Istine i zablude o bombardovanju 1999.

[Бранчез]

Бранчез, желим да ти се захвалим за овај подсетник, да будем искрен због пропаганде различите врсте скоро да сам и заборавио кроз какве је патње прошао овај народ 99 и каквим зликовцима ми журимо да се придружимо. Модератори би могли ово да преместе у једну лепљиву тему која ће бити закључана, једноставно да служи само као подсетник.

Историју да променимо не можемо. Али зато можемо да памтимо, учимо и не дозволимо да се икада више понови.

Одличан је предлог, само не знам да ли они сад могу да ваде пост по пост и убаце у неку другу тему. То њих да питамо (чекамо одговор . . . )

То би помогло, као што кажеш, као подсетник, ја сам ово све и постављао између осталог и са том намером. Штета је сад што је разбацано свуд по теми. А и мање људи чита овакве збирне теме. Просто их мрзи да прелиставају нон стоп, посебно кад се често постављају нови коментари. Али ја и немам времена да све одједном одрадим, нити могу да ставим све у један пост, конкретно због величине. Овако како сад постављам, мислим да је највише што може да стане. Размишљао сам да направим нову тему где бих само ово постављао, али то ипак припада овде. На модераторима је да одлуче.

 

[*iskander]

Историју да променимо не можемо. Али зато можемо да памтимо, учимо и не дозволимо да се икада више понови.

Одличан је предлог, само не знам да ли они сад могу да ваде пост по пост и убаце у неку другу тему. То њих да питамо (чекамо одговор . . . )

То би помогло, као што кажеш, као подсетник, ја сам ово све и постављао између осталог и са том намером. Штета је сад што је разбацано свуд по теми. А и мање људи чита овакве збирне теме. Просто их мрзи да прелиставају нон стоп, посебно кад се често постављају нови коментари. Али ја и немам времена да све одједном одрадим, нити могу да ставим све у један пост, конкретно због величине. Овако како сад постављам, мислим да је највише што може да стане. Размишљао сам да направим нову тему где бих само ово постављао, али то ипак припада овде. На модераторима је да одлуче.

Mislim da treba ostati na ovoj temi, pre svega odlicno je sto to ubacujes post po post, bas zato, iako nekoga mrzi moze procitati par postova danas, par postova sutra, ali jeste vezano za temu i neka ostane ovde. Svaka cast.

 

[Бранчез]

Mislim da treba ostati na ovoj temi, pre svega odlicno je sto to ubacujes post po post, bas zato, iako nekoga mrzi moze procitati par postova danas, par postova sutra, ali jeste vezano za temu i neka ostane ovde. Svaka cast.

Мени одговара како год

 

[asterix09.78]

Pozdrav ekipi na forumu i svim dobronamjernim ljudima koji budu svratili

 

[Бранчез]

Pozdrav ekipi na forumu i svim dobronamjernim ljudima koji budu svratili

Хехе поздрав =)

Добро нам дошао

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 47. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 47. дан

НАТО авијација је напала Ужице и Ваљево, дејствовала по планини Голеш у општини Липљан и ширем подручју Дечана на КиМ, као и на Космају.

Бомбардован је хуманитарни конвој из Румуније.

Амбасада Кине у Београду била је прецизно утврђен циљ, саопштили су стручњаци министарства унутрашњих послова Србије. По местима где је зграда погођена, специјалисти полиције су оценили да су нападачи „тачно знали распоред просторија у амбасади и да су зато упутили ракете у те делове“.

Јапански министар иностраних послова Масахико Комура изјавио је у недељу да је Јапан затражио од НАТО да обустави бомбардовање квартова Београда у којима се налазе амбасаде. „НАТО је преценио своје могућности у спровођењу хируршки прецизних напада.“ – рекао је Комура у интервјуу јапанској телевизији коментаришући напад на кинеску амбасаду у Београду.

Специјални изасланик руског председника за СР Југославију Виктор Черномирдин изјавио је да се председник Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова изјаснио за аутономију покрајине у оквиру СРЈ и разоружање терористичке Ослободилачке војске Косова.

После разговора са Руговом, који је допутовао из рима у Бон, Черномирдин је руским новинарима рекао да се Ругова „недвосмислено изјаснио за аутономију КиМ у оквиру Југославије“, и да је подржао идеју о међународним снагама на КиМ које би омогућиле безбедан повратак избеглица у јужну српску покрајину.

Амерички милионер, оснивач ТВ-мреже Си-Ен-Ен, Тед Тарнер упозорио је да би агресија НАТО-а на СР Југославију могла да доведе до нуклеарног рата. У обраћању дипломцима Универзитета у Атланти, он је рекао да је као дете током хладног рата страховао да неће доживети да види крај овог миленијума. У 60. години, додао је, има иста страховања. Алудирајући на бомбардовање кинеске амбасаде у Београду, Тарнер је рекао: „Ако бацимо бомбу на руску амбасаду, могли би сутра да будемо у рату са Русијом и Кином, а оне обе имају много нуклеарног наоружања. Могло би да се деси да не дочекамо да видимо крај миленијума.“

Хроника агресије НАТО – 48. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 48. дан

Авијација НАТО је нападала искључиво цивилне циљеве на Косову и Метохији. Са четири пројектила, гађано је село Врело у општини Исток. Са неколико пројектила гађано је подручје између села Црнољева и општинског седишта Штимље. НАТО авијација је у три напада ракетирала околину Дечана, а дејствовала је и у ширем рејону Пећи.

У Косовско-поморавском округу, на мети НАТО било је село Пасјане, које је гађано с неколико пројектила. Истог дана бомбардована је и околина Урошевца.

Председници Кине и Русије Ђианг Цемин и Борис Јељцин затражили су прекид НАТО бомбардовања СРЈ као предуслов за постизање политичког решења тзв. косовске кризе. Јељцин је позвао телефоном Ђианга да би лично изразио „највеће огорчење због америчко-натовског варварског бомбардовања кинеске амбасаде у Београду“. Јељцин је осудио бомбардовање које врши НАТО игноришући улогу УН, и затражио да НАТО „одмах заустави бомбардовање и врати се политичком решавању проблема на КиМ“. Ђианг је нагласио да је напад НАТО, предвођен Америком, на кинеску амбасаду „највећи варварски акт и грубо кршење кинеског суверенитета, што је преседан у историји дипломатије“ и додао да НАТО и САД „треба да сносе сву одговорност која ће из тога произаћи“. Ђианг је рекао Јељцину да Кина и Русија имају добру сарадњу у главним међународним питањима, укључујући КиМ.

Кина је суспендовала војну сарадњу и разговоре о поштовању људских права са САД због бомбардовања кинеске амбасаде у Београду, саопштено је у Пекингу. „Кина је одлучила да одложи војне контакте са САД на високом нивоу“, наведено је у саопштењу министарства спољних послова Кине. Пекинг је одлучио да одложи консултације са САД у области спречавања ширења наоружања, контроле наоружања и међународне безбедности. Одлука о отказивању дијалога са САД о људским правима објављена је такође у овом саопштењу.

Вођа терористичке ОВК, Хашим Тачи, изјавио је да „ОВК“ није одбацила мировну иницијативу Г-8, него да је само са резервом оценила нека начела предлога, захтевајући пре свега независност покрајине. Описавши иницијативу Г-8 као „напредак у косовском мировном процесу“, Тачи је у интервјуу за сервис Би-Би-Си на албанском језику проценио да је „реалност ипак превазишла нека од предложених начела“. „После свега што се десило, Косово будућност не може да гради у Југославији“, рекао је Тачи.

Расправа пред МСП о захтеву Југославије да се прекине агресија НАТО

Југословенски представници оценили су пред Међународним судом правде у Хагу да је бомбардовање СРЈ незаконито и да се ничим не може оправдати.

„Чланице НАТО-а бомбардују цело подручје СРЈ, и намеравају да униште целу нацију, у чему их треба спречити“, рекао је Родољуб Етински, на почетку расправе о захтеву СРЈ да суд УН нареди прекид бомбаровања које траје, од 24. марта, са катастрофалним последицама – цивилним жртвама, масовним разарањем, загађењем околине и кориштењем оружја са осиромашеним уранијумом. Он је тражио хитну одлуку суда, наводећи да је до подношења тужбе 29. априла у бомбардовању убијено више од 1.200 људи, а више од 4.500 повређено, а да је после подношења тужбе убијено више од 200 људи.

Професор Универзитета у Оксфорду Иан Браунли, признати ауторитет, чији се уџбеници користе у многим англосаксонским земљама, који, је такође, заступао СРЈ, истакао је да је војна акција НАТО-а супротна Повељи УН и да се не може оправдати никаквим правним начелима или нормама. Он је рекао да правни ауторитети не подржавају хуманитарне интервенције, јер су широке могућности злоупотребе најснажнији аргумент против признавања хуманитарних интервенција као изузетка од темељног наечла неинтервенције. „Целокупно становиштво изложено је нељудском поступању из политичких разлога.“ – оценио је оксфордски професор.

Други страни заступник СРЈ, професор међународног права у Амстердаму Паул де Варт окарактерисао је бомбаровање кинеске амбасаде у Београду као најтежу могућу повреду међународног права.

Битка на Кошарама

Команда ВЈ је послала два тенка Т-55 да помогну офанзиву на Раша Кошарес. Када су тенкови прошли преко терена који је био готово непроходан за борбена возила, успели су да заузму мање од 100 метара територије, али је ОВК још увек држала Раша Кошарес.

Хроника агресије НАТО – 49. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 49. дан

Авијација НАТО је нападала током целог дана околину Приштине. У тим нападима погинули су четворогодишња Драгана Димић и брачни пар Бошко (60) и Јевросима (59) Јанковић, док су тешко рањени петогодишњи Бојан Димић, његов отац Синиша, и Окица Шешлија (71) пребачени у приштински клинички центар.

Петоро људи је рањено у нападу НАТО авијације на село Јарчујак недалеко од Краљева.

Једна особа је погинула, а пет је рањено у нападу на складишта „Југопетрола“ и „Енергогаса“ у Нишу. Једна жена је погинула у селу Орљане код Дољевца.

Пет лица је лакше повређено у нападу на село Мрчајевци, удаљено неколико километара од Чачка.

Поново је бомбардовано насеље Мурино у општини Плав, на северу Црне Горе. Мост на Лиму је срушен, али срећом, није било погинулих и рањених.

