Истина о Сребреници

kentaur Nesh:
i ta cifra je ko zna koliko puta uvecana, sa, ili bez srpske djece...
Kliknite za proširenje...
БРОЈ ОД 1600 УБИЈЕНЕ ДЕЦЕ У САРАЈЕВУ ЈЕ ЧИСТА ЛАЖ!

У сарајевском јавном дискурсу већ годинама је присутна лажна теза о томе како су "четници са брда гранатама и снајперима убили 1601 дете у опкољеном Сарајеву". Многобројне организације на подручју Босне и Херцеговине али и бивше Југославије укључиле су се у пописивање жртава и све су дошле до истог закључка - да су ова теза као и цифра најобичнија лаж. Ниједна организација није успела да поткрепи ову тезу иако су многи покушавали. Реч је о класичној пропаганди коју су током и непосредно након рата сервирали бошњачки националисти са циљем да сатанизују српски народ а дешавања у Сарајеву представе што бруталнијим и горим. Ова пропаганда само је једна у низу лажи које су пројектовале тадашње сарајевске телевизије и радио-станице, од којих су многе и данас активне и наравно, усмерене против српског народа. Циљ таквих лажи је да се оправдају злочини режима Алије Изетбеговића над друга два народа као и над противницима погрешне иделогије какву је Изетбеговић заступао.

Невладине организације са центрима у Сарајеву у више наврата скретале су пажњу бошњачким медијима и политичарима да је твдрња о 1601 убијене деце на четири сарајевске општине неистинита молећи их да престану са пропагандом. Нажалост, до данас се националисти нису примирили и настављају да понављају бесомучне лажи водећи се, ваљда, крилатицом "хиљаду пута поновљена лаж постаје истина". Посебно је забрињавајуће што и нека бошњачка удружења жртава иако су упозната са чињеницом да је реч о измишљеној пропагандној информацији која нема упориште у реалности, такође понављају тезу о 1601-ом убијеном детету чиме стају на страну лажова откривајући тако своје праве намере. Колико далеко је отишла пропаганда сведочи и чињеница да многе Сарајлије и данас чврсто верују како је на четири сарајевске општине убијено 1601 дете а оне који се дрзну да проговоре истину етикетирају као "стране плаћенике и издајице".

Први проблем на који су бошњачки националисти наишли јесте постављање спомен обележја које би било посвећено убијеној деци. Тада се јавио проблем како оправдати лаж о 1600 убијене деце и где наћи толика имена?!

Индиректно или директно, сви у Сарајеву су били принуђени да признају како је цифра од 1601-ог убијеног детета лаж. Срспка страна пописала је 130-оро деце српске, хрватске и бошњачке националности која су убијена и страдала 1992-1995. у шест општина Источног Сарајева током напада "Армије БиХ" са напоменом да тај број није коначан. Са друге стране, свесни да не могу доказати првобитну цифру, власти града Сарајева на споменик посвећен деци уклесали су 521-о име деце која су убијена у опкољеном Сарајеву.

СПИСАК ОД 521-ОГ УБИЈЕНОГ ДЕТЕТА - ДИСКУТАБИЛАН И УПИТАН; ВОЈНИЦИ ПРЕДСТАВЉЕНИ КАО ДЕЦА

Тако је недавно један од званичника приликом обележавања неке годишњице изговорио: "Четничке хорде су са брда гранатама и снајперима на четири сарајевске општине које су били опкољене убиле 1601 дете".

