Историја Бугара

[Boris T]

(Citirano iz je iz posta koji si već citirao).

Kako je Seliščev “dokazao” da su “makedonski dijalekti deo bugarskog jezika”? Kojom metodom? Kako se to uopšte jednoznačno i objektivno dokazuje šta je jezik a šta dijalekt?

 

[Casual Observer]

Već smo pisali o tome, naziv slava se ne upotrebljava univerzalno. Među Bugarima koji su slavili slavu to se zvalo služba ili svetec, a samo u Bosilegradu još uvek slave i nazivaju je slava. Bugari istočno od jatove granice slave svetog Nikolu svake godine što je samo po sebi još jedan vid slave, a to nazivaju Nikulden. I katolici u Bosni su slavili ali su nazivali drugačije. Ne postoje Sloveni na Balkanu koji nisu obeležavali neki vid svetačkog kulta.
Pogledajte prilog 1458889

Upravo ovde se krije odgovor: u pitanju je Koleda a ne srpska slava.

 

[Boris T]

Ne može se naći na Vikipediji, ali zato (u originalu -na bugarskom) može da se nade na:

http://www.euro2001.net/issues/3_1997/7BR97F5.htm

P.S.

Google Translate prevodi i sa srpskog na bugarski, posle se lako pronađe.

Да, Владо Мурдаров је један од истакнутих бугарских слависта којег нећеш наћи у позадини Википедије.
Огромна је разлика између стручњака за славистику и информација које користиш из разних интернет жутих медија.

 

[Casual Observer]

Pogledajte prilog 1458904

Tu Seliščev iznosi svoje subjektivno mišljenje: Pitanje je bilo kako se objektivno i jednoznačno dolazi do odgovora na pitanje “šta je to jezik a šta dijalekt”? Tj, kako razlikovati dijalekt od jezika, i kako se određuje šta je dijalekt čega, tj da li istim rezonovanjem ne može da se konstatuje (kao što može) da su na primer i bugarski govori susedni makedonskom u stvari samo makedonski dijalekti koji su eto u Bugarskoj?

Da li postoji bilo kakva lingvistička prepreka proglašavanju bugarskog za dijalekt (tj za književnu normu) makedonskog jezika? Postojanje juźnoslovsnskog dijalekatskog kontinuuma omogućava da se sve i svašta proglasi za dijalekt onog susednog.

 

[Nenad1331]

Upravo ovde se krije odgovor: u pitanju je Koleda a ne srpska slava.

Aj batali da se blamiraš. Koledа je Božić. Kako uspeš za svetog Nikolu da slaviš Božić?

 

[Boris T]

Tu Seliščev iznosi svoje subjektivno mišljenje: Pitanje je bilo kako se objektivno i jednoznačno dolazi do odgovora na pitanje “šta je to jezik a šta dijalekt”? Tj, kako razlikovati dijalekt od jezika, i kako se određuje šta je dijalekt čega, tj da li istim rezonovanjem ne može da se konstatuje (kao što može) da su na primer i bugarski govori susedni makedonskom u stvari samo makedonski dijalekti koji su eto u Bugarskoj?

Da li postoji bilo kakva lingvistička prepreka proglašavanju bugarskog za dijalekt (tj za književnu normu) makedonskog jezika? Postojanje juźnoslovsnskog dijalekatskog kontinuuma omogućava da se sve i svašta proglasi za dijalekt onog susednog.

Бугарски језик не може бити дијалекат македонског јер за то нема историјске основе.
Вероватно не знаш шта значи дијалектологија.То је проучавање језичких говорних облика ван књижевног језика, односно територијалних дијалеката или говора, који се налазе на ширем географском подручју од стандардног језика. А каква је разлика између дијалекта и језика и да ли такве разлике уопште постоји, у овом случају није битно.
Из уже перспективе, језик значи стандардни кодификовани језик.

 

[Nenad1331]

Бугарски језик не може бити дијалекат македонског јер за то нема историјске основе.
Вероватно не знаш шта значи дијалектологија.То је проучавање језичких говорних облика ван књижевног језика, односно територијалних дијалеката или говора, који се налазе на ширем географском подручју од стандардног језика. А каква је разлика између дијалекта и језика и да ли такве разлике уопште постоји, у овом случају није битно.
Из уже перспективе, језик значи стандардни кодификовани језик.

