Quantcast

ISTINE I ZABLUDE O BOMBARDOVANJU 1999

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.552
Признање из Беча:
Откривена улога Аустрије у нападу на СРЈ


15:58 24.03.2019(освежено 16:51 24.03.2019)



НАТО агресијом на СР Југославију нанета је трајна штета међународном праву, оцењено је данас у Бечу у дискусији под називом „20 година од НАТО бомбардовања, има ли Балкан будућност?“, у организацији Аустријско-српског покрета солидарности.

Аустријски публициста Ханес Хофбауер је рекао да је бомбардовање СРЈ било јасно кршење међународног права.

„Није постојало одобрење УН за ову акцију, и то је имало трајне последице по међународно право, јер је оно изгубило на значају. Уместо тога, подигнут је значај људских права која се могу интерпретирати на разне начине, а то је урађено и у овом случају“, објаснио је Хофбауер у изјави Танјугу.

Он је казао да је за њега био шок када је марта 1999. НАТО напао СРЈ.

„Као човек који се бори за мир, и послератно дете, схватио сам да је тај рат прекинуо мирнодопско доба у Европи. За мене је до тада Европа била место мира. Одједном је НАТО бомбардовао у Европи, иако тај рат није дошао одједном. Наиме, већ дуго је Запад радио на дезинтеграцији Југославије“, рекао је Хофбауер.

Он је навео да су то били разлози што је изашао на улице да се бори против НАТО агресије и да је позивао људе да подигну свој глас против овог злочина.

Он је казао да је за њега био шок када је марта 1999. НАТО напао СРЈ.

„Као човек који се бори за мир, и послератно дете, схватио сам да је тај рат прекинуо мирнодопско доба у Европи. За мене је до тада Европа била место мира. Одједном је НАТО бомбардовао у Европи, иако тај рат није дошао одједном. Наиме, већ дуго је Запад радио на дезинтеграцији Југославије“, рекао је Хофбауер.

Он је навео да су то били разлози што је изашао на улице да се бори против НАТО агресије и да је позивао људе да подигну свој глас против овог злочина.



Што се аустријске владе тиче, каже да је имала лак посао, јер није била чланица НАТО-а, па тако није морала да шаље војску, али се није ни изјаснила против НАТО бомбардовања.

политичара било јавно против рата, али влада се није изјаснила против. Такође је изасланик ЕУ за Косово био Аустријанац, а из круга у којем је био изазван је рат“, нагласио је Хофбауер.

Према његовим речима, најгора последица овог злочина је што су пре свега САД бомбардовале Србију осиромашеним уранијумом и тиме загадиле један прелепи регион за многе генерације које долазе.

И историчар Курт Грич сматра да је НАТО бомбардовање бивше СРЈ нанело велику штету међународном праву.

„Напад је био образложен хуманитарном интервенцијом, што никако није био случај. Чињенице су показале да је могло да се нађе решење преко УН, али НАТО је имао друге интересе“, рекао је он.

Грич је на скупу указао на кампању која се водила у медијима немачког говорног простора, којима је правдан овај рат, стварајући утисак да се ради о хуманитарној интервенцији.

„Није био хуманитарни рат већ агресија, и то се знало, па се ишло на то да се медијски прикаже као хуманитарна интервенција“, објаснио је он.

У томе, како је казао, пуштане су само изјаве интелектуалаца који су подржавали ову интервенцију, иако је већи број интелектуалаца на овом простору био против рата.

Публициста Вилхелм Лангталер, који је од првог дана бомбардовања био уз Србе који су на улицама Беча протестовали 78 дана, каже да није задовољан реакцијом аустријске владе јер она ниједном није признала одговорност за овај напад.

Истакао је да, иако званичан Беч стално говори о помагању Србији у развоју, она чини супротно, а најбољи пример је „Хипо алпе адрија банка“, која је то доказала.

„То је пример политике коју стварно води Аустрија на простору бивше Југославије“, рекао је Лангталер.

Он је казао да становништво Аустрије није било нити је и даље заинтересовано за догађаје пре 20 година, као ни за позадину свега тога.

Лангталер је истакао да је лоше што се у јавном мњењу готово ништа није променило, али је указао да је то последица тога што су медији лажима исконструисали став који је преузело становништво.

„Сматрам својим задатком да се супротсавимо том наративу и покажемо да је оно што је урађено било супротно међународном праву“, казао је Лангталер.

Један од организатора сећања на жртве НАТО агресије, аустријски политичар Давид Штокингер, који је члан Аустријско-српског покрета солидарности, подсетио је да су се противници НАТО агресије окупили да се присете кршења међународног права пре 20 година и агресије на Југославију, како би именовали праве злочинце и кривце.

„Аустрија је имала негативну улогу. Преговоре у Рамбујеу водиле су аустријске дипломате, а видело се да то нису били преговори већ диктат СРЈ. Тај споразум, који је понуђен, не би потписао нити један политичар ниједне земље у свету“, објаснио је он.

Штокингер је казао да се од почетка ишло на војну интервенцију и стајање Запада на страну Албанаца са циљем наметања решења против Београда, односно стварања чињеничног стања.

„Овај рат је био први у прављењу новог светског поретка и вођен је против једне земље која није желела да се повинује глобалној хегемонији“, оценио је он.

Истакао је да је преостало сада да се сећамо жртава и нада да заједничком борбом можемо остварити бољи свет и мир.

У просторијама Савеза синдиката Аустрије (ОеГБ), где је одржан дводневни скуп, који је почео синоћ пројекцијом филма „Тежина ланаца“ Бориса Малагурског, постављен је и „Зид плача“ у организацији СПКД „Просвјета“ из Беча, на коме су приказане фотографије рушевина и жртава НАТО бомбардовања СРЈ.

Бивши главни уредник НИН-а Слободан Рељић указао је да је СРЈ била суочена са нападом за који није постојала елементарна сагласност народа у име којих је НАТО водио ту војну интервенцију.

Супротно тврдњи НАТО-а да напад подржавају грађани земаља чланица, то није била чињеница, казао је он, додајући да Србија није била у сукобу са Западом, већ са западном олигархијом.


Разлози овог безумља, како је казао, нису никада објашњени на Западу, те је додао да је од Косова Запад подигао наводну државу на основама криминалних структура, која се и даље ослања на шверц хероина.

Осврнуо се и на аустријског вицеканцелара Хајнц-Кристијана Штрахеа, указујући да су он и његова странка у читавој хистерији 1999. били на страни правде, али када је дошао на власт, почео је да одлучује као некада Алојз Мок и покушао да криминални естаблишмент Приштине угура у Интерпол.

То показује да људи који су се супротставили НАТО бомбардовању када дођу на власт следе исту политику као они који су Европу увукли у ову опасну авантуру, констатовао је Рељић.

Публициста Герминал Цивиков указао је да је Хашки трибунал наставио рат који је започео НАТО-а.

„НАТО је од почетка рада стварао основе за оправдање разбијања Југославије“, објаснио је он, додајући да су НАТО и Хашки трибунал били партнери, што се посебно видело у суђењу Слободану Милошевићу.".

https://rs.sputniknews.com/vesti/201903241119246438-bec-priznanje/
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.552
"Застрашујуће откриће немачког новинара о терористима из ОВК

12:35 09.04.2019(освежено 14:10 09.04.2019)

Немачки новинар Кит Кларенберг тврди да је на Космету уз ОВК била терористичка интернационала. Против Срба су ратовали муџахедини на челу са Аимом ал Завахиријем, „десном руком“ Бин Ладена.



Терористичка интернационала ратовала је против српских снага на Косову и Метохији 1999. године, а у врху исламских терориста који су је предводили, налазила се и „десна рука“ Бин Ладена Аим ал Завахири. Ове шокантне податке, у анализи за „Глобал рисрч“, изнео је немачки новинар Кит Кларенберг, уочи обележавања две деценије од удара Ослободилачке војске Косова и НАТО-а на Кошаре, преносе „Новости“.


У застрашујућем тексту „Двадесет година од косовског рата“ Кларенберг наводи да је немачка обавештајна служба била кључна за стварање терористичке ОВК на КиМ, као и да је она имала најтачније податке о огромном богатству у српској покрајини. Међу најозлоглашенијим именима оних који су учествовали у рату на Косову и борили се против војске тадашње СРЈ, а потом починили злочине који су „окупали крвљу“ Енглеску, Белгију, Израел, Француску и Сирију, наводи британског пуковника Џемса Лија Месура, који је у Сирији до пре неколико месеци водио хуманитарну организацију „Бели шлемови“, коју је званични Лондон задужио за распиривање рата на Блиском истоку. Помињући страну улогу у рату, новинар „Глобал рисрча“ наводи да су војнике ОВК у Албанији обучавали специјалци ЦИА и Зелене беретке, као и да је британски САС био кључан за обуку терориста у Албанији. У Покрајину су „сасовци“ упућивани на такозване оперативне пикнике, углавном да наводе авијацију. Аутор текста бележи и податак да су први њихови војници ушли на Косово 21. марта 1999.