На мети НАТО авијације је био и железнички надвожњак на аутопуту Београд-Ниш, два километра од Велике Плане. Детонације су биле веома јаке тако да су на оближњим кућама у Великој Плани и суседном Великом Орашју попуцала сва стакла на прозорима. Железнички саобраћај је обустављен.

Кина је одбацила објашњење НАТО поводом ракетирања њене амбасаде у Београду и искључила могућност да је та зграда „грешком“ гађана.

Кина је затражила да НАТО обустави агресију на СРЈ, пре него што Пекинг уопште размотри да ли да подржи план Групе 8 изјавио је у Пекингу специјални изасланик руског председника за Југославију Виктор Черномирдин. Основни принцип је престанак бомбардовања, и то је главна позиција, објаснио је Черномирдин становиште Пекинга након разговора са кинеским званичницима, и додао да политика употребе силе НАТО на СРЈ само отежава преговарачки процес.

Министар одбране Републике Српске генерал Манојло Миловановић изјавио је да авиони НАТО у нападе на СРЈ полећу и са аеродрома у БиХ и Хрватској.

Портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин изјавио је у Вашингтону да су захтеви НАТО за решавање тзв. косовске кризе остали неизмењени и да ће се, ако не буду испуњени, бомбардовање СРЈ наставити. Он је одбацио као „недовољно“ саопштење Врховне команде Војске Југославије о повлачењу неких снага са КиМ.

Битка на Кошарама

Током ноћи између 10. и 11. маја НАТО авијација је бацила забрањене касетне бомбе на војнике ВЈ који су нападали позиције ОВК испод Раша Кошареса, убивши 8 војника и једног официра а ранивши преко 40. То је омогућило терористима да одбију снаге ВЈ са те позиције на почетну.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 50. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 50. дан

Приликом напада НАТО авијације са четири пројектила на Владичин Хан, два лица су погинула, петоро је рањено, а мост усред града погођен је на два места. Према подацима Окружног штаба Цивилне заштите у Врању, погинули су Милан Душана Игњатовић (19) и Гордана Момчила Николић (18).

На мети НАТО била су подједанко села настањена и српским и албанским живљем у општинама Подујево, Ново Брдо, Косовска Каменица, Вучитрн, Ораховац, Штимље и Липљан.

Бомбардована је земљорадничка задруга у селу Светље, у којој су била смештена расељена лица са подручја општине Подујево.

Касетним бомбама засуто село Ливађе у општини Липљан.

Бомбардовано је избегличко насеље у Параћину, у коме је смештено око 20 породица прогнаних из БиХ и Хрватске, и резервоари пијаће воде, одакле се снабдева становништво Параћина.

Срушен је надвожњак изнад међународне железничке пруге Суботица-Хоргош-Сегедин.

У нападу на подручју Куршумлије авиони НАТО су осми пут ракетирали мост на ушћу Косанице у Топлицу, на магистралном путу Ниш – Приштина.

Америчка влада наредила власницима сателита за пренос Интернета да искључе везе према Југославији.

Шеф француске дипломатије Ибер Ведрин изјавио је да ће на КиМ након садашње кризе бити успостављена „привремена међународна администрација“. Ведрин је рекао да би та привремена администрација требало временски да буде што краћа, „све док се не успоставе аутономне институције полазећи од статуса базираног на идејама из Рамбујеа, али који ће Савет безбедности УН успоставити“. „Не можемо више дати Србима администрацију Косова, нити можемо то поверити ОВК, после свега што се догодило. ЕУ би могла то да обавља, али то не би чинила сама, већ у координацији са ОЕБС.“ – рекао је Ведрин.

Хроника агресије НАТО – 51. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 51. дан

На магистралном путу Призрен – Сува Река, на раскрсници код села Кориша, општина Призрен, НАТО авијација је бомбардовала колону од 500 – 600 албанских избеглица. Погинуло је 48 људи, а рањено је 60.

Касетним бомбама гађано је подручје између Урошевца и Приштине, а неколико бомби пало је и у близини Старог Трга и репетитора Кутловац.

Са пет пројектила гађана је околина железничке станице у Призрену.

У три налета је поново гађана зграда Телевизије Нови Сад.

Шеф америчког генералштаба Хенри Шелтон изјавио је на конференцији у Вашингтону да би Војска Југославије могла још „поприлично дуго“ да одолева нападима НАТО и да је сукоб у Југославији можда још далеко од краја. Амерички министар одбране Вилијам Коен је, говорећи на истој конференцији, упозорио да ће НАТО, уколико председник СР Југославије Слободан Милошевић „не попусти“, наставити да напада југословенске снаге на КиМ све док их не деградира до тачке када ће терористичка ОВК моћи да преузме иницијативу.

Кинески представници у СБ УН истакли су да ће та држава блокирати изгласавање хуманитарне резолуције о тзв. косовској кризи све док СБ не осуди бомбардовање амбасаде Кине.

Невладина организација за заштиту људских права, „Human Rights Watch“, упутила је генералном секретару НАТО Хавијеру Солани писмо у коме је изразила забринутост због све већег броја цивилних жртава у агресији на СРЈ. „НАТО тврди да ратује како би заштитио људска права. Ако је тако, од суштинске је важности да, без изузетка, поштује људска права у рату који спроводи. НАТО мора урадити све што је у његовој моћи како би избегао погађање цивила“ – поручио је извршни директор ове организације, Кенет Рот. У поруци Солани изражава се посебна забринутост због уништавања фабрика, напада на електроенергетски систем, уништавања неколико југословенских ТВ и радио станица, напада на цивилне објекте као што су болнице и амбасаде, и напада на цивилна возила.

Хроника агресије НАТО – 52. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 52. дан

Електропривреда Србије је саопштила да је НАТО поново дејствовао графитним бомбама на неколико високонапонских постројења ЕПС. Без струје је остало читаво подручје југоисточне Србије, градови Ниш, Пирот, Алексинац, Прокупље и Лесковац.

Неколико графитних бомби бачено је и на подручје Костолца и Великих Црљана, а до прекида у снабдевању електричном енергијом дошло је и у Шапцу и деловима Новог Сада. Без струје су биле и неке општине и приградска насеља у Београду – Чукарица, део Новог Београда, Сремчица, Остружница, Рушањ и Обреновац. Графитним бомбама нападнуте су термоелектране „Дрмно“ код Костолца и „Колубара“ у Великим Црљанима код Лазаревца.

Вршилац дужности руског министра одбране Игор Сергејев оценио је да још постоје шансе за постизање мирног решења кризе на КиМ. Сергејев је, међутим, упозорио да, и поред позитивних корака на дипломатском плану, НАТО наставља са нападима на војне и цивилне циљеве у Југославији. Говорећи о стању руске одбране, он је истакао да ће Москва због агресије НАТО-а на СРЈ „преиспитати стратегију“ својих оружаних снага. Сергејев је нагласио да Москва не намерава да се војно укључи у сукобе у Југославији.

Југословенски амбасадор у Грчкој Драгомир Вучићевић изјавио је да неће бити нових повлачења снага безбедности са КиМ док НАТО не прекине ваздушне ударе и не повуче своје снаге из суседних земаља.

Високи комесар УН за људска права Мери Робинсон је изразила забринутост „због сувише великог броја грешака“ у НАТО бомбардовању Југославије. У интервјуу за телевизију Би-Би-Си она је осудила, како је навела, „етничко чишћење“ на КиМ, али је истакла да је важно да средства која се користе у ваздушној кампањи не доводе до цивилних жртава. „Забринута сам, све изгледа као да је готово неусредсређено. Спектар циљева изгледа веома широк и сасвим је јасно да последице бомбардовања осећају и стамбене четврти, болнице и школе. Има сувише много грешака“, рекла је висока представница УН. „Неприхватљиво је да су цивили у толикој мери на удару“, закључила је Мери Робинсон.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 53. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 53. дан

Бомбардована је индустријска зона Чачка, удаљена непун километар од центра града.

Бомбардована су села Лађевци и Цветке код Краљева и село Лесковац у Гружи, између Краљева и Крагујевца.

Са три пројектила гађани су мостови на ушћу Косанице у Топлицу код Куршумлије.

Са три пројектила је погођен и мост преко речице Лугомир на аутопуту између Јагодине и Ћуприје.

Бомбардовано је складиште Југопетрола у Бору. Оштећена је и управна зграда Југопетрола, као и далековод у близини, који је пао преко пруге железничке теретне станице.

Два пута је бомбардовано подручје села Волаково код Бољевца, а бомбардовано је и складиште Југопетрола у Прахову.

На КиМ је НАТО дејствовао углавном по цивилним циљевима у околини Приштине, Урошевца и Косовске Митровице.

Ибрахим Ругова је, након разговора са британским премијером Тонијем Блером и министром иностраних послова Робином Куком, позвао на договор све политичке снаге Албанаца са КиМ. Ругова је изразио спремност да се састане и са Хашимом Тачијем, вођом терористичке ОВК. Истовремено, портпарол ОВК, Јакуп Краснићи, позвао је Ругову и његову странку да заузму трећину места у самопроглашеној влади Албанаца са КиМ, коју је контролисала ОВК.

Председници девет средњоевропских и источноевропских држава су, на самиту у украјинском граду Лавову, позвали југословенске власти да прихвате предлог министара седам најразвијенијих земаља и Русије (Г8) за окончање кризе на КиМ. „Позивамо владу у Београду да се прихвати обавеза које међународна заједница захтева као услов за мирно решење“, навели су у заједничком саопштењу председници Аустрије, Бугарске, Чешке, Немачке, Мађарске, Пољске, Румуније, Словеније, и домаћина, Украјине. Деветорица председника предложили су и одржавање „конференције о југоисточној Европи на високом нивоу“, која би требало да осмисли „свеобухватну стратегију за стабилизацију читавог региона кроз економску обнову и промоцију демократије“. Украјински председник Леонид Кучма рекао је да би предложена конференција, према замисли деветорице председника, требало да обезбеди и новчану помоћ за земље чије су привреде највише угрожене кризом на Балкану.

Хроника агресије НАТО – 54. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 54. дан

Авијација НАТО гађала је трафо-станицу „Бор 3″ која се налази у кругу Рударско-топионичарског басена Бор, недалеко од центра града, при чему је рањено шесторо људи.

