Сада видим да се Вермеeр позива на Дурново из 1929. Јао, ова теорија је давно одбаћена. Није читао Вермеер Селишчева, али џабе.
-----------------------------------------------------------------
Анализа савремених македонских дијалеката и података о топонимији је то показала да су к', г' на месту прасловенског tј (кть), dј каснија појава настала под утицајем српског фонетског система. Услед српског утицаја, који је долазио од српских владара, од српских досељеника, и од српских књижевника, у језику македонских Словена могле су се појавити одлике српског језика (спорадично): "у" ум. ъ<о; к’, г’ ум. шт (шч) - жд (ждж), замењујући tј (кть) - dј. У северном појасу Македоније процес асимилације је био интензивнији него у центру и југу Македоније. У касној епохи, вероватно у 15.- 16. века,
у западнобугарске дијалекте под утицајем српскохрватског језика, групе шт/ жд почеле су да се замењују меким к’, г’ . Ови ванземаљски елементи су најраспрострањенији у северној Македонији и југозападној Бугарској.
Селишчева истраживања су била од великог значаја, која су далеко превазилазила уске оквире проблема класификације македонских дијалеката. Истраживање је било директно повезано са настанком старословенског језика. Н. Трубецкој
и посебно Н. Дурново у предратним годинама изнели су хипотезу према којој
македонски к’, г’ потичу директно од прасловенских комбинација tј (кть), dј. Према овој хипотези, у изворном језику словенске писмености није било шт (шч), жд (ждж), већ к’, г’, а комбинације шт/жд су се у писму усталиле касније, када је Бугарска постала центар словенске културе.
Детаљна проучавања Селишчева током његовог боравка у Македонији показала су потпуну нетачност ове хипотезе.
А.М. СЕЛИЩЕВ - СЛАВИСТ-БАЛКАНИСТ С.Б. Бернштейн, Наука, Москва, 1987
----------------------------------------------------------------