Историја Бугара

Gedeon:
Moram teškog srca to da priznam, ali rođak mi živi u jednom mestu Topličkog okruga. Tašta mu je Srpska Bugarkinja. Pitao sam ga za ove vaše priče. I kaže da stariji ljudi za od njih istočnije stanovništvo kažu da su bugarskog porekla. Čak mi je i jedan čovek poreklom blizu Niša a živi u Beogradu rekao da je bugarskog porekla, pa jedan iz Crne Trave. Naravno da sam ih izgrdio. Da je to posledica bugarskog Egzarhata i sl.
Kliknite za proširenje...
Ko te to laže? To je međusobna ljubav Srba iz južne Srbije i onih odmah pored, kao npr i Srbi iz Hercegovine i Krajine. Primitivni lokalpatriotizam, na primer u Lužnici je Leskovčanin sinonim za lopova, varalicu i slično. Ja ne znam da li u Beogradu dobijem gori tretman kad govorim čistim smederevskim akcentom - majka mi je odatle, tu sam rođen i išao u osnovnu i gimnaziju do kraja prve godine ili sa smederevskim prilagođenim na niški - neobrazovani (i to tim više što je za dotični posao potrebno manje obrazovanja) beogradski “nameštenici” odmah kreću o “unutrašnjosti” kad npr kupuješ nešto i sl. A kako samo ti isti ponizno podaviju repove kad bez objašnjavanja pređem na engleski - to je fenomen tzv “prestižnog akcenta”, ljudi percipiraju da je sagovornik nižeg socijalnog statusa ukoliko govori sa ovi ili onim naglaskom. Posebno je izraženo u Francuskoj i frankofonoj Kanadi.
 
Poslednja izmena:
Gedeon:
Samo crkva, sveto pravoslavlje, rusofilstvo
Kliknite za proširenje...
Ја сам русофил, особа која је читала и учила руски од детињства, живела неко време у Русији и упозната је са руском културном традицијом. За разлику од великог дела такозваних присталица руске политике, овде на овом форуму, који су слепи поклоници политике Кремља, а да никада у животу нису прочитали једну руску књигу или имали контакт са руским народом.

Ово је разлика између мене и трола "Casual".
Није му увреда што знам много више. Увредљиво је што он то не може да разуме и наставља да трола не Бугарску већ сопствени патетични интелектуални потенцијал.
 
Boris T:
Ја сам русофил, особа која је читала и учила руски од детињства, живела неко време у Русији и упозната је са руском културном традицијом. За разлику од великог дела такозваних присталица руске политике, овде на овом форуму, који су слепи поклоници политике Кремља, а да никада у животу нису прочитали једну руску књигу или имали контакт са руским народом.

Ово је разлика између мене и трола "Casual".
Није му увреда што знам много више. Увредљиво је што он то не може да разуме и наставља да трола не Бугарску већ сопствени патетични интелектуални потенцијал.
Kliknite za proširenje...
Доброго вечера, мы из Сербии.

BF6D868A-0006-4CB4-BFD3-A9310F8B98E3.jpeg
 
Gedeon:
Bugari u SS-u, Nacistički režim cara Borisa III, Nacistički carstvo na Balkanu, Brannik, Angloameričko bombardovanje Bugarske ... Tema za članke i knjige koliko hoćeš
Kliknite za proširenje...
У бугарској историјографии до 1989. године утемељена је теза да је након завршетка Првог светског рата чак до 9. септембра 1944. године била у земљи успостављена фашистичка диктатура, која је у свом развоју пролазила кроз различите фазе.
У научном дискурсу се користе термини „војно-фашистичка диктатура”, „монархо-фашистичка диктатура”, „војни фашизам”, „грађански фашизам” итд. Патриотска и националистичка осећања бројних организација категоришу се као нове идеолошке струје фашизма и националсоцијализма које у то време улазе у Европу.
У том смислу, истраживања у области историје бугарског друштва и државе после Првог светског рата, до 1989. године, била су диктирана политичко-идеолошком коњунктуром коју је створио тоталитарни режим Бугарске комунистичке партије.
До 15 одсто свих Бугара били су чланови Бранника, а многи од њих су касније постали део интелектуалне елите комунизма.
Комунистички режим у Бугарској, а не само у Бугарској, током своје 45 година владавине, показао се као достојан наследник такозваног „фашизма“ који се приписивао царској Бугарској. Десетине хиљада потиснутих, затворених и убијених људи су споменик ове „народне власти“.
Само у прва три месеца после 9. септембра 1944. године у Бугарској је масакрирано близу 30.000 бугарских држављана. Да ли је ово нешто чиме се Бугари могу поносити....реторичко је питање.
 
