Istine i zablude o bombardovanju 1999.

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 18. дан - 10. април 1999.

НАТО је саопштио да је у агресији на СРЈ од 24. марта погођено 150 циљева.

Делегација римокатоличке хуманитарне организације Свети Еђидио саопштила је по повратку из Београда да су југословенске власти одбиле да дају дозволу лидеру косовских Албанаца Ибрахиму Ругови да изађе из земље.

САД су саопштиле да шаљу још 82 ратна авиона као појачање ваздушним нападима НАТО против Југославије. Британија је упутила у Јадранско море носач авиона.

Специјални изасланик УН за људска права Јиржи Динстбир изјавио да нико не зна тачан број избеглица са КиМ и да број од 600.000, о којем говори светска организација, представља само процену која може да варира за више десетина хиљада.

Русија је дала нова уверавања да нема намеру да се умеша у било какву конфронтацију на Балкану, изјавио је портпарол британског Форин офиса, након телефонског разговора руског и британског министра иностраних послова, Иванова и Кука.

Битка на Кошарама

Постало је јасно да напад на караулу Кошаре изводе у садејству терористи ОВК, албанска армија и армије неколико чланица НАТО. Напад који је почео 9. априла настављен је све док припадници ОВК нису заузели Маја Главу уз помоћ албанске и НАТО артиљерије. Настављено је гранатирање карауле Кошаре, тако да су војници ВЈ су морали да напусте караулу поподне и повуку се на позиције изнад карауле које су биле лакше за одбрану. Око 19 часова припадници ОВК су ушли у напуштену караулу, а амерички Си-Ен-Ен и британски Би-Би-Си, су одмах били ту да известе о овом „успеху“ ОВК.

- - - - - - - - - -

Непоражена славна српска војска се ипак повлачи. То је једном речју, политика.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 19. дан - 11. април 1999.

НАТО авијација је нанела огромну штету Приштини и Ђаковици у једном од највећих ваздушних напада на те градове.

У околини Приштине у току ноћи пало је више од 50 пројектила, аеродром Слатина код Приштине је поново бомбардован.

Шест цивила је погинуло, а 23 рањено у селу Мердаре. Међу погинулима у масакру су били и беба од 11 месеци Бојана и њен отац Божинa Тошовић. Мајка Марија Тошовић, која је била у деветом месецу трудноће је рањена.

Околина манастира Грачанице је такође бомбардована.

Органи безбедности СРЈ саопштили да су ухапсили аустралијског држављанина Стива Прата који је радио за аустралијску организацију „Care International“. Прат је ухапсен под сумњом да се бавио шпијунажом.

Битка на Кошарама

Током дана су стигла и појачања за Војску Југославије у људству и у артиљеријском оруђу. Једна група припадника ОВК се налазила изнад позиција ВЈ да би ометала и пресецала комуникације, и успела је да уништи једно борбено возило.

Албанија је затражила од НАТО да бомбардује положаје артиљерије ВЈ у близини албанско-југословенске границе, јавила званична албанска агенција АТА.

Током ноћи, ОВК је напао позиције ВЈ на врху Опљазу, покушавајучи да сломи отпор војника ВЈ, али сви напади су одбијени уз велике губитке нападача, иако су имали подршку албанске артиљерије.

 

[INKOGNITO1977]

Pozdrav.
Danima vec iscitavam od prve strane.Izuzetno zanimljivo je blio,osim onog prepucavanja sa Utah
Imam par pitanja za starije clanove:

1.Na pocetku su se Iskander i ekipa nadali da ce kad tad bar deo istine da izadje na videlo,odnosno da ce poceti da se pojavljuju ljudi sa nekih novim dokazima o oborenim avionima ili akcijama nase avijacije (napad na Rinas ili Tuzlu,obaranje B52).Tad je to bilo prerano,pa su na vlasti bili zuti itd itd.Koliko je realno da ni posle 16 godina nema bas nikakvog cvrstog dokaza za bar jos nesto novo,nego se i dalje barata za pricama iz druge,trece ruke i onim podacima sa Venikovog sajta iz 99...Dosta se ljudi penzionisalo,dosta se razocaralo...zar je moguce da bas svi i dalje tako dobro cuvaju vojne tajne ili se plase?Pa vecina visokih cinova sad ima preko 70 god,ili je vec umrlo...Nemoguce da bas niko od njih i dalje nema internet ili ga ne zanima da nama,kojima je i dalje stalo i nadaju se da nije sve bas onako bilo kako nasi i NATO tvrde da neku informaciju.Dali je moguce da su oni izvestaji stvarno realni a mi svi ostali ziveli sa laznom nadom o zataskavanju informacija?
Unapred zahvalan i sve najbolje vam zelim

 

[Milan Djurkovic CG]

OVK I NATO su za vrjemeee bombardovanja imali saradnju

 

[Бранчез]

Христос Воскресе!

