- Poruka
- 333.972
Baklavu su u doba Turaka sebi mogli da priušte samo najbogatiji - recept za kolač sa dugom istorijom
Obožavaju je na Mediteranu, Bliskom istoku i na Balkanu, pa je sasvim razumljivo da je svojataju mnogi narodi, među kojima su najgorljiviji Grci, Turci, Bosanci, Albanci, Arapi, Armenci, Bugari, Makedonci.
No činjenica je da su kroz vekove u nastajanju baklave svoje prste u njoj imali mnogi narodi, pa su prvi koji su uživali u prabaklavi, krušnom testu sa seckanim orasima prelivenim medom bili Asirci, dok su prvi revolucionarni korak u njenom nastajanju načinili stari Grci koji su obično testo zamenili mnogo finijim, tanjim i naravno ukusnijim. Nadalje, Armenci su sirupu za baklavu dodali aromatične začine klinčić i cimet koji su bili prihvaćeni i u kuhinjama Balkana, a Arapi vodicu ruže i kardamom.
Na sreću svih obožavatelja baklave, u 15. veku su se pečenja baklave prihvatili i najveći svetski osvajači Turci, koji su je doveli do savršenstva i pretvorili u vrlo komplikovan desert za koji je osim najfinijih sastojaka trebalo imati talenta i umeća, pa ga je bilo sve samo ne jednostavno pripremiti je
U razdoblju Osmanskog carstva već ionako tanko testo postalo je toliko tanko da se kroz njega trebalo sve jasno videti, pa su baklavu mogli ispeći samo istinski majstori svog zanata (baklavaci, poslastičari specijalizirani za baklave), koju su sebi mogli priuštiti samo najbogatiji, sultani, paše i veziri.
U to je vreme po sastojcima skupa i po izradi savršena baklava bila stvar prestiža i dokaz otmenosti doma, pa su se bogate porodice takmičile čija će baklava imati više slojeva neobično tankog testa. Baklava je bila toliko važna da se pre pečenja nosila gazdi na uvid koji je ispitivao njen kvalitet zlatnim novčićem.
Sulejman Veličanstveni uveo je paradu baklava
Odnosno, ako utisnuti zlatnik nije uspeo proći kroz slojeve testa i dosegnuti dno lima, baklava je bila savršeno spremljena, pa je i novčić završio kao nagrada u džepu poslastičara.
Naravno, najveštiji majstori koji su bili u stanju tako tanko razvući testo da ponekad i 40 listova nije bilo deblje od latice ruže, radili su u dvorskim kuhinjama, pa su baklave koje su se pekle za sultana imale i više od 100 slojeva listova testa.
Kao desert dostojan samo nepca najmoćnijih i najbogatijih, baklava se obavezno pekla povodom svih važnih događaja, porodičnih, verskih i državnih. Baklava je bila omiljena i u haremima u kojima se prilikom njenog spremanja osim na tankoću testa pazilo i na izbor sastojaka i začina s afrodizijačkim dejstvom, pa su se za muškarce spremale baklave od pistaća i kardamoma, a za žene od oraha i cimeta, dok su na primer bademi i klinčići bili primereni za oba pola.
Za vreme svoje slavne vladavine, Sultan Sulejman Veličanstveni (1520-1566), veliki obožavatelj žena i baklave, uveo je posebnu ceremoniju znanu kao parada baklava ili alayiparad u toku koje su petnaesti dan svetog meseca ramazana, njegovim vojnicima, janjičarima koji su u svečanoj životopisnoj povorci dolazili na dvor, deljene baklave (1 veliki pleh za svakih 10 vojnika) koje su se posebno za njih pekle u dvorskoj kuhinji.
Zanimljivo je da je u Turskoj baklava kao vrlo otmen i vrlo skup desert sve do 19. veka bio rezervisan samo za jako bogate, dok su je oni ostali jeli samo u izuzetnim prilikama, pa ne čudi da se izreka - "Nisam dovoljno bogat da jedem baklavu svaki dan" - zadržala sve do danas.
