Истина о Сребреници

Nemam sada vremena da pregledam, ali pokojni doktor Lazic je najbolji dokaz sta su sarajevski doktori Srbi, mislili o Karadzicu i kamarili...
To su gluposti. Sarajevski dekan Medicinskog fakulteta Boriša Starović je osnovao fakultet u Foči a sam bio zarobljen u logoru u Sarajevu. Pa dr Babić, pa Pejić itd. su sve poznati sarajevski ljekari koji su bili na srpskoj strani čak je bilo i muslimana doktora koji su ostali na Grbavici tokom rata i sada tamo žive i rade u Republici Srpskoj.
 
Sve sarajevske opštine su bile višenacionalne, manje-više a i samo Sarajevo. Nije nigdje bilo jednonacionalne sredine.
Opet te pitam, gdje si rodjen (ne mislim na bolnicu)?
Koje su to uspješne firme sa Srbima kao vlasnicima? Koji su to Srbi u kantonalnim institucijama a žive i ostali su tokom rata u Sarajevu?!c
Milan Seselj (Sunrise mkf)
Ugljesa Kisic
Goran Spasojevic
...
99% vlasnika restorana, kafića i privatnih firmi u Sarajevu su muslimani.
Ko drzi Doriana, Cheers, Teslu? Da ne nabrajam...
 
Opet te pitam, gdje si rodjen (ne mislim na bolnicu)?

Milan Seselj (Sunrise mkf)
Ugljesa Kisic
Goran Spasojevic
...

Ko drzi Doriana, Cheers, Teslu? Da ne nabrajam...
Pa u Sarajevu, na Koševu.
Ljekari koje nabrajaš nisu mogli izaći iz Sarajeva bili su zarobljenici kao i Starović.

Kafići koje nabrajaš a drže ih "Srbi", nijedan nije među 10 koji se reklamiraju kao mjesta koja turisti moraju posjetiti:

https://furaj.ba/10-lokala-koje-morate-posjetiti-u-sarajevu/
 
Većinu Srba su uklonili. Pjevali su nekada ovako velikom Srbinu Gavrilu Principu a danas ga zovu "teroristom".

Прогони Срба у Босни и Херцеговини послије атентата у Сарајеву​



Devastated_and_robbed_shops_owned_by_Serbs_in_Sarajevo_1914-300x223.jpg

девастиране и опљачкане радње Срба у Сарајеву 1914. године

http://srbiubih.com/progoni-srba-u-bosni-hercegovini-poslije-atentata-u-sarajevu/
 
Већ исте вечери маса од више стотина демонстраната напала је и демолирала хотел „Европу“, власништво Глигорија Јефтановића и редакцију листа Српска ријеч, устремивши се потом и на друге српске дућане, продавнице, магазе, књижаре и кафане. Полупани су сви прозори и причињена је велика материјлана штета на епископском стану у Сарајеву. Сутрадан се број демонстраната вишеструко увећао, а акцијa уништавања свега што је српско почела је окупљањем испред католичке катедрале у центру грaда и наставила се уз асистенцију полиције и војске, а по упутама које су давали представници градских власти и Земаљске владе.6 Носећи пред собом царске слике, окупљена маса се подијелила у неколико група које су се разишле по граду. Према једном извјештају, „демонстранти су покренули прави мали рат против српских дућана и домова у цијелом граду“.7 Демонстрантима се убрзо придружио „сарајевски олош“, који је према ријечима пољског полицијског службеника Владислава Глика, искористио прилику да под изговором „патриотских иступа“ пљачка и краде.8 Постоје извјештаји како је полиција из сарајевског затвора на слободу пустила више ситних муслиманских криминалаца који су потом учествовали у демонстрацијама.9
Рушилачки талас из Сарајева прелио се наредних дана на већи дио земље. Сутрадан по атентату, демонстранти су по Мостару рушили и пљачкали српске радње.
 