 

[*iskander]

Pozdrav.
Danima vec iscitavam od prve strane.Izuzetno zanimljivo je blio,osim onog prepucavanja sa Utah
Imam par pitanja za starije clanove:

1.Na pocetku su se Iskander i ekipa nadali da ce kad tad bar deo istine da izadje na videlo,odnosno da ce poceti da se pojavljuju ljudi sa nekih novim dokazima o oborenim avionima ili akcijama nase avijacije (napad na Rinas ili Tuzlu,obaranje B52).Tad je to bilo prerano,pa su na vlasti bili zuti itd itd.Koliko je realno da ni posle 16 godina nema bas nikakvog cvrstog dokaza za bar jos nesto novo,nego se i dalje barata za pricama iz druge,trece ruke i onim podacima sa Venikovog sajta iz 99...Dosta se ljudi penzionisalo,dosta se razocaralo...zar je moguce da bas svi i dalje tako dobro cuvaju vojne tajne ili se plase?Pa vecina visokih cinova sad ima preko 70 god,ili je vec umrlo...Nemoguce da bas niko od njih i dalje nema internet ili ga ne zanima da nama,kojima je i dalje stalo i nadaju se da nije sve bas onako bilo kako nasi i NATO tvrde da neku informaciju.Dali je moguce da su oni izvestaji stvarno realni a mi svi ostali ziveli sa laznom nadom o zataskavanju informacija?
Unapred zahvalan i sve najbolje vam zelim

Odgovoricu ti kada budes imao barem 500 poruka pod istim imenom

- - - - - - - - - -

Христос Воскресе!

Vaistinu voskrese Srbendo...

 

[INKOGNITO1977]

S obzirom da je tema skoro zamrla,nacekacu se na tvoj odgovor.Ali,dobro.Postujem

 

[dlugomir]

Bilo je dosta situacija kod kojih mi recimo znamo da je neki avion pogodjen, ali posto je napustio nasu teritoriju ne mozemo sa sigurnoscu tvrditi da li je posle pao ili je negde uspeo da prinudno sleti. Takve podatke ima NATO.

 

[INKOGNITO1977]

Mozda se nismo razumeli,mozda sam se i ja u svom prvom postu lose izrazio.Kad mi je Iskander onako odgovorio malo mi bilo krivo,jer sam citajci forum video da ste nove clanove nekad mnogo srdacnije docekivali.Ali,sam sam kriv sto se ranije nisam registrovao i javljao.Odavno sam ja ovde,vise tema sam iscitao od prvog do poslednjeg topika,pogotovo ovu,tako da se osecam kao da ovde odavno pripadam>ali potpuno mii je jasno da kad neko vidi pitanje koje je postavio tek registrovani clan ne pada mu na pamet ni da ozbiljnije razmisli o njemu,a kamoli da odgovori.Sa druge strane,mislim da zaista nisam pitao nista posebno provokativno...zaista je proslo 16 godina i zaista me nervira sto sve manje ljudi zanima ova tema.U medijima se sete tek na godisnjicu bombardovanja da spomenu,deca se ne uce da pamte i ne zaborave,ko da se zeli da taj deo nase blize istorije sto pre izbledi iz kolektivnog secanja.Eto,moj sin,koji je rodjen bas te 99,nikad ne pita nista o tome,jednostavno nezna.drugacija se istorija sada uci.deca veze nemaju ni o boju na kosovu,marickoj bitki,1804 ili drugom ustanku,za nase bitke iz WWI zna iskljucivo iz filma Mars na drinu,i to samo sto mu povremeno pustam...

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 20. дан - 12. април 1999.

Око 11:00 ујутро бомбардован је путнички воз на прузи Београд-Солун у Грделичкој клисури 15 километара од Лесковца. Трећи и четврти вагон су потпуно уништени, док су локомотива и први вагон остали читави. Тачан број погинулих и рањених до данас није са сигурношћу утврђен. Пронађено је девет лешева и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали.

У Приштини је бомбардована шира околина аеродрома Слатина, а осам детонација чуло се јужно од града.

У Крушевцу је око 2:00 бомбардован индустријски објекат „14. октобар“ и градска топлана.

У Крагујевцу је око 2:44 поново бомбардована фабрика аутомобила „Застава“.

У Панчеву је око 2:30 бомбардована рафинерија нафте.

У Панчеву је око 22:35 поново бомбардована рафинерија нафте. Нема повређених.