Захваљујући попису који је објавио босанско-херцеговачки лист "Дани" и који је јавно доступан на друштвеним мрежама, могу се видети имена свих погинулих за време рата на подручју четири сарајевске општине које Бошњаци називају "опкољеним Сарајевом". Жртве су категорисане у две групе: војници и цивили. Пажљивом и прецизном анализом утврђено је да је на попису погинулих војника, припадника Алијине тзв. "Армије БиХ" чак 175 малолетника. Tако се и у бошњачким медијима често помињу имена погинулих шехида Алије Оруча (17), Елвире Хасанбеговић, Елдине Куке, Адела Кустуре, Сеада Машића и многих других који се називају херојима а нарочито се хвали њихово херојство што су као малолетни приступили рату. Неки су и постхумно награђени златним љиљанима и бројним другим ордењем. Тих 175 младића и девојака су погинули као активни војници ове војне формације или неке од двадесетак паравојних формација које су крстариле Сарајевом и остале упамћене по не тако лепим успоменама о чему сведоче и судске пресуде. Дакле, од тог 521-ог имена, чак 175-оро су били војници. Посебно је застрашујућа чињеница да се као локације страдања неких од њих наводе српска села и насеља што имплицира како су страдали. Сваки угашени живот представља трагедију и за саму породицу али и за друштво у целини. Међутим, могу ли се погинули војници представљати као "недужна деца свирепо убијена од злих Срба" ? Сваки неупућени посетилац мисли да се ради о деци убијеној у школској клупи или у мајчином загрљају али ове чињенице нас оштро демантују. Поставимо то овако:
 
Malesija:
Pa jesi li ti normalan? Valjda ovi lazljivi idioti prvo trebaju da dokazu da je covjek mrtav.

Fino sam rekao, dosta je bilo rekla-kazala sa lazljivih medija. Dajte sudski validne prijave, pa mozemo razgovarati.
Kliknite za proširenje...
Pa vi ste ti koji su trebali procesuirati ubistva svih tih ljekara a ne mi Srbi. Ne možemo mi po Sarajevu hapsiti i iskopavati žrtve koje ste vi sakrili.
 
Malesija:
Ne mi, nego SIPA po nalogu Tuzilastva BH.
I jedno i drugo je pod kontrolom Srba.
Kliknite za proširenje...
Opet lažeš. Sad kad su direktori i glavni tužilac Srbi to nije nikakva kontrola. Čak i da jeste, šta da oni rade sada nakon skoro 30 godina od zločina?

Ne odlučuje sam glavni tužilac niti direktor SIPA može šta samostalno.

To su samo jeftina opravdanja vas lojavih zločinaca.

Ubice doktora Najdanović vam 30 godina slobodno šetaju Sarajevom i vi se ponosite time, vi kao neko moderno društvo? Još Srbe optužujete za to!

Ološi.
 
kentaur Nesh:
i onda to dodje pred sud, koji sve odbaci, jer je KONSTANTNO pod kontrolom muslimancina..
Kliknite za proširenje...
kentaur Nesh:
znas sta, jaro, da se ne bi zajebavali dalje - serendaj negdje po svojoj fildzan- dzamahiriji, gdje se takve stvari primaju bez problema....
Kliknite za proširenje...
Kada sovinisti, poput dole citiranog, budu otvarali svoj forum, necu se ni registrovati na njega. Do tada, jaro, niko te nista nije pitao...
kentaur Nesh:
link od ba.ba, za knjigu koju je napisao balija ili grupa balija...mjerodavno, nema sta...
Kliknite za proširenje...
 
Nije multietničnost Begova džamija, ni katedrala, a ni Saborna crkva. Multietničnost su ljudi koji žive u tom gradu, a ne objekti, koji su samo svedoci da je to nekada bio multietnički grad.Sarajevo je pre rata imao oko 40 odsto muslimana, 33 procenta Srba i 12 posto Hrvata.Od predratnih 156.000 Srba u Sarajevu,ostalo je desetak hiljada,kojima su nedostupna radna mesta, kao i sve rukovodeće funkcije u javnim preduzećima i ustanovama. Zamenili su ih Sandžaklije i vehabije.Zapravo , na prostoru cele Federacije sada ima svega pet posto od predratnog broja Srba. U ovom entitetu nema ćirilice, srpskog jezika, srpskih spomenika, niti obilježja…

