Baštá u smislu otac od baćka (Lukašenko) baća, ćaća u mojoj Dalmaciji. Vrlo smisleno. Tatarski je әтисе.
Naziv ‘Leštane’ je turcizam i ima značenje ‘groblje’, verovatno je tu bilo neko hrišćansko groblje, tj groblje bez nišana - muslimansko groblje (sa nišanima) se naziva mezarje, odatle toponimi tipa ‘Mezgraja’.
Reč bašta u značenju vrt je turcizam.
Oblik baštá’ je takođe i srpskoslovenski oblik reči baća. Jugoistočna Srbija u obraćanju ocu koristi oblik ‘baća’, a kada se govori u trećem licu ‘bašta’ - i dalje se čuvaju oblici koji odslikavaju razliku između zvaničnog jezika Pravoslavne crkve i narodnog govora.
Sanstefanske fantazije. Uzgred budi rečeno, što se tiče reči ‘bašta’ u značenju vrt:
Колико знам топоними попут Лештане код Београда, Лешје код Параћина или Лешак на Косову носе те називе по лески, дрвету жбунастог облика које расте у тим крајевима и њеном плоду лешницима.
Део брда Лешће се некад називао Липар (по липама), а други део Лешје (по лескама). Касније је све то обједињено под Лешће. Оба топонима (Лешће и Лешје) су истог корена, од лесковог грмља, исто и – лештар, лескар, итд.
Moguće je i to, ali u svakom slučaju treba konsultovati i turske deftere, međutim to uopšte ne menja suštinu - to uopšte nije neki “karakteristični bugarski toponim” jer fonetika potpuno odgovara i srpskom, tj srpskohrvatskom.
Sasvim moguće, naravno, ali da bi se potvrdilo da je “turska teorija” pogrešna trebalo bi naći neki raniji pomen Leštana i uporediti oblik, lik toponima i jezik vremenom mogu da se toliko izmene (na primer, imena gradova Vidina, Bolonje, Bulonja i banatskog Banoštora su u međusobnoj vezi, bez na sadašnje razlike, tri toliko različita oblika su se razvila iz istog keltskog korena Bodon, grad, naselje) da bez hronološke analize nije miguće zaključiti odakle tom mestu takav naziv.
Zapazi ovo, počinje od prve dve palatalizacije: Šojićevo ‘ć’ je na primer fonetski zamrznuto iz vremena pre finalizacije razvoja št/žd u bugarskom, i pogledaj samo koje izoglose bugarski deli sa poljskim i ni jednim drugim slovenskim jezikom - ima čak i toga.
Tako je. Bugarski jezik treba izbaciti sa popisa slovenskih jezika i svrstati ga među kreolske jezike. Taj jezik je irelevantan za proučavanje slovenskih jezika.
Ма не, према неким врло занимљивим коментарима на овој теми, то је само американизовани словенски језик.
Kakva argumentacija, ipak ti je neprijatno da po ugledu na kolegu @Nenad1331 prosto odbaciš zaključke savremene slavistike kao “velikosrpske ljotićevske teorije”?
Konstatacija činjeničnog stanja: ko je sve uticao na odluku da se standardizuje jezik bez padeža i da član mora da se zadrži i time onemogućio svaku zamislivu kombinaciju bugarskog izgovora/varijante i formalnog ruskog jezika? Da li bi recimo Stojan Čomakov i Dragan Cankov uopšte uzeli u razmatranje mogućnost da se formalni ruski/crkvenoslovenski prilagodi za bugarski izgovor i time pored slavjanoserbskog (i eventualnog slavjanohorvatskog stvori i slavjanobolgarski standard koji bi učinio službeni ruski čitljivim i Bugarskoj i celoj exYU?
Red reči nekako ne odgovara onim teorijama o “Zapadnobugarskom” carstvu i izvesnim “srpskobugarskim” državama sve negde do pola Bosne.
Malo manje skretanja s teme.
Kad smo još kod fonetike, da li u bugarskom jeziku ima slogotvornog ‘r’? Slogotvorno ‘r’ u svim srpskim govorima pokazuje afinitet zapadnojužnoslovenske podgrupe prema zapadnoslovenskim jezicima. Kakva je situacija u standardnom bugarskom, ne računajući “u-govore”?
