Istorija i porijeklo slave

A ko je govorio o 'aneksiji'? Pričasmo o okupaciji.

U periodu od 1878. do 1918. godine Bosna i Hercegovina nije bila pod austrougarskom okupacijom (iako se mnogi ne bi složili; zaostavština propagandističke terminologije).

Pardon, prva brojka je ovdje trebala bit' 1908... (aneksija, tj. svršetak okupacije i kraj vanrednog stanja kroz 1909. i 1910).
 
A ko je govorio o 'aneksiji'? Pričasmo o okupaciji.

U periodu od 1878. do 1918. godine Bosna i Hercegovina nije bila pod austrougarskom okupacijom (iako se mnogi ne bi složili; zaostavština propagandističke terminologije).

Može se tako reći da poslije formalne aneksije

Slava je staroslovenski običaj a kasnije su ga hrišćani preuzeli. Navodno su porodice kod starih Slovena posvećivale jedan dan u godini jednom od njihovih predaka. Tako sam bar ja čuo...

Nijedan slovenski narod nije slavio Slavu, pa to ne čini ni danas osim Crnogoraca i drugih pod njihovim kulturnim uticajem.

Pardon, prva brojka je ovdje trebala bit' 1908... (aneksija, tj. svršetak okupacije i kraj vanrednog stanja kroz 1909. i 1910).
U pravu si poštovani prijatelju slažem se potpuno.
 
Poslednja izmena:
Nijedan slovenski narod nije slavio Slavu, pa to ne čini ni danas osim Crnogoraca i drugih pod njihovim kulturnim uticajem.

Aman prestani više lupetati notorne budalaštine. Bez uvrede, ali to je istina samo unutar tvoje glave i nigdje izvan! :zblesav:

Ne vidim problem, oblast koja je okupirana kasnije je anektirana, a na te zemlje su imale aspiracije i Kraljevina Crna Gora i Kraljevina Srbija.

Ali ti si napisao da su nacifašističke snage 1941. godine oslobodile Crnu Goru od okupacije. Daklem za tebe okupiranje ne dolazi prije aneksije, već poslije. Koliko sam ja tebe razumio, ti želiš reć' da je Crna Gora od 1918. do 1941. godine bila okupirana.
 
Aman prestani više lupetati notorne budalaštine. Bez uvrede, ali to je istina samo unutar tvoje glave i nigdje izvan! :zblesav:

Jesam li ti lijepo dosadašnjim disksuijama dokazao da slava nije nikakav crnogorski specifikum - barem ništa manje no srpski!

Slava je staroslovenski običaj a kasnije su ga hrišćani preuzeli. Navodno su porodice kod starih Slovena posvećivale jedan dan u godini jednom od njihovih predaka. Tako sam bar ja čuo...

Malo je komplikovanije...ali u suštini tako nešto je cijenim najvjerovatnije...
 
Poslednja izmena:
U BiH ima skoro šest hiljada srpskih prezimena koja se vezuju za 72 slave. Ako je kod istog prezimena zastupljena samo jedna krsna slava nesumnjivo je da se radi o jednom plemenu (rodu).

Kovačević je je najraširenije srpsko prezime u BiH. Za ovo prezime vezano je čak dvadeset različitih slava. Rasprostranjeni su od Bihaća, Krupe i Petrovca, preko Banje Luke, Teslića i Sarajeva, do Višegrada i Vlasenice.

Ako je kod istog prezimena zastupljena samo jedna krsna slava nesumnjivo je da se radi o jednom plemenu (rodu). To se prezimena: Agbaba, Agić, Baroš, Belenzada, Beronja, Bokan, Bratić, Višekruna, Vještica, Yepina, Kopanja, Kotur, Karakaš, Mazalica, Macura, Praštalo, Ribić, Tegeltija, Tolimir, Furtula, Čenić, Čorokalo, Šoja, Šerbula...