У врху најопаснијих исламских терориста који су деловали на КиМ, наводи се у тексту, налази се заменик Бин Ладена Аим ал Завахири, који је лично водио јединицу муџахедина на Косову 1999. Аим ал Завахири је помогао у оснивању египатске милитантне групе Исламски џихад, а преузео је вођство Ал Kаиде након убиства Осаме бин Ладена од стране америчких снага 2011. Пре тога су га често називали главним идеологом Ал Каиде. Неки верују да је он био „оперативни мозак“ који је стајао иза напада на САД 11. септембра 2001. године.

Међутим, Ал Kaида није једина исламистичка група која је деловала на Косову. Позивајући се на податке из истраге бившег тужиоца америчког Mинистарства правосуђа Џона Лофтуса, Кларенберг у тексту наводи као балканске терористичке ветеране Ал Мухајироуна, Бакрија Мухамеда, Абуа Хамзу и Харуна Рашида Асвата, кривце за напад на лондонски метро јула 2005. У исламистичкој групацији помиње се и Кан Шариф, који је учествовао у самоубилачком нападу у бару у Тел Авиву.

Кларенберг износи тврдње и да се две деценије после НАТО агресије западни наратив о разлозима напада на СР Југославију скроз распао. Он наводи да је јасно да Слободан Милошевић није никада имао идеју да прави „велику Србију“ чистећи Албанце са Косова.".

https://rs.sputniknews.com/politika/201904091119404476-dzihadisti-kosovo-london-kosare-/
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.552
"NE RAZUMEM KAKO ŽIVI SA TIM"

Sećanja američkog novinara na '99. koji je naterao Veslija Klarka da PRIZNA DA GA GRIZE SAVEST



Američki istraživački novinar Džeremi Skejhil, suosnivač poznatog američkog istraživačkog sajata "Intercept", posle ratnih devedesetih ponovo je boravio u Srbiji. Domaćoj javnosti ostaće u sećanju, jer se pre dva dana u ime svoje zemlje izvinio zbog ubistva radnika RTS-a 1999. godine, kada je ta medijska kuća bombardovana, a upamtio ga je dobro i Vesli Klark, komandant NATO tokom bombardovanja Srbije.

Skejhil je, naime, uspeo da tokom jednog susreta sa njim, neposredno posle bombardovanja, "izvuče" iz njega odgovor da li oseća grižu savesti zbog smrti 16 radnika te medijske kuće.

Nekoliko godina po završetku bombardovanja, Džeremi Skejhil zahtevao je od Klarka odgovor na pitanje da li je bombardovanje zgrade televizije ratni zločin, kao što su to ocenili iz Amnesti internešnala.

Priznao je - ali zašto tek na toliko insistiranje

Klark se tada branio da je o svemu obavestio Slobodana Miloševića, i da Međunarodni sud pravde i Vrhovni sud SAD nisu donele nikakvu presudu.



Istrazivački novinar Džeremi Skejhil izvinio se pre dva dana u ime SAD za ubistvo radnika RTS
Ipak, upornost ovog američkog novinara se isplatila, pa je na kraju razgovara, glavnokomandujući NATO ipak priznao da "oseća grižu savest".

Dvadeset godina od NATO bombardovanja, Džeremi Skejhil bio je gost RTS-a u emisiji "Oko", a na pitanje voditelja da li je Klark mogao tada da se seti bombardovanja, rekao je:

Govorio je da je ubijeno šestoro radnika RTS, a ne 16

- Vesli Klark se svakako sećao bombardovanja RTS, ali je rekao da je tada poginulo šestoro, a ja sam insistirao na tome da to nije tačno, već da je ubijeno 16 ljudi.
On je govorio da je ta medijska kuća bilo propagandno sredstvo koje je koristio Milošević.
Kada sam ga pritisnuo, on je rekao da oseća žaljenje ali - zašto nikada nije govorio javno o tome? - pita se Skejhil, koji je u vreme bombardovanja radio u nezavisnom programu "Demokratija odmah" na "Pacifik radiju".

Kasetne bombe nešto najužasnije što sam video

Upotrebu kasetnih bombi tokom bombardovanja smatra za jednu od najužasnijih stvari koje je video, a sećanja na pogibiju civila u Nišu, ostavljaju pitanje - kako Vesli Klark može da živi posle toga.

- Sećam se kada sam otišao u Niš neposredno pošto su kasetne bombe pale na pijacu i video šta su te bombe napravile betonu.
Zamislite šta je onda ostalo od ljudi?
Znam da sam posle razmišljao da li treba da ga pitam, kako ziviš posle toga, da takve bombe upotrebiš u tako gusto naseljenom naselju?
Fasciniram sam ljudima koji život odluče da provedu vođenju ratnih dejstava - priča Skejhil.




Amerika će uvek reći da je "grškom ubila civile"

Na konstataciju novinara RTS u sinoćnem intervjuju, da je Vesli Klark tvrdio da je sve to bila greška, Skejhil kaže da Sjedinjene Američke Sržave uvek tvrde da su greškom ubile civile.

- Kada je Barak Obama priznao da su američki dronovi ubijali civile, rekao je da je razlika između SAD i njenih neprijatelja to što Amerika civile ubija slučajno i da zbog toga uvek izražavaju žaljenje.
To je pogrešno. Amerika to koristi samo kao sredstvo pritiska na Rusiju i druge zemlje koje krše ljudska prava.
SAD su samo tehnološki naprednija i sofisticiranija verzija od onoga što su divljaci radili tokom istorije ratovanja. Uvek su civili plaćali najvišu cenu - rekao je Skejhil.

Novinare su proglasili legitimnom metom


Džeremi Skejhil kaže da ne prođe nedelja, a da se ne seti bombardovanja zgrade RTS, i da je jasno da se tamo dogodilo ubistvo.

- Ubili su 16 ljudi.
Bilo je to ubistvo sa predumišljajem koje su počinili SAD i NATO.
Prešli smo crtu tada, čime smo omogućili vladama širom sveta da novinare proglase legitimnom metom.
Rekao bih da je to bio značajan momenat u istoriji ratovanja.
Činjenica je da Amerika i dan danas brani tu odluku, a bombardovanje te zgrade predstavlja veliku nepravdu.
Time se i dalje poručuje da, kada moćne države ubijaju novinare, one prolaze bez kazne.
Haški tribunal ne istražuje ratne zločine, a i da proba, američki stav je da međunarodni zakon za njih ne važi, a to su počele da usvajaju i druge zemlje - priča ovaj američki novinar.


Izveštavao sa brojnih ratišta

Džeremi Skejhil jedan je od tri osnivača "The Intercept".
On je istraživački novinar, ratni dopisnik i autor nekoliko međunarodno priznatih knjiga, "Prljavi ratovi: Svet je bojno polje" i "Crna voda (Blackwater): Uspon najmoćnije vojske na svetu. Izveštavao je iz Avganistana, Iraka, Somalije, Jemena, Nigerije, sa prostora bivše Jugoslavije..

Skejhil je bio dopisnik za "The Nation" i "Democracy Now".
Njegov rad doveo je do nekoliko kongresnih istraga i osvajanja nekih od najznačajnijih novinarskih nagrada.
Dvaputa mu je dodeljena prestižna nagrada Džordža Polka, 1998. i 2008. godien.
Takođe, Džeremi je i producent i pisac nagrađenog filma "Prljavi ratovi", koji je bio nominovan za oskara.".

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/ne-razumem-kako-zivi-sa-tim-secanja-americkog-novinara-na-99-koji-je-naterao-veslija/wmtyp99
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.552
" Исповест команданта 63. падобранске бригаде:
Сви детаљи крвавог Васкрса на Кошарама


28-04-2019 11:24

Васкрс 1999. године пао је 11. априла.
Два дана раније, на Велики петак, почела је једна од најкрвавијих, али и најхеројскијих битака у којој су припадници Војске Србије спречили копнени упад шиптарских терориста и страних плаћеника преко албанске границе.
Све време, њима су бесомучним бомбардовањем наших положаја подршку пружали НАТО авиони.




Кошаре, графит у К. Митровици (Фото: Правда)

Дан Васкрса, 20 година касније, Србија дочекује сећајући се јунака који су одолели многоструко бројнијем непријатељу. Један од њих, пензионисани пуковник Видоје Ковачевић, борио се тада као ратни начелник чувене 63. падобранске бригаде и тешко је рањен. У исповести сећа се како је све изгледало...

- Кад су Шиптари на Велики петак кренули на Морине, а одмах затим на Кошаре, наши војници нису веровали да непријатељ неће поштовати верски празник. Били су због тога на неки начин и тужни, мислим да им је то дало веру, снагу и чврстину - прича Ковачевић.

Није био изненађен


Њега, како каже, напад на Велики петак није изненадио, јер Албанци никада нису ништа поштовали.

- С друге стране, наша православна вера је чиста и ми смо увек водили рачуна да не предузимамо било какве акције ако непријатељски војници славе неки велики празник. Моја падобранска бригада у саставу је, иначе, имала и католике, муслимане - наводи саговорник.