Bugarski prosvetitelji su napravili veliku grešku što su izabrali centralni dijalekat za književni umesto maleševsko-pirinskog kao što je Neofit Rilski hteo. Taj dijalekat je dovoljno razumljiv svim Bugarima i Makedoncima. Jedan od razloga za postojanje srpske propagandne aktivnost u severozapadnoj Makedoniji je upravo književni jezik. Makedonci iz zapadnijih krajeva poput Gostivara, Debra, Kičeva vrlo slabo razumeju istočne dijalekte i njima je učenje bugarskog bilo strani jezik. Zato je bugarska nacionalna ideja uvek bila jača u Kumanovu, Kratovu, Štipu ili Velesu nego recimo u Strugi ili Galičniku jer su govori istočne Makedonije daleko bliži bugarskom jeziku.

 

[Ellena_]

Ево, рецимо, сутра је у Бугарској Никољдан, Бугари и Македонци славе имендан, а Срби на Никољдан слави славу.
Па, то је исти празник.

Bugari slave slavu na nivou zajednice, opštine, grada ili sela, a Srbi pored toga, slave porodičnu, krsnu, kućnu slavu koja se prenosi sa kolena na kolena, sa oca na sina, to je jasna linija razgraničenja izmedju naša dva naroda, s obzirom na to da se u mnogo čemu poklapamo. Kada se istražuje poreklo ili sastavlja rodoslov, porodična slava je ključna, pošto su se prezimena menjala. To je bukvakno neizostavni deo identiteta svakog Srbina.

 

[Nenad1331]

porodičnu, krsnu, kućnu slavu koja se prenosi sa kolena na kolena, sa oca na sina, to je jasna linija razgraničenja izmedju naša dva naroda, s obzirom na to da se u mnogo čemu poklapamo. Kada se istražuje poreklo ili sastavlja rodoslov, porodična slava je ključna, pošto su se prezimena menjala. To je bukvakno neizostavni deo identiteta svakog Srbina.

Nije to uvek bio slučaj. Na jugu Srbije je postojao običaj da se napušta stara slava ako se porodica preseli pa se dešavalo dva tri brata slave različite slave. U Pirotu i Dimitrovgradu se pravio pred kućom kamen zaštitnik i kad kuća izgori ili se porodica preseli tad se taj kamen zakopa i u novoj kući se uzima nova slava.

 

[Boris T]

Bugari slave slavu na nivou zajednice, opštine, grada ili sela, a Srbi pored toga, slave porodičnu, krsnu, kućnu slavu koja se prenosi sa kolena na kolena, sa oca na sina, to je jasna linija razgraničenja izmedju naša dva naroda, s obzirom na to da se u mnogo čemu poklapamo. Kada se istražuje poreklo ili sastavlja rodoslov, porodična slava je ključna, pošto su se prezimena menjala. To je bukvakno neizostavni deo identiteta svakog Srbina.

Већина Бугара, мислим, уопште не разуме шта значи крсна или породична слава .

 

[Ellena_]

Nije to uvek bio slučaj. Na jugu Srbije je postojao običaj da se napušta stara slava ako se porodica preseli pa se dešavalo dva tri brata slave različite slave. U Pirotu i Dimitrovgradu se pravio pred kućom kamen zaštitnik i kad kuća izgori ili se porodica preseli tad se taj kamen zakopa i u novoj kući se uzima nova slava.

Bilo je u nekim slučajevima i menjanja slave iz različitih razloga, slažem se, ali doslovno je svaka srpska porodica kroz istoriju slavila i imala krsnu, porodičnu slavu, čvrsto smo se držali toga. Zanimljivo, prvi put čujem za kamen zaštitnik, u Pirotu su imali i imaju porodične slave, ali ne i u Dimitrovgradu, koliko ja znam. Iako neki od njih imaju poreklo sa Kosova ili Raške, što jasno govori da su to Bugari, bili i ostali.