Kod prezimena kod kojih nosioci jednog prezimena imaju jednu krsnu slavu, a u nekim mjestima je kod njih zabilježena druga slava, došlo je do promjene prvobitne slave. Do promjene krsne slave dolazilo je rijetko i to su najčešće pojedinačni slučajevi (kad siromašni mladoženja prihvati slavu svoje bogate nevjeste ili kad mladoženja prihvati nevjestinu slavu jer u njenoj porodici nema muških potomaka koji bi je dalje slavili). Takvi slučajevi zabilježeni su kod prezimena: Amiyić, Arežina, Berić, Balaban, Basara, Bilbija, Brkljač, Bundalo, Bursać, Gaćeša, Grubor, Drljača, Dubajić, Jungić, Kecman, Kočić, Miljuš, Momić, Obućina, Opačić, Sabljić, Stupar, Tintor, Travar, Ćulum, Hrvaćanin, Čađo, Čeko, Šakota, Šarenac, Šolaja...

http://www.rodoslov.ba/pages/view_zanimljivosti/62
 
U BiH ima skoro šest hiljada srpskih prezimena koja se vezuju za 72 slave. Ako je kod istog prezimena zastupljena samo jedna krsna slava nesumnjivo je da se radi o jednom plemenu (rodu).

Kovačević je je najraširenije srpsko prezime u BiH. Za ovo prezime vezano je čak dvadeset različitih slava. Rasprostranjeni su od Bihaća, Krupe i Petrovca, preko Banje Luke, Teslića i Sarajeva, do Višegrada i Vlasenice.

Ako je kod istog prezimena zastupljena samo jedna krsna slava nesumnjivo je da se radi o jednom plemenu (rodu). To se prezimena: Agbaba, Agić, Baroš, Belenzada, Beronja, Bokan, Bratić, Višekruna, Vještica, Yepina, Kopanja, Kotur, Karakaš, Mazalica, Macura, Praštalo, Ribić, Tegeltija, Tolimir, Furtula, Čenić, Čorokalo, Šoja, Šerbula...

Kod prezimena kod kojih nosioci jednog prezimena imaju jednu krsnu slavu, a u nekim mjestima je kod njih zabilježena druga slava, došlo je do promjene prvobitne slave. Do promjene krsne slave dolazilo je rijetko i to su najčešće pojedinačni slučajevi (kad siromašni mladoženja prihvati slavu svoje bogate nevjeste ili kad mladoženja prihvati nevjestinu slavu jer u njenoj porodici nema muških potomaka koji bi je dalje slavili). Takvi slučajevi zabilježeni su kod prezimena: Amiyić, Arežina, Berić, Balaban, Basara, Bilbija, Brkljač, Bundalo, Bursać, Gaćeša, Grubor, Drljača, Dubajić, Jungić, Kecman, Kočić, Miljuš, Momić, Obućina, Opačić, Sabljić, Stupar, Tintor, Travar, Ćulum, Hrvaćanin, Čađo, Čeko, Šakota, Šarenac, Šolaja...

http://www.rodoslov.ba/pages/view_zanimljivosti/62

Ima neka knjiga baš iz BiH koja se bavi time...ne mogu se sjetiti kako se zove...ima je na scribdu i vrlo poznata; bavi se baš pitanjem slave i prezimena i uopšteno etnologije bosansko-hercegovačkih Srba...

Zvuči poznato..?

P. S. Evo je, pronađoh: Ђ. Јагњатовић, Презимена Срба у Босни, Просвета-Трговина, Сомбор 1993.
 
Poslednja izmena:
Јесте да је тема придремала, али није на одмет разбудити је ваљаним разлогом.
Недостају овде два етнографска прилога о слави код Влаха источне Србије,
о којој владају два опречна мишљења:
прво: слава код Влаха озбиљан је "доказ" да су Власи Срби, и
друго: слава код Влаха показује да слава није само српски обичај.

Радове можете наћи комплетне на овим местима:
http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_porecu.htm
http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_mlavi.htm
 
Недостају овде два етнографска прилога о слави код Влаха источне Србије,
о којој владају два опречна мишљења:
прво: слава код Влаха озбиљан је "доказ" да су Власи Срби, и
друго: слава код Влаха показује да слава није само српски обичај.

Слична се дилема може поставити по питању славе код Горанаца:

Не гледајући на то, што су Горани постали муха-меданци, држе се многих српских обичаја. Осим тога што им жене певају песму у очи Божића, забележену у књ. г. Срећковића (стр. 72), имају обичај ставити бадњак у очи истог празника по неким кућама, н. пр. у селу Броду. И сад још међу њима има вештијих од многих хришћана да кажу н. пр. кад се почињу ове године Петрови пости и кад се свршују, кад је велик-дан те или друге године, кад је овај или онај празник и др. Нећу пропустити да споменем и то, да и они, као што чине и по суседним са Гором селима Опоља, не гледајући на то што турска вера забрањује сваке врсте играње, кад чине свадбе, са великим задовољством играју коло чисто српско, које се може видети по селима у Србији, или као што играју Срби средске н сирнићске жупе.

