Iran napao američke baze u Kataru

Statler and Waldorf:
да, зверски уништавају намештај мацолама. али не видех на снимку да су мацолом клепили неког цивила.
Kliknite za proširenje...
Није то примерено да умањујеш израелска очигледна Зверства која су починили у Гази наспрам голоруких Цивила.
 
јанпи:
Није то примерено да умањујеш израелска очигледна Зверства која су починили у Гази наспрам голоруких Цивила.
Kliknite za proširenje...
у паклу Блиског Истока постоји само једно правило ратовања- победи или нестани. ваљда сте то схватили до сада, узимајући у обзир претходне деценије. само немој да паднеш у несвест кад ово прочиташ, молим те.
 
Statler and Waldorf:
у паклу Блиског Истока постоји само једно правило ратовања- победи или нестани. ваљда сте то схватили до сада, узимајући у обзир претходне деценије. само немој да паднеш у несвест кад ово прочиташ, молим те.
Kliknite za proširenje...
Ali isti ti ovdje seire i skiče kada Iran pogodi izraelsku stambenu zgradu, hipokrizija level max.
 

Istorija odnosa SAD i Irana: Od promene režima 1953. do Trampovih udara​

Al Džazira23.06.2025. 22:03
Istorija odnosa SAD i Irana: Od promene režima 1953. do Trampovih udara 1
Foto: EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENARE

Tenzije između Sjedinjenih Država i Irana dostigle su najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija nakon što je predsednik Donald Tramp u nedelju naredio direktne udare za koje je rekao da su „uništili“ ključna nuklearna postrojenja širom te bliskoistočne zemlje.

Iran ostaje najveći protivnik SAD u regionu od Islamske revolucije 1979. godine, koju je predvodio ajatolah Ruholah Homeini, a kojom je svrgnut prozapadni Mohamed Reza Pahlavi. Od tada, dve zemlje su u sukobu oko niza pitanja, uključujući iranske nuklearne ambicije, iransku podršku posrednicima u regionu i političko mešanje SAD, piše Al Džazira.

Izrael, koji je Iran dugo smatrao pretnjom, pokrenuo je prošle nedelje neviđene napade širom Irana nakon što je optužio zemlju da razvija nuklearno oružje. Izraelske tvrdnje nisu potkrepljene nikakvim verodostojnim dokazima, ali Tramp je uvukao SAD u rat nakon izraelskih napada.

U nedelju su SAD direktno napale Iran u onome što je Trampova administracija nazvala veoma sofisticiranim tajnim napadom u kojem je učestvovalo više od 125 američkih aviona i 75 preciznih bombi. Vašington je saopštio da je iransko nuklearno postrojenje „uništeno“, ali je Teheran upozorio da će uzvratiti.

Ovo je vremenska linija odnosa SAD i Irana od 1953. godine:​

(1953) Puč podržan od strane SAD i restauracija šaha: Tenzije su u početku porasle zbog napora demokratski izabranog iranskog premijera Mohameda Mosadeka da nacionalizuje Anglo-iransku naftnu kompaniju (sada BP). Britanska kolonijalna sila kontroliše većinski udeo u zajedničkom poduhvatu od otkrića nafte početkom 1900-ih. Mosadekovi potezi da nacionalizuje kompaniju nakon izbora 1951. godine razljutili su Britance. Američka CIA je podržala Ujedinjeno Kraljevstvo u organizovanju puča i podršci nekada svrgnutom monarhu Pahlaviju da se vrati na vlast kao šah.

(1957) Atomi za mir: Šahove ambicije za nuklearni Iran dobijaju podršku SAD i drugih zapadnih saveznika. Obe zemlje su potpisale nuklearni sporazum za civilnu upotrebu nuklearne energije kao deo programa tadašnjeg američkog predsednika Dvajta D. Ajzenhauera „Atomi za mir“. Deceniju kasnije, SAD su Iranu obezbedile nuklearni reaktor i uranijum kao gorivo. Nuklearna saradnja čini osnovu za trenutno nuklearno pitanje.

(1979) Islamska revolucija: Dok su odnosi između Teherana i Vašingtona cvetali, Iranci su „patili“ pod šahovom diktaturom i odupirali se percipiranom prekomernom zapadnom uticaju na njihovo poslovanje. Revolucionarni protesti počeli su da potresaju zemlju krajem 1978. i primorali su šaha da pobegne u januaru 1979. Prognani islamski učenjak ajatolah Ruholah Homeini vratio se da vlada novom islamskom republikom.

(1980) SAD prekidaju diplomatske veze: Nakon što su SAD pokušale da prime šaha na lečenje od raka nakon njegovog egzila, iranski studenti su provalili u američku ambasadu u Teheranu i oteli 52 Amerikanca na 444 dana. Vašington je prekinuo diplomatske odnose i uveo sankcije zemlji. Šah je umro u egzilu.