Већ исте вечери маса од више стотина демонстраната напала је и демолирала хотел „Европу“, власништво Глигорија Јефтановића и редакцију листа Српска ријеч, устремивши се потом и на друге српске дућане, продавнице, магазе, књижаре и кафане. Полупани су сви прозори и причињена је велика материјлана штета на епископском стану у Сарајеву. Сутрадан се број демонстраната вишеструко увећао, а акцијa уништавања свега што је српско почела је окупљањем испред католичке катедрале у центру грaда и наставила се уз асистенцију полиције и војске, а по упутама које су давали представници градских власти и Земаљске владе.6 Носећи пред собом царске слике, окупљена маса се подијелила у неколико група које су се разишле по граду. Према једном извјештају, „демонстранти су покренули прави мали рат против српских дућана и домова у цијелом граду“.7 Демонстрантима се убрзо придружио „сарајевски олош“, који је према ријечима пољског полицијског службеника Владислава Глика, искористио прилику да под изговором „патриотских иступа“ пљачка и краде.8 Постоје извјештаји како је полиција из сарајевског затвора на слободу пустила више ситних муслиманских криминалаца који су потом учествовали у демонстрацијама.9
Рушилачки талас из Сарајева прелио се наредних дана на већи дио земље. Сутрадан по атентату, демонстранти су по Мостару рушили и пљачкали српске радње.
Veliki dan za tebe koji živiš u 1991.
 
Pa u Sarajevu, na Koševu.
To je bolnica. Znas dobro sta sam pitao. Ja sam rekao.
Ljekari koje nabrajaš nisu mogli izaći iz Sarajeva bili su zarobljenici kao i Starović.
Nabrojao sam samo neke privrednike - Srbe.
Starovica sam vidjao na hirurgiji, divan covjek, spasio je mnogo zivota. Nije bio ni u kakvom logoru. Izasao je 1993. i ne sjecam se da je davao ikakve izjave.
Ako imas neki klip, postavi, Pusti se propagandnog piskaranja. Koliko znam, nije bio clan SDS-a i to ukazuje na moguce motive pokusaja atentata.
Posto je umro sa 65 godina, da sam kao ti, sada bih pisao da ste ga ubili.
Kafići koje nabrajaš a drže ih "Srbi", nijedan nije među 10 koji se reklamiraju kao mjesta koja turisti moraju posjetiti:

https://furaj.ba/10-lokala-koje-morate-posjetiti-u-sarajevu/
To sto si postavio su uglavnom restorani, a cudo medju njima nisu "Dveri" u Prote Bakovica na Bascarsiji. Jedan od poznatijih restorana u gradu.
Ako nisi cuo za Stojnicevog Doriana (bivsi Bicakcic), to je isto kao da ja nisam cuo za Bahusa u Lukavici (od onog belaja nisam isao)... Gdje ti covjece zivis?
 
To je bolnica. Znas dobro sta sam pitao. Ja sam rekao.

Nabrojao sam samo neke privrednike - Srbe.
Starovica sam vidjao na hirurgiji, divan covjek, spasio je mnogo zivota. Nije bio ni u kakvom logoru. Izasao je 1993. i ne sjecam se da je davao ikakve izjave.
Ako imas neki klip, postavi, Pusti se propagandnog piskaranja. Koliko znam, nije bio clan SDS-a i to ukazuje na moguce motive pokusaja atentata.

To sto si postavio su uglavnom restorani, a cudo medju njima nisu "Dveri" u Prote Bakovicana Bascarsiji. Jedan od poznatijih restorana u gradu.
Ako nisi cuo za Stojnicevog Doriana (bivsi Bicakcic), to je isto kao da ja nisam cuo za Bahusa u Lukavici (od onog belaja nisam isao)... Gdje ti covjece zivis?
Starović jeste bio u zatočeništvu a hapšen je jer je objavio izvještaj o podmetnutoj eksploziji u Sarajevu, ulica Vase Miskina (naziv po Srbinu zamjenjen nazivom po muslimanu). To piše u njegovoj biografiji:

