Е сад – зато што се у Колаковићевом видеу помиње чланак Виктора Игоa од 29. августа 1876. године, а то је искоришћено да се доказује да у Европи, а посебно Француској, постојала нека посебна визија да су Бугари и Срби заправо исто! (у овом случају – Срби!). Као особа која се неко време бавио науком, не могу да се отмем утиску који Колаковић покушава да пренесе овим видео – али ипак то је негативан утисак, и више га видим као искрено неуверљиву релативизацију догађаја у тадашњој условима борбе против Турака.
Одговор на ову мистерију, зашто Иго говори о Батaку, а чланак носи ознаку „за Србију“, дао је Комнен Бећировић још 2001. године:
----------------------------------------------
Виктор Иго је 29. августа 1876. године, усред српско-турског рата, објавио у листу Le Rappel текст под насловом „За Србију“, који се појављује у његовим Actes et Paroles. Познати историчар Балкана, Жорж Кастелан, са Универзитета Паризa, и његов колега Николај Тодоров, са Универзитета у Софији, писали су у свом заједничком раду о Бугарској, објављеном у збирци "Que saisjeto the Presses Universitaires de France, in 1976," да је Игов текст био говор одржан пред Народном скупштином. Међутим, Иго у то време није био посланик већ сенатор, и то није био говор, већ права декларација, како је записао у свом Журналу, 28. августа 1876: „Ја сам написао протест за Србију. Биће објављен сутра.” Штавише, два историчара су репродуковала одломке из овог текста, преведене са бугарског на француски. У томе је учествовала и новинарка Амбер Бусоглоу, док је радила у "Ле Монде"-у 3. марта 1978. године, на стогодишњицу Санстефанског уговора, говорила је о „чувеној харанги Виктора Игоа пред Народном скупштином Француске“, а такође је проширила делове искривљеног текста.
Поред ових нетачности, неспоразум је био извор контроверзи између бугарских, српских и француских историчара. То произилази из чињенице да је Иго, као пример српских недаћа, навео масакр који се догодио у Бугарској, у Батаку (који је Иго написао Балак). Игова грешка потиче од чињенице да су се бугарска побуна против Турака у мају 1876. и застрашујући масакри становништва који су уследили – посебно у Пловдиву и Батаку где је страдало 20.000 људи, мушкараца, жена и деце – одиграли у ширем контексту српско-турски сукоб. Томе је претходио Xерцеговачки устанак у јуну 1875. године и прерастао је у прави рат између Србије и Црне Горе на једној, и Турске на другој страни. Осим тога, у редовима српске војске борило се 2.000 бугарских добровољаца. Не само да је бугарска побуна избила у оквиру српско-турског рата, већ се српски фактор, као и грчки, афирмисао у Европи од почетка века, посебно Карађорђевом устанком 1804., након чега је уследила грчка побуна 1821. године, док је бугарско питање тек настајало, прво у сенци српско-турског сукоба, а затим захваљујући интервенцији Русије у Бугарској, априла 1877. То је резултирало поразом Турске и Потписивање уговора у Сан Стефану, локалитету у близини Истанбула,
По Иговом мишљењу, масакр у Батaку био је само још једна епизода у српско-турском сукобу који је током века непрестано ескалирао и ширио се. Срби су били поносни на ову интервенцију великог писца у њихову корист, а Бугари су му захвалили прозвавши га, како он у свом Дневнику, 17. новембра 1876. године, прогласио „почасним грађанином своје земље”.
------------------------------------------------
Париз, 15. децембар 2001
Комнен БЕЋИРОВИЋ