Кад сам их питао, да ли имају какве књиге, записе, листине од старог времена, где је забележено што год о старом њиховом животу кад су били хрншћанн, они ми показаше на Пећ, говорећи: „тамо ћеш наћи све, што се нас тиче, ако нису то однели са собом у Стамбол грчки деспоти-ефендије, који су тада почели долазити у Пећ”.

.... једна старица удата за једнога Средчанина (живи у селу Средска) казивала ми је за њезине другарице у Броду да имају по кућама иконе, пред којима пале свеће, али ово ми нису хтели казати Брођани или можда нису ни сами знали; ваљда жене чине то кријући од мужева.

И. С. ЈАСТРЕБОВ (Податци за историју српске цркве из путничког записника, Београд 1879,)
http://www.lestvesrpske.co.rs/lestve07/gora.htm

...или код данашњих "Бошњака" :
Baveći se terenskim istraživanjima u vezi porekla i islamizacije na Sjeničko-pešterskoj visoravni i Polimlju, kao i u celoj Staroj Raškoj, neki najstariji muslimani i muškog i posebno ženskog pola svojim kazivanjima vezana za narodne tradicije dali su mi šlagvort da se malo više zainteresujem za ostatke kulta sv.Save kod muslimanske populacije. Moram priznati da sam bio iznenađen odgovorima na neka moja pitanja koja sam postavljao nastarijim kazivačima. Nevedim neke primere.
U razgovoru sa Alijom Tarićem iz sjeničkog sela Kladnice, koji je tada imao 94 godina (umro u 98. 1990.godine)postavio sam mu, između ostalih i sledeće pitanje: «Amidža, zašto često pominješ Savindan u vezi nekog događaj kao za Savindan, po Savindanu». Odgovorio je kratko: «Ovo je zavetna zemlja». U vezi sa tim pitanjem nije više ništa hteo da mi kaže.

U selu Papiće na Pešterskoj visoravni najstarija žena Zada Papić, koja je tada imala 98, a umrla je 1996. u 108.godini, mi je takođe dala interesantan odgvor. Rekao sam joj da su mi pričali da se za Savindan u mnogim muslimanskim kućama sprema neko posebno jelo pa me interesuje koje je to jelo i zašto to muslimanke rade. «Moj sinko, to jelo je masenica, a tako je radila i moja majka i moja bijača (baba)». Takođe mi je rekla «da za Savicu mora spremiti masenicu».
http://www.vestinet.rs/pogledi/muslimani-pre-i-posle-dolaska-turaka-na-balkan
 
Poslednja izmena:
Evo Bandića:

DSC03131.jpg

DSC03132.jpg

DSC03133.jpg

DSC03134.jpg

DSC03135.jpg

DSC03136.jpg
 
Slavene pobratime koliko god se prikrivalo ostaje činjenica, kod Crnogoraca Slava je brastvenički običaj proslavljanja paganskih kućnih bogova zaštitnika domorodačkog panteona romanizovanih domorodaca Balkana, dok je Slava kod Srba proslavljanje hrišćanskih svetaca zaštitnika hristijanizovanih Slovenskih došljaka. Razlika između ova dva običajha, spojenih u jedan jednakim naziovom, je u tome da je prvi isključivo brastvenički običaj, a drugi opšti, plemenski, seoski, strukovni, čak narodni, bičaj, koji zajedno proslavljaju raznobrastvenici. Nikad se u Crnoj Gori nije proslavljala takva Slava, čak ni pored torture SPC da nametne "Školsku slavu" ona se ne proslavlja, jedanko kao što niko kod Srba nije slavio brastvenički običaj, osim možda kod onih koji su porijeklom iz Crne Gore, ili kod onih koji su pod uticajem doseljenika iz Crne Gore, prihjvatili taj običaj
 
Ima neka knjiga baš iz BiH koja se bavi time...ne mogu se sjetiti kako se zove...ima je na scribdu i vrlo poznata; bavi se baš pitanjem slave i prezimena i uopšteno etnologije bosansko-hercegovačkih Srba...

Zvuči poznato..?

P. S. Evo je, pronađoh: Ђ. Јагњатовић, Презимена Срба у Босни, Просвета-Трговина, Сомбор 1993.

Janjatovićeva knjiga se zasniva na šematizmu Dabrobosanske mitropolije iz 1882. godine.
Slični šematizmi postoje za Gornjokarlovačku eparhiju (1883. godina) i Pakračku eparhiju (1898. godina).
U sva tri šematizma dati su spiskovi prezimena sa krsnim slavama.
 
