Novgorodski dijalekt je fonetske osobenosti razvio u relativnoj izolaciji i u kontaktu sa neslovenskim govorima, nije relevantan za raspravu.
Напротив. Ово није нека егзотична иновација, већ јасно утврђена научна изјава која се подједнако односи на литвански и летонски језик. Дијалект се развијао у суседству са источнобалтичким племенима, а на југоистоку са другим разним племенима која ће касније чинити источнословенску заједницу.
Не лупетај, фонетска вредност t' и d' се не може прецизно одредити пре 9. века. Оно што се може потврдити везано је за догађаје након настанка писаног језика и његовог развоја.
Čovek izmišlja nekakav Zaplanjski dijalekat. Radi se o malom jezičkom ostrvu imigranata sa Kosova gde danas ne živi ni 1.000 ljudi. Za to njegovo Zaplanje u Nišu ili Leskovcu skoro niko nije ni čuo. Srećom pa mi je majka blizu iz tog kraja, tačnije iz sela Kruševica koje je na granici sa Zaplanjem pa odmah prepoznam svaku glupost koju dotični napiše poput one o navodnoj upotrebi članova do poslednjeg blamiranja o navodnom postojanju reči "baća" itd. Uz to on još meša Lužnicu i Zaplanje iako se radi o različitim i posve dijalekatski odvojenim oblastima što ukazuje da nikad nije ni posetio taj kraj.
Ne može on da izmisli nešto što je već prije njega neko drugi ustanovio. Svrljiško–zaplanjski poddijalekt postoji u okvirima prizrensko–timočkog dijalekta.
Не знам - само ако погледаш његових последњих 20 коментара - скоро сваки следећи коментар демантује претходни - то је врхунац лудила - истовремено наставља да спинује, сад је већ покренуо спор о tј /dј – како би доказао да у Македонији никада није постојао рефлекс шт/жд.
To je samo opšti naziv za gomilu raznih govora koji se koriste na tom području. A ovaj mu pripisuje nepostojeća svojstva i izmišlja nepostojeće reči. Pritom on tzv. Zaplanjski predstavlja kao govor čitave jugoistočne Srbije iako njega ne govori ni 1% ljudi koji žive u jugoistočnoj Srbiji.
У Српском дијалектолошком зборнику из 2000. године налази се чланак о Заплањy.
To se u srpskoj istoriografiji naziva tiho prikrivanje. Za razliku od SM većina podataka se ne prepravlja nego se samo skrene u stranu. Recimo o Moravskom ustanku Petra Deljana 1040. nema ni jedne jedine reči u srpskim udžbenicima za osnovne i srednje škole. Čak i u naučnoj literaturi gde se ovaj događaj spominje ne govori se o bugarskom ustanku s ciljem obnove Bugarskog carstva nego se to naziva "Slovenski ustanak".
Сада видим да се Вермеeр позива на Дурново из 1929. Јао, ова теорија је давно одбаћена. Није читао Вермеер Селишчева, али џабе.
Činjenice govore suprotno: Seliščev je kao i mnogi pre njega polazio od pretpostavke da je staroslovenski jezik = opšteslovenski (Common Slavonic) ali on to nije. To je bio samo kodifikovani rubni dijalekt opštešlovenskog.
Dakle, sve što ne podupire sanstefansku ideologiju se odbacuje bez razmišljanja.
Njihov problem je što se taj dijalekt (uz govor lužničkog Zaplanja) u Bugarskoj razume još manje nego srpski, a najarhaičniji je, i čuva najstarije osobine zapadnojužnoslovenske grupe tako blizu bugarske granice. Bugari mnogo bolje razumeju govor Niša nego zaplanjski koji je istočnije od Niša. I još i samo postojanje tog govora dokazuje da se u onom njihovom “Zapadnobugarskom carstvu” Petra Deljana govorio starosrpski, tj jezik kom su u to vreme bili bliži i čakavski i kajkavski nego bugarski.
A šta je bilo to “Zapadnobugarsko” carstvo Petra Deljana? Ni Šešelj ne ume ovako fino nacrtati kartu Velike Srbije, samo joj fali severni i zapadni deo.
Последњи дахтаји безобразлука и бестидности.................
Ono što ti nazivaš “takozvanim” zaplanjskim govorom posebno smeta velikobugarima jer je u pitanju najarhaičniji govor istočne Srbije za koji i u Sofiji treba prevodilac - samo njegovo postojanje pokazuje da u istočnoj Srbiji nikada nije bilo Bugara.
Misliš na bestidni sanstefanski bezobrazluk?
“Istočnobugarske crte” poreklom iz srpskoslovenskog jezika. Zemljo Indijo!
Ne lupetaj, pokaži gde to “tvrdim” da se u Makedoniji “nigde ne koristi” št/žd? Citat molim.
Iz Kruševice? Pa kako to da jedan “doseljeni Crnogorac” ima majku iz Kruševice?
Твоји напори су од почетка осуђени на пропаст. Ево зашто.
Промена шт', жд' > к', г' последица је каснијег јотовања из 15-16 века (j < u)
A zbig čega je onda u glagoljici bilo posebnih slova za glasove ć i đ još u vreme Ćirila i Metodija? Odakle onda Đerv u glagoljici?
Da li bi mogao da pobliže objasniš ili definišeš svoju paradigmu “jasno utvrđena naučna izjava”?
Kako je starosrpski to uspeo da za tako kratko vreme toliko divergira u odnosu na staroslovenski ukoliko nisu postojale dijalekatske razlike i u trenutku dolaska Slovena na Balkan?