Poslednja izmena:
Gedeon:
Pa i kralju Milanu Obrenoviću su iz Sofije trgovci i učitelji pisali peticije gde su tražili da se Sofija pripoji Srbiji. Ne znam samo jesu li oni bili samo Sofijci ili...
Kliknite za proširenje...
Ма наравно – стотине хиљада Бугара из западне Бугарске молило се за уједињење са Србијом. Нонсенc - Србија је након уласка у рат почетком децембра и борећи се тачно месец дана са остацима поражених османских снага, док су Руси заузели Софију и Пловдив и кренули ка Једрену, ушла чак до Брезника. На овим територијама је успостављена привремена управа која је организовала ове писмене захтеве упућене краљу Србије, наиме са циљем да се покаже да је становништво српско и да се на тај начин утиче на Санстефанску мапу, чији је оригинал, према Нечајеву, приказовао Ниш, Пирот и Белу Паланку у међузони као ничија земља. Наравно, Србима се није журило да напусте то подручје и руска војна команда је морала да им запрети војном акцијом. Ово сам већ одавно написао у теми, тако да твоје троловање није успело.
 
Poslednja izmena:
Boris T:
Ја сам русофил, особа која је читала и учила руски од детињства, живела неко време у Русији и упозната је са руском културном традицијом. За разлику од великог дела такозваних присталица руске политике, овде на овом форуму, који су слепи поклоници политике Кремља, а да никада у животу нису прочитали једну руску књигу или имали контакт са руским народом.

Ово је разлика између мене и трола "Casual".
Није му увреда што знам много више. Увредљиво је што он то не може да разуме и наставља да трола не Бугарску већ сопствени патетични интелектуални потенцијал.
Kliknite za proširenje...
И ја сам русофил, али не подржавам Путина и агресију на Украјину.
 
Boris T:
У бугарској историјографии до 1989. године утемељена је теза да је након завршетка Првог светског рата чак до 9. септембра 1944. године била у земљи успостављена фашистичка диктатура, која је у свом развоју пролазила кроз различите фазе.
У научном дискурсу се користе термини „војно-фашистичка диктатура”, „монархо-фашистичка диктатура”, „војни фашизам”, „грађански фашизам” итд. Патриотска и националистичка осећања бројних организација категоришу се као нове идеолошке струје фашизма и националсоцијализма које у то време улазе у Европу.
У том смислу, истраживања у области историје бугарског друштва и државе после Првог светског рата, до 1989. године, била су диктирана политичко-идеолошком коњунктуром коју је створио тоталитарни режим Бугарске комунистичке партије.
До 15 одсто свих Бугара били су чланови Бранника, а многи од њих су касније постали део интелектуалне елите комунизма.
Комунистички режим у Бугарској, а не само у Бугарској, током своје 45 година владавине, показао се као достојан наследник такозваног „фашизма“ који се приписивао царској Бугарској. Десетине хиљада потиснутих, затворених и убијених људи су споменик ове „народне власти“.
Само у прва три месеца после 9. септембра 1944. године у Бугарској је масакрирано близу 30.000 бугарских држављана. Да ли је ово нешто чиме се Бугари могу поносити....реторичко је питање.
Kliknite za proširenje...
Нико озбиљан од историчара (и ја сам историчар по образовању, али радим сасвим други посао) данас не сматра владавину Бориса Трећег нацистичком или фашистичком. Ја сам мало провоцирао вас Блгаре.
 
Boris T:
Ма наравно – стотине хиљада Бугара из западне Бугарске молило се за уједињење са Србијом. Нонсенc - Србија је након уласка у рат почетком децембра и борећи се тачно месец дана са остацима поражених османских снага, док су Руси заузели Софију и Пловдив и кренули ка Једрену, ушла чак до Брезника. На овим територијама је успостављена привремена управа која је организовала ове писмене захтеве упућене краљу Србије, наиме са циљем да се покаже да је становништво српско и да се на тај начин утиче на Санстефанску мапу, чији је оригинал, према Нечајеву, приказовао Ниш, Пирот и Белу Паланку у међузони као ничија земља. Наравно, Србима се није журило да напусте то подручје и руска војна команда је морала да им запрети војном акцијом. Ово сам већ одавно написао у теми, тако да твоје троловање није успело.
Kliknite za proširenje...
Нисам проучавао то раздобље тако детаљно. Тога се сећам из школе. Тако је професорка причала.
 