Prodekan Medicinskog fakulteta postaje 1985. godine, Dekan 1988. godine. Na tom mjestu ostao je do januara 1993. godine kada je napustio Sarajevo. Prvog dana rata, 6 aprila 1992. godine, bio je žrtva atentata. Punih 400 dana proveo je u zatočeništvu na Klinici kojoj je on bio jedan od osnivača i koju je vodio 20 godina. Odmah po izlasku iz Sarajeva, postavljen je za dekana Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, Republike Srpske, a već od 18. septembra započinje sa nastavom po tipu Univerzitetskog kampusa u prostorima Kliničkog centra Opšta bolnica Srbinje.

http://www.mef.ues.rs.ba/o-fakultetu/in-memoriam/?script=lat

Nisu sve što sam postavio restorani ali eto zanemarimo to. U Sarajevu ima oko 2000 kafića, od toga Srbi su vlasnici u najviše 30. Da ne pričamo o hotelima ili nekim jačim firmama.
 
Starović jeste bio u zatočeništvu a hapšen je jer je objavio izvještaj o podmetnutoj eksploziji u Sarajevu, ulica Vase Miskina (naziv po Srbinu zamjenjen nazivom po muslimanu). To piše u njegovoj biografiji:
Pa gdje je taj izvjestaj zbog kojeg je uhapsen?

Prodekan Medicinskog fakulteta postaje 1985. godine, Dekan 1988. godine. Na tom mjestu ostao je do januara 1993. godine kada je napustio Sarajevo. Prvog dana rata, 6 aprila 1992. godine, bio je žrtva atentata. Punih 400 dana proveo je u zatočeništvu na Klinici kojoj je on bio jedan od osnivača i koju je vodio 20 godina. Odmah po izlasku iz Sarajeva, postavljen je za dekana Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, Republike Srpske, a već od 18. septembra započinje sa nastavom po tipu Univerzitetskog kampusa u prostorima Kliničkog centra Opšta bolnica Srbinje.

http://www.mef.ues.rs.ba/o-fakultetu/in-memoriam/?script=lat
Sada samo treba ukljuciti dvije mozdane vijuge i izbrojati koliko dana je moglo proci od pocetka rata 05.04.1992. do januara 1993 kada je izasao?
Kada ovi baksuzi lazu, ne pada im na pamet da neko zna brojati!!!
 
Pa gdje je taj izvjestaj zbog kojeg je uhapsen?


Sada samo treba ukljuciti dvije mozdane vijuge i izbrojati koliko dana je moglo proci od pocetka rata 05.04.1992. do januara 1993 kada je izasao?
Kada ovi baksuzi lazu, ne pada im na pamet da neko zna brojati!!!
Objavio sam ja već izvještaj, postavio sam ti ali nisi gledao ni čitao. Eto koliko mozga imaš.

U pitanju je greška, izašao je 1994. godine kada je i osnovao Univerzitet u Foči. Radi se o grešci a ne o brojanju, to ti ništa ne pije vode. Bilo o čemu da se radi to ne mjenja ništa.
 
"Алија Изетбеговић говорио је језиком мржње, вријеђајући Србе и употребљавајући погрдни израз „четници”. Он је 4. јануара 1996. године изјавио за Дневни аваз:
„Нудимо Србима шансу да остану, али то од њих не тражимо. Вјероватно ће они који не осјећају кривицу остати, и волио бих да они буду већина становништва тамо...
Срби који нису криви, који нису починили злочине, остаће тамо, и сви наши људи ће остати тамо. Амнестијом, није логично ослободити од прогона људе који су били у четничким јединицама, или уопште људе који су сарађивали са четницима” (Alija Izetbegović’s interview, 1996)