- Наш задатак је био да се врати локација Маја глава, поред Расе кошарес, то је доминантан вис и ко држи њега, контролише део према караули Морина и према Падежу, тј. караули Кошаре. Испланирали смо акцију, распоредили снаге и кренули у борбу.

Чудом остао жив


Током акције, Ковачевић је тешко рањен. Буквално је правим чудом остао жив.

- Много пута сам размишљао шта ме је ранило. Кад сам се окренуо, видео сам жути круг и црну тачку. Имали смо искуства са страним плаћеницима у редовима шиптарских терористичких снага који су имали пушке са подцевним бацачем гранате. То је мала граната, 40 милиметара. Претпостављам да ме је она ударила у шлем. Лева страна тела ми је страдала, глава, лице, плексус, у телу и данас имам око 60 гелера. Пресечен ми је нервни систем са леве стране, вратио сам покретљивост, али немам осећај. Остао сам и без левог ока - описује пуковник и наставља:

- Кад ме погодило, у једном тренутку осетио сам кратак и резак бол. Ужасно јак. Клечали смо иза жбуна и имао сам осећај као да се празним, тонем, нестајем. Само сам успео мом заменику Чупку да кажем: "Чувај ми децу". На импровизованим носилима, под борбом, војници су ме извлачили. У неким тренуцима сам губио свест, а у неким сам, како су ми после причали, ја храбрио војнике: "Издржите, можемо! Ево нас".


Ковачевићу су лекари убацили 23 литре течности да би му повратили пулс и одржали га у животу. Извадили су му из ногу две вене и успели да преспоје артерије. Захваљујући њима, каже, данас може да исприча причу о херојској борби јунака с Кошара. Многи од њих, нажалост, положили су животе да би зауставили непријатеља и сачували Србију. Слава им и неизмерно хвала на томе…


Споменик херојима поред Милана Тепића

Хероји поред хероја!

Споменик борцима са Кошара, који је направљен у великој акцији Српског телеграфа, највероватније ће бити постављен на Дедињу, код болнице Драгиша Мишоовић, у непосредној близини споменика мајору Милану Тепићу.
Ово је предлог Урбанистичког завода Београда, који ће се наћи пред одборницима градског парламента.
То је последњи корак ка реализацији идеје коју је наш лист покренуо у мају 2017. да се јунацима са Кошара, чија ће имена бити светионик генерацијама, подигне споменик којим ћемо им се бар на неки начин одужити.
Акцију су подржали су хероји са Кошара, грађани и многе познате личности.



Прочитајте ОВДЕ причу о великом хероју који је изгубио борбу с НАТО ловцима.

Извор: https://www.pravda.rs/2019/4/28/ispovest-komandanta-63-padobranske-brigade-svi-detalji-krvavog-vaskrsa-na-kosarama/
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.552
"
ОД ОФИЦИРА ДОБИЈАМ ИЗВЕШТАЈ - ЦИЉ УНИШТЕН: Овако је "Наталија" пре 20 година срушила авион команданта америчке ратне авијације на Церу
02-05-2019 15:06 Фокус 2 Србија Друштво
На данашњи дан пре тачно 20 година борбена послуга 3. Ракетног дивизиона, 250 ракетне бригаде ПВО Војске Југославије забележила је другу победу у окршају са ваздухопловним једницама НАТО пакта када је оборен амерички Ф-16 ЦГ за чијим командама је био садашњи командат америчког ратног ваздухопловства генерал Дејвид Годфејн.

Ф 16 (Фото: Јутјуб)
Из базе Авијано 2. маја 1999. године у ваздушни простор СРЈ ушла је група од четири авиона Ф-16ЦГ у ловачко бомбардерској варијанти, наоружани ласерским вођеним бомбама ГБУ -12, ракетама ваздух-ваздух АИМ -120 и АИМ -9. Авиони су поседовали уређаје за дејство у ноћним условима ЛАНТРИН и били су опремљени контејнерима са једним или више вучених мамаца АН/АЛЕ -50. Групу је предводио командант сквадорна тада потпуковник Дејвид Голдфејн који је имао позивни знак Хаммер -34.
Из база у Немачкој ушла је група авиона, за коју се на основу начина дејства претпостављало да је реч о СЕАД групи. Авиони који су полетели са више аеродрома формирали су динамички борбени распоред више група авиона, тако да просторно и временски могу остварити садејство у рејону објекта дејства. Задатак непријатеља може се претпоставити да је те ноћи био да авиони Ф -16ЦГ демонстративним уласцима до ивице зоне уништења испровоцирају зрачење станице за вођење ракета и створе прилику СЕАД групи за дејство једном или више противрадарских ракета. Након успешног дејства СЕАД групе противрадарским ракетама задатак групе Ф-16ЦГ био би дејство вођеним бомбама по обележеном ватреном положају и уништење ратне технике.
Те ноћи борбену послугу 3. Ракетног дивизиона ПВО, која је оборила Ф -16ЦГ чинили су: мајор Бошко Дотлић, руковалац гађања, потпоручник Миодраг Стојановић, помоћник руковаоца гађања, мајор Милорад Роксандић, командир ракетне батерије, потпоручник Тиосав Јанковић, официр за вођење ракета, водник Игор Радивојевић, оператор прађења по Ф -1, заставник Драган Матић, оператор праћења по Ф 2, војник Дејан Ђорђевић, послужилац планшете ситуације у ваздуху, војник Сеад Љајић, послужилац у Одељењу извора за напајање, војник Слободан Павићевић, послужилац у одељењу извора напајања, водник И класе Владимир Љубенковић, послужилац ОАСТ, војник Владимир Радовановић, послужилац ОАСТ и водник Милан Панић послужилац на ИРЗ.
Обарање Ф -16ЦГ
У краткој размени информација од претходне смене добили су значајни податак да је, око пола сата пре поноћи, дивизион покушао да тражи на даљини око 10 км, да је зрачио станицом за вођење ракета око десетак секунди и да је циљ откривен…, пише пуковник Голубовић у својој књизи.
Значајно место у књизи Пад ноћног сокола заузимају и сведочења чланова борбене послуге која је оборила Ф -16ЦГ и изјаве очевидаца.
Око 2 часа на ВИКО примећујем шест до осам циљева неправилно груписаних северозападно од нас, на азимуту око 300 степени и даљини од око 80 до 100 км. Отприлике у рејону Бачке Паланке. Вероватно су на ту позицију стигли преко Хрватске. Једна слична, али мања група била је на простору изнад Ваљева, према Дрини. На већој даљини западно такође једна група. У једном тренутку део групе која је била северозападно нестаје са показивача, а недуго затим један од њих се појављује на азимуту 310 степени и даљини око 30 км. Наређујем усмеравање антена командом “ усмери на 310”. Послуга је мирна, осећа да је нешто близу, али не зна ситуацију јер не дозвољавам да гледају у мој екран. После неколико наредних окретаја антена осматрачког радара видим да је авион заузео стабилан курс са релативно малим параметрима ка нама. Поправљам угловну позицију командујући неколико пута нови азимут 2-5 степени лево-десно од већ задатог….. А кад је дошао на даљину 17 до 18 км командујем : “ Лансирај”. Окрећем се ка оператору Ф 2 и гледам праћење на његовом показивачу: У тренутку сусрета ракете са циљем видим левкасти облак који прекрива циљ, што говори о експлозији бојеве главе ракете у његовој близини. Од официра за вођење ракета добијам извештај: “ Циљ уништен, даљина 12…. Извештавам да је циљ сигурно погођен јер сам видео школски пример експлозије бојеве главе и облак који у том тренутку настаје. У међувремену добијамо информације да је, иако оштећен, направио заокрет и да лети у правцу Босне. Било нам је јасно да жели да напусти ваздушни простор СРЈ. Све време очекујемо шта ће се десити и да ли ће успети да оде или ће пасти на нашу територију. Ако падне код нас, имаћемо још једну потврду успешности дејства нашег дивизиона. Пет минута након тога Станковић ме обавештава речима: “ Боле, пао је”. Недуго затим потврђује да је пао на нашој територији, негде у рејону Шапца, на падинама Цера., сведочи Бошко Дотлић, пуковник у пензији у књизи Пад ноћног сокола.
Спасавање обореног Голдфејна
Лет оштећеног Ф -16ЦГ није трајао дуго. Остављајући димни траг он је непрекидно губио висину, а изнад шабачког села Варна се претвара у ватрено димну куглу. Након тога се пилот на критично малој висини, катапултирањем напушта авион и призмељује се у селу Синошеви. Недалеко одатле, у засеоку села накучани авион завршава лет, рушећи пред собом дрвеће. Активности НАТО авијације су прекинуте и почиње акција спасавања пилота која ће трајати неупоредиво краће него у случају обореног Ф -117 због мање дубине територије.