У Новом Саду је око 23:00 бомбардована рафинерија, а оштећена је и водоводна инсталација.

У Сомбору је око 23:00 по пети пут бомбардовано складиште „Нафтагаса“.

Оба већа Скупштине СРЈ усвојила одлуку о приступању СРЈ савезу Русије и Белорусије. Посланици Демократске партије социјалиста Црне Горе у Већу грађана нису присуствовали овој седници.

Шефови дипломатија земаља НАТО, на првом састанку од почетка агресије оптужили су председника СРЈ за хуманитарну катастрофу на КиМ и саопштили да напади неће престати све док Београд не испуни захтеве које је раније поставио НАТО.

Генерални секретар УН Кофи Анан изјавио да од југословенског председника Слободана Милошевића још није добио одговор на пет захтева за окончање кризе, али да се још нада и да је спреман да се састане са Милошевићем.

Амерички секретар за одбрану Вилијам Коен изјавио је да у САД и у НАТО не постоји консензус око упућивања копнених снага на СРЈ, због чега се то питање и не разматра.

Русија је затражила од Међународног суда правде у Хагу да утврди какве би правне последице за собом повлачила употреба силе против суверених држава без одобрења УН.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 21. дан - 13. април 1999.

Бомбардована је и уништена сателитска станица у месту Прилике код Ивањице. Неколико људи је рањено у овом нападу.

Бомбардована је Војно-медицинска академија на Бањици.

У Чачку је око 00:00 бомбардована фабрика „Слобода“.

Око 00:30 бомбардован је национални парк Копаоник, а погођен је хотел „Бачиште“. На срећу, у хотелу није било гостију.

У Приштини је око 1:45 са 6 пројектила бомбардовано складиште „Југопетрола“. Бомбардован је и густо насељени део града. Од 00:00 до 2:00 са 15 пројектила бомбардована је аутобуска станица и фабрика пластичних маса. У ноћном нападу било је и православно гробље где је поломљено око 50 споменика као и споменик косовским јунацима. Погођен је и ТВ репетитор код Приштине. На Приштину је бачено 10 ракетних и пројектила и 30 бомби.

У Крушевцу је око 3:00 бомбардован стари мост на Расини.

У Биљановцу је око 3:00 бомбардован мост између Краљева и Рашке.

Амерички председник Бил Клинтон је поновио да ће се наставити ваздушни напади на СРЈ и успротивио се слању копнених трупа.

Врховни командант НАТО Весли Кларк затражио од САД још 300 авиона за учешће у агресији.

Шефови дипломатија Русије и САД, Мадлен Олбрајт и Игор Иванов констатовали на састанку у Ослу да међу њима не постоји сагласност о начинима за окончање сукоба у СРЈ, али су саопштили да ће наставити разговоре у потрази за политичким решењем.

Председник Црне Горе Мило Ђукановић је одбацио као „неозбиљну и неискрену“ иницијативу о уласку Југославије у Савез Русије и Белорусије.

Македонски премијер Љупчо Георгијевски затражио хитан пријем Македоније у НАТО.

- - - - - - - - - -

Први хитац на воз, 12. април 1999.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 22. дан - 14. април 1999.

НАТО је бомбардовао две колоне албанских избеглица код Ђаковице. Најмање 75 људи је погинуло, а 25 је тешко рањено. Званичници НАТО су за овај злочин оптужили Војску Југославије.

У Приштини су око 00:00 бомбардоване две куће у близини фабрике Кока-коле. Око 2:30 са 6 пројектила бомбардован аеродром Слатина, док је око 9:30 бомбардован споменик косовским јунацима.

Око 00:00 бомбардован је железнички мост на Лиму у близини Нове Вароши.

Око 1:00 са 3 бомбе бомбардована је Баира. На срећу људских жртава нема.

Код Рашке је око 3:00 са две ракете бомбардован мост.

У Ваљеву је око 5:30 бомбардована фабрика „Крушик“ и највеће градско насеље. Од силине детонације оштећена је болница и пољопривредна школа.

Око 5:45 бомбардовано је село Извор код Пирота. Око 11:00 бомбардован је и Призрен.

Око 21:30 са 5 пројектила бомбардована је Куршумлија, а погођен је мост на реци Косаници.

Од 13:30 до 15:30 сати у тринаврата гранатирана је колона избеглица код села Маданој и Меја. У овом нападу 61 лице је погинуло, а 36 рањено.

Касетним бомбама гађано село Павловац код Врања. Страдала једна особа а једна тешко повређена.

Доњи дом руског парламента – Дума, великом већином гласова је одбио да разматра предлог о подршци одлуци југословенског парламента о присаједињењу СРЈ Савезу Русије и Белорусије.