Slavene pobratime koliko god se prikrivalo ostaje činjenica, kod Crnogoraca Slava je brastvenički običaj proslavljanja paganskih kućnih bogova zaštitnika domorodačkog panteona romanizovanih domorodaca Balkana, dok je Slava kod Srba proslavljanje hrišćanskih svetaca zaštitnika hristijanizovanih Slovenskih došljaka. Razlika između ova dva običajha, spojenih u jedan jednakim naziovom, je u tome da je prvi isključivo brastvenički običaj, a drugi opšti, plemenski, seoski, strukovni, čak narodni, bičaj, koji zajedno proslavljaju raznobrastvenici. Nikad se u Crnoj Gori nije proslavljala takva Slava, čak ni pored torture SPC da nametne "Školsku slavu" ona se ne proslavlja, jedanko kao što niko kod Srba nije slavio brastvenički običaj, osim možda kod onih koji su porijeklom iz Crne Gore, ili kod onih koji su pod uticajem doseljenika iz Crne Gore, prihjvatili taj običaj

FORMICe dragi moj, da bi nešto ostalo, ono mora prvo postati to. A to još uvijek - nije! ;)

P. S. I ne. Da ponovimo još jednom, ti si to pomiješao tako što si porodičnu slavu nazvao crnogorskom a seosku srpskom. Dakle pročitaj još jednom što je iznad Bandić bio napisao.
 
Dokle više jedne te iste neistine da se donose na forum???

1. Nisu dva-tri izvora, već veliki korpus pisanih istorijskih izvora, vizantijskih i drugih; daleko više od 2-3 spisa

2. Najstariji sačuvani prepis DAI je sa Peloponeza iz XI stoljeća. Mogu ti koji izmišljaju i zlonamjerno šire laž da pišu koliko god hoće da je najstariji prepis iz XVI stoljeća, preskačući starije, ali hiljadu puta ponovljena laž ne može i neće ipak postati istinom

3. Seoba Srba i Slovena nije potvrđena samo strogo govoreći u pisanim izvorima, već interdisciplinarnim metodom, sa stanovišta arheologije, etnologije, antropologije, filoloških studija, itd...

Nije niko dokazao da su se Sloveni selili sa Balkana. Sloveni su se doselili na Balkansko poluostrvo u VI i VII stoljeću.

Здраво Славене.

Годинама се држиш исте приче.

Позиваш се на научне методе, али објасни како је Порфирогенитово писање историјски извор. Није научник, није историчар, није савременик догађаја о којима пише, па по тим критеријумима и ја могу да пишем о догађајима од пре 300 год. а ти се слободно позови на мене.

Сви који се позивају на његово писање су злонамерни, и из те зле намере су настали тобоже и још неки докази.

Али после скоро два века нема више будала које наседају на те глупости, људи прате нова открића и управљају се према њима.
 
Здраво Славене.

Годинама се држиш исте приче.

Позиваш се на научне методе, али објасни како је Порфирогенитово писање историјски извор. Није научник, није историчар, није савременик догађаја о којима пише, па по тим критеријумима и ја могу да пишем о догађајима од пре 300 год. а ти се слободно позови на мене.

Сви који се позивају на његово писање су злонамерни, и из те зле намере су настали тобоже и још неки докази.

Али после скоро два века нема више будала које наседају на те глупости, људи прате нова открића и управљају се према њима.

У доба општедоступног образовања и знања, има будала које пишу ово.

Одбацимо онда и Тита Ливија, Мавра Орбина, Беду Венерабилиса.

Битно је на основу чега пише Константин - а то су извештаји и списи из цариградске архиве, подаци са терена од разних ромејских званичника и понешто што је до њега доспело усменим путем (при доласку Михајла Вишевића у Цариград на пример). Не лупа он напамет, човек је на челу најдуговечније светске државе, справља своме наследнику упутство за вођење спољне политике.
 
У доба општедоступног образовања и знања, има будала које пишу ово.

Одбацимо онда и Тита Ливија, Мавра Орбина, Беду Венерабилиса.

Битно је на основу чега пише Константин - а то су извештаји и списи из цариградске архиве, подаци са терена од разних ромејских званичника и понешто што је до њега доспело усменим путем (при доласку Михајла Вишевића у Цариград на пример). Не лупа он напамет, човек је на челу најдуговечније светске државе, справља своме наследнику упутство за вођење спољне политике.