Izvor: Noizz
Obožavaju je na Mediteranu, Bliskom istoku i na Balkanu, pa je sasvim razumljivo da je svojataju mnogi narodi, među kojima su najgorljiviji Grci, Turci, Bosanci, Albanci, Arapi, Armenci, Bugari, Makedonci.
No činjenica je da su kroz vekove u nastajanju baklave svoje prste u njoj imali mnogi narodi, pa su prvi koji su uživali u prabaklavi, krušnom testu sa seckanim orasima prelivenim medom bili Asirci, dok su prvi revolucionarni korak u njenom nastajanju načinili stari Grci koji su obično testo zamenili mnogo finijim, tanjim i naravno ukusnijim. Nadalje, Armenci su sirupu za baklavu dodali aromatične začine klinčić i cimet koji su bili prihvaćeni i u kuhinjama Balkana, a Arapi vodicu ruže i kardamom.
Na sreću svih obožavatelja baklave, u 15. veku su se pečenja baklave prihvatili i najveći svetski osvajači Turci, koji su je doveli do savršenstva i pretvorili u vrlo komplikovan desert za koji je osim najfinijih sastojaka trebalo imati talenta i umeća, pa ga je bilo sve samo ne jednostavno pripremiti je
U razdoblju Osmanskog carstva već ionako tanko testo postalo je toliko tanko da se kroz njega trebalo sve jasno videti, pa su baklavu mogli ispeći samo istinski majstori svog zanata (baklavaci, poslastičari specijalizirani za baklave), koju su sebi mogli priuštiti samo najbogatiji, sultani, paše i veziri.
U to je vreme po sastojcima skupa i po izradi savršena baklava bila stvar prestiža i dokaz otmenosti doma, pa su se bogate porodice takmičile čija će baklava imati više slojeva neobično tankog testa. Baklava je bila toliko važna da se pre pečenja nosila gazdi na uvid koji je ispitivao njen kvalitet zlatnim novčićem.
Sulejman Veličanstveni uveo je paradu baklava
Odnosno, ako utisnuti zlatnik nije uspeo proći kroz slojeve testa i dosegnuti dno lima, baklava je bila savršeno spremljena, pa je i novčić završio kao nagrada u džepu poslastičara.
Naravno, najveštiji majstori koji su bili u stanju tako tanko razvući testo da ponekad i 40 listova nije bilo deblje od latice ruže, radili su u dvorskim kuhinjama, pa su baklave koje su se pekle za sultana imale i više od 100 slojeva listova testa.
Kao desert dostojan samo nepca najmoćnijih i najbogatijih, baklava se obavezno pekla povodom svih važnih događaja, porodičnih, verskih i državnih. Baklava je bila omiljena i u haremima u kojima se prilikom njenog spremanja osim na tankoću testa pazilo i na izbor sastojaka i začina s afrodizijačkim dejstvom, pa su se za muškarce spremale baklave od pistaća i kardamoma, a za žene od oraha i cimeta, dok su na primer bademi i klinčići bili primereni za oba pola.
Za vreme svoje slavne vladavine, Sultan Sulejman Veličanstveni (1520-1566), veliki obožavatelj žena i baklave, uveo je posebnu ceremoniju znanu kao parada baklava ili alayiparad u toku koje su petnaesti dan svetog meseca ramazana, njegovim vojnicima, janjičarima koji su u svečanoj životopisnoj povorci dolazili na dvor, deljene baklave (1 veliki pleh za svakih 10 vojnika) koje su se posebno za njih pekle u dvorskoj kuhinji.
Zanimljivo je da je u Turskoj baklava kao vrlo otmen i vrlo skup desert sve do 19. veka bio rezervisan samo za jako bogate, dok su je oni ostali jeli samo u izuzetnim prilikama, pa ne čudi da se izreka - "Nisam dovoljno bogat da jedem baklavu svaki dan" - zadržala sve do danas.
Izvor: Noizz