Убрзо је формирана група за спасавање коју је чинило: 10 ловачких авиона Ф -16, 16 авиона Ф-16ЦЈ за дејство по системима ПВО, 10 авиона ЕА-6Б за електронску подршку, 4 авиона А -10 и 8 хеликоптера АХ-64 Апач за непосредну ватрену подршку, 11 авио цистерни, 2 хеликоптера за спасавање МХ -53Ј и 1 транспортни МЦ -130 Х/П.
Пилот је лоциран и диентифкован у 3.55 часова, а одмах потом хеликоптери спасилачког тима МХ -53Ј улазе у ваздушни простор СРЈ. У .4.40 сати успостављају радио-контакт са пилотом укрцавају га у један од хеликоптера већ у 4.45 часова га превозе до аеродрома Тузла.
„Нешто после пола пет појавила су се три хеликоптера. Кретали су се кратко време лево-десно користећи увале и водосливнице. Дошли су потом изнад места пада авиона, а онда су изронили баш изнад наших кућа. Били су толико ниско да сам видео лица командоса који су стајали на отвореним вратима хеликоптера. На улици испред куће много људи. Син и његови другари испаљују неколико метака из пиштоља. По неколико метака испаљују и војници који су се ту затекли. Упозоравам их да то не чине, јер ће нас командоси са својим наоружањем буквално сравнити. Командоси узвраћају ватром, али срећом никог не погађају. На зидовима кућа и другим објектима видљиви су трагови митраљеских зрна, а у трави на том месту остало је 200 чаура. Након краће пуцњаве хеликоптери одлећу ка селу Синошевић, где на њиви породице Макевић проналазе и укрцавају пилота и одвозе га ка Босни, испричао је очевидац приче Милорад Марјановић.


Ф -16ЦГ је био други оборени авион који је пао на територију Србије. Оборио га је 3. Рд. ПВО 250. Рбр ПВО наоружан ракетним системом С -125 М Нева. Ф -16ЦГ гађан је са ватреног положаја Карловчић ракетом 5В27Д под именом Наталија ланисране са рампе 5П73 серијски број 13013. На исти авион исплајена је и ракета под имнеом “ Живадинка“ .
Погођен је једном ракетом на висини око 6.000 метара и на даљини 11 км од дивизиона. Део остатака авиона се данас налази у Музеју југословенског ратног ваздухопловства у Сурчину и Спомен соби 250. Рбр ПВО. Поводом тог догађаја један број припадника 3 рд ПВО је одликован и унапређен.




Прочитајте ОВДЕ како су “невидљивог” виделе српске ракете?
Извор:
https://www.pravda.rs/2019/5/2/od-oficira-dobijam-izvestaj-cilj-unisten-ovako-je-natalija-pre-20-godina-srusila-avion-komandanta-americke-ratne-avijacije-na-ceru/
 
Poslednja izmena:

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.552
"
НАЈВЕЋА ТАЈНА АМЕРИЧКЕ ВОЈСКЕ: "Невидљивог" су ипак виделе српске ракете! Досад невиђени снимци из озлоглашеног бомбардера (ВИДЕО)
02-05-2019 06:47 Ратни извештаји Наоружање Фокус 2 Видео
На видео материјалу у наставку текста се виде кадрови из кабине (кокпита) америчког стратегијског бомбардера Б-2. Материјал је начињен у авиону који се налази у оквиру 13.бомбардерске ескадриле из састава 509.оперативне групе, стациониране на аеродрому Вајтман, Мисури САД.

Кадрови из кабине (кокпита) америчког стратегијског бомбардера Б-2 (Фото: Јутјуб)
Б-2 је најмодернији стратегијски бомбардер у саставу РВ САД. Њега је развила и произвела америчка компанија Нортроп Груман. Ради се о летелици код које је по први пут примењена шема “летећег крила”. Његова основна намена је пробој кроз савремену ПВО непријатеља, и удари по циљевима на земљи помоћу конвенционалног и нуклеарног оружја.
За ту сврху је у његовој конструкцији употребљена нова технологија која му омогућава да буде “невидљив” за непријатељске радаре. Вредност рефлексије овог авиона је непознат податак, али се сматра да се креће у распону од 0,0014 м² до 0,1м². Са ценом од 2,13 милијарде америчких долара по јединици, спада у најскупље авионе на свету. Укупно је произведено 21 “Духова”.

Прва борбена примена ових авиона је регистрована током агресије НАТО на СР Југославију. Рачуна се да су Б-2 на Србију и Црну Гору “изручиле” око 600 високопрецизних авио-бомби JDAM. Под ударом ових бомбардера се нашла и кинеска амбасада у Београду приликом чега је погинуло неколико новинара и цивила.
Постоје за сада непотврђени подаци да је ПВО Војске Југославије успела да обори један Б-2 који је пао на простор Источне Славоније, слив реке Саве (Спачванске шуме).




Терористи ударили на руски бастион у Сирији, Хмејмим им је трн у оку. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор:
https://www.pravda.rs/2019/5/2/najveca-tajna-americke-vojske-nevidljivog-su-ipak-videle-srpske-rakete-dosad-nevidjeni-snimci-iz-ozloglasenog-bombardera-video/
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.552
Ucesnik mnogobrojnih "dogadjanja" na ovom prostoru koji je izneo genezu svog kretanja kroz skoro celokupnu `90 - tu , ali i sopstvenu autobiografsku pricu sa manje poznatim detaljima odrastanja na prostoru KiM i skolovanja :


A u ovoj emisji o mnogim nepozntim detaljima u i oko vojske Srbije tokom `90 - tih , pa i ovim novijim i o njihovim vidjenjima i saznanjima ko je sve ucestvovao u urusavanju kako drzave , tako i vojske Srbije:

 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.552
"
Francuski novinar: „Voker lažirao Račak – da bi NATO bombardovao Srbiju“
M. K. 5. maja 2019. 06:37
Francuski novinar: „Voker lažirao Račak  – da bi NATO bombardovao Srbiju“
Foto: YouTube/LOĆA (Printscreen)

Podeli
Događaji u Račku bili su vešta manipulacija OVK da bi izazvali međunarodniu vojnu intervenciju protiv Srba, u čemu su imali podršku tadašnjeg šefa misije OEBS Vilijama Vokera, izjavio je reporter francuskog „Figaroa“, i svedok dešavanja na Kosovu Reno Žirar.
On je u intervjuu za „Novosti“ govorio kako je u to vreme bio u Dečanima sa dopisnicom Bi Bi Sija, gde su se pripadnici OEBS žalili da Albanci ne poštuju prekid vatre, i da je po stizanju u hotel „Grand “ u Prištini dobio sapštenje da su srpske snage izvršile uspešnu antiterorističku akciju u Račku.
Žerar je rekao da je sutradan otišao u Račak i u selu zatekao uniformisane pripadnike OVK.
„Tela isključivo muškaraca bila su poređana jedno uz drugo. Bila je tu čak i jedna odrubljena glava. Mučno je izgledalo“, naveo je Žirar.
Predstavili su vojnički sukob kao masakr civila, rekao je čuveni reporter Figaroa i dodao da je bio iznenađen što unaokolo nije bilo praznih čaura, da je video i rovove oko sela, ali da im je u početku poverovao.
SLIČNI TEKSTOVI
Očekivano? OVK teroristi odgovaraju – ali ne za zločine protiv…
Zastrašujuće otkriće nemačkog novinara o teroristima iz OVK
Grafiti „OVK“ i uvrede na račun Srbije na mostu u Kosovskoj Mitrovici
Isplivava istina: Evropa se sad setila da plaća bivše OVK teroriste
„Albanski separatisti su bili veoma lukavi, shvatili su da se zapad oseća odgovornim za ono što se dogodilo u Srebrenici. A situacija je bila različita na Kosovu su u opasnosti bili Srbi“.
Na pitanje kako je saznao istinu, Žirar je zaslugu za otkrivanje istine pripisao dopisniku Monda i dvojici kamermana Asošijeted presa, kao i svedočanstvima koja je skupio.
„Shvatio sam da je veče posle akcije bilo mirno i da su stanovnici koji su tu ostali bili prisutni kada su policajci ušli u selo. Srbi nisu imali šta da kriju, sami su obavestili novinare o uspehu antiterorističke operacije“, istakao je Žirar.
On je objasnio kako se u svom članku u Figarou zapitao nije li šef OEBS Vilijam Voker požurio sa zaključcimam i da mu je posle tog teksta zabranjen ulaz u sedište OEBS u Prištini.
Istakao je i to kako je Voker odmah osudio Srbe, i opisao njegov dolazak u Račak i razgovor sa liderima OVK.
„Došao je u Račak tek u subotu, zatim je dugo razgovarao sa liderima OVK potom je direktno otišao u Prištinu na konferenciju za novinare gde je ponovio optužbe protiv Srba. Da je hteo dobro da radi posao posmatrača, otišao bi prethodno u policijsku stanicu u Štimlje da čuje i srpsku stranu“, rekao je Žirar.
Naveo je i konstataciju koju je čuo od nekoliko pripadnika OEBS o Vokerovoj antisrpskoj orijentaciji i jednostavnom traženju povoda za rat protiv Srbije.
Prema njegovim rečima, Vokerov pomoćnik Gabrijel Keler je rekao kako je on zabranio da se u sedište OEBS u Beču dostavi izveštaj u kome je zaključeno da su za trećinu nasilnih smrti Albanaca krivi Srbi, a za dve trećine sami Albanci.
Žirar je opisao svedočanstva srpskih žitelja u Dečanima, i naveo intervue sa tamošnjim poslednjim srpskim žiteljima koji su svedočili o spaljenim imanjima, pretnjama i proterivanjima.
Na pitanje o njegovom doprinosu u spasavanju beogradskih mostova 1999. godine, ispričao je da se tokom bombardovanja nalazio u prestonici Srbije, da je posle rušenja novosadskih mostova bio zgrožen i da je tom prilikom pitao svog prijatelja Dominika de Vilpena, tadašnjeg generalnog sekretara Jelisejske palate, kada će zaustaviti ludilo Veslija Klarka.
„Sledećeg dana predsednik (Francuske Žak) Širak je stavio veto na bombardovanje beogradskih mostova“, zaključio je čuvebi francuski reporter.
(Tanjug)

https://www.krstarica.com/vesti/politika/francuski-novinar-voker-lazirao-racak-da-bi-nato-bombardovao-srbiju/
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.552
"
Dan kad je otkriven pakleni plan Zapada da se otmu Kosovo i Metohija
V. B. 5. maja 2019. 18:52
Dan kad je otkriven pakleni plan Zapada da se otmu Kosovo i Metohija
Foto: David Stanley - CC BY 2.0