 

[Amelica]

Бугарски језик не може бити дијалекат македонског јер за то нема историјске основе.
Вероватно не знаш шта значи дијалектологија.То је проучавање језичких говорних облика ван књижевног језика, односно територијалних дијалеката или говора, који се налазе на ширем географском подручју од стандардног језика. А каква је разлика између дијалекта и језика и да ли такве разлике уопште постоји, у овом случају није битно.
Из уже перспективе, језик значи стандардни кодификовани језик.

A u stvari može.
Makedonci imaju svoj standardni jezik i onda njihova Akademija nauka proglasi bugarske govore dijalektom makedonskog jezika.
To se naravno neće desiti jer Makedonci ne smiju pisati ni udžbenike iz istorije bez saglasnosti Bugarske iz poznatih razloga.

 

[Nenad1331]

Bilo je u nekim slučajevima i menjanja slave iz različitih razloga, slažem se, ali doslovno je svaka srpska porodica kroz istoriju slavila i imala krsnu, porodičnu slavu, čvrsto smo se držali toga. Zanimljivo, prvi put čujem za kamen zaštitnik, u Pirotu su imali i imaju porodične slave, ali ne i u Dimitrovgradu, koliko ja znam. Iako neki od njih imaju poreklo sa Kosova ili Raške, što jasno govori da su to Bugari, bili i ostali.

I u Dimitrovgradu se nekada kao i u Pirotu slavio svetъc (mnogi Piroćanci ni danas slavu ne nazivaju slava) ali je pod uticajem egzarhije ovaj običaj srećom iskorenjen u Dimitrovgradu. Naravno, slava je kao i svaki drugi primitivni običaj samo prokletstvo predaka koje predaju u amanet da se potomstvo pati i muči tokom godine. Nažalost u Bosilegradu nije iskorenjeno.

 

[Ellena_]

Већина Бугара, мислим, уопште не разуме шта значи крсна или породична слава .

To je ta razlika o kojoj pričam. Generalno, ukoliko budeš imao dilemu oko toga da li je neko stanovništvo bilo srpsko ili bugarsko u prošlosti, dilemu će ti otkloniti upravo ova činjenica. Od vremena pokrštavaja pa sve do dan-danas Srbi nikad nisu odstupili od iste.

 

[Nenad1331]

ukoliko budeš imao dilemu oko toga da li je neko stanovništvo bilo srpsko ili bugarsko u prošlosti, dilemu će ti otkloniti upravo ova činjenica.

To nije pouzdano, možda radi kod katolika koji slave slavu ili kod Albanaca ali Makedonci slave slavu iako nikad nisu bili Srbi. Veliki broj glavešina VMRO je slavio slavu. Na jednom makedonskom forumu sam pročitao da je general Kliment Bojadžiev slavio svetog Đorđa 9. decembra iako je živeo u Bugarskoj do kraja života.

 

[Boris T]

Postojanje juźnoslovsnskog dijalekatskog kontinuuma omogućava da se sve i svašta proglasi za dijalekt onog susednog.

Не. Постоји научна дисциплина - зове се историјска лингвистика (дијахронијска)

 

[Boris T]

To nije pouzdano, možda radi kod katolika koji slave slavu ili kod Albanaca ali Makedonci slave slavu iako nikad nisu bili Srbi. Veliki broj glavešina VMRO je slavio slavu. Na jednom makedonskom forumu sam pročitao da je general Kliment Bojadžiev slavio svetog Đorđa 9. decembra iako je živeo u Bugarskoj do kraja života.

Селишев је у својој књизи о Пологу написао да је, према Кирилу Пејчиновићу, у Долњем Пологу (између Тетова и Гостивара) најпопуларнији празник био Курбан и Трифунзарезан. Пејчиновић нигде не помиње славу.

 

[Nenad1331]

Селишев је у својој књизи о Пологу написао да је, према Кирилу Пејчиновићу, у Долњем Пологу (између Тетова и Гостивара) најпопуларнији празник био Курбан и Трифунзарезан. Пејчиновић нигде не помиње славу.

Pogledajte prilog 1459392

Pejčinović je u službi vaseljenske patrijaršije koja ne priznaje slavu i smatra je bogohuljenjem. Naravno da neće da spomene takvu nakaradnost. Ivan Jastrebov sa druge strane tvrdi da mnogi Makedonci slave po dve slave čak.