(1980 – 1988) SAD podržavaju iračku invaziju: Nakon iračke invazije na Iran, tokom vladavine Sadama Huseina, koji je želeo da se suprotstavi Homeinijevoj ideologiji, SAD su stali na stranu Iraka, produbljujući tenzije između dve zemlje. Rat je trajao do 1988. godine i hiljade ljudi je poginulo sa obe strane. Irak je takođe koristio hemijsko oružje protiv Irana.

(1984) Označavanje sponzora terora: Predsednik Ronald Regan zvanično je označio Iran kao „državnog sponzora terora“ nakon niza napada u Libanu, gde su SAD intervenisale nakon što je Izrael napao zemlju. U jednom napadu na vojnu bazu u Bejrutu, ubijen je 241 američki vojnik. SAD su okrivile Hezbolah, libanski šiitski pokret koji podržava Iran. Kasnije je, međutim, Regan sarađivao sa Iranom iza kulisa kako bi oslobodio američke taoce koje je držao Hezbolah. Kada je izašla na videlo, afera Iran-Kontra, kako je nazvana, bila je ogroman skandal za Regana.

(1988) Obaranje Iran Era: Usred ratnih tenzija, pa čak i direktnih napada na međusobne vojne brodove u Zalivu, američki ratni brod je prodro u iranske vode i oborio civilni let Iran Era (IR655) na putu za Dubai 8. jula. Svih 290 ljudi na brodu je poginulo. SAD, koje su tvrdile da je u pitanju greška, nisu se formalno izvinile niti prihvatile odgovornost, ali su porodicama isplatile 61,8 miliona dolara odštete.

(1995) Oštrije sankcije: Između 1995. i 1996. godine, SAD su uvele dodatne sankcije. Tadašnje izvršne naredbe predsednika Bila Klintona zabranile su američkim kompanijama poslovanje sa Iranom, dok je Kongres usvojio zakon kojim se kažnjavaju strani subjekti koji ulažu u energetski sektor zemlje ili prodaju napredno oružje Iranu. SAD su kao razlog navele nuklearni napredak i podršku grupama poput Hezbolaha, Hamasa i Palestinskog islamskog džihada.

(2002) Posledice 11. septembra: Nakon napada 11. septembra na SAD, predsednik Džordž V. Buš je u obraćanju o stanju nacije rekao da je Iran deo „Osovine zla“ zajedno sa Irakom i Severnom Korejom. U to vreme, Iran je pregovarao iza kulisa sa SAD kako bi ciljao njihove zajedničke neprijatelje – talibane u Avganistanu i Al Kaidu. Saradnja je prekinuta, a do kraja 2022. godine, međunarodni posmatrači su primetili visoko obogaćeni uranijum u Iranu, pozivajući na dalje sankcije.

(2013) Iranski nuklearni sporazum: Između 2013. i 2015. godine, predsednik SAD Barak Obama je započeo razgovore na visokom nivou sa Iranom. Teheran je 2015. godine pristao na nuklearni sporazum, formalno poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA), koji bi ograničio iranske nuklearne aktivnosti u zamenu za ublažavanje sankcija. Kina, Rusija, Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Evropska unija takođe su bile potpisnice sporazuma, kojim je obogaćivanje Irana ograničeno na 3,67 odsto.

(2018) Tramp se povlači iz nuklearnog sporazuma: Tokom Trampovog prvog mandata, SAD su se jednostrano povukle iz sporazuma iz 2018. i uvele sankcije Iranu. Tramp i Izrael su kritikovali sporazum. Iran je takođe otkazao svoje obaveze i počeo da proizvodi obogaćeni uranijum iznad ograničenja nametnutih sporazumom.

(2020) Atentat na vođu IRGC-a: Tokom Trampovog prvog mandata, SAD su ubile iranskog generala Kasema Sulejmanija, komandanta elitnih Kuds snaga Iranske revolucionarne garde (IRGC), u napadu dronom u Bagdadu. Godinu dana ranije, administracija je nazvala Kuds snage „terorističkom“ organizacijom. Iran je odgovorio napadima na američku imovinu u Iraku.

(2025) Pismo Teheranu: U martu je Tramp poslao pismo iranskom vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju predlažući nove pregovore o nuklearnom sporazumu sa rokom od 60 dana. Međutim, Hamnei je odbio ponudu, rekavši da SAD ne traže pregovore sa Iranom, već mu nameću zahteve. Razgovori su nezvanično počeli u Omanu i Italiji, a Muskat je delovao kao posrednik. Tramp je tvrdio da je njegov tim „veoma blizu“ postizanja dogovora nakon nekoliko rundi razgovora i upozorio je Izrael na napade. Teheran je takođe izrazio optimizam, ali je insistirao na pravu obogaćivanja uranijuma, što je bila sporna tačka u pregovorima. Izrael je pokrenuo napade širom Irana dan pre šeste runde pregovora između Irana i SAD.