Директор Топионице и рафинације бакра у Бору Веселин Савовић изјавио је да су након ракетирања трафо-станице у Рударско топионичком басену (РТБ), принудно заустављени сви металуршки капацитети у овом комбинату бакра.

Погођена је трафо-станица у кругу фабрике Сартид у Смедереву.

Снажне детонације чуле су се и у широј околини Пожаревца.

У Гори на КиM ракетирани су телевизијски репетитор, фабрика лековитог биља, фарма оваца и магацин хране.

Пентагон је блокирао план НАТО о слању борбених хеликоптера „апач“ за нападе на српске трупе, страхујући за безбедност својих пилота, писао је дневник „Њујорк тајмс“. У листу је додато да је Пентагон такође забринут да се употребом тих хеликоптера конфликт може проширити на Албанију.

Шеф Свекинеског народног конгреса Ли Пенг је изјавио да „Кина неће трговати сопственим суверенитетом“, одбацујући на западу раширене гласине да ће Кина одустати од подршке Југославији, да би јој, заузврат, Америка отворила врата Светске трговинске организације (СТО). Кинеска влада задржава право да захтева хитно заустављање НАТО бомбардовања Југославије, а Ли Пенг је додао да је „свима познато да је улазак Кине у СТО од заједничког интереса и за цео свет и за Кину“.

Хроника агресије НАТО – 55. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 55. дан

Поново је бомбардовано складиште „Беопетрола“ код Богутовца.

Авијација НАТО је дејствовала по цивилним циљевима на подручју Сјенице и ширем рејону Ужица.

У једанаестом нападу НАТО на Чачак погођени су Технички ремонтни завод, фабрика „Цер“ и железничка пруга која повезује Чачак са Краљевом.

Фински председник Марти Ахтисари рекао је да има подршку генералног секретара УН Кофија Анана у преузимању улоге изасланика за тзв. косовску кризу и најавио да би његов мандат требало да ускоро буде формализован. „Генерални секретар Кофи Анан рекао је да ћу имати његов благослов у свему овоме“, рекао је Ахтисари новинарима на аеродрому у Ослу, након састанка са норвешким министром иностраних послова и шефом Организације за европску безбедности и сарадњу Кнутом Волебеком.

Он је такође затражио да му „што је могуће брже буде разјашњена потенцијална посредничка улога“, истичући да не жели да тај процес траје дуже него што је потребно. Ахтисари је рекао да још није утврђено путовање у Београд, али да постоје такви планови, јер су „потребни разговори о ситуацији да би се пронашло најбоље могуће решење“.

Председник ДСК Ибрахим Ругова изјавио је да његова странка неће прихватити понуђена места у влади коју је формирала терористичка ОВК, а истовремено је позвао НАТО да настави бомбардовање СРЈ док се државне снаге не повуку са КиМ.

 

[asterix09.78]

Tema je zanimljiva pravo , i drago mi je da sam autor i ostali ucesnici nisu dozvolili da padne u zaborav jedan dio teske borbe naseg naroda na ovim prostorima , da je jos vise motivacije i pomoci od drzave u iznosenju dokumenata i istine o desavanju bilo bi dosta bolja ...koliko mogu da primjetim najvise se to svodi na individualne istupe ..mislim da se nista ne treba zaboraviti ma koliko bilo lose ili dobro ..za rad nas samih a i onda nasih pokoljenja Nadam se da ce se povecati broj ucesnika a samim time i vise saznanja ..veliki pozdrav

 

[*iskander]

Tema je zanimljiva pravo , i drago mi je da sam autor i ostali ucesnici nisu dozvolili da padne u zaborav jedan dio teske borbe naseg naroda na ovim prostorima , da je jos vise motivacije i pomoci od drzave u iznosenju dokumenata i istine o desavanju bilo bi dosta bolja ...koliko mogu da primjetim najvise se to svodi na individualne istupe ..mislim da se nista ne treba zaboraviti ma koliko bilo lose ili dobro ..za rad nas samih a i onda nasih pokoljenja Nadam se da ce se povecati broj ucesnika a samim time i vise saznanja ..veliki pozdrav

Hvala na podrsci, pridruzite nam se predlozima i sugestijama.

 

[Бранчез]

Ево опет ја мало забушавам, јбг извините, гадну сам неку вирусчину покупио, ево данима не излазим из кревета . . .

Хроника агресије НАТО – 56. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 56. дан

Десети пут je ракетиран ваљевски „Крушик“. Погођена је енергана, а неколико пројектила је пало у дворишта околних кућа.

Гађани су цивилни објекти у Врању и Прешеву.

Гађан је врх Гобеља на Копаонику, на који су испаљена четири пројектила, а потом су гађани мост преко реке Брвенице, на путу Рашка – Краљево, који је срушен с четири пројектила.

Три пројектила испаљена су на заселак Шашево код Биљановца у долини Ибра.

Портпарол Савезног министарства за иностране послове Небојша Вујовић изјавио је у уторак да је „више хиљада цивила убијено“ у досадашњем току агресије НАТО на СРЈ.

Вујовић је, међутим, нагласио да је до сада идентификовано више од 1.000 убијених цивила, а да ће тачан број настрадалих бити објављен када експертски тимови заврше истраге. „Ми морамо да упозоримо светску јавност на цињеничу да се број жртава нагло увећава“, истакао је Вујовић на конференцији за штампу и додао да велики број жртава још увек није идентификован, попут неких путника из воза који је погођен у Гредличкој клисури.

Портпарол СМИП поновио је да Југославија поздравља све мировне иницијативе, нагласивши да је предуслов за постизање политичког напретка заустављање бомбрадовања. Говорећи о постојећим иницијативама за решење кризе, он је рекао да су „принципи Г-8, један од елемената мировног процеса“

Ибрахим Ругова, председник Демократског савеза Косова, изјавио је, после разговора са генералним секретаром НАТО Хавијером Соланом, да жели да послератна влада тзв. Косова буде састављена од представника свих партија. „Сарађиваћемо са сваким у оснивању нове или проширивању постојеће владе“, казао је Ругова новинарима у Бриселу, додајући да све партије косовских Албанаца морају радити заједно и „такође, да ОВК мора поштовати демократски поредак који смо ми створили“. Ругова је такође рекао да не инсистира на независности КиМ али се залаже за формирање прелазне владе до изјашњавања народа тзв. Косова о својој будућности.

Хроника агресије НАТО – 57. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 57. дан

Са 16 пројектила је бомбардован југоисточни део општине Бујановац.

Гађана су насеља Белаћевац и Помазатин у општини Косово Поље.

Бомбардовано је село Заградска Хоча надомак Призрена, које је настањено искључиво албанским живљем.

Са пет пројектила бомбардована је сточна пијаца на периферији Призрена. Пијаца је у тренутку бомбардовања била празна, али су цивилни објекти у њеној непосредној близини претрпели велика разарања.

Са три пројектила велике разорне моћи погођени су већ раније бомбардовани погони „Биначке Мораве“, „Младости“ и „Космет превоза“. Три жене су погинуле, а један мушкарац је тешко рањен у овом бомбардовању Гњилана.

Бомбардовано је складиште „Југопетрола“ код београдског излетишта Ада Циганлија.

Председник Финске Марти Ахтисари изјавио је да су разговори представника Русије и САД о изградњи заједничког приступа у решавању тзв. косовске кризе завршени у позитивном тону и да специјални руски изасланик Виктор Черномирдин путује у Београд.

Немачки канцелар Гехард Шредер изјавио је да се слаже са двојним дипломатско-војним напорима да се реши тзв. косовска криза, али да се оштро противи слању копнених трупа на СРЈ. Притиснут питањима бројних новинара да прокоментарише несхватљиво залагање британског шефа дипломатије Робина Кука за упућивање копнених трупа у јужни део Србије, Шредер је рекао да нема намеру да се упушта у дебату о ставовима Британије нагласивши да копнене трупе не би биле добро решење. Он је рекао да „полаже велике наде у политичко решење“ и да НАТО не би требало да сада мења своју стратегију и улази у непланиране подухвате.

Шеф француске дипломатије Ибер Ведрин је саопштио новинарима да је тренутна политика НАТО да се настави са ваздушним нападима, комбинованим са дипломатијом.

Представнички дом америчког Конгреса изгласао је хитна средства од 14,6 милијарди долара, највећим делом намењених за наставак агресије против Југославије. Предлог закона о хитним средствима подржало је 269 конгресмена, а против је гласало 158. Подржала га је већина у обе странке, и у Републиканској и Демократској.

Генерални секретар НАТО Хавијер Солана изјавио је у среду да је Алијанса „отворена према идеји прекида ватре“, али да југословенски председник Слободан Милошевић мора дати јасан знак да ће снаге безбедности у потпуности бити повучене са КиМ. Солана је нагласио да ће Алијанса нападе на Југославију наставити све док „Милошевић не промени садашњу позицију“. На опаску да НАТО до сада, после два месеца напада, није успео да зада одлучујући ударац југословенској армији, Солана је рекао да је реч о „високо професионалној армији припремљеној за акције у мањим јединицама“.

Хроника агресије НАТО – 58. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 58. дан

У нападу на Београд, директним поготком је уништена зграда неурологије Клиничко-болничког центра „Драгиша Мишовић“. Погинула су три пацијента, док је десетак рањено. Од силовитих детонације оштећена је зграда „Дечије клинике“ и „Гинеколошко-акушерске клинике“, бараке ГП „Партизански пут“, као и просторије правне службе болнице и рачуноводство.

Са 18 пројектила је гађан репетитор на планини Цер.

Бомбардовано „Нафтагасово“ складиште у индустријској зони Сомбора.

Погођена је и метеоролошка станица на Палићу, у близини Суботице.

Бомбардован са три пројектила мост на Старом Бегеју, на међународном путу Зрењанин-Темишвар, код Банатског Двора.

Британска агенција Ројтерс пренела је најважније делове плана за решење тзв. косовске кризе о којем се договарају представници седам најразвијенијих земаља света и Русије.