Југославија пристаје на размештање међународних цивилних посматрача на КиМ под окриљем УН или других међународних организација, под условом да у ту мисију не буду укључени представници земаља које учествују у агресији на СРЈ, изјавио је председник Белорусије Александар Лукашенко после разговора са југословенским председником Слободаном Милошевићем у Београду. Лукашенко је рекао да му је Милошевић предао писмо са предлогом да се одмах приступи процедури стварања савеза Русије, Белорусије и СРЈ.

Председник Русије Борис Јељцин именовао Виктора Черномирдина за специјалног представника у преговорима о косовско-метохијској кризи.

Шефови држава и влада ЕУ у Бриселу затражили да се мировно решење за КиМ, уз обуставу НАТО бомбардовања Југославије, нађе кроз усвајање резолуције у Савету безбедности УН и успостављање привремене управе над КиМ, коју би вршила ЕУ, изјавио немачки канцелар Герхард Шредер, у својству председавајућег ЕУ.

Команда Ратне морнарице ВЈ забранила је саобраћај у територијалним водама СРЈ и унутрашњим пловним путевима на Скадарском језеру и реци Бојани.

Битка на Кошарама

Југословенска влада затражила од Савета безбедности УН да осуди акт агресије који су из Албаније 9. априла починили припадници ОВК уз подршку албанске војске и НАТО.

Пошто је албанска артиљерија наставила је да бомбардује позиције ВЈ са Маја Главе и Раша Кошареса, команда ВЈ је одлучила да изведе изненади контранапад на Маја Главу. Растојање између два противничка рова није било веће од 50 метара. ВЈ није успела комплетно да заузме Маја Главу, али је прекинула албанско артиљеријско деловање са тог врха. На Маја Глави фронт је стабилизован до краја рата, без икаквих промена на линијама.

Током априла на Раша Кошаресу није било никаквих промена на линијама фронта и обе стране су трпеле значајне губитке. Војници ВЈ од артиљеријског деловања и бомбардовања НАТО, а Албанци од неуспелих јуриша да сломе одбрамбену линију ВЈ.

Едит: Неке догађаји нису били 14. него 15. па сам то средио.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 23. дан - 15. април 1999.

Око 00:15 бомбардован је Чачак, а погођен је и предајник радио-телевизије Србије.

Око 2:00 бомбардована је Раковица у Београду, а уништене су стамбене зграде и пословни објекти. Од силине детонације оштећене су скоро све школе у Раковици.

Око 4:40 бомбардован је Ниш, а погођен је северозападни део.

Око 12:25 бомбардован је Крушевац. Од силине детонација већина школа је оштећено.

Око 22:31 бомбардована је Стражевица у Београду.

Око 22:50 бомбардована је Суботица, а погођен је најгушће насељени део града.

Око 22:50 бомбардована је „Петрохемија“ у Панчеву. Око 22:58 бомбардован је мост између Ковина и Смедерева. Један део моста пао је у воду. Око 23:00 бомбардован је северозападни део Новог Сада, а са 3 пројектила погођена је и рафинерија нафте.

НАТО је признао да је погодио избегличке колоне у Метохији. Џејми Шеј, портпарол НАТО је признао „грешку“ уз изјаву пилота Ф-16 да је „једно возило“ гађао ласерски навођеном бомбом. Саопштено је „дубоко жаљење“ и истовремено истакнуто како „у историји још није било војне операције са тако великим мерама за минимизирање штете“.

САД изразиле жаљење због цивилних жртава на КиМ, али и саопштиле да ће војне операције бити настављене.

Југославија затражила хитну седницу Савета безбедности због напада на колону албанских избеглица код Ђаковице.

Савет безбедности УН затражио од СРЈ да „допусти конзуларним представницима да се састану са двојицом Аустралијанаца (Пратом и Валасом), који су ухапшени због шпијунаже“.

Америчко Министарство одбране саопштило да ће од Конгреса, на име трошкова за операције против СР Југославије, затразити „нешто више од четири милијарде долара“.

Кина је оптужила НАТО да је изазвао хуманитарну катастрофу на КиМ и поново позвала тај савез да оконча војне операције против СРЈ.

Парламент ЕУ позвао лидера Ибрахима Ругову да посети тај парламент и са посланицима разговара о кризи на Балкану.

Украјина је предложила мировни план за окончање сукоба на КиМ који предвиђа истовремени прекид ватре и слање на терен мировних снага из неутралних земаља.

Портпарол југословенског Министарства иностраних послова Небојша Вујовић изјавио новинарима у Београду да ће СРЈ употребити сву расположиву снагу да се одбрани од агресора, али и да ће енергично радити на политичком процесу за Косову и Метохију.

