Историја Бугара

Bili Bugari i govorili “bugarskim jezikom” za koji im inače treba i prevodilac? Indoktrinirani Egzarhisti koji su govorili bugarskim književnim jezikom naučenim u bugarskim školama uopšte nisu relevantni za raspravu:

Ili bi ovo možda bio i mašinski prevod s bugarskog na bugarski?

Pogledajte prilog 1671069
Преводилац треба исто толико колико би некоме из Београда био потребан преводилац да разуме некога из Пирота или Врања.
Штавише, савремени македонски језик је модификован србизмима, укључујући и граматичке конструкције, током последњих 100 година. Управо је тај културни утицај формирао ово вештачко језичко јединство.
 
Преводилац треба исто толико колико би некоме из Београда био потребан преводилац да разуме некога из Пирота или Врања.
Штавише, савремени македонски језик је модификован србизмима, укључујући и граматичке конструкције, током последњих 100 година. Управо је тај културни утицај формирао ово вештачко језичко јединство.
Ne lupetaj, sva argumentacija ti se svodi na tvoje poznate velikobugarske teorije da su Makedonci “Bugari” pa prema tome “moraju da se ravnaju prema bugarskom jeziku”.
 
Преводилац треба исто толико колико би некоме из Београда био потребан преводилац да разуме некога из Пирота или Врања.
Штавише, савремени македонски језик је модификован србизмима, укључујући и граматичке конструкције, током последњих 100 година. Управо је тај културни утицај формирао ово вештачко језичко јединство.
Gramatička struktura i bugarskog i tzv. makedonskog jezika je praktično ista kao i 90 odsto vokabulara. To je činjenica. Ali, činjenica je da su i Bugari i tzv. Makedonci ogromnim delom srpskog porekla.
 
Od nas Srba, Makedonci su se više mešali sa Grcima pa su zato niži i tamniji. Bugari su isto srpskog porekla. Ko su bili Sloveni koje su pokorili malobrojni bugarski zavojevači? Srbi, naravno. Najstarije ime Sofije je Serdika (u izvorima se piše Serdica, a zapravo je Serbika, Srbica).
 
Poslednja izmena:
Преводилац треба исто толико колико би некоме из Београда био потребан преводилац да разуме некога из Пирота или Врања.
Штавише, савремени македонски језик је модификован србизмима, укључујући и граматичке конструкције, током последњих 100 година. Управо је тај културни утицај формирао ово вештачко језичко јединство.
Modifikovan srbizmima? Uključujući i gramatičke konstrukcije?

Da li je i ovo prošlo vreme sa glagolom imati u svojstvu pomoćnog glagola u stvari “srbizam”? Ili je srbizam to što se u makedonskom kaže mačka a ne kot?

Na srpskom bi ova rečenica glasila: Mačka je pisala, iz njenog makedonskog oblika govornici srpskog ne mogu da odrede ni značenje rečenice, da nema ispod bugarskog prevoda svako bi pomislio da mačka ima nešto napisano, tek i iz makedonskog oblika i bugarskog prevoda (ko ne zna ruski ne može da pogodi da je kotka u stvari mačka) bude jasno da to znači da je u stvari sama mačka nešto pisala.

FC96E58A-D447-40D0-B26D-77291F3E1CB1.png
 
Poslednja izmena:
U čijoj nauci?
У славистици уопште.
Прву македонску граматику написао је "Круме Кепески" из Прилепа 1945/46. Његова праунука је пре 5-6 година дала веома занимљив интервју на македонској телевизији и тврдила да је и њен прадеда био прави македонски патриота. Међутим, породичне фотографије не лажу, а у истом интервјуу водитељка емисије показала је фотографију из 1927. године коју је он лично потписао као "КрУМ КепЕВ от град Прилеп". На чистом бугарском.
Поставља се питање ко је коме променио именa.
 
Poslednja izmena:
kaže mačka a ne kot?
Ахa, дакле по теби, је "мачка" "кот" - односно мачак на руском.
На бугарском, мачка се преводи као "котка", а мачка се користи и колоквијално . "Мачак" на бугарском је "котарак"
Увек је било у твом стилу да покушаваш да убедиш људе у нешто када немаш апсолутно појма о чему се ради.
 