Podeli
Samo iskreno naivni i dobroćudno neupućeni mogu da pomisle da je 28. juna 1989. postojala tajna, a ne tempirana zavera za rastakanje Srbije i nasilno otcepljenje Kosova i Metohije od njene matice.
Dok su nedeljama koje su prethodile ovom datumu Dablin, London, Lisabon, Madrid, Pariz, Brisel, Hag, Bon (danas Berlin), Atina, Kopenhagen, Stokholm i Vašington, iz pera svojih istoričara veličali jubilej uz zajedničku i zdušnu konstantu kako je Boj na Kosovu „značio sudar dve civilizacije i epohalan događaj“, njihove diplomate-ekselencije, domaćinski pozvane, nisu se pojavile na Gazimestanu da neposredno proprate jedan od najuzvišenijih trenutaka srpskog naroda.
I ne samo srpskog, kako uostalom, i piše na svim jezicima sveta. A onda je „nenadano“, sa glavne adrese zapadnog sveta — država SAD, savezna država Vašington, grad Vašington, Pensilvanija avenija broj 1600, Bela kuća — došla „preporuka“ zapadnim ekselencijama u Beogradu — sunarodnicima Šekspira, Voltera, Hegela, Betovena, Mocarta, Štrausa i još podosta evropskih visokoumnika — da nije „uputno“ prisustvovati ovom prazniku na mestu gde „zli Srbi“ tiranišu „jadne Albance“. I, naravno, naredba je bila izvršena.
Takav postupak, međutim, ni na koji način nije zagasio sjaj ni Lazarevih kopljanika ni pomutio osećanja dva miliona samopozvanika koji su se, tog uzvišenog dana, okupili na Gazimestanu.
Bizarna opravdanja za odsutnost, kao, na primer, da su, eto, na Kosovu „ugrožena ljudska prava“, ali ne i uz naznaku koja prava i kojih ljudi, pokazala su, u stvari, kako velika istorijska istina može biti podređena malom i dnevnom političkom trenutku.
SLIČNI TEKSTOVI
„Srbija nikada neće priznati da je priznala Kosovo“
Kfor raspoređuje snage po Kosovu
Bitka za Kosovo usred Borče pokrenula „burek revoluciju“
Pacoli: Ne može biti pomirenja bez kažnjavanja Beograda
Neka, recimo, ovom zgodom, bude zamišljeno kako bi odzvanjale reči nekog zvaničnika ili nezvaničnika, svejedno, koji zbog francuskih dnevnih prilika ili neprilika pokušava da umanji ili izbriše značaj pada Bastilje, ili da je odbio prisustvo proslavi Dana nezavisnosti SAD!
Sve u svemu, bio je to jasan signal da će se taj pakleni naum otcepljenja Kosova i Metohije od matice Srbije, kad/tad i ostvariti.
I na kraju i danas, nažalost, iz nekih zapadnih centara moći čuju se „jecaji za ugnjetene Albance sa Kosova i Metohije“.
Niz nečiste obraze, međutim, i suze mogu da se zamute.
Tekst je deo knjige novinara Borislava Komada „Mislim na ćirilici“ koja predstavlja zbirku objavljenih i (igrom slučaja) neobjavljenih kolumni. U središtu njegovih tekstova je Srbija u geopolitičkim vihorovima, ali tu je i neskrivena ljubav prema Rusiji i veliko divljenje Kini.".

https://www.krstarica.com/vesti/politika/dan-kad-je-otkriven-pakleni-plan-zapada-da-se-otmu-kosovo-i-metohija/
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.552
https://rs.sputniknews.com/analize/201905051119189828-bombardovanje-osiromaseni-uran/
"
НАТО АГРЕСИЈА: Епизода 11 (видео)
21:02 05.05.2019Преузмите краћи линк
Александра Станић
Тема:
ЕКСКЛУЗИВНИ ВИДЕО-СЕРИЈАЛ: 20 година од НАТО агресије (11)

НОВОСТИ
Све новости







Различити су подаци о томе са колико је пројектила НАТО 1999. године бомбардовао Савезну Републику Југославију, а слично је и са подацима о количини осиромашеног уранијума који је коришћен. Оно око чега нема сумње јесте да ће штетне честице настале после НАТО удара остати да лебде милијардама година.
Токсиколог Радомир Ковачевић, дугогодишњи начелник Центра за радиолошку заштиту од јонизујућих и нејонизујућих зрачења, каже да је НАТО дуго негирао да је коришћена муниција са радиоактивним примесама, међу којима је кључна компонента урана 238. Он указује на то да је НАТО на крају признао да је испалио 31.000 пројектила, док су процене наше војске биле да су испалили 45.000 до 51.000 пројектила истог калибра.
„Радио-еколошки мониторинг радио је и УНЕП, тело Уједињених нација које се бави испитивањем радиоактивности на целој планети. Њихови извештаји су најрелевантнији. Биле су три мисије, две су биле лажне, односно нису биле лажне мисије већ извештаји, али трећа мисија од 27. октобра 2001. до 5. новембра 2001. објавила је извештај укључујући и наше радове где смо ми доказали и показали свету шта су користили. Више ништа нису негирали, није био само уран 238, 234, 235, те битне компоненте, него су били и плутонијум и маса других радионуклеида“, објаснио је Ковачевић.
Чишћење рушевина у Алексинцу 9. априла 1999. три дана после бомбардовања касетним бомбама у коме је погинуло 14 људи.

© AP PHOTO / PHILIP MARK
Злочин над Србијом који је променио свет: НАТО би морао да плати
На питање да ли урана има и сада, Ковачевић одговара: „И те како“. Територије на којима је дошло до непосредне контаминације су најугроженије, међутим, у опасности су и шира подручја, све докле су честице могле да допру. То су показала и међународна истраживања, објашњава наш саговорник.
Ковачевић истиче да наночестице због своје специфичне тежине, која је веома близу ваздуху и у корелацији са климатским факторима, могу да облете читаву планету.
„Прва ствар је била да 1999. године докажемо шта су користили. Уран има специфична дејства и има токсична и радиоактивна својства и већ приликом ударца у тврде баријере, с обзиром да је пирофоран — самозапаљив, температура за неколико милисекунди достиже до 3.000 степени. Тај тврди метал, чија је специфична тежина дупло већа од олова, а токсичност много већа од живе и других тешких метала, лако прелази у волативно стање и те честице које се дробе и падају на ниво испод једног микрона постају наночестице и са капима течности у ваздуху стварају аеросол и оне и дан-данас егзистирају око нас“, рекао је Ковачевић.
Испитивања која су домаћи тимови радили после бомбардовања показала су да урана има не само у животној средини, већ и у флори и фауни — пронађен је у свим биљкама и код домаћих и дивљих животиња. Пронађен је и у људима. Озбиљне последице можемо очекивати и 25 година после бомбардовања.
„Не можемо да игноришемо чињеницу да уран и све што је ослобођено или из наше индустрије која је разорена или пак што су они применили нема утицаја на структуру морбидитета и морталитета код нас“, казао је Ковачевић.
Уран је практично вечан, његов полуживот је 4,5 милијарди година, а живот 45 милијарди година, каже Ковачевић. А шта се дешава када доспе у организам?
Smoke billows over the northern Yugoslav city of Novi Sad, some 70 kms. north of Belgrade after NATO air raids late Wednesday March 24, 1999.