Према британским изворима, кључне тачке тог плана су:

- примена плана ће почети тек онда када Београд у потпуности прихвати резолуцију Савета безбедности Уједињених нација којом се осуђује насиље и окончава сукоб;

- обустава ваздушних удара НАТО када „Београд оконча насиље на Косову и почне видљиво повлачење“ својих снага;

- седмодневна пауза у ваздушној кампањи како би се омогућило потпуно повлачење;

- могућ повратак „малог“ броја српских снага да штите српске споменике и „веома ограничено присуство на већим граничним прелазима“;

- истовремена суспензија офанзивних акција Ослободилачке војске Косова;

- размештање међународних безбедносних снага чим то буде могуће после суспензије ваздушне кампање, са војним и цивилним задацима. Њихов циљ би био да спрече обнављање непријатељстава, одрже прекид ватре, успоставе безбедно окружење за повратак избеглица и почну уклањање мина. На цивилном плану, снаге ће почети да организују привремене институције и евентуално надгледају преношење одговорности на локалне администрације;

- хитна и комплетна истрага злодела, укључујући пуну сарадњу са судом за ратне злочине;

- успостављање нове полицијске структуре, обука локалног становништва да се брине о питањима јавног реда.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 59. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 59. дан

Најмање 19 особа је погинуло, а 10 рањено када је авијација НАТО гађала затвор у Истоку. Према речима управника затвора Александра Ракочевића, погинуо је и заменик управника Неџмедин Каличанин. Још четири стражара су теже повређена. Велики број затвореника побегао је за време напада. Од 1.000, колико их је било на издржавању казне, многи су били припадници терористичке ОВК, рекао је Ракочевић.

Бомбардовано складиште „Нафтагаса“, у јужној индустријској зони Сомбора, при чему је један човек погинуо.

Гађано складиште „Југопетрола“ у Радничкој улици у Београду. Резиденција швајцарске амбасаде у Београду претрпела је, током овог напада, знатна оштећења. Готово сви прозори швајцарске резиденције на београдском Сењаку, окренути према „Југопетролу“, попуцали су од снажних детонација. У швајцарској резиденцији у време напада био је пријем поводом националног празника те државе.

Завршени су разговори специјалног руског изасланика Виктора Черномирдина са замеником америчког државног секретара Стробом Талботом и финским председником Мартијем Ахтисаријем. Позивајући се на дипломатске изворе Итар-Тас је навео да су разлике између Русије и земаља чланица НАТО и даље остале велике, а посебно када је реч о обустављању напада на СРЈ.

Политички директори министарстава иностраних послова седам индустријски најразвијенијих земаља света и Русије наставили су на Петерсбергу крај Бона разговоре о решавању тзв. косовске кризе. Циљ састанка је било усаглашавање текста нацрта резолуције Савета безбедности УН, на основу које би били обустављени напади НАТО на Југославију.

Хроника агресије НАТО – 60. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 60. дан

Са 18 пројектила је гађано насеље Баир, у општини Косовска Митровица, у коме искључиво живи албанско становништво.

Бомбардована је термоелектрана Колубара. У нападу је повређено 11 људи од тога један теже, а међу повређенима је и један ватрогасац. Гађана су иста места на која је у претходна три напада дејстовавано графитним бомбама, погођена су и разводна постројења трафо-станица у близини.

Бачене су две бомбе са специјалним материјалима на постројење Есеровина код Бајине Баште, које је повезано са хидроелектраном „Бајина Башта“ у Перућцу. Због овог напада дошло је до прекида напајања струјом читавог тог подручја, а нестало је и воде.

У нападу на Шабац погођена је зграда СО Шабац, Управа прихода, Републичка финансијска инспекција, као и службе општинског органа за прекршаје и катастар. У потпуности је уништен и магацински простор предузећа „Агрокоп“.

Гађани су објекти ЕПС у општини Пожаревац. Услед напада испао је електро-енергетски систем и нестала је електрична енергија у Пожаревцу, Великом Градишту, Кучеву, Колубарици и Смедереву.

Бомбардован мост на Бегеју код Банатског Двора у општини Житиште који се налази на магистралном путу Зрењанин – Српска Црња – Темишвар.

Поново је бомбардован Рударско-топионичарски басен „Бор“, а главна мета је била трафо-станица.

Бомбардовано је шире подручје Суботице. Мета тог напада била је хидрометеоролошка станица и средњоталасни предајник Радио Суботице на Палићу.

Бомбардован ТВ-торањ на Иришком венцу.

Поново је бомбардована индустријска зона у Сомбору, а главна мета напада је било складиште „Нафтагас промета“.

У Србији су избили нови технички поремећаји у снабдевању струјом, изазвани бомбардовањем електро-енергетског система, због чега је велики део Србије поново остао без струје, саопштила је Електропривреда Србије.

Од почетка НАТО напада на СР Југославију убијено је више од 1.200 цивила, међу којима је 30 одсто деце, која имају своје име, презиме, родитеље, другове, рекла је председник Југословенске комисије за сарадњу са УНИЦЕФ-ом и унапређење положаја жена Маргит Савовић. Савовић је нагласила да су деца највише погођена ратом и да од 5.000 цивила, колико је до сада рањено, она чине 40 процената. Истичући да три милиона деце у СРЈ, која немају миран сан ни право на одмор, живе под стресом и у страху да ће постати „колатерална грешка“, Савовић је рекла да ће последице таквог начина живота бити видљиве и после рата.

Говорећи о здравственим последицама, Савовић је навела да се после рата очекује смањење наталитета, погоршање имунолошког система, раст малигних поремећаја, повећање броја инвалидне и деце без родитељског старања и са поремећајима у понашању, као и раст малолетничке деликвенције и озбиљних менталних поремећаја.

После разговора са генералним секретаром Уједињених нација Кофијем Ананом у Харпсунду, у летњој резиденцији шведског премијера, Ахтисари је рекао да „разматра одлазак у Београд“.

Хроника агресије НАТО – 61. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 61. дан

Електропривреда Србије је саопштила да је НАТО гађао највеће разводно постројење и трафо-станицу у термоелектрани „Никола Тесла А“ у Обреновцу. У тим дејствима из погона је избачено и неколико важних далековода од Обреновца према Београду што је довело до прекида снабдевања у највећем делу Србије. Након бомбардовања у целом Београду је нестало струје.

На југу, југозападу и западу Румуније су забележене појаве „киселих киша“, за шта су румунски стручњаци окривили НАТО бомбардовање југословенских хемијских фабрика и рафинерија. Животна средина у румунским пограничним подручјима је озбиљно угрожена, навели су румунски стручњаци. У тим подручјима забележен је пад вредности „Ph“ фактора са нормалних 7 на 5 јединица, одакле потиче феномен „киселих киша“.

У америчку базу у Тасару, на југу Мађарске, је стигло 24 ловаца-бомбардера типа „Ф/А-18Д“. Министар одбране Јанош Сабо изразио је наду да ови ловци, популарно названи „стршљенима“, ипак неће учествовати у борбеним дејствима, чему се противи и три четвртине мађарске јавности. Командант мађарске армије, генерал-пуковник Ференц Вег, међутим, није искључио ни ту могућност, додајући да о свему одлучује Брисел, односно да званична Будимпешта у овом конкретном случају нема право гласа.

Вођство терористичке ОВК, које је нашло уточиште у Тирани, упутило је апел НАТО да настави бомбардовање Југославије. Самопрокламовани премијер „привремене владе Косова“ Хашим Тачи апеловао је на Вашингтон, Лондон, Париз и Бон да треба „не само да наставе, него да појачају бомбардовање Југославије“, упркос томе што је погођена касарна у Кошарама, при чему је најмање седам припадника ОВК погинуло, а више њих рањено.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 62. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 62. дан

Трећи дан за редом дан за редом су бомбардовани капацитети ЕПС у Нишу, Новом Саду и Дрмну код Костолца.

Са два разарајућа пројектила гађано је електроенергетско постројење у Дрмну код Костолца, након чега је избио велики пожар.

Седам особа је повређено, од тога најмање двоје деце, од касетних бомби бачених на урошевачко несеље Пуново Поље.

Бомбардовано насеље Ритопек у општини Гроцка, двадесетак километара југоисточно од Београда. Један пројектил погодио је породичну кућу у том насељу и потпуно је срушио, а од силине детонације оштећена су стакла и цреп на десетак околних кућа.

У бомбардовању околине Сремске Митровице тешко је оштећен водовод, а без воде је остало око 10.000 житеља пет фрушкогорских села и становници два избегличка насеља у Лежимиру и Лепенки.

Командант Приштинског корпуса Војске Југославије генерал-мајор Владимир Лазаревић оценио је да за два месеца рата НАТО је успео да постигне само један циљ – да изазове невиђену хуманитарну катастрофу у целој нашој земљи, да учини невиђене злочине против цивилног становиштва, против мира и човечности.

Хроника агресије НАТО – 63. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 63. дан

У два наврата бомбардован Ремонтни завод у насељу Ждраљица на периферији Крагујевца.

У нападу на Шабац оштећена је основна школа „Лаза Лазаревић“ и више околних стамбених зграда.

Са седам пројектила је бомбардован далековод у Бољевачкој шуми, код Обреновца.

Министри иностраних послова Грчке и Чешке, Јоргос Папандреу и Јан Каван, најавили су свој мировни план за Балкан, који предвиђа краткотрајан прекид ваздушних удара НАТО на Југославију како би се дала прилика дипломатским напорима за решење тзв. косовске кризе. Папандреу и Каван су у недељу у Пекингу објавили заједнички апел у којем су се заузели за дводневну супензију вадушних напада на СР Југославију. План је обухватао и предлог условног учешћа српских војних снага у међународним мировним снагама које би биле распоређене на КиМ.

У Москви су почеле и руско-француске консултације о тзв. косовској кризи. Руску страну је представљао амбасадор Борис Мајорски, а француску – представници Министарства спољних послова и Министарства одбране.

Политички директори министарстава иностраних послова земаља чланица ЕУ су припремили састанак у Бону, како би размотрили пакт о стабилности Балкана у циљу економске реконструкције региона. Овај састанак је био припремни скуп за велику конференцију шефова дипломатија ЕУ.

Хроника агресије НАТО – 64. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 64. дан

Два детета су погинула, а једно је тешко рањено од бомбе коју је НАТО бацио у селу Радосте, западно од Ораховца. Једно 13-годишње дете је погинуло на лицу места, док је друго подлегло ранама на путу до болнице.

Гађане су старе, напуштене бараке на подручју Раље.

Гађан већ срушени мост на аутопуту Београд-Ниш преко реке Јасенице код Велике Плане.

Са неколико пројектила трећи пут од почетка НАТО агресије бомбардована је зграда Телевизије Нови Сад.

Бомбардована складишта „Југопетрола“ у Бору и у Прахову, која су у ранијим нападима већ били потпуно уништена. Поново је гађана трафо-станица у кругу фабрике бакра Рударско-топионичарског басена.