 

[Nenad1331]

 

[Casual Observer]

Aj batali da se blamiraš. Koledа je Božić. Kako uspeš za svetog Nikolu da slaviš Božić?

Pomerena je da se poklopi sa Božićem tek posle hristijanizacije, u pitanju je predhrišćanski praznik (verovatno neki slovenski ekvivalent Hogmanay-a ili Samhaina (paganske Nove Godine - isto pomeren datum da se poklopi sa katoličkim Danom svih svetih), potiču od indoevropskih obreda i ponuda demonima zime da bi bili milostiviji.

Ne blamiraj se pokušavajući da “dokažeš” da Bugari istočno od Jatove granice “slave slavu”, svima je jasno da sanstefansko srce želi da dokazuje da se u Makedoniji ili ne slave slave, ili da i “Bugari slave slavu”, po principu šta prođe.

Tvoja želja je jasna nekako “dokazati” da slava “nije” karakteristični srpski običaj, tj da eto i drugi slave, a ovo je samo nastavak tvojih teorija o zapdnobugarskim govorima (istočno od tranzicionog) sve do pola Srbije (uključujući i Zetsko-južnosandžački, što si ovde jednom izrazio), isto jao i ono tvoje grupisanje bugarskih govora u kojima se lična zamenica ‘ja’ izgovara kao ‘az’ sa štokavskim!

 

[Casual Observer]

Pejčinović je u službi vaseljenske patrijaršije koja ne priznaje slavu i smatra je bogohuljenjem. Naravno da neće da spomene takvu nakaradnost. Ivan Jastrebov sa druge strane tvrdi da mnogi Makedonci slave po dve slave čak.

Kurban (bajram?), pa to se već zaboravilo. Da li se Kurban još slavi u Bugarskoj? Koje je poreklo tog običaja?

 

[Casual Observer]

Селишев је у својој књизи о Пологу написао да је, према Кирилу Пејчиновићу, у Долњем Пологу (између Тетова и Гостивара) најпопуларнији празник био Курбан и Трифунзарезан. Пејчиновић нигде не помиње славу.

Pogledajte prilog 1459392

Slavi se samo u delovima Makedonije.

 

[Nenad1331]

Pomerena je da se poklopi sa Božićem tek posle hristijanizacije, u pitanju je predhrišćanski praznik (verovatno neki slovenski ekvivalent Hogmanay-a ili Samhaina (paganske Nove Godine - isto pomeren datum da se poklopi sa katoličkim Danom svih svetih), potiču od indoevropskih obreda i ponuda demonima zime da bi bili milostiviji.

Ne blamiraj se pokušavajući da “dokažeš” da Bugari istočno od Jatove granice “slave slavu”, svima je jasno da sanstefansko srce želi da dokazuje da se u Makedoniji ili ne slave slave, ili da i “Bugari slave slavu”, po principu šta prođe.

Tvoja želja je jasna nekako “dokazati” da slava “nije” karakteristični srpski običaj, tj da eto i drugi slave, a ovo je samo nastavak tvojih teorija o zapdnobugarskim govorima (istočno od tranzicionog) sve do pola Srbije (uključujući i Zetsko-južnosandžački, što si ovde jednom izrazio), isto jao i ono tvoje grupisanje bugarskih govora u kojima se lična zamenica ‘ja’ izgovara kao ‘az’ sa štokavskim!

Dečko aj na hlađenje. Ni Bugari zapadno od jatove granice ne slave slavu. Oni koji su slavili više to ne rade već barem 100 godina. Kamo sreće da ni Srbi ne praktikuju taj primitivan običaj koji seje zavist ali mora SPC da zarađuje od svetene vodice.

 

[Casual Observer]

Pogledajte prilog 1459404

Naravno, eto kolegi @Boris T potvrde za tvrdnje iz ovog rada, on je zaključke sumarno odbacio iz ideoloških pobuda.

 

[Nenad1331]

Naravno, eto kolegi @Boris T potvrde za tvrdnje iz ovog rada, on je zaključke sumarno odbacio iz ideoloških pobuda.

Ako smatraš da je slava samo srpski običaj objasni nam zašto se slavila slava u vračanskom kraju gde nikad nije bilo Srba? Zašto Vlasi u Srbiji vekovima slave slavu? Ja znam zašto, reci nam ti.