Boris T:
Која је сврха учити руски у Србији кад им се деци пуне главе таквим стварима, пази сад, директно из српских уџбеника?


Pogledajte prilog 1478788Pogledajte prilog 1478786
Kliknite za proširenje...
Добро је написано у уџбенику. Руски се брзо научи, бар за коришћење литературе. Руси имају богату литературу за сва подручја.
 
Boris T:
Ма наравно – стотине хиљада Бугара из западне Бугарске молило се за уједињење са Србијом. Нонсенc - Србија је након уласка у рат почетком децембра и борећи се тачно месец дана са остацима поражених османских снага, док су Руси заузели Софију и Пловдив и кренули ка Једрену, ушла чак до Брезника. На овим територијама је успостављена привремена управа која је организовала ове писмене захтеве упућене краљу Србије, наиме са циљем да се покаже да је становништво српско и да се на тај начин утиче на Санстефанску мапу, чији је оригинал, према Нечајеву, приказовао Ниш, Пирот и Белу Паланку у међузони као ничија земља. Наравно, Србима се није журило да напусте то подручје и руска војна команда је морала да им запрети војном акцијом. Ово сам већ одавно написао у теми, тако да твоје троловање није успело.
Kliknite za proširenje...
Ne lupaj gluposti, u Nišu su Turci pohvatani u znatno većem broju nego što ih je bilo u Sofiji (predao se kompletan turski garnizon sa tolikom plenom koliko u Srbiji nikad ranije u celoj njenoj istoriji nije bilo moguće videti na jednom mestu). Grdelička klisura je forsirana pod paljbom - prolaz je branilo branilo pet tabora nizama, da bi se sprečilo da im se pridruži 5,000-8,0000 albanskih bašibozuka koji su bili na dan-dva marša.

Da bi se Turci prinudili da napuste Sofiju u seriji bitaka je poginulo znatno više Srba nego što je ukupno bilo Bugara koji su vukli municiju na Šipki - povlačenje iz Sofije je naređeno kad su se Turci našli u bezizlaznoj situaciji posle gubitka Bele Palanke i Pirota i izbijanja Srba na caribridski pravac - u tom trenutku je srpska vojska bila na šest sati hoda od Sofije. To što bugarska istoriografija ne želi da zna da je za oslobođenje i Bele Palanke i Pirota poginulo više Srba nego što su ta mesta tada imala ukupno stanovnika je samo posledica vaših sanstefanskih želja za imperijama “na tri mora”.

Čitaj kako se branio turski komandant Sofije, Sulejman-paša, kad se zbog povlačenja našao pred ratnim sudom:

8EABDF78-2300-405E-86D2-38F9E1E6B3A7.jpeg
 
Boris T:
Ма наравно – стотине хиљада Бугара из западне Бугарске молило се за уједињење са Србијом. Нонсенc - Србија је након уласка у рат почетком децембра и борећи се тачно месец дана са остацима поражених османских снага, док су Руси заузели Софију и Пловдив и кренули ка Једрену, ушла чак до Брезника. На овим територијама је успостављена привремена управа која је организовала ове писмене захтеве упућене краљу Србије, наиме са циљем да се покаже да је становништво српско и да се на тај начин утиче на Санстефанску мапу, чији је оригинал, према Нечајеву, приказовао Ниш, Пирот и Белу Паланку у међузони као ничија земља. Наравно, Србима се није журило да напусте то подручје и руска војна команда је морала да им запрети војном акцијом. Ово сам већ одавно написао у теми, тако да твоје троловање није успело.
Kliknite za proširenje...
Dabome - Egzarhisti su npr proglasili i da se broj stanovnika u Skoplju za osam godina povećao 8,5 puta jer im je toliko trebalo da “dokazuju” da “postoje” one čuvene 2/3 “za Egzarhiju”, ne bi li Turci poklonili i Skoplje Egzarhiji, pošto je tada bilo pod jurisdikcijom grčke Vaseljenske patrijaršije.

Naročito su spretno prebrojavali stanovništvo Bugari koji su tada bili u Bukureštu i u Rusiji.
 
Gedeon:
Нико озбиљан од историчара (и ја сам историчар по образовању, али радим сасвим други посао) данас не сматра владавину Бориса Трећег нацистичком или фашистичком. Ја сам мало провоцирао вас Блгаре.
Kliknite za proširenje...
Fašistička diktatura mnogo okrutnija nego npr Salazarova u Portugaliji.