Grad Sarajevo,koji je nekada bio poznat po multikulturalnosti, danas je gotovo sto posto etnički i verski čista muslimansko-bošnjačko-islamska kasaba. Svaki element srpskog identiteta zatrt je u Sarajevu i diljem FBiH. Sarajevo je danas najtužniji,najsmješniji, najpodliji i najjadniji grad na kugli zemaljskoj.Licemjerje i glupost njegovih sadašnjih stanovnika postaje nešto što ih ontološki određuje. Grad kvazi umetnika, kvazi političara, kvazi sportista… Grad u kojem se fukara obogatila preko noći na muci svojih nekadašnjih sugrađana, na koje i dan-danas gledaju sa zavišću, zlobom i neuspešno prikrivenom mržnjom. Grad iz čijih stanovnika isijava mržnja na samu pomen bilo čega što je srpsko. Plitki u svojim hedonističkim shvatanjima života, oličenim u bureku, ćevapima i fildžanu kafe kao i čuvenim izrekama “novi dan nova nafaka” ili “pitu ne jede onaj ko ima nego ko je navik’o”. U Sarajevu, “oličenju multietičnosti”, pravoslavni popovi ulicom hodaju bez mantije po preporuci vodećih ljudi SPC, što nikad nije bilo, nisu retki slučajevi fizičkog napada i premlaćivanja pravoslavnih sveštenika a po prvi put u istoriji grada u Gradskoj vlasti nema ni jednog Srbina, takav slučaj nije zabilježen ni za vrijeme NDH….

Sarajevo je grad gdje se dva muslimana između sebe nikad neće pozdraviti sa “Dobar dan”.To je grad gde se trotoari farbaju u zeleno.Dok su u Europi samo autoceste označene zelenim tablama, u BiH je zelenom bojom muslimansko-bošnjačkog nacionalno verskog identiteta označene i gradske ulice trgovi i znakovi, pa čak i brojevi stanova. Sve je prisilno pozelenilo, kao u vreme otomanske okupacije i vremena prisilne islamizacije.Prije rata u Sarajevu se nije znalo za potpuno prekrivene žene i muškarce s dugim bradama, dok su danas oni uobičajena pojava u BiH. To je grad gdje se skoro svakodnevno dešavaju samoubistva starijih Srba a mlađi žive pod psihičkim pritiskom neprijateljski nastrojene okoline.Čest slučaj je da se i čisti Srbin predstavlja kao Hrvat radi dobijanja bilo kakvog posla, jer je Hrvatima ipak malo lakše u Sarajevu. To je jedini grad u Evropi u kojem se u picu ne stavlja svinjska šunka ni u jednoj piceriji u gradu.Sarajevo je grad gdje pokoji zalutali Srbin i danas smanjuje ton kad izgovara neko srpsko ime i pazi na svaku izgovorenu reč.Sarajevo je grad iz kojeg je otišao svako normalan i svako ko je imao gdje a kad umre još ono malo srpskih i hrvatskih bakica i tetkica i kad se bagra dočepa i tih preostalih stanova, Sarajevo će postati stopostotno multietnički grad ali od šiptara, sandžaklija, pokojeg bosanskog muslimana, iranaca, pakistanaca, turaka i ostale islamske “braće”…



Sarajevo je grad gdje će svaki kvart za par godina imati svoju džamiju. Sa 40 broj je narastao na 100, u gradu postoji i šerijatska policija.Javna je tajna da u Sarajevu postoje svojevrsne patrole vehabija, koje su sebi dodijelile ulogu nekakve šerijatske policije.Svaka škola u gradu ima veronauku, a postoje i lokalne TV kuće koje emituju isključivo islamski program. “Pusto tursko” se vratilo u Alijino Sarajevo. Studentkinje pod zarovima, feredžama i čadorima, ali i studenti sa bradama i čakširama trofrtaljkama, stipendisti turske, saudijske i bošnjačke vlade sa Turskog univeziteta u Sarajevu, Islamske teologije na Baščaršiji i slično razmileli su se prestonicom multi-kulti BiH, u kojoj danas ima više Turaka i Arapa nego Srba i Hrvata.Preostalim Srbima su nedostupna radna mesta, kao i sve rukovodeće funkcije u javnim preduzećima i ustanovama.Gubitak primata nekadašnjeg urbanog Sarajeva najočitiji je u činjenici da je na koncert legendarne Grejs Džons došlo samo sto ljudi, dok je na manifestaciju „Moj umete“, kojom je obeleženo „šest vekova islama na ovim prostorima“, stiglo skoro njih 50.000. Možda je vreme da se i ime grada menja. Nije to više ono Sarajevo. Nema tu više onih dobrih Sarajlija kakvih je znalo biti.Svaki stranac će prije pomisliti da se nalazi u nekoj turskoj provinciji ili bliskoistočnoj zemlji nego u evropskom dvorištu.
 
