племена пошло са тог простора. У ову групу спадају хантијски и мансијски језик но ипак тешко је говорити о постојању заједничког развоја ова два језика након одвајања мађарског, говорници ова два језика обско-угарске групе се не могу међусобно споразумјевати.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Проблем са историјом је тежња поједностављивању, и код историчара, а ако историја постане средство у служби политичких процеса, гдје "изокола" зна провејавати матрица о супериорнијим и инфериорнијим нацијама, као резултат зна се десити да добијемо интерпретацију историје или задати калуп препун заблуда и наопаких увјерења који није лако одбацити.

Тако је XVIII вијеку а у складу са тада подоста прихваћеним генеалошким и расним хипотезама промовисана теорија о уралско-алтајским народима и уралско-алтајској породици језика. Разумљиво, теорија је највише заговорника имала у Великој Британији.
Pogledajte prilog 1159650
Теорија се показала прилично неодрживом јер и у алтајској породици језика која је предложена као алтернативна теорија, толике су разлике између туркијске, монголске и тунгуско-манџурске гране ове породице језика да је тешко говорити о заједничком поријеклу тих језика.
Када је мађарски у питању постоје сличности са обско-угарском групом језика којима се збори у области око ријеке Об у Русији, што може упућивати на заједничке поријекло и да је путешествије мађарских племена пошло са тог простора. У ову групу спадају хантијски и мансијски језик но ипак тешко је говорити о постојању заједничког развоја ова два језика након одвајања мађарског, говорници ова два језика обско-угарске групе се не могу међусобно споразумјевати.

To što su Romeji Mađare katkad nazivali Turcima, pa tako i u Spisu o narodima cara Konstantina VII Porfirogenita, verovatno je posledica činjenice da se znalo da ono dolaze iz dalekog istoka, iz azijskog smera, a jezik im zvučao toliko tuđinski da su stranom uhu zvučali kao nekakvi Turci. Da se o srodnosti razmišljalo čak i dosta kasnije, vidimo iz navedenog plemena.

Ali ne možemo reći danas da su izvorni Mađari bili nekakvo turkijsko pleme.

 

[Ortar]

Ugari su pleme sa Urala poput Komi, Mansi naroda sa Urala. Tokom svoje migracije kroz stepe prema zapadu su delom postasli turijiski narod.
Sta ti nije jasno u ovome?

 

[Khal Drogo]

To što su Romeji Mađare katkad nazivali Turcima, pa tako i u Spisu o narodima cara Konstantina VII Porfirogenita, verovatno je posledica činjenice da se znalo da ono dolaze iz dalekog istoka, iz azijskog smera, a jezik im zvučao toliko tuđinski da su stranom uhu zvučali kao nekakvi Turci. Da se o srodnosti razmišljalo čak i dosta kasnije, vidimo iz navedenog plemena.

Ali ne možemo reći danas da su izvorni Mađari bili nekakvo turkijsko pleme.

Да, то је сасвим реално. Уз то до почетка IX вијека конфедерација мађарских племена, према традицији седам, бјеше подређена Хазарском Каганату или бјеше барем део шире конфедерације номадских, углавном туркијских племена, гдје су Хазари били она доминантна елита. Ту има логике да су ромејски писци тежили уопштавању и нека племена која су чинила део те конфедерације за чије поријекло и нису били сигурни, једноставно би назвали Турцима.

Овдје имам потребу осврнути се на двије могућности које ваља имати на уму код сагледавања историјских рукописа и то уопштено гледајућо, не само стриктно везано за ву тему.
Прво, када је Константинов рукопис у питању, и ту не мислим само на поглавља 13, 40 и још нека гдје се помињу Турци (Мађари), него и друга. Ми не знамо ко је аутор преписа Константиновог рукописа који се чува у париској националној библиотеци. Препис би могао потицати из времена Михаила Дуке (1071-78), или могуће нешто касније. Не знамо ни колико је преписивач вјерно преписао Константинов садржжај, и Моравчик се оградио по том питању, то не мора бити мотивисано тежњом за фалсиковањем, кривотворењем већ једноставно прилагођавање тадашњем наративу или прихваћеном обрасцу поимања.
Такође, у времену када је препис настао, туркијски народи нису били само потенцијална опасност "тамо далеко", тамо негдје иза Дунава, него су након битке код Манцикерта овладали великим дијелом Анадолије па чак крајем ХI вијека угрожавали и Константинопољ.

Друго, а мислим да ту и историчари робују увјерењу да аутори древних рукописа нису имали сазнања о много чему, о другим рукописима који им нису били доступни а за које ми данас знамо. И то је заиста без сумње тачно. Но има и друга могућност, да су ти аутори имали сазнања која ми данас немамо, односно губитком бројних рукописа, многа сазнања неповратно су изгубљена. Зато ако наводи у старим рукописима нису усаглашени са данашњом перцепцијом и прихваћеном историографијом не мора значити да су аутори једноставно погрешили или прибјегавали фикцији, могуће су знали нешто што ми данас не знамо.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

 

[Q. in perpetuum hibernum]

[..]

Da sad ne kačim sve, skoro 20tak YT videa u kojima Predrag Rajić i Boris Stojkovski pričaju, analiziraju madjarsku istoriju ali i današnjicu. Ponekad znaju malo odlutati od teme jer je emisija koncipirana kao neka vrsta intervjua al sve u svemu, topla preporuka, i ja sam odgledao većinu.

Od posebnog značaja za ovu temu...

 

[Khal Drogo]

Od posebnog značaja za ovu temu...

Веома квалитетна и надахунута излагања Бориса Стојковског, изгледа да му ова тема више "лежи" од неких других.
Бјеше, барем по мом мишљењу неких грешкица, углавном у задњој трећини емисије, о чему ћу се осврнути кроз неке пд наредних постова. Утисак је, када се у тему убаце Хрвати, да помало робује "полтичкој коректности". Но тоне мијења чињеницу да је ово једна добра емисија са квалитетним излагањима.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Веома квалитетна и надахунута излагања Бориса Стојковског, изгледа да му ова тема више "лежи" од неких других.
Бјеше, барем по мом мишљењу неких грешкица, углавном у задњој трећини емисије, о чему ћу се осврнути кроз неке пд наредних постова. Утисак је, када се у тему убаце Хрвати, да помало робује "полтичкој коректности". Но тоне мијења чињеницу да је ово једна добра емисија са квалитетним излагањима.

Pa to mu je struka; istorija Mađara. To istražuje i predaje; time se bavi.

Ima tu i dosta emotivnog; posebno se moglo videti prilikom promocije knjige o Jovanu Nenadu:

 

[Khal Drogo]