Bolji dokaz fašističke prirode režima Borisa III od bugarskih streljanja u Srbiji u srazmeri od 50 za jednog svog poginulog nije potreban.
 
Casual Observer:
Ne lupaj gluposti, u Nišu su Turci pohvatani u znatno većem broju nego što ih je bilo u Sofiji (predao se kompletan turski garnizon sa tolikom plenom koliko u Srbiji nikad ranije u celoj njenoj istoriji nije bilo moguće videti na jednom mestu). Grdelička klisura je forsirana pod paljbom - prolaz je branilo branilo pet tabora nizama, da bi se sprečilo da im se pridruži 5,000-8,0000 albanskih bašibozuka koji su bili na dan-dva marša.

Da bi se Turci prinudili da napuste Sofiju u seriji bitaka je poginulo znatno više Srba nego što je ukupno bilo Bugara koji su vukli municiju na Šipki - povlačenje iz Sofije je naređeno kad su se Turci našli u bezizlaznoj situaciji posle gubitka Bele Palanke i Pirota i izbijanja Srba na caribridski pravac
Kliknite za proširenje...

јбт, коју муницију бре.....
Најбруталније Сулејманове нападе између 21. и 23. августа одбили су око 5 чета бугарске волантерије (око 4.500 људи) и 36 орловски пук (до 1.000 људи) са 4 топовске батерије.
Напуштање Софије није везано за Пирот или Белу Паланку, већ за прелазак преко Старе планине одреда генерала Гурка, који угрожава позадину Орханијске армије, која не успева да их заустави код Арабаконка, па су Турци принуђени да се повуку у правцу Софијског поља . После битака код Богорова, Саранција, Враждебне и Орландовца – Турци су се повукли у правцу Радомира и напустили Софију. Следећа одбрамбена линија изграђена је код Ихтимана, где је Сулејманова 50.000. армија покушала да заустави руско напредовање ка Пловдиву и ка Једрену. Њој су се придружиле и остале јединице Орханијске војске.
Акције српске војске биле су ограничене на локалне борбе са турским гарнизонима у Нишу, Пироту и Врањи, након чега су имали план да се спусте на Косово, што је осујетила Аустроугарска. Овим се завршава и учешће Србије. Они никада нису стигли до Софије, али за то заузимају територије у троуглу од Пирота до Годеча и Брезника.
Осман-паша уопште није био у Софији, већ се предао 1. децембра код Плевена. Нури-паша је био командант турских трупа код Софије.


1704947367577.png


1704947415293.png
 
Casual Observer:
Da bi se Turci prinudili da napuste Sofiju u seriji bitaka je poginulo znatno više Srba nego što je ukupno bilo Bugara koji su vukli municiju na Šipk
Kliknite za proširenje...
То је још једна глупост коју из ината понављаш – а како су показали руски извори – веома је далеко од истине. Срби немају нарочите везе са ослобођењем Софије, пошто су у град ушле трупе Орханиjске армије, које су се повлачиле са Арабаконака (Ботевградски превој) под претњом Гурковог западног одреда, а затим и све до Радомира, и одатле се повезале са Централним турске снаге код Ихтимана.
Друга ствар, за целих 9 месеци рата – бугарски добровољци су стигли до око 30 хиљада људи, а за само 6 дана током августовске битке на Шипку дали су више погинулих и рањених него цела српска и црногорска војска за месец дана.
 
Poslednja izmena:
Casual Observer:
To što bugarska istoriografija ne želi da zna da je za oslobođenje i Bele Palanke i Pirota poginulo više Srba nego što su ta mesta tada imala ukupno stanovnika je samo posledica vaših sanstefanskih želja za imperijama “na tri mora”.
Kliknite za proširenje...
Јунаштво постаје очигледно ако упоредимо жртву коју су Срби дали (око 1000 мртвих) за Ниш, Пирот и и Врању са 10 хиљада мртвих Румуна само за време опсаде Плевена. Зато се немој превише тући у груди јер нема смисла.
Учешће српске војске, како је већ истакнуто у дипломатским извештајима и писму руског цара, може се сматрати опортунизмом за добијање нових територија, и то на простору који тада није био у потпуности дефинисан, а према Цариградској конференцији требало је и да припадне Бугарској.
 