Deca srpske nacionalnosti, ubijena na području srebreničke regije...


Novičić N. - beba Duška Novičića, ubijena 10.09.1992. od pripadnika tzv. ABIH
Aleksandar Đorđić, star godinu ipo dana, ubijen 10.01.1993. od pripadnika tzv. ABIH

Vladimir Gajic (4), izbeglica iz Kravice, svirepo ubijen početkom 1993. od pripadnika tzv. ABIH
Aleksandar Dimitrijevic (4), svirepo ubijen snajperom 16.01.1993. od pripadnika tzv. ABIH
Radomir Lulić (6), svirepo ubijen početkom 1993. od pripadnika tzv. ABIH
Biljana Nikolić (7), svirepo ubijena sa ocem u junu 1993. od pripadnika tzv. ABIH
Jelena Gavrić (6), poginula tokom granatiranja Bratunca od strane tzv. ABIH Nikola Kostić (2), tragično preminuo 1992. tokom muslimanske agresije
Nada Brezančić (9), ubijena sa bratom 1994. prilikom napada tzv. ABIH na njihovo selo
Ivana Kalajdzić (8), svirepo ubijena od pripadnika tzv. ABIH Novica Vasić (7), poginuo početkom 1993. u Skelanima
Risto Kojić (10), svirepo ubijen 4. jula 1995. od pripadnika tzv. ABIH
Radisav Dimitrijević (12), svirepo ubijen snajperom 16.01.1993. od pripadnika tzv. ABIH
Dragan Pavlović (10), ubijen 30.01.1995. od pripadnika tzv. ABIH
Mikailo Pavlović (11), poginuo sa sestrom 30.01.1993. tokom granatiranja Bratunca
Dragan Brezančić (13), ubijen sa sestrom 1994. prilikom napada tzv. ABIH na njihovo selo
Živojin Miličević (11), ubijen 22.09.1992. od pripadnika tzv. ABIH u Bratuncu
Zorica Božić (12), ubijena 5.10.1992. od pripadnika tzv. ABIH
Ninoslav Savić (13), ubijen 1993. od pripadnika tzv. ABIH Slaviša Filipović (11), preminuo u februrau 1992. tokom muslimanske agresije
Staša Samardzić (13), poginuo od muslimanske granate 13.04.1993
Stevo Spasojević (13), svirepo ubijen 29.08.1992 od pripadnika tzv. ABIH
Slobodan Stojanović (12), zarobljen, mučen pa masakriran u julu 1992. od pripadnika tzv. ABIH Žuža Srđan (12), poginuo od muslimanske granate 13.04.1993
Danijela Damjanović (13), poginula 22.09.1992. od muslimanske granate
Gordana Krunić (13), poginula 23.11.1992 od muslimanske granate
Milenko Trifković (13), ubijen iz vatrenog oružja sredinom 1992. od pripadnika tzv. ABIH
Rade Golić (14), svirepo ubijen 1992. od pripadnika tzv. ABIH
Ljubomir Josipović (15), svirepo ubijen 30.06.1992. u Brežanima od pripadnika tzv. ABIH
Snezana Mijić (16), poginula 5.03.1993. od muslimanske granate
Mladenko Mičić (15), ubijen od pripadnika tzv. ABIH
Ilija Mučibabić (16), svirepo ubijen 1993. od pripadnika tzv. ABIH
Ristić Mićo (15), zarobljen i ubijen 16.01.1993 od pripadnika tzv. ABIH, telo nije pronađeno
Gvozden Soldat (16), poginuo 1. januara 1993. od muslimanske granate
Slađana Stevanović (16), ubijena metkom 1993. od pripadnika tzv. ABIH
Novica Bogičević (15), masakriran u selu Kravica 7.01.1993. od pripadnika tzv. ABIH
Sinisa Đukanović (16), svirepo ubijen 1992. od pripadnika tzv. ABIH
Mira Krstic (18), svirepo ubijena 1.maja 1994. prilikom napada tzv. ABIH na selo Sučani
Gina Marilovic (16), svirepo ubijena 1992. od pripadnika tzv. ABIH
Miroslav Markovic (17), svirepo ubijen od pripadnika tzv. ABIH
Radan Mijatovic (16), mučen i svirepo ubijen 23.02.1993. od pripadnika tzv. ABIH
Sretko Nikolic (16), svirepo ubijen 1992. od pripadnika tzv. ABIH
Pero Petrovic (16), svirepo ubijen od pripadnika tzv. ABIH
Slobodan Petrovic (16), svirepo ubijen 14.12.1992. u Bjelovcu od pripadnika tzv. ABIH Mevlida Husić (17), ubijena 14.12.1992. tokom napada pripadnika tzv. ABIH na Bjelovac
Zlatan Bogičević (17), ubijen 14.12.1992. tokom napada pripadnika tzv. ABIH na Bjelovac
Milenko Vučetić (17), ubijen 14.12.1992. tokom napada pripadnika tzv. ABIH na Bjelovac
Dragan Ilić (17), zarobljen, mučen i ubijen 1992. u srebreničkom logoru
Ljiljana Ilić (17), svirepo ubijena 20.07.1992. u sedmom mesecu trudnoće od pripadnika tzv. ABIH
Marijana Vasić, poginula tokom muslimanske agresije
Petar Vasić, poginuo tokom muslimanske agresije
Slavko Krstić (17), svirepo ubijen 1992. u selu Rožanj od pripadnika tzv. ABIH
Radenka Kukilo (17), svirepo ubijena 1993. od tzv. ABIH
Čedo Miladinović (16), ubijen 14.12.1992. tokom napada pripadnika tzv. ABIH na Bjelovac
Nebojša Milošević (16), svirepo ubijen 5.07.1992. u Srebrenici od pripadnika tzv. ABIH
Stanko Ostojić (16), svirepo ubijen 2.07.1992. u selu Rožanjod pripadnika tzv. ABIH
Milada Pavlović (18), poginula sa bratom (12) tokom granatiranja Bratunca od tzv. ABIH
Ilija Pejić (17), svirepo ubijen 1992. u selu Rožanj od pripadnika tzv. ABIH Miko Radovanović (17), svirepo ubijen 1993. od pripadnika tzv. ABIH