Заменик америчког државног секретара Строб Талбот је изјавио да НАТО и даље одлучно тражи потпуно повлачење југословенских трупа са КиМ и централну улогу НАТО у међународним снагама које ће бити послате у покрајину. Талбот се успротивио се идеји да на КиМ остане део снага безбедности СРЈ. Он је додао да би, након потпуног повлачења југословенских снага са КиМ, међународна заједница могла разматрати повратак дела снага које би обављале јасно дефинисане дужности под строгим надзором.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 65. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 65. дан

Авијација НАТО је 65. дана извршила највећи број полетања од почетка агресије – 741. У нападима је учествовало 308 авиона.

Дејана (5) и Стефан Павловић (8) и 29-годишња Биљана Момчиловић погинули су у бомбардовању Раље. У исто време гађана су подручја приградских насеља Макиш и Остружница, као и рејон Бубањ потока.

Бомбардовани су телевизијски и поштански релеј на брду Забучје код Ужица.

Ииспаљено више од 10 пројектила на фарму пољопривредног добра „Добричево“ код Ћуприје.

У најжешћем нападу на Куршумлију, највише бомбардовано приградско насеље Марковићи.

Троје људи је погунуло, а двоје рањено у бомбардовању села Ђелекаре и Горња Будрига у општини Косовска Витина.

Са два пројектила гађан је магацин ТП „Грмија“ у мест Лебане.

Тужилац Међународног суда за ратне злочине у бившој Југославији, Луиз Арбур, саопштила је да је подигла оптужнице против председника СРЈ Слободана Милошевића, председника Србије Милана Милутиновића, потпредседника савезне владе Николе Шаиновића, Министра унутрашњих послова Србије Влајка Стојиљковића и начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Драгољуба Ојданића. Арбур је додала да је за оптуженима расписана међународна потерница и „апеловала да се сами предају Трибуналу“. Одлука Трибунала да подигне оптужницу против шефа државе и у завршници мировних преговора о КиМ, оцењена је у првим диломатским реаговањима као политички потез, чији је циљ минирање мировног процеса.

Западне земље и специјализоване светске финансијске институције почеле су у Бону разговоре о зачетку својеврсног Маршаловог плана за обнову југоисточне Европе, након окончања агресије на СРЈ. Шеф немачке дипломатије Јошка Фишер позвао је представнике тридесетак земаља и светских организација да раде на „амбициозном пројекту за унапређење демократије и економског развоја на Балкану“. Поред земаља Европске уније, на састанку су и представници НАТО, ОЕБС, Организације за економску сарадњу и развој, Европске банке за реконструкцију и развој, Европске инвестиционе банке, Светске банке, Међународног монетарног фонда, Јапана и Канаде.

Хроника агресије НАТО – 66. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 66. дан

Најмање троје људи је погинуло, а више је рањено у нападу на Алексинац. Срушено је 10 кућа до темеља, а око 30 је оштећено.

Потпуно је уништен телекомуникациони релеј на Запучју код Ужица.

Поново је бомбардована електро-мрежа у Србији на подручју Београда, Ниша, Алексинца, Пирота, Владичиног Хана и неколико градова на КиМ.

Бомбардована индустријска зона у северозападном делу Ниша.

У рејону Пирота бомбардовано насеље „Танаско Рајић“ у југоисточном делу града, викенд-насеље „Свети Јован“ и Црни врх на Старој Планини.

Гађан мост на Јужној Морави у Владичином Хану.

Војни команданти НАТО су добили политички пристанак да нападају и цивилне телефонске и компјутерске мреже у Југославији како би се пресекла комуникација између Београда и југословенских снага безбедности на КиМ. План НАТО је био да се пресеку главни телефонски системи, направи хаос у компјутерском систему и систему мобилне телефоније.

Специјални изасланик руског председника Виктор Черномирдин је допутовао у Београд. После краће изјаве новинарима на сурчинском аеродрому одмах је отишао на разговор са југословенским председником Слободаном Милошевићем. „Резултат је требало да долети данас са мном“, рекао је Черномирдин, мислећи на Ахтисарија који је требало такође да допутује у Београд. Он је објаснио да Ахтисари није дошао у Београд због одлуке Хашког трибунала да подигне оптужницу против Слободана Милошевића, али је изразио наду да ће заједно са њим ипак доћи у Београд после још једне рунде трипартитних разговора (Талбот-Ахтисари-Черномирдин) у Москви.

Jедан од основних циљева посете специјалног изасланика руског председника Виктора Черномирдина Београду било је разјашањавање позиције југословенског руководства о размештању медународних снага на КиМ.

Руска позиција у вези с овим питањем је била да снаге СРЈ не треба да буду потпуно повучене са КиМ, већ само смањене до одређеног нивоа, јер међународне снаге неће моћи да делују у безбедносном вакууму. Русија је предлагала и да команду над међународним контигентом преузме једна од неутралних држава, рецимо Финска, док су САД упорно тражиле да команду има НАТО. САД су Русији предлагале да командант руског контигента преузме и улогу заменика командата међународних снага на КиМ. Руски војно-дипломатски кругови су истицали да је Русија спремна да у мировној операцији на КиМ учествује са 10.000 војника.

Хроника агресије НАТО – 67. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 67. дан

Због дејствовања авијације НАТО на електро-енергетски систем дошло је до готово потпуног прекида снабдевања електричном енергијом у Србији.

После бомбардовања пруге и железничког моста у Штрпцима и Бистрици, као и моста за друмски саобраћај, такође у Бистрици, Прибој је сасвим одсечен од осталих делова и Србије и Црне Горе.

Гађана фабрика грађевинског материјала „Милоје Закић“ у Вучитрну.

Бомбардован ужи центар Ћуприје са дванаест пројектила.

У Новом Саду је поново на мети била већ готово потпуно разорена зграда ТВ Нови Сад.

Бомбардовано куршумлијско приградско насеље Марковићи.

Са најмање седам пројектила бомбардовано је село Висибаба код места Шеварице у ужичком крају.

Бела кућа је „реаговала опрезно“ на саопштење југословенских власти да прихватају основне принципе за решавање тзв. косовске кризе које је 6. маја у Бону усвојила група седам индустријски најразвијенијих земаља и Русије (Г8). „Ако су стварно спремни да прихвате оквир који је усвојила Г8, ми морамо да проверимо да ли ће то прихватање бити праћено и делима“, рекао је један званичник Беле куће.

НАТО је такође са „великом опрезношћу“ примио вест да Југославија прихвата принципе седам водећих земаља Запада и Русије (Г8), изјавио је један званичник алијансе. „Ми са великом опрезношћу примамо ту врсту изјава и видећемо да ли ће дела пратити речи“, изјавио је званичник.

Француска и Немачка су предложиле сазивање састанка политичких директора министарстава иностраних послова Г-8 на коме би се размотрила изјава Београда о спремности да прихвати мировни план те групе. „Француска и Немачка сматрају да је неопходно да се испита да ли садржај те изјаве може да води до политичког решења на основама наших принципа“, наведено је у саопштењу немачког Министарства иностраних послова о заједничкој изјави са немачко-француског самита у Тулузу.

Битка на караули Морине

Командант Приштинског корпуса Војске Југославије генерал-мајор Владимир Лазаревић оптужио је НАТО да директно помаже „настојања наоружаних група албанских терориста да продру на југословенску територију“ и оценио да је „тим покушајима почела нова фаза агресије на СР Југославију“.

НАТО је током послеподнева „вршио снажне ударе у рејону карауле Морине“ на југословенско-албанској граници, након чега је нешто источније од тог места „почео напад наоружаних терориста и припадника албанске армије“, рекао је Лазаревић у интервјуу америчком дневнику „Вашингтон пост“.

Према Лазаревићевим речима, НАТО је у околини карауле Морине за око пола часа лансирао више од 30 пројектила, али је истакао да су „терористи разбијени уз велике губитке“.

Лазаревић је рекао, такође, да је „пре два дана у раним јутарњим часовима, група од око 600 терориста из Албаније, уз артиљеријску подршку албанске армије покушала да пређе југословенску границу на Врбничком правцу, односно на путу Кукеш-Призрен, преко планине Паштрик“.

„Те снаге су разбијене и нанети су им огромни губици, о чему су писала чак и страна средства информисања, а међу погинулима били су и плаћеници из редова Легије странаца, муџахедини и припадници специјалних британских одреда САС“, рекао је генерал Лазаревић.

„Антитерористичка операција на КиМ завршена је још 9. маја, када су разбијене албанске терористичке групе, након чега је Врховна команда донела одлуку да се део јединица врати у матична касарне“, рекао је Лазаревић.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 68. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 68. дан

Седам пројектила је пало је на подручје Врања. Једна особа је погинула, а једна је тешко рањена.

Бомбардовано је подручје полуострва Луштица, на улазу у Боку которску.

У бомбардовању Пирота причињена је велика метеријална штета. Гађан је и телевизијски репетитор на брду Козарица, поред Димитровграда.

Са неколико пројектила гађана је Дуванска индустрија у Нишу.

Бомбардовано је приградско насеље Валакоње-Буково у Бољевцу. Силина детонација обарала је чак и дрвеће на земљу.

Преко 30 пројектила пало је на Београд. Бомбардовани су село Звечка код Обреновца, Остружница, брдо Стражевица, село Јаково и Бубањ Поток.

Једно лице је погинуло, а шест рањено у бомбардовању тунела на путу Призрен-Брезовица код Горњег села.

У Косовској Витини је бомбардовано православно гробље. Авијација НАТО дејствовала на подручју села Дубрава код Истока и Бијело Поље код Пећи, као и подручју општине Липљан. У исто време гађана је околина Качаника и планина Голеш.

Злочин на мосту у Варварину

Са четири пројектила, срушен је мост преко Велике Мораве у Варварину. Мост је због пијачног дана, али и празника Света Тројица био пун људи. У том нападу, погинуло је 10 цивила, а 16 их је теже повређено.

У првом налету су два авиона надлетали мост и испалили две ракете, које су га потпуно уништиле. Мост је одвојен од средњег носача, са градске стране срушен је у реку, док је други крај склизнуо на узвишену обалу, тако да је на крају део дуг око 100 метара висио под јаким углом срушен у Морави. У првом нападу је убијено троје људи, а најмање пет је рањено. Неколико минута касније су се авиони вратили и испалили још две ракете при чему је убијено седам људи који су у међувремену дошли на мост како би помогли настрадалима у првом удару. У другом налету рањено је још 12 људи.