Портпарол Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић изјавио новинарима у Београду да су настављени директни разговори државне делагације и савезних власти са представницима косовских Албанаца о решавању проблема на Косову и Метохији. Дачић поновио да је стационирање страних трупа на КиМ неприхватљиво.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 24. дан - 16. април 1999.

Са 20 пројектила бомбардована је Подгорица.

У Даниловграду су бомбардоване куће.

Бомбардован je ТВ-репетитор на Церу и трафо-станица у близини њега.

Поново је бомбардована Приштина, а погођен је аеродром Слатина и село Чучуљага.

Бомбардована су села у околини Краљева – Мрсаћ и Дракчић. У Дракчићу је бомбардован друштвени објекат, а од силине детонације попуцала су стакла на околним кућама.

Бомбардовано је Вуково, предграђе Бољевца.

Бомбардован је североисточни део Врања.

Савет безбедности је издао председничко саопштење којим је, уместо осуде агресије алијансе над Југославијом, изражена забринутост због хапшења двојице „хуманитараца“ из Аустралије који су одмах признали да су шпијунирали за америчку обавештајну службу.

Специјални Јељцинов изасланик Черномирдин примио је југословенског амбасадора Борислава Милошевића и америчког амбасадора у Москви припремајући тако терен за посету Југославији.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 25. дан - 17. април 1999.

Бомбардовано је Ужице.

Око 2:10 бомбардовано је Ваљево. Погођена је фабрика „Крушик“. Највише оштећења задобиле су хале. Оштећена је и фабричка здравствена станица, затим околне куће, обданиште и пољопривредна школа.

Око 18:00 бомбардован је Белаћинац у Приштини.

У 21:30, у селу Батајница, за време дејства авијације НАТО, од шрапнела експлодираног пројектила погинула је трогодишња Милица Ракић (1996). Њена смрт је постала симбол страдања и патњи деце Југославије. Приликом истог дејства лакше је повређен и дечак Дражен Јанковић (1997).

НАТО је саопштио да се „југословенска кампања етничког чишћења Косова појачава и да је у њој убијено 3.200 људи“. Приказани су ваздушни снимци засеока Избице, за које се тврдило да могу бити индиција масовне гробнице. Обе „вести“ саопштио је Џејми Шеј у Бриселу.

Европски стручњаци за анализу аеро-снимака одмах су упозорили да „масовна гробница“ на показаном снимку делује сувише уредно, више налик на паркинг него на прикривање масовног злочина.

Пентагон је саопштио да је НАТО емитовао „погрешан снимак“ радио-везе пилота који је бомбардовао избегличку колону код Ђаковице.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 26. дан - 18. април 1999.

У Панчеву је са неколико пројектила бомбардована рафинерија нафте, затим азотара и петрохемија.

У Београду је бомбардована Батајница. Од силине детонације оштећена је већина зграда у Батајници.

У Новом Саду бомбардована је рафинерија нафте. У Ужицу бомбардоване куће.

У Куршумлији бомбардован мост и манастир свете Богородице.

Око 15:00 бомбардован северозападни део Приштине и село Чичевица.

Aкција ратног ваздухопловства ВЈ на аеродрому у Тузли

Када је почела агресија на Југославију планирано је да се ВЈ за 7-10 дана уништи до те мере, да Југославија буде принуђена на потписивање безусловне капитулације. У склопу тог плана предвиђено је да се аеродром у Тузли углавном користи за слетања теже оштећених авиона, који не могу да се домогну својих матичних база. На том аеродрому су били стационирани и хеликоптери спасилачких екипа које би улетале на територију СРЈ и спашавале пилоте евентуално оборених авиона. Пошто се планови НАТО стратега никако нису остваривали требало је повећати интензитет бомбардовања. Тада се мења стратегија и на тузлански аеродром 8. априла долеће 8 борбених авиона ради напада на специјалне циљеве у СРЈ.

Обавештајци ВЈ су за то сазнали и у команди ратног ваздухопловства је почело планирање напада на аеродром у Тузли јер се тамо сконцентрисао велики број летелица. На аеродрому се налазило 12 борбених авиона које је југословенска ПВО оштетила, 8 ловаца-бомбардера који су долетели пре неколико дана и 4 спасилачка хеликоптера уз још неколико помоћних и летелица транспортне авијације.