С обзиром на чињеницу да је практично цјелокупно српско мушко становништво млађе животне доби мобилисано у ВРС, Изетбеговић је позвао на хапшење свих мушкараца Срба.
Под притиском међународне заједнице, Скупштина РБиХ је на крају, 12. фебруара 1996. године, усвојила закон о амнестији. Међународни медији у више наврата су коментарисали ситуацију Срба у реинтегрисаном Сарајеву. Дана 5. маја 1996. године „Лос Анђелес тајмс“ је изнио опсежан чланак о положају Срба у реинтегрисаном Сарајеву под контролом Федерације: „Када је прије неколико седмица сарајевско предграђе Илиџа прешло под контролу муслиманско-хрватске владе, тврдоглава група љекара и здравствених радника босанских Срба обећала је да ће остати и обавезала се да ће радити са новом владом и помоћи обнову Босне. Међународни посредници обећали су да ће бити безбједни и похвалили су их као модел међуетничке сарадње у мирнодопској Босни. А онда их је влада коју су водили Муслимани, у ствари, отпустила. Поред тога, влада је отпустила дванаест од укупно петнаест учитеља са Илиџе, наводи се у Уреду високог представника међународне 723 Пето поглавље заједнице који је задужен за имплементацију цивилних аспеката Дејтонског мировног споразума у Охају, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини. Њих дванаест су били Срби; међу тројицом који су поштеђени били су један Муслиман и два Хрвата."
 
Objavio sam ja već izvještaj, postavio sam ti ali nisi gledao ni čitao. Eto koliko mozga imaš.
Daj da vidim sta ti podrazumjevas pod izvjestajem?
U pitanju je greška, izašao je 1994. godine kada je i osnovao Univerzitet u Foči. Radi se o grešci a ne o brojanju, to ti ništa ne pije vode. Bilo o čemu da se radi to ne mjenja ništa.
U svakom slucaaju pise da je 400 dana proveo na klinici, a ne u logoru, ili zatvoru.

Ti si fakat daleko od grada. Nesto kao Sokolac? Cim ne poznajes gdje se hoda po gradu, a bogami ni po Lukavici...
Sidji bolan do grada. Evo placam pice za svaki prefarbani cirilicni putokaz koji mi pokazes u gradu... Starije prefarban od danasnjeg dana (da se ne sunjas) :mrgreen:
 
Душан Шеховац, замјеник предсједника невладине организације „Демократска иницијатива сарајевских Срба”, која је представљала преко 10.000 Срба који су остали на Илиџи и у другим сарајевским предграђима, рекао је да су акције Владе Федерације осмишљене како би обесхрабриле Србе који су одлучили да се врате. Око 100 дјеце остало је без школе, након што су наставници добили отказе. Српски родитељи добили су увјерења да ће њихова дјеца барем завршити школску годину са својим првобитним наставницима и наставним планом и програмом, који се значајно разликује од материјала у школама Федерације” (Wilkinson, 1995).

Особе са пребивалиштем у подручјима у којима доминирају припадници друге националне групе и даље се суочавају са пријетњом малтретирања, напада, присилног исељавања, па чак и смртних повреда због своје националности... На примјер, деложације на основу националности озбиљан су проблем на сарајевском подручју . У Вогошћи је објављено 20. августа 1996. године да се породица Бошњака уселила у стан Србина, очигледно са службеним одобрењем, када је овај напустио то подручје због двонедјељне посјете Савезној Републици Југославији. Напетости у Вогошћи биле су велике између неколицине преосталих Срба – отприлике 500 или приближно – и расељених Бошњака, посебно из Сребренице, који су тражили смјештај у том подручју. У Новом Сарајеву, становник Србин једног јутра напустио је дом да би отишао до поште, а кад се вратио, открио је да су двојица мушкараца разбила браву и уселила се у просторије, уз дозволу општине. У дозволи је наведено да је имовина била заузета. Забиљежен је други инцидент 29. септембра 1996. године, када су четири Бошњака наводно провалила у стан у Новом Сарајеву и пријетила да ће убити окупатора, Србина, ако одмах не напусти просторије” (UN Economic and Social Council, 1996, paras. 21-22)
 
Daj da vidim sta ti podrazumjevas pod izvjestajem?

U svakom slucaaju pise da je 400 dana proveo na klinici, a ne u logoru, ili zatvoru.

Ti si fakat daleko od grada. Nesto kao Sokolac? Cim ne poznajes gdje se hoda po gradu, a bogami ni po Lukavici...
Sidji bolan do grada. Evo placam pice za svaki prefarbani cirilicni putokaz koji mi pokazes u gradu... Starije prefarban od danasnjeg dana (da se ne sunjas) :mrgreen:
Daj ne provaljuj se. Ne živim ja u muslimanskom Sarajevu više. Već sam ti objasnio kakav je to "Srbin" kojeg pominješ, koliko si ti sada Srbin i on je.
 