© AP PHOTO / STR
Бомбардовање Југославије показало: НАТО само измишља кризе
„Било да се унесе респиративно, дигестивно, или на било који други начин, он остаје свега два до 5.000 дана у организму и онда нестаје. Организам се бори, избацују га бубрези и јетра тако да се деконтаминација обавља физиолошким механизмима и он нестаје. Међутим, два одсто количине остаје трајно везано у организму и то за скелет, а када је у скелету више нема избацивања. Стално има радиоактивну емисију и свој токсични део и зато мора да се очекује све већи пораст хематолошких обољења“, рекао је Ковачевић.
Да су војне операције НАТО-а против СР Југославије девастирале животну средину и да ће последице бити дугорочне потврдио је и Еколошки комитет Савета Европе који је у децембру 2000. године саопштио да су се после бомбардовања „драматично погоршали“ услови у природној околини, што ће имати дугорочне ефекте на здравље и квалитет живота будућих генерација. У нацрту препорука, Еколошки комитет Парламентарне скупштине СЕ је навео да су „државе умешане у те операције пренебрегле међународне законе који имају за циљ ограничавање еколошке штете у оружаним сукобима“.
А о томе какве могу бити еколошке последице говори муниција коју је НАТО користио. Разградња осиромашеног уранијума траје милијардама година, а касетне бомбе су десет година после бомбардовања СРЈ забрањене међународном конвенцијом.
Многа опасна хемијска једињења доспела су у ваздух, воду, земљиште и кроз ланце исхране у живе организме. Потпуковник доцент др Саша Бакрач у свом раду „Еколошке последице НАТО бомбардовања Републике Србије 1999. године“ је навео да многа од тих једињења имају тератогено, канцерогено и мутагено дејство. Он сматра да ће се последице испољавати на биљни и животињски свет, људе и екосистеме у целини на различите начине дуги низ година.
НАТО бомбардовањем Републике Србије 1999. године вишеструко је прекршено међународно еколошко право, прекршене су готово све декларације и конвенције из области заштите животне средине, наведено је у раду нашег саговорника. Он је истакао да истраживање о последицама бомбардовања морамо најпре урадити због нас самих.
„Због нас који сада овде живимо, због генерација које долазе и због оних који су страдали. Пре свега морамо да знамо која су нам то критична места и да утврдимо конкретно стање, због нас, па онда и да покажемо овом каубојском свету који нас је бомбардовао на један врло нехуман начин да загађење не познаје границе“, нагласио је Бакрач.".
 

rechner27

Primećen član
Poruka
766
Dodjem posle par nedelja na ovu temu, i ne vredi, mozes ljudima pricati koliko hoces, i nauku pod nos gurati, oni ce uvek naci nekog brkatog Kovacevica da objasni neobjasnjivo, odnosno da je osiromaseni uranijum zraci ''vise od sunca''. Svako ko drugacije kaze, prijatelj je zapada, ili jos bolje, ''placaju ga''. Ko li samo Kovacevice placa? Ili rade iz ljubavi? Da li se igde jos koristila ta municija osim na Kosovu, ili je svemir otpoceo velikim praskom bombi po Kosovu? Sta da kazu Arapi koji disu, jedu, i piju taj uranijum vise nego svi Albanci na Kosovu i par Italijanskih vojnika? Je li bilo frke i medijske hajke italijanskih teoreticara zavere povodom Sardinije i tamosnjeg uranijuma, pa opet ljudi zive, putuju, i letuju tamo, i gle cuda, vracaju se zivi i zdravi? Znate li gde sve tog osiromasenog uranijuma ima osim na Kosovu? Ima li ga mozda u nekim proizvodima koje koristite? Sta je to? Citate li gospodo ista drugo osim bljuvotina Vucelica ili vam je on merodavan lik? Ako je vazno da NATO ''plati'', da mu crkne krava jer je bezobrazan, jer je oteo Kosovo Srbiji, mora li onda da strada logika, zdrav razum, nauka, samo da bi neki narod mislio da je zatrovaniji od ostalih? A kad bolje pogledam, tema se uklapa u opste delatnosti javnih glasilia Pink-a, Informera, Happy-ja i ostalih zamagljivaca realnosti. Secate li se gospodo cuvenog pomracenja sunca iz godina kada je Kosovo otimano? Jeste li ostali zivi od zracenja na koje su vas upozoravali isti ovakvi koje ovde delite? Mozda zato na ovoj temi ima samo 2 lika koja se medjusobno hrane gusto kucanim tekstovima koji ce naterati NATO da plati za zlocine i vrati Kosovo Srbiji. Ostali nisu preziveli zracenje. (Ili Nato nije dao dnevnice pa ne pisu protiv :D )
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.552
"
КО ЋЕ ПРАГ МОЈЕ КУЋЕ ДА БРАНИ, АКО НЕ ЈА! Српског атлетичара убила је ОВК, његово срце престало је да куца на Ђурђевдан! (ВИДЕО)
07-05-2019 17:02 Фокус 10 Србија Друштво Видео
Страдао је на Ђурђевдан од метка из снајпера у селу Качикол. Супругу Јелену, њихову децу, близанце, сина Николу и ћерку Катарину, Горан никада више није видео.

Спомен биста српском атлетичару и хероју Горану Раичевићу Рајку (Фото: Јутјуб)
Породица и блиски пријатељи славног атлетичара Горана Раичевића, кога су усмртили терористи ОВК 6. маја, 1999. године, окупили су се јуче на гробљу у Стројинцима код Бруса. Прошло је 20 година од како је престало да куца срца великог српског спортисте и патриоте, који је, иако ослобођен војне обавезе, обукао војну униформу и прикључио се Трећем батаљону Приштинског корпуса.


- Ко ће да брани праг моје куће, ако не ја - говорио је Горан Раичевић својим најближима пре него што се за време НАТО агресије на СРЈ 8. априла 1999. прикључио ратној јединици Приштинског корпуса.

Страдао је на Ђурђевдан од метка из снајпера у селу Качикол. Супругу Јелену, њихову децу, близанце, сина Николу и ћерку Катарину, Горан никада више није видео. У породичној кући у Стројинцима, где су га као седмомесечну бебу донели након рођена у Крушевцу, данас чувају на стотине Горанових трофеја, медаља, плакета, захвалница и диплома.
- Баш одавде смо махали тати, сестра и ја, мама нас је пробудила да се поздравимо – сведочи Горанов син, Никола.
- Сада се не види тај пут, од дрвећа и растиња. Али ми смо га тада јасно видели, као и тату. Тако га се и сећамо.
Никола, докторанд Машинског факутета у 25-ој години и попут оца, веома успешни средњепругаш и репрезентативац каже да је његова полица са трофејима скромнија у односу на татину.

- Људи који су трчали с татом кажу да личим на њега, миран и повучен ван стазе, али зато нема игре када се тренира и такмичи - прича поносно Никола.
- Недавно ме је један човек, који живи у Енглеској, видео на стази. Знао је оца одлично, али није знао ко сам ја. А онда је рекао: види овај мали, трчи исто ко Рајко. Тако су мог оца звали... Када су му рекли, па то је Рајков син, није могао да верује.
Горанова ћерка Катарина је сјајна одбојкашица, у Лондону приводи крају мастер студије економских наука.
- Видео касете са Горановим тркама и интервјуима су деца као мала толико често гледала да су кренула да коче-присећа се Јелена Раичевић, такође сјајна атлетичарка, данас тренер АК “Партизан”.
- На једној трци смо се и упознали. Био је неустрашив. На старту је умео да се помало нашали и каже другим атлетичарима, колегама: слушајте, овде неће бити тесан финиш, зна се ко ће бити први. Немој да вас видим тамо испред циља у некој групи, како вребате. И наравно, увек је испуњавао обећање.
Здрав, ведар спортски дух помогао је Раичевићима да наставе после трагедије и остваре велике каријере. Без Горана, кажу, то није било лако, али та борба и жеља да се одбрани добро име и част, осушила је сваку сузу и дала снаге, да издрже и победе.
Трофеји
Горан Раичевић (1963-1999) је све радио беспрекорно и с успехом, као ђак школе у Разбојни, бруске Гимназије и дипломац Пољопривредног факултета. Током каријере трчао је за АК “Црвена звезда” (1984-1985), АК “Партизан” (1989-1999), Брус (1995-1996), Соко (1997-1999). Од 1988. до 1999. био је стални чан Атлетске репрезентације Југославије. Задњи наступ за крос репрезентацију имао је на Балканском кросу у Аранђеловцу месец и по дана пре погибије.




Антонић: Стране службе су формирле паралелну државу у срцу Србије. Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости

https://www.pravda.rs/2019/5/7/ko-ce-prag-moje-kuce-da-brani-ako-ne-ja-srpskog-atleticara-ubila-je-ovk-njegovo-srce-prestalo-je-da-kuca-na-djurdjevdan-video/
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.552
9
NATO bombardovanje: Noć kada je Amerika pogodila ambasadu Kine u Beogradu
CIA je tvrdila da je greška u mapiranju, ali Kina nikada nije poverovala da je bombardovanje bilo nesrećan slučaj.
IZVOR: BBC UTORAK, 7.05.2019. | 08:04 -> 16:21


...

Jedan od studenata baca kamen na ambasadu Amerike u Pekingu, 9. maja 1999./Peter Rogers/Getty Images



Američki ambasador Džejms Saser bio je zarobljen u ambasadi četiri dana dok su trajali protesti/Reuters






Veiping Kin (desno) bio je studentski vođa na univerzitetu u Guangžuu 1999. godine/Veiping Kin

Veiping Kin (desno) bio je studentski vođa na univerzitetu u Guangžuu 1999. godine/Veiping Kin




BBC

BBC​


"Bili smo mladi i bili smo besni. Emocije su nam pokuljale poput velikog talasa", rekao je Kin, koji danas živi u SAD i kritikuje kinesku vladu preko Jutjub video postova.