На аеродрому Поникве окупљена је комбинована ескадрила од 6 „орлова“, 2 МИГ-а 21 и једног „галеба“ Г4. Задатак је био да се у ниском лету дође до тузланског аеродрома и уништити што више НАТО авиона. У недељу 18. априла у 13:30 авиони ВЈ су изненада на напали НАТО авионе, јер је у то време „због квара“ (саботажа оперативаца ВЈ) био искључен радар на аеродрому Тузла. Изненађење је било потпуно, јер их ни Авакси нису регистровали на време, па су авиони ВЈ примећени тек на 10 километара од тузланског аеродрома, а тада је било касно да НАТО авиони узлете. Четири НАТО авиона у паровима су била спремна за узлетање али су југословенски пре њиховог полетања већ напали. Била је то изузетно ризична акција и иако је из базе ВЈ јављено да су авиони примећени нико од пилота није желео да акцију прекине.

По изјави мајора Гавриловића који је летео на једном од „орлова“, он је испустио бомбе на групу оштећених НАТО авиона који су се налазили на писти скроз десно, и окренуо летелицу да би поново напао хеликоптере. За њим су кренула још 3 „орла“ и испустила терет, свако на већ одабране циљеве, док су 2 „орла“ остала да прецизније гађају авионе који су се спремали да полете и 8 ловаца који су пре неки дан стигли у Тузлу. Два МИГ-а и „галеб“ су ракетама и митраљезима довршавали посао.

Цела акција је због више налета трајала око 15 минута и тада је у повратку ка Пониквама ракетом са земље оборен један „орао“ у коме је погинуо потпуковник Михајло В. из Крагујевца. Осталих осам авиона се вратило до аеродрома Поникве с тим што је Мајор Жељко М. из Новог Сада због оштећења (испаљеном ракетом са земље) успео да свој МИГ приземљи на 10 километара од писте аеродрома Поникве.

Потврђени биланс бомбардовања тузланског аеродрома је 17 уништених авиона, и 3 спасилачка хеликоптера. Док неки други незванични извори који су имали могућност да виде последице овог напада наводе да је уништен 21 авион и 3 хеликоптера, те да су у ланчаним експлозијама уништена и 2 транспортна авиона, као и значајан део технике. Посебан бес НАТО је изазвала погибија 11 официра, пилота и послужиоца ваздухоплова. Али оно што је још значајније је, да све до краја НАТО агресије аеродром у Тузли више није коришћен за борбене летове на Југославију.

Већ истог дана НАТО је направио невиђену кампању бомбардовања аеродрома Поникве када је у једном дану на тај аеродром сручено преко 80 пројектила. Цео аеродром се тресао од детонација, али и поред тако масовног бомбардовања нису озбиљније оштећене виталне инсталације аеродрома, па је он био у функцији све до краја НАТО агресије. Бомбардовање аеродрома Поникве се периодично понављало јер НАТО никако није могао да лоцира где то ВЈ крије своје авионе.

Као освету за војнички чисту акцију у Тузли, три дана узастопно НАТО авијација је гађала Ужице и његову околину, па и сам центар Ужица, када је са три пројектила погођена главна пошта у центру града.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 27. дан - 19. април 1999.

У бомбардовању Обреновца нанета велика материјална штета.

Око 1:30 у Баричу је бомбардована фабрика „Прва искра“.

Око 1:30 бомбардован центар Новог Сада, а погођена је зграда извршног већа Војводине.

Око 1:30 у Бачкој Паланци бомбардован мост „25. мај“. Оштећена је лева страна моста. Бомбардована је и шира околина Срема. Око 1:30 са 11 пројектила бомбардован северозападни део Параћина.

Око 1:40 бомбардована је Суботица. Један пројектил погодио је у близини језера Палић.

Око 1:45 бомбардовано је Краљево, а више пројектила пало је у Богутовачкој бањи. Око 3:15 бомбардован је мост код Куршумлије. Неколико пројектила погодило је и репетитор на Мокрој гори.

Око 9:55 бомбардована је Косовска Митровица где су погођене куће, затим Пећ, Подујево, шира околина Голеша и аеродром Слатина. Око 12:00 са две пројектила бомбардован је Пећ.

Од последица бомбардовања у Нишу погинула једна особа.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 28. дан - 20. април 1999.

У ноћном нападу мета је био Липљан где је испаљена једна ракета, док су две оборене.

Гађано нишко насеље Шљака, 12 људи повређено а 10 кућа уништено а 12 тешко оштећено.

Бомбардована и Батајница у Београду.

Око 1:25 бомбардована је Нова Варош, а погођен је мост.

Од 1:50 до 3:40 бомбардована је, са 8 пројектила, Приштина, а погођен је аеродром Слатина и Белаћевац.

Око 1:50 са 4 пројектила бомбардована специјална болница за рехабилитацију у Новом Пазару.

Око 2:25 бомбардовано Краљево, а погођен је Ковачин, а један пројектил пао је у близини манастира Жича.