Casual Observer:
To je običan lažov pun potuljene mržnje prema Srbima sa kojima živi. Pogledaj mu samo rečnik koji koristi na forumu. Čovek opravdava i veliča bugarske pokolje nad Srbima a ti očekuješ razumnu diskusiju.
Kliknite za proširenje...
Где их оправдава бре? Обрнуто, чак их донекле и подвлачи ( Бојник, Сурдулицу), али у далеко реалнијем контексту у односу на тебе и Драгана Симеуновића.
 
Ne laži
Boris T:
Јунаштво постаје очигледно ако упоредимо жртву коју су Срби дали (око 1000 мртвих) за Ниш, Пирот и и Врању са 10 хиљада мртвих Румуна само за време опсаде Плевена. Зато се немој превише тући у груди јер нема смисла.
Учешће српске војске, како је већ истакнуто у дипломатским извештајима и писму руског цара, може се сматрати опортунизмом за добијање нових територија, и то на простору који тада није био у потпуности дефинисан, а према Цариградској конференцији требало је и да припадне Бугарској.
Kliknite za proširenje...
Ne laži, baš ništa nije trebalo da “pripadne” nego ste vi želeli za sebe. Cifre o “poginulima” o kojima pišeš veži mački o rep: isključivo iz turskih i engleskih novina, još 10,000 Rumuna.

:hahaha: :rotf:

Oportunizam koji pominješ je upravo bugarski nacionalni sport.

Još kad se uzme u obzir da su bugarski nacionalisti i Egzarhija pozivali Bugare na poslušnost Porti.
 
Boris T:
То је још једна глупост коју из ината понављаш – а како су показали руски извори – веома је далеко од истине. Срби немају нарочите везе са ослобођењем Софије, пошто су у град ушле трупе Орханиjске армије, које су се повлачиле са Арабаконака (Ботевградски превој) под претњом Гурковог западног одреда, а затим и све до Радомира, и одатле се повезале са Централним турске снаге код Ихтимана.
Друга ствар, за целих 9 месеци рата – бугарски добровољци су стигли до око 30 хиљада људи, а за само 6 дана током августовске битке на Шипку дали су више погинулих и рањених него цела српска и црногорска војска за месец дана.
Kliknite za proširenje...
Ne laži. Kompleksi su ogromni, za vreme ruskog napada na Osmanlije Egzarhija je pozivala na poslušnost Porti a Stojan Čomakov sa Turcima ogranizovao suđenje bugarskom Egzarhu. Nije pogubljen samo zato što se Turska plašila da dodatno ne pokvari imidž, a Čomakov je upravo to hteo.
 
Boris T:
јбт, коју муницију бре.....
Најбруталније Сулејманове нападе између 21. и 23. августа одбили су око 5 чета бугарске волантерије (око 4.500 људи) и 36 орловски пук (до 1.000 људи) са 4 топовске батерије.
Напуштање Софије није везано за Пирот или Белу Паланку, већ за прелазак преко Старе планине одреда генерала Гурка, који угрожава позадину Орханијске армије, која не успева да их заустави код Арабаконка, па су Турци принуђени да се повуку у правцу Софијског поља . После битака код Богорова, Саранција, Враждебне и Орландовца – Турци су се повукли у правцу Радомира и напустили Софију. Следећа одбрамбена линија изграђена је код Ихтимана, где је Сулејманова 50.000. армија покушала да заустави руско напредовање ка Пловдиву и ка Једрену. Њој су се придружиле и остале јединице Орханијске војске.
Акције српске војске биле су ограничене на локалне борбе са турским гарнизонима у Нишу, Пироту и Врањи, након чега су имали план да се спусте на Косово, што је осујетила Аустроугарска. Овим се завршава и учешће Србије. Они никада нису стигли до Софије, али за то заузимају територије у троуглу од Пирота до Годеча и Брезника.
Осман-паша уопште није био у Софији, већ се предао 1. децембра код Плевена. Нури-паша је био командант турских трупа код Софије.


Pogledajte prilog 1479513

Pogledajte prilog 1479515
Kliknite za proširenje...
Kakve “čete Bugara”, kakvi bakrači, obična velikobugarska laž. Svaki ustanak u Bugarskoj je propao jer bi Bugari prosto sami doveli Turke do revolucionara. Proveri kakvo je bilo držanje 1876.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Istorija Semafora
Odgovora
6
Pregleda
227
Black_star
Black_star
Bastiani
"Genetska istorija Balkana - od rimskih vremena do seobe Slovena".
Odgovora
0
Pregleda
261
Bastiani
Bastiani

Back
Top