Срби, посебно млади и способни за рад, наставили су напуштати Сарајево, гдје су се осјећали врло несигурно. Попис становништва из 1991. године показао је сљедећу етничку подјелу становништва у сарајевским општинама:
Општина Укупно Срба Вогошћа 24.707 8.843 (35.79%)
Илијаш 25.155 11.339 (45.07%)
Илиџа 67.438 25.061 (37.16%)
Нови Град 136.293 37.736 (27.68%)
Ново Сарајево 95.255 33.014 (34.65%)
Пале 16.310 11.269 (69.09%)
Стари Град 50,626 5.178 (10.22%)
Трново 6,996 2.063 (29.48%)
Хаџићи 24.195 6.391 (26.41%)
Центар 79.005 16.632 (21.05%)
Укупно 525.980 157.536 (29.94%)
Сарајевски медији обрушили су се на храброг Србина Максима Станишића, предратног потпредсједника Скупштине града Сарајева и предсједника НВО „Демократска иницијатива сарајевских Срба”. Ова НВО основана је у сарајевском предграђу Илиџа 725 Пето поглавље у фебруару 1995. године ради заштите људских права Срба на територијама које су у складу са Дејтонским мировним споразумом пребачене под власт Федерације (Daly, 1996). Након што је Максим Станишић јавно позвао српски народ да не напушта општине, које би требало да буду пребачене под владавину Федерације, медији у Федерацији оклеветали су га као „човјека са паљанским блатом на ципелама”.237

Подаци из пописа становништва из 2013. године указују на драматично смањење величине српске заједнице у Кантону Сарајево: Општина Укупно Срба
Вогошћа 26.343 542 (2.06%)
Илијаш 19.603 421 (2.15%)
Илиџа 66.730 1.600 (2.40%)
Нови Град 118.553 4.367 (3.68%)
Ново Сарајево 64.814 3.402 (5.25%)
Пале – Прача 904 33 (3.65%)
Стари Град 36.976 467 (1.26%)
Трново 1.502 97 (6.46%)
Хаџићи 23.891 218 (0.91%)
Центар 55.181 2.186 (3.96%)
Кантон Сарајево 413.593 13.300 (3.21%)
Табела испод приказује етничку подјелу становништва Кантона Сарајево према попису становништва из 2013. године.
Бошњаци 356.575 83.80%
Хрвати 17.520 4.24%
Срби 13.300 3.22%
Према попису становништва из 2013. године, Град Сарајево у границама муслиманско-хрватске федерације имао је укупно 413.593 становника, међу њима 13.300 Срба (3,21%). Након свих патњи које су Срби у федералном дијелу Сарајева претрпјели између 1992. и 1995. године, и егзодуса српског становништва након реинтеграције територија Српског Сарајева у Федерацију, Уставни суд БиХ промијенио је назив Српско Сарајево у Источно Сарајево. Према попису становништва из 2013. године, град Источно Сарајево имао је 49.495 становника (не рачунајући општину Соколац). Међу њима је било 46.703 Срба.
 
Према анализи Душана Шеховца,
113.508 Срба и Југословена напустило је град Сарајево у три јасно дефинисана периода, као резултат етничког чишћења и присилног одласка:
• 41.108 у периоду 1992–1995.
• Период од почетка 1996: 55.000
• Период између 1996. и 2013: 17.400.
 
Према анализи Душана Шеховца,
113.508 Срба и Југословена напустило је град Сарајево у три јасно дефинисана периода, као резултат етничког чишћења и присилног одласка:
• 41.108 у периоду 1992–1995.
• Период од почетка 1996: 55.000
• Период између 1996. и 2013: 17.400.
Taj isti profesor Dušan Šehovac danas ne može da se zaposli u muslimanskom Sarajevu iako je riječ o veoma obrazovanom čovjeku. Ali je Srbin jbg.
 

Back
Top