Око 3:17 бомбардовано је, са 7 пројектила, Ваљево, а погођена је фабрика Крушик.

Главни тужилац Хашког трибунала Луиз Арбур посетила је Робина Кука, британског министра спољних послова, који јој је предао наводне доказе о српским ратним злочинима на КиМ. Кук је на касније, на заједничкој конференцији за штампу, изјавио: „Намеравамо да се усредсредимо на ратне злочине који су почињени на Косову и нашу одлучност да оне који су одговорни приведемо правди“.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 29. дан - 21. април 1999.

Око 00:20 по четврти пут бомбардована је фабрика „Крушик“ у Ваљеву, а погођен је у део засађен шумом тако да је избио велики пожар. Око 00:40 бомбардована је околина Чачка, а погођена је Самаила 15 километара југоисточно од града.

Око 2:40 бомбардован је Нови Сад, а погођен је нафтни комплекс, рафинерија нафте и друмско-железнички мост између Новог Сада и Петроварадина. Неколико детонација чуло се и из правца Фрушке горе, а погођен је и предајник радио-телевизије Србије на Иришком венцу.

Око 2:47 бомбардован је мост на Дунаву код Бешке између Београда и Новог Сада. Један пројектил пао је на 100 метара од манастира Ковиљ.

Око 3:00 бомбардовано је избегличко насеље Ђаковица.

Око 3:15 бомбардован је у Новом Београду пословни центар „Ушће“.

Око 3:16 је по трећи пут бомбардована Новопазарска бања, а погођена је болница за лечење мишићне и неуромишићне болести.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 30. дан - 22. април 1999.

Око 4:00 са четири пројектила бомбардована је резиденција председника Савезне Републике Југославије - Слободана Милошевића у Ужичкој 15 у Београду. Нема повређених. Зграда је уништена до темеља.

Око двадесет пројектила погодило је подручје аеродрома у Батајници.

Око 15:00 са четири пројектила бомбардован Жежељев мост у Новом Саду. Мост није срушен.

У Ваљеву је са 12 пројектила срушена фабрика „Крушик“.

Оштећен је железнички мост на Сави код Остружнице.

На Приштину и околину испаљено преко 50 пројектила.

Преко 50 пројектила испаљено и на Врање.

Срушен је железнички мост код Богутовца на прузи Краљево-Рашка.

 

[Nikita Kulganov]

Kada je građanima Srbije obznanio da su iz borbe s NATO-om izašli kao pobednici, Slobodan Milošević rekao je da su tokom bombardovanja poginula 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 pripadnika MUP-a. Civilne žrtve tom prilikom nije ni pomenuo.

Njihov broj ni do danas nije tačno utvrđen, ali se procenjuje da je od marta do juna 1999. stradalo između 1500 i 2000 ljudi.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=850988

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 31. дан - 23. април 1999.

Бомбардована је зграда Радио-телевизије Србије у Абердаревој улици у Београду. Погинуло je 16 људи, а 20 је рањено.

Са 20 пројектила је гађан западни део Ниша и рејон Нишке бање.

Бомбардована су подавалска села код Београда.

Бомбардован је центар Куршумлије.

Поново су бомбардовани коп Белаћевац и аеродром Слатина.

Вашингтонски услови за прекид агресије на СРЈ

Почео је самит НАТО у Вашингтону, на ком је обележено пола века постојања овог војног савеза, и утврђени стратешки правци деловања за 21. век.

На почетку самита, шефови држава/влада чланица НАТО су усвојили изјаву у којој су поставили услове које СРЈ треба да испуни да би „ваздушни удари били суспендовани“.

Услови које је НАТО поставио СРЈ на почетку самита, постали су основ за Резолуцију 1244.

Од СРЈ, односно Слободана Милошевића, како је формулисано у документу, захтевани су:

1) Прекид свих војних акција и окончање насиља на КиМ;

2) Повлачење свих војних, полицијских и паравојних снага с КиМ;

3) Прихватање међународног војног присуства на КиМ;

4) Прихватање безусловног и безбедног повратка свих избеглица и расељених лица и несметан приступ организација за хуманитарну помоћ;

5) Доказ да ће радити на стварању политичког оквира заснованог на Споразуму из Рамбујеа.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 32. дан - 24. април 1999.

У селу Догановић код Качаника, од касетне бомбе погинули су дечаци Едон, Фисник, Осман, Бурим и Ваљдет Коџа. Најмлађи је имао 3 године, а најстарији 15.

Ниш је био поново на мети када је центар града погођен са 26 пројектила.

Бомбардовањем на подручју Лесковца оштећено око 500 кућа.