Ја написах да Порфирогенитово писаније није прихватљиво са аспекта научне методологије, и не спомињем друге.

Где имаш да он иза неке изнешене тврдње наводи извор? (Рече ми један човек)

А какав однос да имамо према неколицини хроничара из доба Ираклије који не спомињу никакву сеобу народа, нити долазак Срба, већ наводе четри словенска племена (Анте, Склавине и још два чија имена нисам запамтио) која су упала на Балкан искључиво да би ратовали, неки заједно са Аварима... То сведочење се не важи зар не?

Да ипак лупа, или је погрешно обавештен, је његова тврдња да су Срби по други пут преко војног заповедника Београда тражили нову територију од Ираклије. А доказано је да у то време Београд није био у рукама Ромеје, као ни готово цео Балкан који је био под контролом Авара.

Уосталом у време Ираклије нигде на Балкану се не спомиње српско име у смислу народа, то ће се јавити тек касније, Али Порфирогенит ни о томе није био обавештен.

Када се један сумњив извор квалификује као крунски и око њега гради лажна историја, онда иза тога стоје јаки интереси против које је тешко борити се. Неки одмах поклекну, али неки не.
 
Ја написах да Порфирогенитово писаније није прихватљиво са аспекта научне методологије, и не спомињем друге.

Где имаш да он иза неке изнешене тврдње наводи извор? (Рече ми један човек)

А какав однос да имамо према неколицини хроничара из доба Ираклије који не спомињу никакву сеобу народа, нити долазак Срба, већ наводе четри словенска племена (Анте, Склавине и још два чија имена нисам запамтио) која су упала на Балкан искључиво да би ратовали, неки заједно са Аварима... То сведочење се не важи зар не?

Да ипак лупа, или је погрешно обавештен, је његова тврдња да су Срби по други пут преко војног заповедника Београда тражили нову територију од Ираклије. А доказано је да у то време Београд није био у рукама Ромеје, као ни готово цео Балкан који је био под контролом Авара.

Уосталом у време Ираклије нигде на Балкану се не спомиње српско име у смислу народа, то ће се јавити тек касније, Али Порфирогенит ни о томе није био обавештен.

Када се један сумњив извор квалификује као крунски и око њега гради лажна историја, онда иза тога стоје јаки интереси против које је тешко борити се. Неки одмах поклекну, али неки не.
Сви хроничари из доба Ираклија говоре готово искључиво о опсади Цариграда 626. године и о мало чему другом, барем што се тиче овог дела света. Шта ти значи ово "то сведочење се не важи", не разумем?

Имај у виду два конструкта која Константин жели нарацијом да одржи у овом питању - да су Срби добили дозволу од Ираклија да се доселе (тешко да им је он могао то забранити а било каква дозвола је могла бити само крајње формална) и да Срби никад нису били вазали Бугара већ само Ромеја, од почетка. Дакле истиче се идеолошка претензија на владање Србијом, макар посредно, преко вазалних односа. А да би се та наративна нота довела у логички след иде она прича о тобожњем посредовању стратега Београда
 
Сви хроничари из доба Ираклија говоре готово искључиво о опсади Цариграда 626. године и о мало чему другом, барем што се тиче овог дела света. Шта ти значи ово "то сведочење се не важи", не разумем?

Имај у виду два конструкта која Константин жели нарацијом да одржи у овом питању - да су Срби добили дозволу од Ираклија да се доселе (тешко да им је он могао то забранити а било каква дозвола је могла бити само крајње формална) и да Срби никад нису били вазали Бугара већ само Ромеја, од почетка. Дакле истиче се идеолошка претензија на владање Србијом, макар посредно, преко вазалних односа. А да би се та наративна нота довела у логички след иде она прича о тобожњем посредовању стратега Београда

Ето, ије било тешко да се покаже како су неисторијски разлози утицали на Порфирогенитово дело.

Закључак је више него јасан.
 
Ето, ије било тешко да се покаже како су неисторијски разлози утицали на Порфирогенитово дело.

Закључак је више него јасан.

Човече то је прирора наративних извора, сваки од њих пише са неким разлогом, било то лепо сећање, поука, политика или величање некога или неке врлине, правдање себе и тако даље. Тј. није прост нуспроизвод бирократије. И када се тумаче из њих се одстрањује идеолошки слој не би ли се добила гола суштина.

Ниси ми одговорио на питање, шта ти значи оно да се "нека сведочења не важе"?
 

Back
Top