Џаба вам све лингвистичке теорије и вратоломије, српски народ и језик су темељ на коме су изграђени и бугарски и македонски етницитет и језици. Малобројни бугарски татарски освајачи су се утопили у српском мору, наметнувши делу српских племена бугарско име. А мешања са Грцима и Власима и силне балканске сеобе узроковане ратовима, а и само време, узроковали су језичке разлике које ионако нису велике.
 
Ili je srbizam to što se u makedonskom kaže mačka a ne kot?
А пошто су Македонци увек говорили "мачка", они су сигурно Срби.
Доста са твојим глупостима...
То је питање заједничког језика, па макар то било и пре 1000 година.
Ево доказа да је реч „мачка” била у бугарском језику још 1899. Не користи се често, а и данас се ова реч може чути на бугарском.

1737268254560.png
1737268290675.png
 
А пошто су Македонци увек говорили "мачка", они су сигурно Срби.
Доста са твојим глупостима...
То је питање заједничког језика, па макар то било и пре 1000 година.
Ево доказа да је реч „мачка” била у бугарском језику још 1899. Не користи се често, а и данас се ова реч може чути на бугарском.

Pogledajte prilog 1673452Pogledajte prilog 1673454
Каквим се ви глупостима бавите! Варнице севају од међуплеменских трвења. Отворите тему о лингвистици југоисточних Јужних Словена. Боље би било Србима, Бугарима и Македонцима да се укључе у пројекат типа Словио или ураде нешто слично. Један поједностављени заједнички свима разумљиви језик. То би било економски и културно оправдано јер се ради о бар 15 милиона људи са сличним језицима, обичајима, истом вером. Да се у све три земље капитална и значајнија књижевна, стручна и др. литература објављује уз локални језик и на заједничком стандарду макар у мањем броју примерака - за важније библиотеке у све три земље, интелектуална елита - високо школовани људи - би се брзо повезали, а са временом како би се ширио круг људи који познају заједнички стандард би формулари у држ. администрацији у све три земље (или више ако би се прикључиле БиХ и Црна Гора) олакшали економски сарадњу итд. Па увести са временом један такав заједнички стандард као предмет у школу, да деца науче основе, рецимо у прва два разреда средњих школа кад већ добро владају матерњим језиком и граматиком. Овако се сви англизују.
Све три православне цркве уместо да више сарађују, објављују вишејезичке молитвенике, у пограничним областима служе литургију комбиновану са два језика, организују честа међусобна поклоничка путовања тј. ходочашћа, држе се националистичких политика.
 
Poslednja izmena:
Боље би било Србима, Бугарима и Македонцима да се укључе у пројекат типа Словио или ураде нешто слично
Аха, пројекат типа словенске федерације - такве експерименте смо већ видели и они се увек завршавају ратовима, десетинама хиљадама убијених и милионима прогнаних.
Нигде у Европи нема словенофилства у бившим социјалистичким земљама, примера ради, Чешке и Пољске. Избаци те идеје из главе.
Европска унија тренутно нема бољу алтернативу – ако се, наравно, "пријатељство" са данашњом Русијом уопште може назвати алтернативом.
 

Аха, пројекат типа словенске федерације - такве експерименте смо већ видели и они се увек завршавају ратовима, десетинама хиљадама убијених и милионима прогнаних.
Нигде у Европи нема словенофилства у бившим социјалистичким земљама, примера ради, Чешке и Пољске. Избаци те идеје из главе.
Европска унија тренутно нема бољу алтернативу – ако се, наравно, "пријатељство" са данашњом Русијом уопште може назвати алтернативом.
Нисам помињао никакве федерације. Само културну сарадњу. А за једну превртљиву и незахвалну земљу попут, зна се које, би најбоља опција била руска војна окупација.
 

Нисам помињао никакве федерације. Само културну сарадњу. А за једну превртљиву и незахвалну земљу попут, зна се које, би најбоља опција била руска војна окупација.
Аха, дајте Бугарима и Србима по једну пушку и нека поново иду да се пуцају на Брегалницу. Гледајући однос два народа, једино што недостаје је културна размена. Видимо до чега воде те словенске страсти – ратови и убиства – у 21. веку, рат међу Словенима који је већ однео преко пола милиона жртава.
Људи у Европи већ гледају у 22. век, док неки још седе у 20. веку.
 