У Јадру су испаљена 24 пројектила на планину Гучево и оштећен је планинарски дом, где су биле смештене многобројне избеглице, а уништени и телевизијски релеји и велики антенски стуб.

У Лучанима је гађана фабрика хемијске индустрије „Милан Благојевић“, оштећени су погони за складиштење киселина.

Бомбардовани су цивилни објекти у околини Новог Пазара.

Погођена је рафинерија у Новом Саду.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 33. дан - 25. април 1999.

НАТО је утростручио број авиона које је ангажовао у агресији, тако да је број порастао на више од 1.000.

Оштећена је трафо-станица у подножју торња на Авали, чиме је поново престало емитовање програма РТС.

У бомбардовању села Велика Добрања у општини Липљан, погинула је шестогодишња девојчица Арта Лугић, а неколико њене браће и сестара је рањено.

Са 24 пројектила је гађан ТВ репетитор на Гучеву.

Бомбардован је Причевић код Ваљева.

Гађана је Хемијска индустрија „Милан Благојевић“ у Лучанима, а у оближњем селу Лисице уништене сеоске куће.

Ниш је гађан са 16 пројектила, највише је стадала Јагодин-мала.

Заменик америчког државног секретара Строб Талбот отпутовао у Москву да у разговору с Јељцином утврди да ли ће Русија учествовати у убеђивању Милошевића да прихвати страно војно присуство на КиМ.

Завршен је самит НАТО у Вашингтону, на коме је алијанса усвојила нови стратегијски концепт који подразумева извођење војних мисија изван граница чланица.

- - - - - - - - - -

Хроника агресије НАТО – 34. дан - 26. април 1999.

Срушен је Жежељев мост у Новом Саду.

Куршумлија је опет бомбардована, тако да се број погинулих цивила попео на 17; страдала је метална индустрија „Металац“ и други погони, а око 2.000 радника остало је без посла.

Напад РВ ВЈ на аеродром у Тирани

На аеродрому у Тирани је била стационирана ескадрила од 12 хеликоптера типа „апач“ који су били ваздушна подршка за „Атлантску бригаду“, која се спремала да преко превоја Кошаре и Горожуп уз садејство са НАТО снагама изврши пробој и војнички заузме Метохију. „Атлантску бригаду“ је сачињавало око 6.000 Албанаца, махом добровољаца из иностранства које су обучавали амерички инструктори.

Да би олакшали одбрану у Метохији, посебно за време Битке на Кошарама, пилоти ВЈ су у више наврата изводили борбена дејства на том простору. Први од тих напада догодио се 13. априла када је из ваздуха нападнут припремни камп „Атлантске бригаде“ близу места Каменица на северу Албаније. Том приликом је уништен један „апач“, а агресорима су нанети озбиљни губици. Још један напад је изведен касније, 5. маја, када су 3 „орла“ и 2 „галеба“ у кратким временским размацима гађали кампове „Атлантске бригаде“.

Свакако један од најспектакуларних напада авијација ВЈ је извела 26. априла, када је нападнута база америчких „апача“ на аеродрому крај Тиране. Та операција је била посебно рискантна, јер је од аеродрома Поникве до Тиране требало летети скоро сат времена (54 минута), а бити неоткривен од стране радара, НАТО-авијације и „авакса“. Напад је планиран тако да по 2 „галеба“ синхронизовано полете са аеродрома Поникве и Голубовци код Подгорице и неопажено се привуку НАТО бази дубоко у територију Албаније. Акција је изведена тако што су у ниском лету кроз планинске кланце прво долетела 2 „галеба“ са аеродрома Голубовци, а 20 минута касније стигла су још 2 „галеба“ са аеродрома Поникве.

Резултат овог напада је било уништење 5 „апача“, а сва 4 „галеба“ су успела да се неоштећана врате у своје базе (које најчешће нису били аеродроми са којих су узлетели). Пуни ефекат овог напада се огледао и у томе што НАТО до краја агресије на Југославију није користио „апаче“.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 35. дан - 27. април 1999.

У једном од најјачих напада НАТО на југу Србије бомбардована је Сурдулица, при чему је убијено 20 цивила, међу којима и 12 деце. Рањено је више од 100 грађана, а срушено или оштећено преко 500 кућа.

Гађани су мостови на Лабу код Милешева, мостови на Ибарској магистрали, на Косаници код Куршумлије и мост „25. мај“ који повезује Бачку Паланку и Илок.

Пут и пруга у Ибарској клисури у делу од Краљева до Рашке оштећена је на више места.

У Ћуприји је разорено је око 500 домова, а оштећени су хала спортова, зграда „Електродистрибуције“, робне куће, две средње и једна основна школа, вртићи и локали.