Dejvid Renk se složio da je bes bio autentičan. "Mislim da ne bi bilo fer prema kineskom narodu reći da taj bes proizveo sistem", rekao je on. "Ogorčenje je bilo pravo."

Od ranih 90-tih, Kina se upustila u organizovanu kampanju da u narodu pobudi nacionalizam i izloži ih "patriotskom vaspitanju".

Narativ na kom se insistiralo u školski..

Janjić, međutim, nije mogao da stigne na večeru, a te noći kad su projektili pogodili zgradu, Rena je eksplozija odbacila do tavanice, a potom je upao u krater koji je napravila bomba. Pronađen je u podrumu u komi tek narednog jutra.

Bivši oficir vojske Srbije i Crne Gore stoji između rupe na krovu i podu Kineske ambasade u Beogradu, 18. jun 2004./SASA STANKOVIC

Bivši oficir vojske Srbije i Crne Gore stoji između rupe na krovu i podu Kineske ambasade u Beogradu, 18. jun 2004./SASA STANKOVIC​






Pet meseci posle napada, u oktobru 1999. godine, dva lista - britanski Obzerver i danski Politiken - sugerisala su da su aktivnosti kojima je rukovodio vojni ataše mogle da dovedu do namernog američkog bombardovanja.

Navodeći izvore iz NATO-a, oni su pisali da je ambasada korišćena kao stanica za reemitovanje u komunikaciji Jugoslovenske vojske i zbog toga bila skinuta sa liste zabranjenih meta. Američka državna sekretarka Medlin Olbrajt nazvala je tu priču "besmislicom", dok je britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk rekao da "ne postoji nijedan jedini dokaz" koji bi to potkrepio.

Ali, dve decenije kasnije, Jens Holso, dopisnik Politikena za Balkan od 1995. do 2004. godine, i Džon Svini, bivši novinar Obzervera a sada BBC-ja, rekli su da i dalje stoje iza izveštaja koji tvrde da je bombardovanje bilo namerno.

Holso kaže da ga je na istragu najpre navelo to što je Džordž Tenet javno izjavio da satelitski snimci nisu pokazivali nikakve znake da se radi o ambasadi - "nije bilo zastava, nije bilo grbova, nije bilo jasnih obeležja" - a istina je da su postojala sva tri.

Jedan od njegovih izvora - na vrlo visokom položaju u danskoj vojsci - bio je spreman da zvanično i javno potvrdi da je bombardovanje bilo namerno, rekao je on. "Onda se odjednom predomislio i rekao da ako mi prozbori još koju reč o ovome ne samo da rizikuje da dobije otkaz, već i da bude krivično gonjen."

Holso je rekao da je u to vreme bilo očigledno da je postojala vojna saradnja između Srba i Kineza - i da je rođenim očima video kako vojna vozila ulaze u Kinesku ambasadu i izlaze iz njih.

Američki zvaničnici su za Njujork Tajms rekli da su posle bombardovanja saznali kako je ta ambasada bila najznačajnija kineska platforma za sakupljanje obaveštajnih podataka u Evropi.

Ren Baokai je preživeo i kasnije dobio čin generala. On je odbio intervju sa BBC-jem, rekavši da je sada u penziji.

Kineski ambasador koji je za dlaku preživeo napad, Pan Žanlin, negirao je u knjizi koju je napisao da je ambasada korišćena za reemitovanje i da je Kina, u zamenu, dobila delove američkog nevidljivog lovca F-117, kog su srpske snage oborile u ranoj fazi NATO bombardovanja.



Mislim da je to potpuna glupost - bila je to omaška u čitanju mape i veoma ozbiljna greška., Source: Džejmi Šej, Source description: Bivši portparol NATO-a, Image: A university student throws a rock during a protest at the U.S. Embassy in Beijing May 9, 1999


BBC

BBC​


Naširoko se veruje da Kina zaista jeste došla do delova aviona kako bi proučila njegovu tehnologiju. Takođe se spekuliše da je Kina iskoristila vazdušne napade NATO-a da bi testirala tehnologiju za otkrivanje nevidljivih bombardera koje je inače nemoguće otkriti.

Ali čak i ako su sve te priče istinite - ostaje pitanje: da li bi Amerika zaista rizikovala da namerno bombarduje ambasadu Kine?

Konsenzus ne postoji čak ni među insajderima iz bivše Jugoslavije. Jedan bivši oficir vojne kontraobaveštajne službe rekao je za BBC kako smatra da je bombardovanje bilo namerno i da je objašnjenje CIA-e smešno, dok je jedan drugi, penzionisani pukovnik, rekao da veruje u priču Amerikanaca.

"Kad se desi nešto loše, svi veruju da mora da postoji neki tajni razlog za to - da se nije radilo o brljotini već o teoriji zavere", rekao je bivši portparol NATO-a Džejmi Šej. "Mislim da je to potpuna glupost - bilo je to omaška u čitanju mapa i veoma ozbiljna greška."

Jednog sunčanog dana krajem aprila, više od desetine svežih buketa cveća našlo se uredno složeno kraj spomen ploče, ali je Šen Hong i dalje osećao potrebu da ih presloži. On redovno dolazi na mesto bombardovanja ambasade, da ukaže poštu prijateljima koji su poginuli. Ali ovih dana je tamo retko sam.

Autobusi puni kineskih turista pristižu svaki dan da razgledaju spomenik i statuu kineskog mudraca i filozofa Konfučija koji se nalazi u blizini.

Mladi kineski par, Žang i He, došli su u Beograd na medeni mesec i odlučili da posete spomenik. Otprilike su istog godišta kao i Hsu Singhu i Žu Jing kad su stradali 1999. godine. "Ovde je poginulo troje naših zemljaka. Znamo za to otkako smo bili deca i došli smo to da vidimo", rekao je He.

Jang, vodič koji predvodi tridesetak sredovečnih kineskih turista na dvonedeljnoj autobuskoj turneji kroz Balkan, rekao je da je lokacija ambasade obavezna stanica. "Našu ambasadu su uništili Amerikanci. Svaki Kinez zna za to."

Na mestu nekadašnje ambasade gradi se jedan od najvećih Kineskih kulturnih centara u Evropi/Lazara Marinković/BBC

Na mestu nekadašnje ambasade gradi se jedan od najvećih Kineskih kulturnih centara u Evropi/Lazara Marinković/BBC​






Kina 1999. godine nije bila ekonomska, tehnološka i vojna sila kakva je danas. Bila je usredsređena na to da se obogati i spoljna politika nije bila dominantna. Ali 20 godina kasnije, ova zemlja sedi za glavnim stolom sa Amerikancima i njene ambicije širom sveta to odražavaju.

Lokacija ambasade u Beogradu pretvara se u Kineski kulturni centar koji će biti jedan od najvećih u Evropi. Teško može da vam promakne simbolika: poprište nacionalnog poniženja i tragedije koju je izazvao Zapad se iznova rađa, kao svetli spomenik veličanstvenoj istoriji Kine.

To je znak da Peking ne planira skorije da zaboravi bombardovanje koje mu omogućuje da Ameriku predstavi kao imperijalističku supersilu koja želi da naudi Kini. Diplomate koje su radile u Pekingu kažu da se ovaj događaj još uvek redovno poteže u razgovorima.

Lazara Marinković/BBC

Lazara Marinković/BBC




BBC

BBC​


Ali čak i oni koji su pozivali na momentalnu odmazdu 1999. godine danas shvataju da je prava sreća da se reakcija Kine nije otela kontroli: nije ubijen nijedan Amerikanac. a sporazum o kompenzaciji omogućio je Pekingu da podvuče crtu - mada veoma tanku - ispod tog incidenta.

"Bili smo zemlja sa najbržom stopom razvoja, naša ekonomija je svake godine rasla dvocifreno. Da smo sa tim tada zastali zbog rata, mnogo bismo izgubili", rekao je Šen dok se još jedna grupa turista približavala spomen ploči.

"Po prirodi, ja sam radikalan. Uvek sam više za rat nego za razgovor. Ali kada se danas osvrnem, vidim da su to dobro uradili. Jer sada možemo da budemo na ravnoj nozi sa Amerikancima."

Dodatno istraživanje: Elen Đin

Izvor: BBC News na srpskom

https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=07&nav_id=1538823
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.552
ШЕШЕЉ КОНАЧНО ОТКРИО: Ево зашто је Путин повукао руске трупе са Косова 2003. године (ВИДЕО)
07-05-2019 20:41
Гостујући на телевизији “Хепи” у емисији “Добро јутро Србијо”, лидер Српске радикалне странке, др Војислав Шешељ је између осталог рекао да би Србија требала да позове руску и кинеску војску да учествују у мисији на Косову и Метохији.