Zoran Sandić (17), svirepo ubijen 1992. od pripadnika tzv. ABIH
Verica Filipović (17), svirepo ubijena sa ocem 28.06.1992. od pripadnika tzv. ABIH
Mirko Dimitrić (17), svirepo ubijen sa bakom (84) 5.07.1992 od pripadnika tzv. ABIH
Mirko Dukić (18), svirepo ubijen 1992. od pripadnika tzv. ABIH Milkica Bojić (15), poginula prilikom napada tzv. ABIH na Baljkovicu
Milovan Živanović (18), svirepo ubijen 1992. od pripadnika tzv. ABIH
Radenka Jovanović (18), svirepo ubijena 14.12.1992. u Bjelovcu od pripadnika tzv. ABIH
Radenko Krstić (16), svirepo ubijen 1992. od pripadnika tzv. ABIH
Mićo Lazarević (17), svirepo ubijen 21.05.1992. od pripadnika tzv. ABIH
Vidoje Milošević (17), svirepo ubijen 30.06.1992. u Brežanima od pripadnika tzv. ABIH
Dragan Mitrović (18), svirepo ubijen 1992. od pripadnika tzv. ABIH
Radomir Pavlović (18), svirepo ubijen 1992. od pripadnika tzv. ABIH Dana Zarić (16), preminula 1993. tokom muslimanske agresije
Božidar Popović (18), svirepo ubijen 19.12.1992. u Donjim Magašićima od pripadnika tzv. ABIH
Dragoslav Rankić (17), svirepo ubijen 30.juna 1992. od pripadnika tzv. ABIH
Mitra Ristić (18), svirepo ubijena sa roditeljima i maloletnim bratom 16.01.1992. od tzv. ABIH Vesna Muratović (16), poginula 1.05.1992. prilikom napada tzv. ABIH na Blječevu
Rada Gvozdenović (18), svirepo ubijena 5.07.1992. u Zagonima od pripadnika tzv. ABIH
Dragoslav Cvjetinović (16), svirepo ubijen 1992. od pripadnika tzv. ABIH
 