Аха, дајте Бугарима и Србима по једну пушку и нека поново иду да се пуцају на Брегалницу. Гледајући однос два народа, једино што недостаје је културна размена. Видимо до чега воде те словенске страсти – ратови и убиства – у 21. веку, рат међу Словенима који је већ однео преко пола милиона жртава.
Људи у Европи већ гледају у 22. век, док неки још седе у 20. веку.
Нисам за ратове, ја сам за мир и економску и културну сарадњу. А понекад није лоше кад велике силе имају своје базе и контролу над малим империјалистима. Узми на пример Турску и Грчку. Сто пута би до сада заратили да их Америка не држи под контролом.
 
А пошто су Македонци увек говорили "мачка", они су сигурно Срби.
Доста са твојим глупостима...
То је питање заједничког језика, па макар то било и пре 1000 година.
Ево доказа да је реч „мачка” била у бугарском језику још 1899. Не користи се често, а и данас се ова реч може чути на бугарском.

Pogledajte prilog 1673452Pogledajte prilog 1673454
Ne lupaj gluposti, naziv mačka i slično uopšte nije neki srbizam - takvih oblika ima i u slovačkom, i u ukrajinskom, a ceo tvoj post je spin: bilo je reči o katakterističnom makedonskom glagolskom vremenu koje se gradi sa imati kao pomoćnim glagolom (kao englesko Present Perfect Tense) za koje po tvom tvrđenju ispada da je i to nekakav “srbizam” u morfologiji. Kako bi oblik kakvog uopšte nema u srpskom mogao da bude “srbizam”? Da te podsetim da ti sve razlike između bugarskog i makedonskog tumačiš “uvozom srbizama”.


Po tvom tvrđenju ispada i da su Srbi ovo prosto namerno izmislili da bi “udaljili” makedonski od bugarskog, mora da se na tome radilo od Srednjeg veka…
4CFCBAF4-14A0-415F-B668-45C8769FC745.png
 
У славистици уопште.
Прву македонску граматику написао је "Круме Кепески" из Прилепа 1945/46. Његова праунука је пре 5-6 година дала веома занимљив интервју на македонској телевизији и тврдила да је и њен прадеда био прави македонски патриота. Међутим, породичне фотографије не лажу, а у истом интервјуу водитељка емисије показала је фотографију из 1927. године коју је он лично потписао као "КрУМ КепЕВ от град Прилеп". На чистом бугарском.
Поставља се питање ко је коме променио именa.
Ovakve morfološke inovacije - koje inače nisu karakteristične za baš sve ostale jezike iz Balkanskog jezičkog saveza su se pojavile mnogo pre formalne standardizacije makedonskog jezika, a ti ovde pišeš kao da je neko maltene konstruisao jezik kao esperanto: ozbiljna lingvistika kaže da nije u pitanju preimenovanje već postojećeg standardnog jezika - standardizovani dijalekt se i pre toga koristio u pisanoj komunikaciji.

Standardizacija nekog jezika/dijalekta u jednom trenutku uopšte ne implicira da takav jezik/dijalekt nije mogao da postoji i mnogo pre toga.

The article (член, člen) is postfixed, as in Bulgarian, Albanian and Romanian. In Macedonian there is only the definite article. One feature that has no parallel in any other standard Balkan language[2] is the existence of three definite articles pertaining to position of the object: medial and/or unspecified, proximal (or close) and distal (or distant).