(2025) Američki udari: SAD bombarduju tri ključna nuklearna postrojenja u Iranu, navodeći kao razlog bezbednosne probleme i odbranu Izraela.
 
јанпи:
Ја сам искрено забринут,знаш...
Иран је рекао да свако ко на било који начин помаже Непријатељу-он ће бити легитимна мета. Они су своју претњу већ
Kliknite za proširenje...
Najlegitimnija meta Iranu su bili pre neki dan americki B2 bombarderi koji su im uleteli do pola teritorije, unistili strateske ciljeve i vratili se natrag
Legitimnijeg cilja od toga - nema

ali ni jedan iranski lovac nije poleteo i ni jedna iranska raketa nije ispaljena na amerikance
 
bas kao:
coce gotov rat. prespavao si
Kliknite za proširenje...
Прво да престану да пуцају.

Трампове објаве не треба схватати потпуно озбиљно. Нити су Американци сами направили примирје, нити је оно могло да буде договорено без да се обе стране сложе... Барем да изјаве да се слажу.
 
Platin:
Прво да престану да пуцају.

Трампове објаве не треба схватати потпуно озбиљно. Нити су Американци сами направили примирје, нити је оно могло да буде договорено без да се обе стране сложе... Барем да изјаве да се слажу.
Kliknite za proširenje...

https://twitter.com/x/status/1937463393998504416

"They Don't Know What The F*

1750779422818.png*K They're Doing" - Furious Trump Slams Israel As Fragile Ceasefire Crumbles​

 
Poslednja izmena:
Dobro situirani gospodin:
Najlegitimnija meta Iranu su bili pre neki dan americki B2 bombarderi koji su im uleteli do pola teritorije, unistili strateske ciljeve i vratili se natrag
Legitimnijeg cilja od toga - nema

ali ni jedan iranski lovac nije poleteo i ni jedna iranska raketa nije ispaljena na amerikance
Kliknite za proširenje...
Tvoj voljeni Broz je podržavao one koji su hteli da unište Izrael.
 
Grom_sa_neba!:
...


Elem...

- Tramp unistio 0 (slovima NULA) grama uranijuma

- Iranci nisu ubili ni goluba u Americkoj bazi


Samo malo Counter Strike-a preko Twitera izmedju Trampa i Homeinija...😴

Zamisli da je bilo Twitera 1914. ili 1939.😯

Pa Gavrilo Princip zaspama i zatrola Franc Ferdinandov nalog...💪😎

Ili Hitler spusti Staljinu preko X-a...😯



...
Kliknite za proširenje...
Tačnije da su Staljin i Hitler živeli u eri nuklearnog oružja samo bi se bockali. :lol:
 
Straks92:
Tačnije da su Staljin i Hitler živeli u eri nuklearnog oružja samo bi se bockali. :lol:
Kliknite za proširenje...
Pa i jesu, samo nije im dostiglo da je upotrebe u ratu. Nacisti imali ona postrojenja za tešku vodu u Norveškoj gde su razvijali svoju bombu, a sovjetski špijuni (posebno kao deo britanskog tima za razvoj bombe) su uveliko rovarili po Americi i skupljali podatke. Tako da, malo je zafalilo da bude i rokanje po Jevropu,
I sad bi mi lakše kuckali po forumu jerbo bi imali po... 16, 17 prstiju na rukama.
 
Kshatriya:
Pa i jesu, samo nije im dostiglo da je upotrebe u ratu. Nacisti imali ona postrojenja za tešku vodu u Norveškoj gde su razvijali svoju bombu, a sovjetski špijuni (posebno kao deo britanskog tima za razvoj bombe) su uveliko rovarili po Americi i skupljali podatke. Tako da, malo je zafalilo da bude i rokanje po Jevropu,
I sad bi mi lakše kuckali po forumu jerbo bi imali po... 16, 17 prstiju na rukama.
Kliknite za proširenje...
Rusiji uopšte nisu trebali planovi za atomsku bombu nego je paranoidni Staljin pre kolosalne investicije u projekat zahtevao da se ustanovi da li to negde drugde funkcioniše, a znao je i da je Nemačka bez izgleda da napravi bombu: nije hteo da tek tako pusti iz hapsa narodnog neprijatelja Saharova (treća ideja, rus. sloika, na Zapadu Ulam-Teller design) da bi radio na tome, nego samo pod uslovom da stvar može da se realizuje brzo i efikasno.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

pop80
Vučić napao gosta na Slavi!
2 3
Odgovora
69
Pregleda
1.625
Kiki63
Kiki63
Dе Sisti
Vučić: Američke sankcije NIS-u stupaju uskoro na snagu
19 20 21
Odgovora
510
Pregleda
8.977
S1MCRO
S1MCRO
Nina
Nensi Pelosi se povlači iz američke politike
Odgovora
1
Pregleda
153
Nina
Nina

Back
Top