Хроника агресије НАТО – 69. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 69. дан

Авијација НАТО бомбардовала је санаторијум у Сурдулици. Са два пројектила погођен је старачки дом у санаторијуму и павиљон у тој здравственој установи насељен избеглицама. Погинуло је 20 људи.

У бомбардовању Рипња погинула је једна особа, а једна је тешко рањена. У том нападу срушене су три куће.

Гађан је објекат у Волгиној улици, у густо насељеном делу Звездаре. Од гелера су оштећени многи стамбени објекти на потезу од Волгине до Булевара Краља Александра. У Клиничко-болничком центру „Звездара“ је амбулантно збринуто осам грађана који су посечени стаклом или лакше рањени у ракетирању Волгине улице.

У поновљеном нападу на подручје Београда, гађани су на далековод у Бољевачкој шуми према Обреновцу, радио-предајник у селу Звечка код Обреновца, а поново је бомбардован Рипањ.

Гађано је разводно постројење термоелектране „Никола Тесла А“ у Обреновцу.

Испаљено је пет пројектила на Макишко поље, а гађано је и подручје Миљаковачке шуме.

У бомбардовању православног гробља у Приштини оштећено је преко сто гробова и споменика, а знатно је оштећена и стара капела.

Трећи пут од почетка агресије, бомбардована су постројења за снабдевање Војводине електричном енергијом на Римским шанчевима надомак Новог Сада.

Бомбардована је и Рафинерија уља на Панчевачком путу.

Представник ЕУ за Југославију, фински председник Марти Ахтисари изјавио да ће Русија одустати од противљења мировним снагама за КиМ са НАТО у језгру и да све коначно зависи од пристанка власти у Београду, а не од преговора других страна.

Изјаснивши се против „претераног оптимизма“, он је рекао да се нада да ће са руским изаслаником Виктором Черномирдином допутовати у Београд и донети заједничку понуду.

Понуда ће бити утемељена на раније договореној основи, укључујући повлачење војске и полиције са КиМ и улазак „врло јаких“ снага безбедности, са језгром сачињеним од војника из „кључних земаља НАТО и Русије“. Као кључне тачке договора САД, ЕУ и Русије он је описао „снагу и природу мировне мисије и нужност повлачења српских снага“. Према његовим речима, војно присуство на КиМ неће бити класичне мировне снаге Уједињених нација, за какве се Москва залаже, него снаге сличне онима у БиХ.

Хроника агресије НАТО – 70. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 70. дан

У нападу НАТО на Нови Пазар погинуо је двогодишњи Марко Симић, и још најмање девет становника тог града. Више од 20 људи је рањено у овом нападу.

Бомбардоване су трафо-станице на Бежанијској коси и у Лештанима, због чега је било потпуно прекинуто снабдевање потрошача у Београду и већем делу Војводине.

Поново је гађано складиште „Југопетрола“ у Смедереву.

Са више од 50 пројектила бомбардовани су углавном цивилни циљеви на КиМ и реон карауле Горожуп. У извештају Покрајинског центра за обавештавање наводи се да је најжешћи напад претрпела општина Призрен, на чију је територију испаљено 34 пројектила, од којих је 20 пало у реону карауле Горожуп.

Министар иностраних послова СР Југославије Живадин Јовановић послао је писмо шефу немачке дипломатије Јошки Фишеру у којем истиче да СРЈ прихвата принципе групе седам најразвијенијих држава света и Русије (Г8) за решење тзв. косовске кризе. Савезни министар је у писму истакао да СРЈ прихвата принципе групе Г8, укључујући присуство Уједињених нација, о чему треба да се донесе резолуција Савета безбедности.

Председник Финске Марти Ахтисари изјавио је да ће у отпутовати у Београд са специјалним изаслаником руског председника Виктором Черномирдином како би југословенским званичницима представио мировне услове. „Разјаснићемо под којим условима је могуће доћи до мира. Заправо то ће бити пријатељска понуда народу Југославије за постизање услова за мир“, рекао је Ахтисари финском радију.

 

[marijana82]

i mi sad posle svega toga zelimo da se pridruzimo tom istom nato-u pa gde to ima kako to moze nije mi jasno

 

[Бранчез]

i mi sad posle svega toga zelimo da se pridruzimo tom istom nato-u pa gde to ima kako to moze nije mi jasno

Многима од нас није јасно . . .

 

[marijana82]

sto se mene tice niti sam za nato niti za eu al ja sama ne mogu da se borim. kad kazem ljudima iz moje okoline da ja ne bih da srbija udje u eu oni me gledaju ko da sam pala s marsa ali kako ali oni ce da nam daju pare alooo bre koje pare zatucan narod oni misle da kad udjemo u eu automatski postajemo dubai il tako nesto a to sto su izgubili pamcenje to nikom nista

 

[Бранчез]

sto se mene tice niti sam za nato niti za eu al ja sama ne mogu da se borim. kad kazem ljudima iz moje okoline da ja ne bih da srbija udje u eu oni me gledaju ko da sam pala s marsa ali kako ali oni ce da nam daju pare alooo bre koje pare zatucan narod oni misle da kad udjemo u eu automatski postajemo dubai il tako nesto a to sto su izgubili pamcenje to nikom nista

Показало се кроз историју да смо ми народ кратког памћења. Штавише изузено кратког. А то што кажеш како размишљају је заправо резултат вишегодишњег испирања мозга од стране "слободних" медија. Али немојмо о томе овде. То је за политику.

 

[marijana82]

znam znam al morala sam to da napisem

 

[Бранчез]

znam znam al morala sam to da napisem

Верујем ти. И мени се некад деси кад не могу да издржим. Изнервирам се па морам да доватим неког и убеђујем како то не ваља. Па чак и неку муку која нема благе везе о чему причам.

 

[*iskander]

Верујем ти. И мени се некад деси кад не могу да издржим. Изнервирам се па морам да доватим неког и убеђујем како то не ваља. Па чак и неку муку која нема благе везе о чему причам.

Nastavi, do kraja, o politici mozemo posle.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 71. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 71. дан

Поново су гађана складишта „Нафтагас промета“ Нафтне индустрије Србије, десетак километара удаљена од Сомбора. На овај објекат испаљене су две ракете које су потпуно разориле остатке складишта. Оштећења су нанета и кућама у оближњем селу Чонопља.

Гађани су ТВ репетитори: Радио-телевизије Србије на Бесној Кобили код Врања, предајник ТВ Краљево на Борчи код Краљева, репетитор на Црном врху у општини Јагодина, репетитор на брду Козарица изнад Димитровграда и репетитор РТС на Иришком венцу недалеко од Новог Сада.

Поново је бомбардовано и пољопривредно добро „Добричево“ у општини Ћуприја.

Авијација НАТО дејствовала је у општинама Призрен, Липљан, Пећ и Приштина, углавном по цивиним циљевима.

Грчки премијер Костас Симитис изјавио је да се окончање рата у Југославији може очекивати до 13. јуна када су избори за Европски парламент.

После вишедневног договарања и одлагања, руски посредник Виктор Черномирдин и представник Европске уније Марти Ахтисари допутовали су у Београд да би председнику СРЈ Слободану Милошевићу представили коначни план за окончање агресије, претходно усаглашен у Бону. Черномирдин је пре поласка за Београд изјавио да постоје „реалистичне шансе да мировни план усаглашен у Бону доведе до прекида сукоба на Косову“.

„Управо смо завршили врло тежак преговарачки процес. Дошли смо до заједничког приступа“, реко је Черномирдин. Нагласили смо принцип да је КиМ део Југославије. Мировни процес треба да буде под окриљем УН. Нагласили смо да морамо створити услове за повратак избеглица и безбедан живот“, истакао је руски изасланик. Према његовим речима, најважније је било да се сачини документ између Југославије и НАТО „о повлачењу српских снага и роковима за размештање мировних снага“. После тога, рекао је Черномирдин новинарима, „прогласиће се примирје“ после кога ће уследити резолуција УН.

Међународни суд правде одбио је захтев СРЈ да нареди прекид бомбрадовања. Суд је оценио да није надлежан за изрицање такве привремене мере, коју је Југославија тражила налазећи да је жртва флагрантног кршења међународног права нелегалном употребом силе.

Хроника агресије НАТО – 72. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 72. дан

Авијација НАТО је извршила више од 20 напада на подручју Косова и Метохије, испаливши око 200 пројектила. Посебно је на мети била околина Призрена: фабрика чајева „Фармакос“, подножје планине Паштрик и десна обала Белог Дрима.

У пет налета је бомбардовано насеље Марковићи код Куршумлије, у најжешћем нападу од почетка агресије.

Четврти пут од почетка агресије бомбардован је мост преко реке Јасенице на аутопуту Београд-Ниш код Велике Плане. У исто време са два пројектила је гађан и железнички мост преко Јасенице на прузи Велика Плана-Београд.

Бомбардовано је складиште предузећа „Нафтаплин“ између Кљајићева и Чонопље.

Председник СР Југославије Слободан Милошевић је прихватио мировни предлог за који су у Београд донели међународни посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин.

Текст плана који су донели Ахтисари и Черномирдин

Да би се кренуло према решењу кризе, треба да буде постигнут споразум о следећим приниципима:

1. Тренутно и проверљиво окончање насиља и репресије на КиМ.

2. Проверљиво повлачење са КиМ свих војних, полицијских и паравојних снага према брзом временском распореду.

3. Распоређивање на КиМ под окриљем УН, ефикасних међународних цивилних и безбедносних контингената, која ће деловати као што то може да буде одлучено на основу главе 7. Повеље УН и способних да гарантују испуњење заједничких циљева.

4. Међународно безбедносно присуство, уз суштинско учешће НАТО, мора бити распоређено под уједињеном командом и контролом и овлашћено да успостави безбедно окружење за цело становништво на КиМ и да олакша безбедан повратак свих расељених лица и избеглица својим домовима.

5. Установљавање привремене администрације за КиМ, као дела међународног цивилног присуства, о којој ће одлучити Савет безбедности УН, под којим ће народ КиМ моћи да ужива суштинску аутономију унутар СРЈ. Привремена администрација ради обезбеђења прелазне управе, за време док се успоставља и надгледа развој услова за миран и нормалан живот за све становнике КиМ.