−от (−ot)−та (−ta)−то (−to)−те (−te)−те (−te)−та (−ta)
−ов (−ov)−ва (−va)−во (−vo)−ве (−ve)−ве (−ve)−ва (−va)
−он (−on)−на (−na)−но (−no)−не (−ne)−не (−ne)−на (−na)

[th]
The definite articles

[/th]
[th]


[/th]
[th]
Singular

[/th][th]
Plural

[/th]
[th]
Masculine

[/th][th]
Feminine

[/th][th]
Neuter

[/th][th]
Masculine

[/th][th]
Feminine

[/th][th]
Neuter

[/th]
[th]
Medial

[/th]
[th]
Proximal

[/th]
[th]
Distal

[/th]​

Examples:

  • Јас го видов човекот (Jas go vidov čovekot, 'I saw the man', medial): the subject, 'man', is either close to the interlocutor or its position is unspecified;
  • Јас го видов човеков (Jas go vidov čovekov, 'I saw this man', proximal; "and only this man"): the subject, 'man', is close to the speaker (and possibly the interlocutor(s) as well);
  • Јас го видов човекон (Jas go vidov čovekon, 'I saw that man', distal; "and only that man"): the subject, 'man', is far from both the speaker and the interlocutor(s).
In the masculine singular, −от/−ов/−он is used after a consonant, −та/−ва/−на after −а (e.g. судијата 'the judge'), and −то/−во/−но after a vowel other than −а (e.g. таткото 'the father').
 
Ovakve morfološke inovacije - koje inače nisu karakteristične za baš sve ostale jezike iz Balkanskog jezičkog saveza su se pojavile mnogo pre formalne standardizacije makedonskog jezika, a ti ovde pišeš kao da je neko maltene konstruisao jezik kao esperanto: ozbiljna lingvistika kaže da nije u pitanju preimenovanje već postojećeg standardnog jezika - standardizovani dijalekt se i pre toga koristio u pisanoj komunikaciji.

Standardizacija nekog jezika/dijalekta u jednom trenutku uopšte ne implicira da takav jezik/dijalekt nije mogao da postoji i mnogo pre toga.

The article (член, člen) is postfixed, as in Bulgarian, Albanian and Romanian. In Macedonian there is only the definite article. One feature that has no parallel in any other standard Balkan language[2] is the existence of three definite articles pertaining to position of the object: medial and/or unspecified, proximal (or close) and distal (or distant).

−от (−ot)−та (−ta)−то (−to)−те (−te)−те (−te)−та (−ta)
−ов (−ov)−ва (−va)−во (−vo)−ве (−ve)−ве (−ve)−ва (−va)
−он (−on)−на (−na)−но (−no)−не (−ne)−не (−ne)−на (−na)

[th]
The definite articles

[/th]
[th]


[/th]
[th]
Singular

[/th][th]
Plural

[/th]
[th]
Masculine

[/th][th]
Feminine

[/th][th]
Neuter

[/th][th]
Masculine

[/th][th]
Feminine

[/th][th]
Neuter

[/th]
[th]
Medial

[/th]
[th]
Proximal

[/th]
[th]
Distal

[/th]​

Examples:

  • Јас го видов човекот (Jas go vidov čovekot, 'I saw the man', medial): the subject, 'man', is either close to the interlocutor or its position is unspecified;
  • Јас го видов човеков (Jas go vidov čovekov, 'I saw this man', proximal; "and only this man"): the subject, 'man', is close to the speaker (and possibly the interlocutor(s) as well);
  • Јас го видов човекон (Jas go vidov čovekon, 'I saw that man', distal; "and only that man"): the subject, 'man', is far from both the speaker and the interlocutor(s).
In the masculine singular, −от/−ов/−он is used after a consonant, −та/−ва/−на after −а (e.g. судијата 'the judge'), and −то/−во/−но after a vowel other than −а (e.g. таткото 'the father').
Па никад нигде нисам рекао да је "мачка" србизам, напротив, показао сам ти да се та реч користила и у бугарском језику у 19. веку. Напротив, ти си имплицирао да је језик другачији од бугарског јер Македонци кажу "мачка".
Друга ствар – пре годину дана си рекao да „тројни члан“ има неодређени облик. Сад видим да си коначно дошао до истине да је ово одређени члан.
Нећу се задржавати на лексику јер ту има пуно србизма.
Граматички је само један пример врло индикативан, који су скопски филолози почели да користе после 1946. године: „ Той никогаш не работи, а да не посака награда” вместо „Той никогаш не работи, без да посака награда”.
Уопштено, не треба ти обраћати пажњу на лингвистичка питања јер си доказао да немаш основно знање и читаш све "прима виста" са интернета.
 

Back
Top