Војислав Шешељ, руска војска заузима аеродром Слатина у Приштини 1999. године (Фото: Јутјуб/Правда)
Потом је Миломир Марић указао на то да су Руси већ отишли и напустили Косово и Метохију, а онда је Шешељ рекао како тадашња власт у Београду, што је у то време био ДОС, није хтела ничим да снабдева Русе и да су се они после извесног времена и повукли.


Шешељ је додао и податак да су Руси хтели чак и да плате како би их Београд снабдевао, али да тадашња ДОС-овска власт није хтела ни да чује за то. Београд није хтео да снабдева руске снаге на Космету. Потом је 5. маја 2003, руски председник Владимир Путин донео је одлуку о повлачењу руских мировних снага са простора бивше Југославије.


Занимљиво је да је одлука о повлачењу донета убрзо након убиства премијера Зорана Ђинђића, па по томе испада да његови наследници на власти у Србији нису даље желели да снабдевају Русе. Да ли је ово само још једна чињеница која иде у прилог теоријама да су иза атентата на премијера Србије стајали Американци?




Антонић: Стране службе су створиле “паралелну државу” у срцу Србије. Погледајте ОВДЕ.
Извор:
https://www.pravda.rs/2019/5/7/seselj-konacno-otkrio-evo-zasto-je-putin-povukao-ruske-trupe-sa-kosova-2003-godine-video/
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.552
РУСИ ПОСЛАЛИ МИЛОШЕВИЋУ С-300, АЛИ ЈЕ СВЕ СТОПИРАО ОВАЈ ЧОВЕК: Годинама највећа тајна Србије током бомбардовања!
15-05-2019 19:15 Издвојено Србија Друштво
Та 1999. година била је тешка за Србију, бомбе су падале, држава под ембаргом, недостајало је хране, нафте, али и оружја. Баш тако је, веровали или не Русија покушала да "дотури" чувени С-300 Слободану Милошевићу, али је Виктор Орбан стопирао читаву ствар!

С-300 (Фото: Јутјуб)
Не, ово није још једна од теорија завера из чувене саге: "Руси су нама дали с - 300". Није ни текст русофилски, већ је реч о стварном догађају који се одвио горе поменуте црне године за Србију.
О том догађају својевремено је писао и британски "Гардијан", а сложићете се они не пишу о теоријама завера. Чак је и Њујорк тајмс пренео ту вест, али у Србији је била забрањена.
Наиме, две недеље након почетка бомбардовања СРЈ од стране НАТО пакта, Русија и Бјелорусија су одлучиле да у Југославију пошаљу конвој од 73 камиона хуманитарне помоћи, лекова, хране и играчки (тако је бар писало у званичним извештајима Кремља).
Пре слања овог конвоја Москва се званично обратила властима Мађарске која је само неколико дана пре бомбардовања постала чланица НАТО савеза са премијером Виктором Орбаном на челу. Према неким теоријама завера учлањење Мађарске у НАТО је учињено стратешки и управо због бомбардовања Југославије 1999.
Виктор Орбан је одобрио пролаз хуманитарног конвоја преко мађарске у Србију, али је баш у тренутку када је он стигао до граничног прелаза Зохоњ између Мађарске и Украјине заустављен.
Према званичним верзијама конвој су зауставили гранични полицајци због 5 камиона типа "Камаз" и због камиона са нафтом за које су проценили да их има више него што је конвоју потребно за његово кретање.
У то време на снази је био ембарго на увоз нафтних деривата и војне опреме у Југославију.
Одмах након овога медијима се обратио тадашњи министар за ванредне ситуације Русије, Сергеј Шојгу који је рекао да су у првобитном захтеву тачно навели колико камиона креће за Југославију и са којом наменом, за шта су и добили одобрење, што су Мађарске власти тада оповргле уз објашњење да није било све наведено.
Министар Шојгу одлетео је тада у Будимпешту и договорио са властима Мађарске да се дозволи пролаз конвоју, али из њега је било избачено 5 камиона типа "Камаз" и 4 камиона са нафтом од укупно 8.
Ова четири камиона са нафтом којима се дозвољава пролаз пуштени су али у пратњи два мађарска војника, јер су од 75 камиона Мађари претпоставили да се садржај и намена пола ових камиона са хуманитарном помоћи може користити и у војне сврхе.
Поред тога договор је предвиђао да мађарски полицајци испрате конвој до Југославије и обезбеде да се сви камиони и врате, али до овога није дошло, јер су власти Југославије забраниле улазак мађарским војницима на своју територију.
Према писању медија у заустављеним камионима били су делови за склапање система С-300. Званичници НАТО оптужили су тада Русију и Бориса Јељцина за кршење ембарга на наоружање.
Било како било, један од најбољих ракетних система ПВО никада није стигао у Србију.




Учешће такозване „војске Косова“ на НАТО војним вежбама у Хрватској је наставак политике коју западни центри моћи већ годинама спроводе према Западном Балкану, а поготово према Србији. Прочитајте ОВДЕ још детаља.
Извор:
https://www.pravda.rs/2019/5/15/rusi-poslali-milosevicu-s-300-ali-je-sve-stopirao-ovaj-covek-godinama-najveca-tajna-srbije-tokom-bombardovanja/
 

bakonja

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.552
"
AMERIKANKA ČLANICA MISIJA NA KOSOVU 1999. OTKRIVA ISTINU: Bili smo samo paravan za vojnu intervenciju, napad na SRJ je bio unapred pripremljen

Foto: EPA/Alban Bujari
NIŠTA SE NE MOŽE SAKRITI
AMERIKANKA ČLANICA MISIJA NA KOSOVU 1999. OTKRIVA ISTINU: Bili smo samo paravan za vojnu intervenciju, napad na SRJ je bio unapred pripremljen
POLITIKA
05.05.2019. 13:34h


BEOGRAD - Norma Braun, nekadašnja američka diplomatkinja koja je na Kosovo i Metohiji 1999 bila članica i američke diplomatsko-posmatračke misije i misije OEBS-a izjavila je da su te misije bile "sredstva za prikupljanje vojnih informacija u pripremi za bombardovanje" tadašnje SRJ, čemu se ona protivila.
Braun, koja je prvo bila deo američke diplomatsko-posmatračke misije, rekla je da ta misija nije bila "ništa drugo do paravan za vojnu operaciju".


FOTO: EPA/ALBAN BUJARI

Ona je dodala da je u misiji OEBS-a, gde joj je šef bio Vilijem Voker, s kojim je već radila u Birou za latinoameričke poslove, bila glavni politički izveštač i tada je primetila mnoge stvari koje joj se nisu svidele.

"To je pre svega bio široko rasprostranjen prezir prema Rusiji. Zatim, postojale su glasine o sastancima usred noći izmedu ključnih članova NATO misije i OVK", iznela je Braunova.


"Do početka 1999. godine jedino što je NATO-u nedostajalo za rat bio je izgovor za početak bombardovanja.
Oni su dobili ono što su tražili sredinom januara, kada su kosovski Albanci prijavili patroli OEBS-a ubistvo 13 ili više albanskih civila u malom selu Račak. Prema Albancima, srpske specijalne snage su ubile te ljude, a zaista je i bilo izolovanih borbi u tom području.
Prema rečima Srba (i francuskih novinara), borbe su izazvane napadom na policiju i ta sela su ujutro bila ispražnjena od civila - jedini ljudi koji su ostali su bili OVK.


FOTO: EPA
Vilijam Voker je otišao na tu lokaciju i izjavio, pre bilo kakve istrage, da je ono što se desilo bio "masakr" civila.
Ja ne mogu reći da li je to bio "masakr civila", ali kad sam bila u patroli, naišli smo na grupe muškaraca i dečaka, bez uniforme, neki od njih stari samo devet ili deset godina, koji su se predstavili kao pripadnici OVK.
Ambasador Voker bi trebalo da zna za takve slučajeve, pošto je bio ambasador u El Salvadoru tokom godina građanskog rata, kada je regrutovanje dečaka u pobunjenike bilo uobičajena praksa – navela je Braun.

Ona je rekla da se nije saglasila s Vokerovim zaključkom o slučaju Račak, koji je iskorišćen kao povod za NATO bombardovanje. O tome je govorila i u nemačkom dokumentarnom filmu "Sve je počelo sa jednom laži", kada je rekla da humanitarne krize "nije bilo na Kosovu pre početka bombardovanja".

FOTO: EPA/ALBAN BUJARI

Kasnije je napisala i eseje o americkoj politici i bombardovanju Srbije koje je nazvala "prvim slučajem neointervencionizma" koji je "unapred pripremljen i izveden pod izgovorom".

Braunova je za "Blic" opisala i kako je Voker reagovao kada je saznao da ona nije odobravala bombardovanje.

"Kada smo se sreli nakon nekog vremena, kada se sve završilo i kada je saznao da nisam bila saglasna sa američkim bombardovanjem, zanemeo je. On nije imao pojma kako je sve ono što sam opazila uticalo na mene", rekla je Norma Braun.".




https://www.kurir.rs/vesti/politika/3247069/amerikanka-clanica-misija-na-kosovu-1999-otkriva-istinu-bili-smo-samo-paravan-za-vojnu-intervenciju-napad-na-srj-je-bio-unapred-pripremljen
 
Top