6. Након повлачења, једном договореном броју југословенског и српског особља биће дозвољено да се врати ради обављања следећих дужности:

- веза са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством,

- обележавање и чишћење минских поља,

- одржавање присуства на местима српске баштине,

- одржавање присуства на кључним граничним прелазима.

7. Безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица под надгледањем УНХЦР и неометан приступ хуманитарних организација КиМ.

8. Политички процес усмерен према постизању привременог политичког оквирног споразума којим се обезбеђује суштинска самоуправа за КиМ, уз пуно узимање у обзир споразума из Рамбујеа и принципа суверенитета и територијалног интегритета СРЈ и других држава у региону, као и демилитаризација ОВК. Преговори између страна око решења не би смели да одложе или ометају успостављање демократских самоуправних институција.

9. Свеобухватан приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона. То ће укључити спровођење Пакта стабилности за југоисточну Европу уз широко међународно учешће ради даљег унапређивања демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње.

10. Прекид војних активности ће захтевати прихватање горе изложених принципа, уз истовремену сагласност са другим петходно идентификованим тражењем елемената који се прецизирају у доњој фусности. Затим ће бити брзо закључен Војно-технички споразум којим ће, између осталог, бити прецизирани додатни модалитети, укључујући и улогу и функције југословенског/српског особља на КиМ.

Повлачење

- Поступак повлачења, укључујући и фазни, детаљан временски редослед, као и обележавање тампон зоне у Србији, иза које ће се снаге повући.

Особље које се враћа

- опрема за особље које се враћа
- делокруг њихових функционалних одговорности
- временски распоред њиховог повратка
- одређивање географских зона њиховог деловања
- правила која руководе њихов однос са међународним безбедносним присуством и међународном цивилном мисијом.

Текст садржи фусноту која гласи:

- Убрзан и прецизан временски распоред за повлачење који значи, нпр. седам дана за окончање повлачења, извлачење наоружања ПВО ван зоне међусобне сигурности од 25 километара, у року од 48 сати.

- Повратак особља ради обављање четири горе неведене функције биће извршен уз синхронизацију међународног безбедносног присуства биће ограничен на мали договорени број (стотине, а не хиљаде).

- Суспензија војних дејстава ће се догодити након отпочињања повлачења, које се може проверити.

- Расправа о војно-техничком споразуму и његово постизање неће продужити претходно утврђено време за повлачење.

Скупштина Србије прихватила план, радикали против

Скупштина Србије прихватила је предлог који су донели Ахтисари и Черномирдин, и који је већ прихватио Слободан Милошевић. За прихватање предлога је гласало 136 посланика, 74 је било против, три су била уздржана, а један посланик није гласао. Једино су посланици Српске радикалне странке гласали против овог предлога. Лидер Српске радикалне странке (СРС) Војислав Шешељ је рекао да су радикали у Скупштини Србије гласали против плана за КиМ који су понудили руски изасланик Виктор Черномирдин и изасланик Европске уније Марти Ахтисари јер је то „план НАТО-а“.

Хроника агресије НАТО – 73. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 73. дан

Са неколико пројектила је гађан реон Батајничког аеродрома.

Бомбардована је околина фрушкогорских села Бранковац и Чот.

Према подацима Извршног већа АП Војводине на подручју Покрајине у бомбардовању је страдало више од 3.600 стамбених јединица, а тешко су оштећени објекти 82 привредна колектива. Знатна разарања претрпела је и инфраструктура: бомбардован је велики број саобраћајница, електроенергетских постројења, оштећени су километри водоводне мреже и уништено чак 11 мостова, од тога 7 прекодунавских. Процењује се да је укупна штета од агресорских дејстава само у Војводини премашила суму од 15 милијарди немачких марака.

Европска унија је изјавила да је спремна да преузме организацију прелазне цивилне управе на КиМ, као и да прихвати значајну улогу у послератној обнови КиМ. На Самиту ЕУ у Келну затражено је од Комисије ЕУ да већ до краја јуна изради предлоге за стварање агенције која би се бавила спровођењем програма обнове. Та агенција би требало већ до краја лета да започне да ради. Истовремено, ЕУ је позвала и друге земље да дају што је могуће великодушније прилоге. На самиту, последњем у организацији Немачке, која је до 1. јула председавајући ЕУ, изречено је мишљење да би за финансирање повратка избеглица одмах могла да буду стављена на располагање средства од око 400 милиона марака из постојећих резерви буџета ЕУ.

Постигнут је договор да се војни представници НАТО и Војске Југославије састану 5. јуна на југословенско-македонској граници. Одређено је да тим НАТО предводи британски генерал Мајкл Џексон.

Политички директори министарстава иностраних послова седам најразвијенијих земаља света (Г-7) сагласили су се о садржају нацрта резолуције Савета безбедности УН о КиМ. Остало је да се са текстом сложи и Русија, на састанку који је паниран за 6. јун. После министарског састанка Г-8, текст би требало да буде упућен Уједињеним нацијама у Њујорк, где би требало да започне формална процедура за доношење резолуције о КиМ.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 74. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 74. дан

Авијација НАТО углавном је дејствовала на подручју Косова и Метохије. Бомбардовано је шире подручје општине Призрен, као и Приштина, а на село Пиране на путу Призрен-Ђаковица су бачене касетне бомбе.

Бомбардована је пољопривредна организације „Агровршац“ у Вршцу.

Састанак представника Војске Југославије и НАТО о детаљима повлачења југословенских снага са КиМ почео је код места Блаце на југословенско-македонској граници. Састанак је одржан у кафани „Европа“, иза затворених врата. Југословенску страну је предводио генерал Обрад Ковачевић, а НАТО британски генерал Мајкл Џексон. Један од представника НАТО, мајор Треј Кејт, је изјавио да ће југословенској страни бити предочен споразум о повлачењу снага око којег неће бити преговарања. Он је још рекао да ће Војска Југославије добити 24 часа да започне повлачење са КиМ, након чега би бомбардовање СРЈ било заустављено.

„Циљ сусрета је да генерал Џексон преда војно-технички споразум којим се детаљно прецизирају обавезе ВЈ, МУП и других југословенских снага на КиМ и одређују рокови за поштовање услова које је утврдила Група 8″, наведено је у саопштењу НАТО из Скопља.

Међунардони монетарни фонд и Светска банка су саопштили да ће агресија НАТО на СРЈ коштати суседне земље око 2,2 милијарде долара, што је више од предвиђеног. Крајем априла ММФ и Светска банка су проценили да ће у најгорем случају за ове сврхе бити потребно око 1,8 милијарди долара. Од укупне суме од 2,2 милијарде, 760 милиона долара било би издвојено као хуманитарна помоћ за шест најугроженијих земаља.

Хроника агресије НАТО – 75. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 75. дан

На подручје Косова и Метохије испаљено је више од 30 пројектила.

Бомбардовано је село Церово код Бијелог Поља.

Терористи ОВК су код места Бесиње, на путу Подујево-Приштина напали аутобус „Космет турса“, при чему је рањено петоро људи.

У бази НАТО у Куманову су настављени разговори југословенске делегације и представника НАТО. Југословенску делегацију је предводио заменик начелника Врховне команде Војске Југославије, генерал пуковник Светозар Марјановић, који није учествовао у првим разговорима у месту Блаце на југословенско-македонској граници 5. јуна. Делегацију је чинило 13 представника, од којих је било десет представника ВЈ, међу којима су били помоћник начелника штаба Врховне команде, генерал пуковник Благоје Ковачевић, високи официр Министарства унутрашњих послова Србије, генерал пуковник Обрад Стевановић и помоћник савезног министра иностраних послова и портпарол МИП-а Небојша Вујовић.

Портпарол НАТО потпуковник Робин Клифорд изјавио је да би разговори у Куманову могли да трају цео дан, али је додао да верује да ће југословенска страна потписати план о повлачењу њених снага са КиМ.

Југословенска делегација је предложила да време повлачења не буде 7, већ 14 дана, како би се избегао безбедносни вакуум на КиМ.

Немачки министар одбране Рудолф Шарпинг оценио је да ће најмање три године бити потребно да међународне мировне снаге остану на КиМ.

НАТО је саопштио да постоје први знаци припрема повлачења Војске Југославије са КиМ, као и смањивање војних активности на северу и централном делу Покрајине. Портпарол НАТО Џејми Шеј на конференцији за новинаре у седишту НАТО у Бриселу је изнео податке да је један воз са опремом и војним особљем кренуо из Урошевца, на југу КиМ, према северу покрајине, и прошао кроз Липљан према Косову Пољу.

Хроника агресије НАТО – 76. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 76. дан

Бомбардовани су телевизијски репетитори на Руднику.

Метохија је бомбардована са више од 30 пројектила.

Бомбардовано је куршумлијско насеље Марковићи.

Шеф војне делегације НАТО у Куманову, генерал Мајкл Џексон, изјавио је да са југословенским војним званичницима није постигнут договор о повлачењу Војске Југославије са КиМ. Он је новинарима рекао да НАТО „нема алтернативу него да настави и чак интензивира“ ваздушне ударе против Југославије.

Џексон се новинарима обратио након разговора који су трајали од 5. јуна и прочитао изјаву у којој је навео да је задатак две војне делегације био да се договоре како да „политички договор постане војна реалност на терену“. „Југословенска делегација је изнела предлог који не би гарантовао безбедан повратак свих избеглица нити потпуно повлачење југословенских снага“, казао је Џексон.

САД су саопштиле да се бомбардовање Југославије наставља после неуспеха преговора о повлачењу југословенских снага са КиМ и да ће разговарати са својим савезницима и Г-8 како би се одлучили следећи кораци.

Министри иностраних послова Г-8 су започели у Бону састанак посвећен формулисању нацрта резолуције Савета безбедности УН.

Седамдесет дана ваздушне агресије на Југославију коштало је НАТО седам милијарди долара, или сто милиона долара дневно, објавио је лондонски „Financial Times“.

Хроника агресије НАТО – 77. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 77. дан

НАТО је интензивирао ваздушне нападе на СРЈ.

Након седам мирних дана подручје Новог Сада је поново било на удару. Бомбардовани су рафинерија нафте и насеља Шангај, Буковац, Бранковац и околина Бешке. Рањено је више од десет људи.

После пет дана, бомбардован је Београд, посебно подручје Батајнице.