negans:
Nije multietničnost Begova džamija, ni katedrala, a ni Saborna crkva. Multietničnost su ljudi koji žive u tom gradu, a ne objekti, koji su samo svedoci da je to nekada bio multietnički grad.Sarajevo je pre rata imao oko 40 odsto muslimana, 33 procenta Srba i 12 posto Hrvata.Od predratnih 156.000 Srba u Sarajevu,ostalo je desetak hiljada,kojima su nedostupna radna mesta, kao i sve rukovodeće funkcije u javnim preduzećima i ustanovama. Zamenili su ih Sandžaklije i vehabije.Zapravo , na prostoru cele Federacije sada ima svega pet posto od predratnog broja Srba. U ovom entitetu nema ćirilice, srpskog jezika, srpskih spomenika, niti obilježja…

Grad Sarajevo,koji je nekada bio poznat po multikulturalnosti, danas je gotovo sto posto etnički i verski čista muslimansko-bošnjačko-islamska kasaba. Svaki element srpskog identiteta zatrt je u Sarajevu i diljem FBiH. Sarajevo je danas najtužniji,najsmješniji, najpodliji i najjadniji grad na kugli zemaljskoj.Licemjerje i glupost njegovih sadašnjih stanovnika postaje nešto što ih ontološki određuje. Grad kvazi umetnika, kvazi političara, kvazi sportista… Grad u kojem se fukara obogatila preko noći na muci svojih nekadašnjih sugrađana, na koje i dan-danas gledaju sa zavišću, zlobom i neuspešno prikrivenom mržnjom. Grad iz čijih stanovnika isijava mržnja na samu pomen bilo čega što je srpsko. Plitki u svojim hedonističkim shvatanjima života, oličenim u bureku, ćevapima i fildžanu kafe kao i čuvenim izrekama “novi dan nova nafaka” ili “pitu ne jede onaj ko ima nego ko je navik’o”. U Sarajevu, “oličenju multietičnosti”, pravoslavni popovi ulicom hodaju bez mantije po preporuci vodećih ljudi SPC, što nikad nije bilo, nisu retki slučajevi fizičkog napada i premlaćivanja pravoslavnih sveštenika a po prvi put u istoriji grada u Gradskoj vlasti nema ni jednog Srbina, takav slučaj nije zabilježen ni za vrijeme NDH….

Sarajevo je grad gdje se dva muslimana između sebe nikad neće pozdraviti sa “Dobar dan”.To je grad gde se trotoari farbaju u zeleno.Dok su u Europi samo autoceste označene zelenim tablama, u BiH je zelenom bojom muslimansko-bošnjačkog nacionalno verskog identiteta označene i gradske ulice trgovi i znakovi, pa čak i brojevi stanova. Sve je prisilno pozelenilo, kao u vreme otomanske okupacije i vremena prisilne islamizacije.Prije rata u Sarajevu se nije znalo za potpuno prekrivene žene i muškarce s dugim bradama, dok su danas oni uobičajena pojava u BiH. To je grad gdje se skoro svakodnevno dešavaju samoubistva starijih Srba a mlađi žive pod psihičkim pritiskom neprijateljski nastrojene okoline.Čest slučaj je da se i čisti Srbin predstavlja kao Hrvat radi dobijanja bilo kakvog posla, jer je Hrvatima ipak malo lakše u Sarajevu. To je jedini grad u Evropi u kojem se u picu ne stavlja svinjska šunka ni u jednoj piceriji u gradu.Sarajevo je grad gdje pokoji zalutali Srbin i danas smanjuje ton kad izgovara neko srpsko ime i pazi na svaku izgovorenu reč.Sarajevo je grad iz kojeg je otišao svako normalan i svako ko je imao gdje a kad umre još ono malo srpskih i hrvatskih bakica i tetkica i kad se bagra dočepa i tih preostalih stanova, Sarajevo će postati stopostotno multietnički grad ali od šiptara, sandžaklija, pokojeg bosanskog muslimana, iranaca, pakistanaca, turaka i ostale islamske “braće”…