Бомбардована је рафинерија нафте у Панчеву.

Подручје Дечана и Косовске Митровице је гађано са више од 20 пројектила.

Поново је бомбардовано пољопривредно добро „Добричево“ код Ћуприје.

Министри иностраних послова Г-8 су постигли споразум о нацрту резолуције Савета безбедности УН којом се одобравају мировне снаге за КиМ, чије ће језго чинити НАТО, изјавио је у Келну портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин. Нацрт резолуције Савета безбедности УН о КиМ о којој су се договорили министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља света и Русије (Г-8) није садржао појединости о командној структури међународних мировних снага. Текст који је усвојен после дводневног министарског скупа Г-8 предвиђа да ће ваздушни напади НАТО бити обустављени када почне повлачење југословенских снага са КиМ, после чега започиње права примена резолуције.

САД су саопштиле да ће НАТО појачавати нападе на Југославију све док председник Слободан Милошевић не почне да повлачи војску и полицију са КиМ. „Предвиђам појачање напада у наредних неколико дана“, изјавио је портпарол Пентагона, Кенет Бејкон.

Вођа терористичке ОВК, Хашим Тачи, је изјавио да ће се ова организација обавезати да неће нападати југословенске снаге које се буду повлачиле са КиМ. „ОВК ће ускоро објавити да ће се уздржати од напада на српске снаге у повлачењу“, рекао је Тачи новинарима након што је у Келну разговарао са америчким државним секретаром Мадлен Олбрајт.

 

[Бранчез]

Хроника агресије НАТО – 78. дан

Spojler

Хроника агресије НАТО – 78. дан

Потписан војно-технички споразум у Куманову.

Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244.

Spojler

Резолуција 1244 - Део први

Савет безбедности,

Имајући у виду принципе и циљеве Повеље Уједињених нација, укључујући примарну одговорност Савета безбедности за очување међународног мира и безбедности,

Подсећајући на своје резолуције 1160 (1998) од 31. марта 1998, 1199 (1998) од 23. септембра 1998, 1203 (1998) од 24. октобра 1998. и 1239 (1999) од 14. маја 1999,

Изражавајући жаљење због тога што није дошло до потпуног поштовања захтева из ових резолуција,

Одлучан да разреши озбиљну хуманитарну ситуацију на Косову, у Савезној Републици Југославији, и осигура безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица њиховим домовима,

Осуђујући све акте насиља против становника Косова као и терористичке акте било које стране,

Подсећајући на саопштење генералног секретара УН од 9. априла 1999. у коме се изражава забринутост због хуманитарне трагедије која се одвија на Косову,

Поново потврђујући право свих избеглица и расељених лица да се врате својим домовима у безбедности,

Подсећајући на надлежност и мандат Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију,

Поздрављајући опште принципе о политичком решењу за косовску кризу који су усвојени 6. маја 1999. године (С/1999/516, анекс 1 уз ову резолуцију) и такође поздрављајући то што СР Југославија прихвата принципе који су наведени у тачкама 1-9 у папиру који је поднет у Београду 2. јуна 1999. године (С/1999/649, анекс 2 уз ову резолуцију) и сагласност СР Југославије на тај папир,

Поново потврђујући приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије и других држава региона, како је наведено у Хелсиншком документу и Анексу 2,

Поново потврђујући апел из претходних резолуција за широку аутономију и суштинску самоуправу за Косово,

Утврђујући да ситуација у региону и даље представља претњу међународном миру и безбедности,

Одлучан да обезбеди сигурност и безбедност међународног особља и спровођење обавеза које проистичу из ове резолуције од стране свих на које се она односи, и делујући у том циљу у складу са Главом VII Повеље Уједињених нација,

1. Одлучује да политичко решење за кризу на Косову треба да буде засновано на општим принципима из анекса 1 и како је даље разрађено у принципима и другим траженим елементима из анекса 2;

2. Поздравља то што СР Југославија прихвата принципе и друге тражене елементе који се помињу у горе наведеном ставу 1, и захтева пуну сарадњу СР Југославије у циљу њихове брзе примене;

3. Нарочито тражи да СР Југославија одмах обустави насиље и репресију на Косову на начин који се може верификовати, и да започне и оконча повлачење у фазама са Косова, на начин који се може верификовати, свих војних, полицијских и паравојних снага, у складу са хитним распоредом, са чим ће бити синхронизовано распоређивање међународног безбедносног присуства на Косову;

4. Потврђује да ће после повлачења, договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом 2;

5. Одлучује о распоређивању цивилног и безбедносног присуства на Косову, под покровитељством УН, са одговарајућом опремом и особљем, како се то тражи, и поздравља сагласност СР Југославије за такво присуство;

6. Тражи од генералног секретара да именује, након консултација са Саветом безбедности, специјалног представника који ће контролисати имплементацију цивилног присуства и даље тражи од генералног секретара да да инструкцију свом специјалном представнику да врши координацију са међународним безбедносним присуством како би се обезбедило да оба присуства раде у правцу истих циљева и да се међусобно помажу;

7. Овлашћује државе чланице и одговарајуће међународне организације да успоставе међународно безбедносно присуство на Косову, како се наводи у ставу 4 анекса 2 уз сва неопходна средства како би могло да обави своје одговорности из доле наведеног става 9;

8. Потврђује потребу за хитним и што скоријим распоређивањем ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства на Косову, и захтева да стране у потпуности сарађују приликом његовог распоређивања;

9. Одлучује да ће одговорности међународног безбедносног присуства које ће бити распоређено и деловати на Косову укључивати:

a) одвраћање од обнове непријатељстава, одржавање и према потреби, наметање прекида ватре, обезбеђивање повлачења и спречавања повратка на Косово снага савезне и републичке војске, полиције и паравојних јединица, осим како је предвиђено у тачки 6 анекса 2;

b) демилитаризацију Ослободилачке војске Косова (ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца, како се захтева у ставу 15;

c) успостављање безбедног окружења у коме избеглице и расељена лица могу да се врате својим кућама у безбедности, а међународно цивилно присуство може да функционише, у коме привремена управа може да буде успостављена и хуманитарна помоћ испоручивана;

d) осигурање јавне безбедности и реда док међународно цивилно присуство не преузме одговорност за спровођење тог задатка;

e) надгледање уклањања мина док међународно цивилно присуство, према потреби, не преузме одговорност за тај задатак;

f) одговарајућу подршку и блиску координацију са радом међународног цивилног присуства;

g) обављање дужности надгледања границе како је тражено;

h) обезбеђење заштите и слободе кретања за себе, за међународно цивилно присуство и друге међународне организације;

10. Овлашћује генералног секретара да уз помоћ одговарајућих међународних организација, успостави међународно цивилно присуство на Косову, како би се обезбедила привремена управа на Косову, при чему ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије, и које ће обезбедити прелазну управу при ћему ће успостављати и надгледати развој привремених демократских институција самоуправе, како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова;

11. Одлучује да ће главне одговорности цивилног присуства укључивати:

a) унапређење успостављања, до коначног решења, суштинске аутономије и самоуправе на Косову, узимајући у потпуности у обзир анекс 2 и споразуме из Рамбујеа (С/1999/648);

b) обављање основних цивилно-управних функција тамо где је и колико је то потребно;

c) организовање и надгледање развоја привремених институција за демократску и аутономну самоуправу, до коначног политичког решења, укључујући и одржавање избора;

d) преношење, у складу са успостављањем тих институција, својих административних задатака, а надгледајући и подржавајући учвршћивање локалних привремених институција Косова и других активности у правцу грађења мира;

e) олакшавање политичког процеса чији је циљ дефинисање будућег статуса Косова, узимајући у обзир споразуме из Рамбујеа (С/1999/648);

f) у коначној фази, надгледање преноса власти са привремених институција Косова на институције које ће бити успостављене у складу са политичким решењем;

g) подршку реконструкцији кључних објеката инфраструктуре и другој економској реконструкцији;

h) подршку сарадњи са међународним хуманитарним организацијама, и хуманитарној помоћи унесрећенима;

i) одржавање цивилног реда и закона, укључујући и успостављање снага локалне полиције, а у међувремену, путем распоређивања међународног полицијског особља које ће радити на Косову;

j) заштиту и унапређење људских права;

k) осигурање безбедног и неометаног повратка свих избеглица и расељених лица у њихове домове на Косову;

12. Истиче потребу координираних операција хуманитарне помоћи, као и да СР Југославија дозволи неометан приступ Косову хуманитарним организацијама за пружање помоћи и сарађује са таквим организацијама како би се обезбедила брза и ефикасна достава хуманитарне помоћи;

13. Подстиче све државе чланице и међународне организације да дају допринос економској и социјалној обнови као и безбедном повратку избеглица и расељених лица, и истиче, у том контексту, значај сазивања, што је пре могуће, међународне конференције донатора, (нарочито за циљеве у горе наведеном ставу 11г);

14. Захтева пуну сарадњу свих на које се то односи, укључујући и међународно безбедносно присуство, са Међународним кривичним судом за бившу Југославију;

15. Захтева од ОВК и других наоружаних група косовских Албанаца да одмах прекину са свим офанзивним акцијама и да се повинују захтевима за демилитаризацију како то тражи шеф међународног цивилног присуства, у консултацијама са специјалним представником генералног секретара;

16. Одлучује да се забране које су наметнуте у ставу 8 резолуције 1160 (1998) неће односити на оружје и сродну војну опрему које користи међународно цивилно безбедносно присуство;

17. Поздравља рад који је у току у ЕУ и другим међународним организацијама у циљу развијања свеобухватног приступа економском развоју и стабилизацији региона који је погођен косовском кризом, укључујући и имплементацију Пакта стабилности за југоисточну Европу, уз широко међународно учешће, како би се подстакло унапређење демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње;

18. Захтева од свих држава у региону да у потпуности сарађују у спровођењу свих аспеката ове резолуције;

19. Одлучује да се међународно цивилно и безбедносно присуство успостави за почетни период од 12 месеци, које ће се наставити после тога уколико Савет безбедности не одлучи другације;

20. Тражи од генералног секретара да у редовним интервалима подноси Савету извештаје о спровођењу ове резолуције, укључујући и извештаје руководства цивилног и безбедносног присуства, при чему први извештај треба да буде поднет у року од 30 дана од усвајања ове резолуције;

21. Одлучује да се и даље активно бави овим питањем.