Sarajevo je grad gdje će svaki kvart za par godina imati svoju džamiju. Sa 40 broj je narastao na 100, u gradu postoji i šerijatska policija.Javna je tajna da u Sarajevu postoje svojevrsne patrole vehabija, koje su sebi dodijelile ulogu nekakve šerijatske policije.Svaka škola u gradu ima veronauku, a postoje i lokalne TV kuće koje emituju isključivo islamski program. “Pusto tursko” se vratilo u Alijino Sarajevo. Studentkinje pod zarovima, feredžama i čadorima, ali i studenti sa bradama i čakširama trofrtaljkama, stipendisti turske, saudijske i bošnjačke vlade sa Turskog univeziteta u Sarajevu, Islamske teologije na Baščaršiji i slično razmileli su se prestonicom multi-kulti BiH, u kojoj danas ima više Turaka i Arapa nego Srba i Hrvata.Preostalim Srbima su nedostupna radna mesta, kao i sve rukovodeće funkcije u javnim preduzećima i ustanovama.Gubitak primata nekadašnjeg urbanog Sarajeva najočitiji je u činjenici da je na koncert legendarne Grejs Džons došlo samo sto ljudi, dok je na manifestaciju „Moj umete“, kojom je obeleženo „šest vekova islama na ovim prostorima“, stiglo skoro njih 50.000. Možda je vreme da se i ime grada menja. Nije to više ono Sarajevo. Nema tu više onih dobrih Sarajlija kakvih je znalo biti.Svaki stranac će prije pomisliti da se nalazi u nekoj turskoj provinciji ili bliskoistočnoj zemlji nego u evropskom dvorištu.
Kliknite za proširenje...
Gomila neistina, koju ne vrijedi ni komentarisati. Otidjite na Google map street view da vidite koliko je "zelenih trotoara"?

Nije mi jasno gdje se vi ljudi krijete? Prije sam dolazio u Srbiju 3-4 puta godisnje, sada kako je Korona rijedje, nikako da sretnem nekoga poput vas da mi "kaze" kako je u Sarajevu, ili kako je bilo u ratu. Srecem i Srbe koji su proveli rat u Sarajevu, opet nista.

Vi kao da postojite samo na forumu, demonstracijama protiv "Zena u crnom", ili kao gosti opskurnih televizijskih emisija i tabloida?
 
Poslednja izmena:
Malesija:
Gomila neistina, koju ne vrijedi ni komentarisati. Otidjite na Google map street view da vidite koliko je "zelenih trotoara"?

Nije mi jasno gdje se vi ljudi krijete? Prije sam dolazio u Srbiju 3-4 puta godisnje, sada kako je Korona rijedje, nikako da sretnem nekoga poput vas da mi "kaze" kako je u Sarajevu, ili kako je bilo u ratu. Srecem i Srbe koji su proveli rat u Sarajevu, opet nista.

Vi kao da postojite samo na forumu, ili kao gosti opskurnih televizijskih emisija i tabloida?
Kliknite za proširenje...
POTURICO, nisi vredan slova, i ovo je previše. Hajde, marš.
 
Malesija:
Gomila neistina, koju ne vrijedi ni komentarisati. Otidjite na Google map street view da vidite koliko je "zelenih trotoara"?

Nije mi jasno gdje se vi ljudi krijete? Prije sam dolazio u Srbiju 3-4 puta godisnje, sada kako je Korona rijedje, nikako da sretnem nekoga poput vas da mi "kaze" kako je u Sarajevu, ili kako je bilo u ratu. Srecem i Srbe koji su proveli rat u Sarajevu, opet nista.

Vi kao da postojite samo na forumu, demonstracijama protiv "Zena u crnom", ili kao gosti opskurnih televizijskih emisija i tabloida?
Kliknite za proširenje...
Sve ti objašnjeno i sve je istina. Dovoljno je pogledati dokumentarac i pročitati par svjedočenja ovde da se stvori slika kako su prolazili Srbi u Sarajevu tokom rata.

Ne znam u lom svijetu ti živiš ali u realnosti sigurno nisi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Гамбино
Malagurski: Istina o Nepalu!
Odgovora
8
Pregleda
481
Belgradeboy
Belgradeboy
cickos
Seselj, prava istina o Vucicu, Nikolicu i Maji . . .
Odgovora
5
Pregleda
598
903
903
HAD~
Šarovićev porše? Istina ili laž?
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
1.229
Nikola Tajland
N

Back
Top